Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Strana 4 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:04:04


Sveti Serafim Sarovski STICANjE DUHA SVETOGA - CILj HRISCANSKOG ZIVOTA


POCETAK RAZGOVORA O SMISLU HRISCANSKOG ZIVOTA

Bio je cetvrtak. Dan - tmuran. Zemlju je bio prekrio sneg debljine cetvrt arsina, a odozgo su i dalje sitno sipile guste snezne pahuljice. Otac Serafim je otpoceo svoj razgovor sa mnom na onom svom proplanku blizu kelije, prema recici Sarovki, na strmeni blizu recne obale. Mene je bio posadio na panj od drveta koje tek sto bese posekao, a sam je priseo prema meni.
Gospod mi je otkrio" - rece veliki Starac - "da ste vi u svome detinjstvu usrdno zeleli da saznate u cemu se sastoji cilj naseg hriscanskog zivota. Vi ste se o tome raspitivali kod mnogih velikih duhovnika ne jedanput..."
Ovde treba da kazem da je mene, uistinu, jos od moje dvanaeste godine zivota ta misao uporno kopkala i da sam se s tim pitanjem zaista obracao mnogim duhovnim licima, ali da me njihovi odgovori nisu zadovoljili. Starcu je ovo bilo nepoznato (tj. starac Serafim to ni od koga nije mogao saznati, nego je Duhom Svetim prozirao - prim. prev.).
Zatim o. Serafim nastavi: "No, niko vam nije rekao o tome nista odredjeno. Govorili su vam: 'Idite u crkvu, molite se Bogu, vrsite zapovesti Bozije, cini dobra dela - to i jeste cilj hriscanskog zivota!' A neki su cak i negodovali na vas sto se odajete nebogougodnoj radoznalosti, govoreci vam: 'Ne ispituj ono sto je vise od tebe!' Ali, nije trebalo tako da govore. Evo ja, ubogi Serafim, rastumacicu vam sada u cemu se uistinu sastoji taj cilj...


CILj HRISCANSKOG ZIVOTA - ZADOBIJANjE DUHA SVETOG

- Ma koliko da su molitva, post, bdenje i sva ostala hriscanska dela dobra sama po sebi - u njima, ipak, ne lezi cilj naseg hriscanskog zivota, mada nam sluze kao neophodna sredstva za postizanje toga cilja. Istinski cilj naseg hriscanskog zivota sastoji se u zadobijanju ili sticanju Svetoga Duha Bozijeg. A post, i bdenje, i molitva, i milostinja, i svako delo Hrista radi ucinjeno, jesu sredstva za zadobijanje Svetoga Duha Bozijega. Zapamtite, bacuska, da samo Hrista radi ucinjeno dobro delo donosi plodove Duha Svetoga. Sve sto se ne ucini radi Hrista, makar i dobro, nece nam doneti nagrade u buducem zivotu niti ce nam dati blagodati Bozije u zivotu ovdasnjem. Zato je Gospod Isus Hristos i rekao: "Svak ko ne sabira sa Mnom, taj rasipa". Dobro delo ne moze se ni nazvati drukcije nego - sabiranjem, jer makar se ono i ne cinilo Hrista radi, ipak je dobro. Sveto Pismo govori: "U svakom narodu onaj ko se Boga boji i cini pravdu, ugodan je Bogu". I, kao sto vidimo iz svestene povesti, takav covek "koji cini pravdu", u tolikoj je meri ugodan Bogu, da se Korniliju kapetanu, koji se bojao Boga i cinio pravdu, javio angel Gospodnji u vreme molitve i rekao: " Poslji u Jopu, k Simonu kozaru, tamo ces naci Petra i ovaj ce ti reci reci zivota vecnoga, kojima ces se spasti ti i sav dom tvoj". I tako, Gospod upotrebljava sva svoja bozanska sredstva, da bi dao mogucnosti svakome coveku da se u buducem zivotu ne lisi nagrade za svoja dobra dela. No, ovo je potrebno za pocetak postaviti ovde pravom verom u Gospoda naseg Isusa Hrista, Sina Bozijega, Koji je dosao u svet, da gresne spase, i zadobijanjem blagodati Duha Svetoga Koji uvodi Carstvo Bozije u srca nasa i otvara nam put za blazenstvo buduceg zivota. No, time se i ogranicava ta bogougodnost dobrih dela koja nisu radi Hrista ucinjena: Stvoritelj nas pruza nam sredstva za njihovo ostvarenje, a od coveka zavisi da li ce ih ostvariti ili ne. Zato je Gospod i rekao Jevrejima: "Kada biste bili slepi, ne biste greha imali. A sada kazete - 'vidimo', tako vas greh ostaje". Ako covek slicno Korniliju, tu bogougodnost svoga dela koje nije radi Hrista ucinio, iskoristi i poveruje u Sina Njegovog, to ce mu se i delo te vrste uracunati kao da je ucinjeno radi Hrista i zbog vere u Njega. U protivnom slucaju, covek nema pravo da se zali, sto je njegovo dobro delo propalo. Ovo poslednje nikada se ne desava pri cinjenju ma kakvoga dobra Hrista radi. Jer, dobro delo, ucinjeno radi Njega, ne samo da pribavlja venac pravde u buducem zivotu, no i u ovome zivotu preispunjava coveka blagodacu Duha Svetoga i to - bezmerno, kako je receno: "Jer, Bog Duha Svetoga ne daje na mjeru, jer Otac ljubi Sina i sve je dao Njemu u ruku".
- Tako je to, vase bogoljublje! U zadobijanju ovoga Duha Bozijega, dakle, i sastoji se istiniti cilj naseg hriscanskog zivota, dok su molitva, bdenje, post, milostinja i ostale dobrodetelji (vrline) radi Hrista - samo sredstva za zadobijanje Duha Bozijega.
- Kako to zadobijanje? - upitah ja bacusku Serafima - ja to nekako ne shvatam.
- Zadobijanje je isto sto i sticanje (tecenje) - odgovori mi on i nastavi - Vama je, na primer, jasno sta znaci sticati novce? Isto to znaci i - sticati Duh Boziji. Ta, vi vase bogoljublje, shvatate sta je tecenje u svetovnom smislu reci? Cilj je zivotni obicnih ljudi u svetu - sticanje ili nagomilavanje novaca, a za gospodu, osim toga i dobijanje pocasti,odlicja i drugih nagrada za drzavne zasluge. I tecevina Duha Bozijega jeste kapital samo sto je to "kapital" blagodatni i vecni. I on se kao i kapital novcani, pocasni i prolazni tece na jedne te iste nacine, koji su medjusobno vrlo slicni.
Bog Slovo, Gospod nas, Bogocovek, Isus Hristos, sravnjuje zivot nas sa trznicom i delo zivota naseg na zemlji naziva kupovinom, govoreci svima nama: "Kupujte dok ne dodjem, iskupljujuci vreme, jer su dani zli", tj. koristite vreme za polucenje nebeskih blaga pomocu zemaljske robe. Zemaljska roba to su dobrodetelji (vrline) Hrista radi, koje nam "pribavljaju" blagodat Svesvetoga Duha. U prici o mudrim i nerazumnim devojkama, posto je nerazumnima ponestalo ulja, njima je receno: "Idite na trznicu i kupite!" Ali, kada su one ulje kupile, vrata od bracne Odaje vec su bila zatvorena, te nisu mogle uci unutra. Neki tvrde, da nedostatak ulja kod nerazumnih devojaka oznacava nedostatak dobrih dela u njihovom zivotu. Takvo shvatanje nije potpuno pravilno. Kakav je to u njih bio nedostatak dobrih dela, kada se one - ako i nerazumnim - ipak devojkama nazivaju? A devstvenost je zaista najvisa dobrodetelj, kao stanje ravnoangelsko, i mogla bi sama po sebi biti zamena za sve ostale dobrodetelji. Ja ubogi, mislim da je njima upravo nedostajalo blagodati Svesvetoga Duha Bozijega. Tvoreci dobrodetelj, te deve su smatrale, po svom duhovnom nerazumu, da je jedino u tome delo hriscansko - samo "tvoriti" dobrodetelji. Gle, tvorili smo dobrodetelji, i time kao da smo delo Bozije izvrsili!? Mecutim, nerazumnih se devojaka nije ticalo da li su pritom zadobile i blagodat Duha Bozijeg, da li su je dostigle! Bas za takav nacin zivota, kojim se covek oslanja samo na tvorenje dobrodetelji, bez brizljivog ispitivanja da li njima i koliko to blagodati Duha Bozijega zadobija - za takav nacin zivota i govori se u knjigama Otaca: "Postoji i drugi jedan put koji na pocetku izgleda dobar, no kraj njegov je na dnu adovom". Antonije Veliki, u svojim pismima monasima, govori za takve devstvenice: "Mnogi monasi i devstvenice nemaju nikakve predstave o razlici volja koje dejstvuju u coveku, i ne znaju da u nama dejstvuju tri volje: prvo - Bozija, svesavrsena i svespasonosna, drugo - sopstvena covekova, ljudska volja, ako ne pagubna a ono i nespasonosna, i trece - djavolska, za dusu njegovu potpuno pagubna". I bas ta treca, vrazija volja i uci coveka ili da ne tvori nikakve dobrodetelji ili da ih tvori iz sujete, ili da tvori dobro radi dobra, a ne radi Hrista. Druga, sopstvena nasa volja uci nas da sve tvorimo radi naslade nasih pohota, to jest, kao sto i djavo uci - da tvorimo dobro radi dobra, bez obzira na blagodat koja se dobrom stice. Samo prva - volja Bozja i svespasonosna, u tome se jedino i sastoji da se tvori dobro iskljucivo radi zadobijanja Duha Svetoga, kao vecnoga blaga, kome nista ne nedostaje, koje se nicim potpuno i dostojno ne da oceniti. Gle, to sticanje i tecevina Duha Svetoga upravo i jeste ono ulje, koje je nedostajalo nerazumnim devojkama. Zbog toga su one i nazvane ludim, jer su zaboravile na neophodni plod dobrodetelji, na blagodat Duha Svetoga, bez koga nikome nema spasenja, niti ga moze biti, jer: "Duhom Svetim svaka dusa zivi i cistotom se uzvisava i svetli, Trojicnim Jedinstvom Svestenotajne". Sam Duh Sveti useljava se u duse nase, i to useljavanje u duse nase Njega, Svedrzitelja, i saprebivanje s duhom nasim Njegovog Trojicnog Jedinstva, daruje nam se prema tome da li na sve moguce nacine zadobijamo Duha Svetoga. Ovo zadobijanje priprema u dusi i telu nasem presto Bozijem svetvorackom prebivanju s duhom nasim, po neizmenjivoj reci Bozijoj: "Uselicu se u njih i zivjecu u njima, i bicu im Bog, i oni ce biti narod moj". Ovo i jeste ono ulje u svetiljkama mudrih devojaka, koje je moglo sjajno i stalno goreti. Devojke s takvim plamsavim svetiljkama mogle su docekati Zenika, koji je dosao u ponoc i uci sa Njim u Odaju radosti. One nerazumne, pak, videvsi da im svetiljke gasnu, pozurile su, istina, na trznicu, da kupe ulja, ali nisu uspele da se vrate na vreme, jer su vrata vec bila zatvorena. Trznica - to je zivot nas; zatvorena vrata bracne Odaje koja su sprecila pristup k Zeniku - smrt je covekova; mudre i nerazumne devojke - duse su hriscanske, a ulje nisu dobra dela nego - blagodat Svesvetoga Duha Bozijeg, koju kroz njih zadobija priroda nasa iznutra, blagodat koja pretvara nase bice od ovoga u ono, preobrazavajuci ga od truleznog (propadljivog) u netrulezno (nepropadljivo) i prevodeci iz smrti dusevne u zivot duhovni, iz tame u svetlost, iz pecine bica naseg, u kojoj su kao skotovi i zverovi svezane nase strasti u hram Bozanstva, u presvetlu Odaju vecne radosti u Isusu Hristu, Gospodu nasem, Tvorcu i Izbavitelju, i Vecnom Zeniku dusa nasih.
O kako je veliko sastradanje Bozije sa nama u nasoj nesreci, zbog naseg nehaja(nja) za Njegovo staranje za nas, kada Sam Bog veli "evo, stojim pred vratima i kucam!", razumevajuci pod vratima tok naseg zivota, jos nezatvoren nasom smrcu. O, kako bih zeleo, vase bogoljublje, da vi u ovom zivotu prebivate svagda u Duhu Bozjem! "U cemu vas zateknem, u tome cu Vam suditi", kaze Gospod. O tesko, tesko nama, ako nas zatekne opterecene brigama i pecalima zivotnim, jer ko ce otrpeti gnjev Njegov, i pred licem gnjeva Njegovog ko ce se odrzati! Eto zasto je receno: "Bdite i molite se da ne udjete u napast...", tj. da se ne lisite Duha Bozijega, jer bdenje i molitva donose nam blagodat Njegovu. Naravno, svaka dobrodetelj Hrista radi daje blagodat Duha Svetoga, no vise od svih nju daje molitva, zato sto je ona takoreci svagda u nasim rukama, kao orudje za zadobijanje blagodati Duha. Hteli biste, na primer, da odete u crkvu, no ili crkve nema, ili je sluzba zavrsena; hteli biste da udelite prosjaku, no ili nema prosjaka, ili vi nemate sta dati; hteli biste devicanstvo sacuvati, no nemate snage da to ispunite ili zbog svoga sastava ili zbog spletkaskih napora djavolskih, kojima se ne mozete suprotstaviti po nemoci ljudskoj; zahteli biste i kakvu bilo drugu dobrodetelj radi Hrista izvrsiti, no takodje ili nemate snage ili je tesko uvrebati priliku. Ali ovo se vec nikako ne odnosi na molitvu: za nju se pruza mogucnost svagda i svakome, i bogatom, i siromasnom, i znamenitom, i neuglednom, i silnom, i slabom, i zdravom, i bolesnom, i pravednom, i gresnom. Kako je velika moc molitve cak i gresna coveka, kada se uznosi iz sve duse, cenite po sledecem primeru iz Svetog Predanja.
Jednoj ocajnoj majci umre jedinac sin. Nju na putu sretne zena bludnica, uprljana jos svezim grehom. Ta nesrecnica, tronuta ocajnom zaloscu majke, zavapi ka Gospodu: "Ne radi mene, klete gresnice, no radi suza majke ozaloscene za sinom svojim, koja tvrdo veruje u Tvoje milosrdje i svemogucstvo, Hriste Boze Gospode, vaskrsni sina njenoga!" I - Gospod ga vaskrsne! Tako je velika sila molitve, vase bogoljublje! Molitva vise od svega donosi Duha Bozijega, a nju je lakse ispunjavati od svega. Blago nama, ako nas Gospod Bog (u casu smrtnom) zatekne na (molitvenom) bdenju, ispunjene darovima Duha Njegovog Svetoga! Tada se mi mozemo veoma smelo nadati da cemo biti uzneseni na oblake, u vazduh, u sretenje Gospodu, Koji dolazi sa slavom i silom mnogom, da sudi zivima i mrtvima, i poda svakome prema delima njegovim.
Eto, vi, vase bogoljublje, volite smatrati za veliku srecu to sto razgovarate sa ubogim Serafimom, uvereni da ni on nije lisen blagodati Gospodnje. A sta da recem o Samom Gospodu, nigda nepresusnom Istocniku svake dobrote i dobra, i nebeskog i zemnog?! A, medjutim, kroz molitvu mi bivamo udostojeni da razgovaramo sa Samim Svedobrim i Zivotvornim Bogom i Spasom nasim. No, i tu, opet, znajte da se treba moliti samo do onoga trenutka dok Bog Duh Sveti ne sidje na nas u Njemu znanoj meri Svoje nebesne blagodati. A kada On blagoizvoli da nas poseti, tada sa molitvom treba prestati... Jer, zasto da se Bogu molimo i tada - "Dodji i useli se u nas i ocisti nas od svake necistote i spasi, Blagi, duse nase", kada je On vec dosao k nama, koji Mu se nadamo i prizivamo Ime Njegovo istinski, tj. s namerom da Ga susretnemo, Utesitelja, smireno i sa ljubavlju, unutra u odajama dusa svojih, gladnih i zednih Njegovog dolaska? Recimo, vi mene pozovete k sebi u goste, i ja po pozivu vasem dodjem i hocu da s vama porazgovaram. Medjutim, vi i dalje nastavite da me pozivate: 'Samo izvolite, izvolite k meni!' Ja bih po nevolji morao reci: 'Sta je to s njim? da nije s uma sisao? Ja mu dosao, a on svejednako nastavlja da me zove!' Tako je isto i sa Gospodom Bogom Duhom Svetim. Zato je i receno: "Ispraznite se (ponistite se) i razumejte da sam Ja Bog! Uspravicu se medju narodima, uspravicu se na zemlji", tj. javljam se i javljacu se svakome ko u Mene veruje i Mene priziva, i razgovaracu s njim kao sto sam nekada razgovarao sa Adamom u Raju, i sa Avraamom i Jakovom i drugim slugama Svojim, s Mojsejem, Jovom i njima slicnima. Mnogi tumace da se to "ispraznjenje" odnosi samo na svetske stvari i poslove, tj. da se pri molitvenom razgovoru s Bogom treba isprazniti od svetskih stvari i poslova. No, ja cu vam reci po Bogu da je ne samo nuzno pri molitvi isprazniti se od sveta nego cak i od - molitve, u casu kada, po svemocnoj sili vere i molitve, Gospod Bog Duh Sveti saizvoli da nas poseti i da dodje k nama u punoci neiskazane Svoje dobrote. Nemirna je dusa i u nemiru se nahodi dok molitvu vrsi, ali pri nailasku Duha Svetoga treba da stoji u potpunom tihovanju (bezmolviju), i slusa jasno i razgovetno sve reci zivota vecnoga, koje On tada saizvoli da joj objavi. Pritom treba bivati u potpunom trezvenju i duse i duha i u celomudrenoj cistoti tela. Tako je bilo kod brda Horiva, kada je Izrailcima bilo receno da se, pre javljanja Boga na Sinaju, tri dana ne doticu zena, jer je Bog nas " Oganj koji prozdire sve necisto", i u opstenje (zajednicu) nece moci uci niko ko je telom i duhom oskvrnjen.

Sticanje i razdavanje blagodati

- Nu, a kako biva, bacuska, s drugim dobrodeteljima Hrista radi, u pogledu zadobijanja blagodati Duha Svetoga. Vi meni volite samo o molitvi da govorite?
- Sticite blagodat Duha Svetoga i svim drugim dobrodeteljima (vrlinama i dobrim delima) Hrista radi. Trgujte njima duhovno i to trgujte onim dobrodeteljima koje vam najveci dobitak duhovni donose. Sabirajte "kapital" blagodatnog preoizobilja dobrote Bozije i dajte ga u vecnu Boziju "stedionicu", u kojoj se prima nevestastvena (nematerijalna) kamata, i to ne cetiri ili sest odsto, no sto odsto na jednu "rublju" duhovnu, pa cak i neizbrojni broj puta vise od toga. Ako vam, na primer, molitva i bdenje donose vise blagodati Bozije, to bdite i molite se! Ako vam post donosi mnogo Duha Bozijega, onda postite! Ako li vam vise privlaci milostinja, onda milostinju tvorite. I tako rasudjujte o svakoj dobrodetelji, koju tvorite Hrista radi.
Evo, ja cu vam ispricati nesto o sebi, ubogome Serafimu. Ja sam rodom od kurskih trgovaca. I tako, dok jos nisam bio dosao u manastir, mi smo trgovali robom, koja nam je vise prihoda donosila. Tako i vi postupajte bacuska. Kao sto u trgovackom poslu nije vestina u pukom trgovanju nego u tome da se sto vise prihoda dobije, tako i u trudu hriscanskog zivota nije vestina u tome da se covek samo moli, ili da samo cini kakvo bilo drugo dobro delo. Jer, iako nam Apostol kaze "molite se neprestano", on, ipak, kao sto se secate, dodaje. " Vise volim pet reci umom svojim reci, nego li hiljadu jezikom". A Gospod veli: "Nece svako ko mi govori - Gospode, Gospode, da se spase, nego onaj ko tvori volju Oca Moga", tj. onaj ko vrsi delo Bozje i to sa strahopostovanjem, jer - "proklet je svaki ko tvori delo Bozije s nebrizljivoscu". A delo je Bozije ovo: "Da verujete u Boga i Onoga Koga On posla - Isusa Hrista". Ako se pravilno rasudi o zapovestima Hristovim i apostolskim, bice jasno da se nase hriscansko delo sastoji ne u uvecavanju zbira dobrih dela, koja sluze samo kao sredstva za postizanje cilja naseg hriscanskog zivota, nego u izvlacenju iz njih sto vece koristi - tj. u sto vecem zadobijanju preizobilnih darova Duha Svetoga.
I tako, ja bih zeleo, vase bogoljublje, da i vi sami steknete ovaj nigda nepresusni Istocnik blagodati Bozije, i da svakad sebe procenjujete - da li se u Duhu Bozijem nalazite ili ne, pa ako ste u Duhu Bozijem, neka je blagosloven Bog! Nema se zbog cega tugovati, makar ovoga casa posli na Strasni sud Hristov! Jer "u cemu vas zateknem, u tome cu Vam suditi". Ako, pak, u Duhu Bozijem ne stojite, treba saznati zasto i zbog cega je Gospod Bog Duh Sveti izvoleo da nas ostavi, pa Ga onda ponovo iskati i moliti i ne odustajati sve dok nam se Gospod Bog Duh Sveti, Preceznuti, ne otkrije i ponovo ne bude s nama Svojom blagodacu. A dusmane svoje - demone, koji nas silom odvracaju od Njega, valja da napadamo sve dok im se i sam prah ne razveje, kao sto je rekao prorok David: "Vijam dusmane svoje i stizem ih, i ne vracam se dok ih ne istrijebim. Obaram ih i oni ne mogu ustati, padaju pod noge moje!"


vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:06:16



Sveti Serafim Sarovski STICANjE DUHA SVETOGA - CILj HRISCANSKOG ZIVOTA

Tako je to, bacuska! Tako, dakle, i izvolite trgovati duhovnom dobrodetelji. Razdajite dalje i sami blagodatne darove Duha Svetoga potrebitima, kao god sto zapaljena sveca, i sama svetleci i goreci zemaljskim ognjem i ne umanjujuci svoj sopstveni oganj, pali druge svece, i sama svetleci i goreci zemaljskim ognjem i ne umanjujuci svoj sopstveni oganj, pali druge svece, da bi na drugim mestima i ove svetlele svima. Pa, kada je tako u pogledu zemaljskoga ognja, sta tek da kazemo o blagodatnom ognju Svesvetoga Duha Bozjega?! Jer, na primer, bogatstvo se zemaljsko umanjuje od razdavanja, a bogatstvo nebesne Bozije blagodati - sto se vise razdaje to se vise umnozava u onoga ko ga razdaje! Tako je i sam Gospod kazao Samarjanki: "Svako ko pije od ove vode (sa izvora), opet ce ozedneti, a ko pije od vode koju cu mu ja dati, bice u njemu istocnik vode koja vavek tece u zivot vjecni!"
- Bacuska - rekoh ja - eto, vi volite neprestano da govorite o zadobijanju blagodati Duha Svetoga, kao o cilju hriscanskog zivota. Ali, kako i gde ja mogu nju da vidim? Dobra dela su vidljiva, a zar Duh Sveti moze da se vidi? Kako cu, dakle, ja da znam da li je On sa mnom ili nije.
- U danasnje vreme - odgovori Starac zbog svoje bezmalo sveopste ravnodusnosti prema svetoj veri u Gospoda naseg Isusa Hrista, zbog toga sto nimalo ne obracamo paznju na ono sto cini Njegova Bozanska Promisao za nas, kao i zbog toga sto ljudi zaboravljaju da opste sa Bogom, mi smo dosli dotle da smo se, moze se reci, gotovo sasvim udaljili od istinskog hriscanskog zivota. Nama sada izgledaju cudnovate reci Svetoga Pisma, kada Duh Boziji govori kroz usta Mojseja: "I vide Adam Gospoda gde hodi po raju". Ili kad citamo u apostola Pavla: "Idjasmo u Ahaju i Duh Boziji idjase s nama; okrenusmo se u Makedoniju, a Duh Boziji idjase s nama." I na drugim mestima Svetoga Pisma vise puta govori se o javljanju Boga ljudima.
A, eto, neki govore: "Ta mesta su neshvatljiva. Zar su zbilja ljudi mogli tako ocigledno videti Boga?" Nicega, pak, tu nema neshvatljivog. Do toga neshvatanja doslo je stoga sto smo se mi udaljili od prostodusnosti duhovnog znanja prvih hriscana i, pod izgovorom prosvecenosti, zapali u takvu tamu neznanja, da nam se vec tesko shvatljivim cini ono sto su stari u tolikoj meri jasno razumeli, da im pojam o javljanju Boga ljudima nije izgledao cudnovat ni u obicnim razgovorima. Tako je pravedni Jov, kada su ga prijatelji ukorevali zbog toga sto toboze huli na Boga, ovima odgovorio: " Kako bi moglo to da bude kada dah Svedrziteljev osecam u nozdrvama svojim?" Ili, drugim recima: "Kako bih ja mogao huliti na Boga, kada Duh Sveti sa mnom prebiva? Kada bih na Boga hulio, Duh Sveti odstupio bi od mene, a ja, gle, i dah njegov osecam u nozdrvama svojim". Upravo u tome smislu govori se i za Avraama i Jakova da su videli Gospoda i besedili sa Njim, a Jakov se cak i borio sa Bogom. Mojsej je video Boga, a sa njim i sav narod, kada se bio udostojio da primi od Boga ploce Zakona na gori Sinaju. Stub od oblaka i stub ognjeni, koji nisu bili nista drugo do vidljiva blagodat Duha Svetoga, sluzili su kao putovodje narodu Bozijem u pustinji. Nisu ljudi videli Boga i blagodat Njegovog Duha Svetoga u snu, niti u mastariji, niti u istupljenju (ekstazi), niti u uobrazilji rastrojenog duha, nego uistinu - na javi.
Mi smo postali vec sasvim nepazljivi prema delu svega spasenja, otkuda i dolazi da mi i mnoge druge reci Svetoga Pisma ne uzimamo u onome smislu, u kome bi trebalo. A sve je to otud, sto ne istemo blagodati Bozje, niti joj dopustamo - po gordosti uma svoga - da se useli u duse nase, pa stoga ni nemamo istinskog prosvetljenja od Gospoda, koje se salje u srca ljudima koji su svim srcem gladni i zedni pravde Bozije. Evo, na primer, kada se u Bibliji kaze "dunu Bog dah zivotni u lice Adamu prvozdanome, kojeg sazdade od praha zemaljskog" - mnogi tumace kao da to znaci da do toga trenutka nije bilo u Adamu duse i duha covecijeg, no da je postojalo, samo telo, stvoreno od praha zemnoga u onom sastavu, kako to bacuska sveti apostol Pavle potvrdjuje: "Da bude svesavrsen vas duh, dusa i telo, za dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista".
Sva tri ova dela nasega bica, dakle, bila su sazdana od praha zemnoga, tako da Adam nije stvoren kao mrtvo no delotvorno (dejstvujuce) zivo bice, slicno ostalim na zemlji zivecim i o/duse/vljenim Bozijim stvorenjima. Ali, evo u cemu je sustina covekova: da Gospod Bog potom nije duhnuo u lice njegovo ovaj dah zivota, tj. blagodat Gospoda Boga Duha Svetoga, Koji od Oca ishodi i u Sinu pociva i radi Sina se salje u svet, Adam - ma kako da je bio savrseno sazdan, prevashodeci sva ostala Bozija stvorenja, kao kruna tvorevine na zemlji - ostao bi, ipak, u nutrini bez Duha Svetoga, Koji ga uzvodi do bogopodobnog dostojanstva. I bio bi kao i sva ostala stvorenja, jer, mada bi imao telo, i dusu i duh, unutra u sebi ne bi imao Duha Svetoga. Kada je pak Gospod Bog duhnuo u lice Adamu dah zivota, tada je tek, prema recima Mojsejevim, "Adam postao dusa ziva", tj. savrseno podobna Bogu, i kao i On, besmrtna u vekove vekova.
Adam je bio stvoren u tolikoj meri nepodlozan uticaju ijedne Bogom stvorene stihije, da ga voda nije topila, ni oganj zegao, niti ga je zemlja mogla progutati bezdanima svojim, niti vazduh povrediti ma kakvim svojim dejstvom. Sve je bilo pokorno Adamu kao ljubimcu Bozijem i caru i sopstveniku Njegove tvorevine. I sve je na njega gledalo sa udivljenjem kao na svesavrsenu krunu Bozijih tvari. Od onoga daha zivotnoga, udahnutoga mu u lice iz svestvarajucih usta Boga Svetvorca i Svedrzitelja, Adam se bio toliko ispunio premudroscu, da nikada od pamtiveka nije bilo i tesko da ce ikada biti na zemlji coveka premudrijeg i mnogoznalijeg od njega. Kad mu je Gospod zapovedio da narece ime svakoj tvari, on je svakoj tvari dao takvo nazvanje, koje u potpunosti oznacava sve odlike (kvalitete) te tvari, svu silu i sva svojstva, koja ona ima po daru koji joj je Bog darovao prilikom stvaranja. I, eto, bas pomocu toga dara natprirodne Bozije blagodati, koji mu je nisposlan dahom zivotnim, Adam je mogao da vidi Gospoda gde hoda po raju i da Ga poziva, mogao je da razume reci Njegove i razgovore svetih Andjela, kao i jezik svih tvari - i zverinja i ptica i gmizavaca koji zive na zemlji i uopste sve ono sto je sada za nas, pale i gresne, sakriveno, a sto je za Adama do njegovog pada bilo sasvim razumljivo. Takvu istu premudrost, i silu, i svemoc, i sva ostala dobra i odlike svetosti darovao je bio Gospod Bog i Evi, koju je stvorio ne od praha zemnoga nego od rebra Adamova u Edemu sladosti, u Raju, koji je zasadio posred zemlje. A da bi Adam i Eva mogli lako i stalno da odrzavaju u sebi ta besmrtna, bogoblagodatna i savrsena svojstva onoga zivotnog daha, Bog je posadio posred raja Drvo Zivota, u cije je plodove pohranio srz i svu punocu darova Svoga bozanstvenog daha. Da Adam i Eva nisu sagresili i oni sami i sve njihovo potomstvo mogli su svagda jedenjem od plodova Drveta Zivota odrzavati u sebi vecno zivotvornu Silu Bozije blagodati i besmrtnu, vecito mladu punocu telesnih, dusevnih i duhovnih svojih moci kao i trajnu mladolikost svoga beskonacnog, besmrtnog i sveblazenog stanja, sto je sve tesko zamislivo u sadasnje vreme cak i uobrazilji nasoj.
No, posto su, Adam i Eva, jedenjem od Drveta Poznanja dobra i zla - prevremeno i protivno zapovesti Bozijoj - upoznali razliku izmedju dobra i zla i izlozili se svim nevoljama, koje su sledovale prestupljenju zapovesti Bozije, oni su se lisili toga bescendara blagodati Duha Bozijega, tako da do samoga dolaska u svet Bogocoveka Isusa Hrista Duh Boziji "ne bese u svetu, jer Isus jos ne bese proslavljen."
Ipak, to ne znaci da u svetu uopste nije bilo Duha Bozijega, nego da Njegovo prisustvo nije bilo tako punomerno kao u Adamu, ili u nama pravoslavnim hriscanima. To prisustvo, pak, projavljivalo se samo spolja, a znaci prebivanja Duha Bozijega u svetu bili su poznati rodu covecjem. Tako, na primer, Adamu posle pada, a isto tako i Evi, bile su otkrivene mnoge tajne, koje su se odnosile na buduce spasenje roda ljudskog. Cak i Kainu, bez obzira na njegovu bezboznost i njegov prestup, bio je lako razumljiv blagodatni glas Bozji, cak i karajuci, kada je Bog sa njime razgovarao. Noje je besedio s Bogom. Avraam vide Boga, i dan Njegov, i zaradova se. Blagodat Svetoga Duha, dejstvujuci spolja, delovala je i na sve starozavetne proroke i svetitelje Izrailove. Kod Jevreja su docnije bile zavedene narocite prorocke skole, gde su se polaznici ucili da raspoznaju znake Bozijih ili andjelskih javljanja, i razlikuju dejstva Duha Svetoga od obicnih javljanja, koja se desavaju u prirodi bezblagodatnog zemaljskog zivota. Simeon Bogoprimac, roditelji Bogorodicini Joakim i Ana i druge bezbrojne sluge Bozije stalno su bili udostojavani raznovrsnih bozanskih vidjenja, glasova i otkrivenja, koji su se potvrcivali ocevidnim cudesnim dogacajima.
Iako ne s takvom silom kao u narodu izabranom, do projavljivanja Duha Bozijega dolazilo je i medju neznaboscima, koji nisu poznavali Boga Istinitoga, zato sto je Bog i mecu njima nalazio Svoje izabranike. Takve su, na primer, bile devstvenice prorocice Sibile, koje su, istina, svoju devstvenost posvecivale Bogu Neznanome, no ipak Bogu, Tvorcu vaseljene, Svedrzitelju i Promislitelju, za kakvoga su Ga i neznabosci smatrali. Takodje i filosofi neznabozacki, koji su, istina, bludeli po tami nepoznavanja Boga, ali su trazili Bogu omiljenu istinu, mogli su samo zbog toga bogougodnog trazenja istine postati sudeonici Duha Bozijeg, jer je receno: "Narodi koji ne znaju Boga po prirodi tvore sto je po Zakonu i ugodno Bogu". A istinu Gospod tako miluje da sam o njoj Duhom Svetim objavljuje: "Istina sa zemlje zasija i pravda se proli sa nebesa".
Tako se, dakle, vase bogoljublje, i u jevrejskom narodu, svestenom i Bogu milome, i medju neznaboscima koji Boga ne znadjahu, ipak sacuvalo znanje o Njemu, bacuska. Sacuvalo se jasno i razumno poimanje kako Gospod Bog Duh Sveti dejstvuje na coveka i kako je to, po kakvim spoljasnjim osecajima i unutarnjim osecanjima moguce uveriti se da je u pitanju dejstvo Gospoda Boga Duha Svetog a ne vrazija prelest (obmana). I tako je to bilo sve od pada Adamova do dolaska u svet Gospoda naseg Isusa Hrista u telu (ploti).
Bez ovoga poimanja dejstava Duha Svetoga koje se, vase bogoljublje, sacuvalo u cuvstvu roda ljudskoga, ljudi ne bi nikako imali mogucnosti da tacno poznadu da im je zaista dosao u svet Onaj Koji je obecan Adamu i Evi - Porod Zenin, koji je imao satrti glavu zmije.
A eto, sveti Simeon Bogoprimac, koji je bio cuvan Duhom Svetim, posto mu je bila unapred javljena, u sezdeset i petoj godini zivota, tajna svagdadevstvenog zaceca i Rodjenja Spasiteljevog od Preciste svagdaDjeve Marije, proziveo je po blagodati Svesvetoga Duha Bozijeg potom jos tri stotine godina, a onda je u tristasezdeset i petoj godini jasno objavio u hramu Gospodnjem da je po daru Duha Svetoga opipljivo prepoznao da je to bas On Sam, Hristos, Spasitelj sveta, o cijem mu je natprirodnom zacecu i rodjenju Duh Sveti unapred javio pre tri stotine godina preko Andjela!
Pa i sveta prorocica Ana, kcer Fanuilova, koja je sluzila osamdeset godina od obudovljenja svoga Gospodu bogu u hramu Bozijem i bila poznata po narocitim darovima blagodati Bozije, kao udovica pravedna i cista sluskinja Gospodnja, oglasila je da je to upravo On, svetu obecani Mesija, istiniti Hristos, Bog i covek, Car Izrailov, koji je dosao da spase Adama i sav rod ljudski.
A kada je Gospod nas, Isus Hristos, izvoleo da izvrsi svekoliko delo spasenja, On je po Svome Vaskrsenju, duhnuo na apostole, obnovivsi u coveku dah zivota koji je Adam izgubio, i darovao im istu onu adamovsku blagodat Svesvetoga Duha Bozijega. Ali, to nije sve. Gospod Hristos je govorio Apostolima da je za njih bolje da On ode k Ocu, jer ako ne ode, Duh Boziji nece doci u svet. Ako pak On, Hristos, ode Ocu, poslace im Ga u svet i Duh Utesitelj naucice i njih i sve sledbenike njihove svakoj istini i napomenuce im sve sto im je On rekao, dok je jos bio u svetu. Ovim je vec bila Hristom obecana blagodat na blagodat. I, zaista, u dan Pedesetnice On im je pobedonosno nisposlao Duha Svetoga u dahu burnom vetra, u vidu ognjenih jezika, koji su sisli na svakog od njih i u njih usli, i ispunili ih silom ognjelike bozanstvene Blagodati, koja rosonosno dise i radostotvorno deluje u dusama onih koji su sudeonici Njene sile i dejstava. I, eto, sama ta ognjem disuca blagodat Duha Svetoga daje se svima nama, Hristovim vernima, u Tajni svetoga Krstenja i svesteno zapecacuje miropomazanjem po najglavnijim mestima nasega tela, kako je to ukazano svetom Crkvom kao vekovecnom cuvarkom te blagodati. Kaze se: "Pecat dara Duha Svetoga". A na sta, bacuska, vase bogoljublje, mi ubogi stavljamo svoje pecate, ako ne na sasude, u kojima se cuva neka nasa velika dragocenost? A sta na svetu moze biti vece i sta dragocenije od darova Duha Svetoga, nisposlanih nam odozgo u Tajni Krstenja? Jer, ta blagodat, koja se coveku daruje na Krstenju, tako je velika, tako neophodna, za njega tako zivonosna, da se ne oduzima cak ni od jeretika do same smrti njegove, tj. do roka, odredjenog svise po Promislu Bozijem za dozivotnu probu coveka na zemlji - za sta je sposoban, i sta je u stanju da ucini u tome Bogom darovanom roku uz pomoc sile blagodati darovane mu s neba. I da mi posle krstenja greh ne cinimo, zanavek bismo ostali sveti i neporocni ugodnici Boziji, sacuvani od svake skvrni tela i duha. No, bas u tome i jeste nesreca sto mi, napredujuci u godinama zivota, ne napredujemo u blagodati i razumu Bozijem, kao sto je u njemu napredovao Gospod nas Hristos Isus, nego naprotiv - razvracajuci se malopomalo, lisavamo se blagodati Svesvetoga Duha Bozjega i postajemo u razlicnoj meri gresni i mnogogresni ljudi. No, kada se neko, buduci pobudjen na to Premudroscu Bozjom, koja iste nase spasenje, resi da radi nje (ove Bozje premudrosti) jutrenjuje Bogu i bdije radi dostizanja vecnoga svoga spasenja, onda takav, poslusan njenom glasu, mora pribeci istinitom pokajanju za sve grehe svoje, pokajanju i tvorenju dobrodetelji suprotnih ucinjenim gresima, a kroz dobrodetelji Hrista radi i - zadobijanju Duha Svetoga, Koji dejstvuje unutra u nama, i unutra u nama stvara Carstvo Bozije.
Ne govori zabadava Rec Bozija: "Carstvo je Bozije unutra u vama i s naporom se uzima i samo podviznici ga zadobijaju". To jest: oni ljudi koji, ne obaziruci se na uze grehovne, koje su ih sapele i svojom prinudom i navodjenjem na nove grehe ne dopustaju im da pridju k Njemu, Spasitelju nasem, sa savrsenim pokajanjem, da bi sa Njim postradali, preziru jacinu tih grehovnih uza, i sile se da ih raskinu - takvi ljudi javljaju se potom pred licem Bozjim belji od snega, ubeljeni blagodacu Njegovom. "Dodjite" - kaze Gospod - "Ako gresi vasi budu kao skerlet, ubelicu ih kao sneg".
Tako je negda i sveti tajnovidac Jovan Bogoslov video ovakve ljude u haljinama belim, tj. u haljinama opravdanja, "sa palmovim grancicama u rukama", kao znamenjem pobede, kako pevaju Bogu divnu pesmu "Aliluja" i krasotu pesmopoja njihovih niko na svetu ne mogase podrazavati. Za njih je Andjeo Boziji rekao: "Ovo su oni koji dodjose iz nevolje velike, i oprase haljine svoje i ubelise ih u Krvi Jagnjetovoj", tj. oprase ih stradanjima i ubelise kroz pricesce Precistim i Zivotvornim Tajnama Tela i Krvi Agneca, Neporocnog i Precistog Hrista, zaklanog po Njegovoj sopstvenoj volji za spasenje sveta pre sviju vekova, Koji svagda i do danas trpi zaklanje i razdeljuje se (vernima), a ostaje nimalo netrosiv, dajuci nam poputninu zivota vecnog za vecno i beskrajno spasenje, radi blagoprijatnog odgovora na strasnom sudilistu Njegovom. Svoju Precistu Krv i Telo, Hristos nam daje i kao najskupoceniju i svaki um prevashodecu zamenu za plod sa Drveta Zivota, kojega je nas ljudski rod hteo da lisi neprijatelj covekov (Lucifer) nispavsi s nebesa. Premda je nas neprijatelj djavo najpre prelastio Evu, pa je sa ovom pao i Adam, Gospod, ipak, ne samo da im je darovao Iskupitelja u Porodu Zeninom, nego je i svima nama u Zeni i svagdaDjevi, Bogorodici Mariji, dao zastupnicu pred Sinom Njenim i Bogom nasim. Ona je satrla u samoj sebi i satire (i sada) glavu zmijinju u svome rodu ljudskom. Ona je nepostidna i nepobedna Zastupnica cak i najocajnijih gresnika. Bas zbog toga se Bozija Majka i naziva "Bic za demone", posto demon nema moci da pogubi coveka, samo ako ovaj ne odstupi od pribegavanja k Majci Bozijoj za pomoc.

Dejstva Duha Svetoga i dejstva tame grehovne

- Jos moram ja, ubogi Serafim, da Vam objasnim, vase bogoljublje, u cemu je razlika izmecu dejstava Duha Svetoga, Koji se svestenotajno useljava u srca verujucih u Gospoda Boga i Spasitelja naseg Isusa Hrista, i dejstava tame grehovne koja na nas deluje lupeski, na pomamni podstrek demona. Duh Boziji opominje nas na reci Gospoda naseg Isusa Hrista, i dejstvuje zajedno s Njime, uvek pobedonosno, radosteci srca nasa i upravljajuci stope nase na putu mira, dok besovski (demonski) prevarni duh mudruje suprotno Hristu, i dejstva su njegova u nama metezna, buntovnicka i puna "pohote telesne, pohota ociju i nadmenosti zivljenja". "Zaista, zaista vam kazem, da niko ko zivi i veruje u Mene, nece umreti vavek", veli Gospod. To znaci - onaj ko ima blagodat Svetoga Duha kao pravu veru u Hrista, ako po slabosti ljudskoj i umre dusevno od ma kakvoga greha, nece umreti zanavek, no ce biti vaskrsnut blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista, Koji uzima grehe sveta i besplatno daruje blagodat na blagodat (preobilnu). Bas za ovu blagodat, javljenu svemu svetu i rodu nasem covecjem kroz Bogocoveka, i receno je u Jevancelju: "U Njemu bese Zivot i Zivot bese Svetlost ljudima!"
I jos dodato: "I Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze ". Ovo znaci da blagodat Duha Svetoga, darovana nam na Krstenju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, bez obzira na grehopadove ljudske, bez obzira na tamu oko duse nase, svetli, ipak, u srcu nasem bozanstvenom Svetloscu bescenih zasluga Hristovih, Koja je vecno jestajuca. Ova Svetlost Hristova, dok gresnik ostaje u nepokajanju, govori Ocu: " Avva, Oce!" i nigda se ne prognevljuje na nepokajanje njegovo! A docnije, kada se gresnik obrati na put pokajanja, savrseno izgladjuje tragove ucinjenih prestupljenja, i ponovo odeva bivseg prestupnika u odecu netruleznu, izatkanu od blagodati Duha Svetoga, o zadobijanju koje kao o cilju hriscanskog zivota ja i govorim ovoliko dugo vasem bogoljublju!
Jos cu da vam kazem, da biste jos jasnije shvatili sta treba razumeti pod blagodacu Bozjom, kako istu raspoznati, i u cemu se narocito projavljuje njeno dejstvo u ljudima, njome prosvetljenima. Blagodat Duha Svetoga je Svetlost sto prosvetljuje coveka. O tome govori celo Sveto Pismo. Tako je, bogootac David rekao: "Zizak nogama mojim i svjetlost stazama mojim Tvoj je Zakon i da Zakon Tvoj za nauk nemam, poginuo bih u klonucu svome!" To znaci da je blagodat Duha Svetoga, Koja se izrazava u Zakonu recima zapovesti Gospodnjih, svetiljka moja i svetlost moja! I kada ta blagodat Duha Svetoga, Koju tako brizljivo i usrdno tecem i sedam puta na dan zadobijam, uceci se sudovima Pravde Tvoje - kada ta blagodat ne bi prosvetljivala mene u tami briga, skopcanih sa visokim zvanjem moga carskog cina, otkuda bih mogao da uzmem ma i jednu iskru Svetlosti, da osvetlim hod svoj po stazi zivotnoj, pomracenoj zlobom neprijatelja mojih? I u samoj stvari Gospod je neretko projavljivao pred mnogim svedocima dejstvo blagodati Duha Svetoga na ljudima, koje je osvecivao i prosvetljivao velicanstvenim silascima Svojim. Setite se Mojseja posle besede njegove s Bogom na gori Sinajskoj. Ljudi nisu mogli gledati u njega, - toliko je sijao neobicnom svetloscu, kojom se oblivalo lice njegovo! Mojsej je, cak, potom bio prinudjen da se javlja pred narodom ne drugacije nego pod pokrivalom (na licu). Setite se Preobrazenja Gospodnjeg na gori Tavoru. Velika svetlost bila je preplavila Njega, i "haljine Njegove postase blestave kao sneg", a ucenici Njegovi od straha padose nicice. A kad su se Mojsej i Ilija javili uza Nj u istoj toj svetlosti, da bi se skrilo sijanje svetlosti bozanstvene blagodati, koja je ucenicima zaslepljivala oci, "pojavi se oblak i zakloni ih", veli se. Eto na koji se nacin javlja blagodat Svesvetoga Duha u neiskazanoj svetlosti pred svima onim, kojima Bog javlja njeno dejstvo.

U blagodati Duha Svetoga

- Ali na koji nacin - upitah ja bacusku o. Serafima, mogu ja saznati da se nahodim u blagodati Duha Svetoga?
- To je, vase bogoljublje, vrlo prosto! odgovori on meni - Zbog toga i govori Gospod da je "sve prosto za one koji pribavljaju razum". A sva nasa nesreca je u tome sto sami mi ne istemo taj bozanstveni razum, koji se ne kocoperi i ne bode oci, jer nije od ovoga sveta. Taj razum, ispunjen ljubavlju prema Bogu i bliznjem, izgradjuje svakoga coveka na njegovo spasenje. Za razum je Gospod rekao: "Bog hoce da se svi spasu i da dodju do razuma istine". A povodom nedostatka toga razuma On je rekao Svojim Apostolima: "Zar ste bezrazumni i zar niste citali Pismo, i pricu ovu zar ne razumete?... " I jos se u Jevandjelju o tome razumu kaze za Apostole da im Gospod "otvori um da razumeju Pisma". Nahodeci se u tome (raz)umu i Apostoli su svagda videli da li Duh Boziji prebiva na njima ili ne, pa videci saprebivanje Duha Bozijeg na sebi, i bivajuci prozeti Njime, uvereno su govorili da je delo njihovo sveto i potpuno ugodno Gospodu Bogu. Time se i objasnjava zasto su oni u svojim poslanicama pisali "Ugodno bi Svetome Duhu i nama..." .
Apostoli samo na tome osnovu i nude svoje poslanice (kao istinu neprolaznu, na korist svima vernima), jer su kao Sveti opipljivo osecali prisustvo Duha Bozijega u sebi... Eto, dakle, vase bogoljublje, vidite li kako je to jednostavno?
Ja odgovorih:
- Ipak, ja ne shvatam kako mogu da se pouzdano uverim da sam u Duhu Bozijem? Kako da u samome sebi prepoznam Njegovo istinsko projavljenje (pojavu)?
Na to bacuska o. Serafim odgovori:
- Ja sam vec rekao, vase bogoljublje, kako je to vrlo prosto, i podrobno sam vam ispricao kako ljudi bivaju u Duhu Bozijem i kako treba poimati Njegovo projavljenje u nama... Sta vam je bacuska, jos potrebno?
- Potrebno mi je - rekoh ja - da to dobro shvatim!...
Tada me o. Serafim veoma snazno uhvati za ramena i rece mi:
- Mi smo obojica sada, bacuska, u Duhu Bozjem, i ja i ti... Zasto ne gledas u mene?
Na to ja odgovorih:
- Ne mogu, bacuska, da vas gledam, jer se iz vasih ociju munje liju. Vase lice postalo je svetlije od sunca, a moje oci kopne od bola.
O. Serafim rece:
- Nemojte se plasiti, vase bogoljublje, i vi ste sami sada postali svetli, kao i ja. I vi ste sada u punoci Duha Bozijega, inace vam ne bi bilo moguce ni da mene vidite takvim.
- I prikloni k meni svoju glavu, pa mi tiho na uho kaza:
- Blagodarite Gospodu Bogu za neizrecenu milost Njegovu prema vama. Vi ste videli da se ja jos nisam bio ni prekrstio, nego sam se samo misleno u srcu svome pomolio Gospodu Bogu i unutra u sebi izrekao: Gospode, udostoj ga da jasno i telesnim ocima vidi silazak Duha Tvojega, kojega udostojavas sluge Svoje onda kada blagovolis da se javis u svetlosti velicanstvene slave Svoje! I, eto, bacuska, Gospod je magnoveno ispunio smirenu molbu ubogog Serafima!... Kako, dakle, da Mu obojica ne blagodarimo na ovome Njegovom neizrecivom daru? Ni velikim pustinjacima, bacuska, Gospod Bog ne javlja tako milost Svoju uvek. Ova blagodat Bozija blagoizvolela je utesiti skruseno srce vase kao cedoljubiva majka, i to na zauzimanje same Majke Bozije... Zasto me, bacuska, ne pogledate u oci? Prosto pogledajte, ne bojte se - Gospod je s nama!
- Posle ovih reci ja pogledah u njegovo lice, i tada me spopade jos veci strah i trepet divotni! Zamislite - u srcu sunca, u najsjaktavijem blistavilu njegovih podnevnih luca lice coveka, koji sa vama razgovara! Vi vidite pokrete njegovih usana, izraz njegovih ociju koji se menja, cujete njegov glas, osecate da vas neko rukama drzi za ramena, ali ne samo da ne vidite te ruke, nego ne vidite ni sami sebe, niti priliku sagovornika svoga - nista osim zaslepljujuce svetlosti, koja se razliva na daljinu od nekoliko hvati svuda oko nas, i obasjava jarkim bleskom svojim i sneznu poljanu, i snezne pahuljice, sto su odozgo zasipale i mene i velikoga Starca. Moze li se uopste i zamisliti stanje u kome sam se ja tada nalazio?!...
- Sta, dakle, osecate sada? - upita me o. Serafim.
- Nesto izvanredno lepo - rekoh ja.
- No, kako to lepo? Sta zapravo osecate?
- Osecam takvu tisinu i mir u dusi svojoj da to nikakvim recima ne mogu da izrazim!
Na to ce bacuska o. Serafim:
- To je, vase bogoljublje, onaj mir, za koji je Gospod rekao ucenicima Svojim: "Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao sto svet daje... Kad biste bili od sveta,svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas Ja izabrah od sveta, zato vas svet mrzi...Ali, ne bojte se, jer Ja pobedih svet!..." Eto takvim ljudima, omrznutim od ovoga sveta a izabranim od Gospoda, Gospod i daje taj mir koji vi u sebi osecate - "mir koji svaki um prevazilazi", po reci Apostolovoj. Takvim ga, pak, Apostol naziva zato sto je nemoguce ikakvom recju izraziti ono dusevno blagostanje, koje on proizvodi u ljudima, u cija ga srca Gospod Bog ukorenjuje. Hristos Spasitelj naziva ga mirom Svoga sopstvenog milosrdja, a ne mirom ovoga sveta, jer nikakva prolazna zemaljska sreca (ovoga sveta) ne moze ga pruziti srcu ljudskome. Taj mir se daruje odozgo od Samoga Gospoda Boga, zbog cega se i naziva mirom Bozijim...
- Sta jos osecate? - upita me onda o.Serafim.
- Neku izvanrednu sladost! - odgovorih ja.A on produzi:
- To je ona sladost za koju se govori u Svetom Pismu: "Od izobilja Doma Tvoga hrane se i potocima sladosti Svoje pojis ih!" Ta ista sladost preispunjava sada srca nasa i razliva se svim zilama nasim kao naslecenje neizrecivo! Gle, od ove sladosti nasa srca kao da se rastapaju, i mi smo obojica ispunjeni blazenstvom, koje ne moze da se izrazinikakvim jezikom... I sta jos osecate?
- Izvanrednu radost! - odgovorih. I bacuska o. Serafim produzi:
Kada Duh Boziji nizlazi k coveku i osenjuje ga punocom Svoga nadahnuca, tada se dusa covekova preispunjava neizrecivom radoscu, jer Duh Boziji oradoscuje sve cega god da se dotakne... To je ona ista radost, za koju Gospod veli u Jevandjelju Svome: "Zena kada radja trpi muku, jer dodje cas njezin. A kada rodi dete, vise se ne opominje zalosti, zbog radosti sto se rodi covek na svetu. I vi, dakle, imate sada u svetu zalost, ali cu vas opet videti, i radovace se srce vase i radost vasu niko nece uzeti od vas!" Ali, ma koliko da je utesna radost koju vi sada osecate u srcu svome, ona je ipak nistavna u poredjenju sa onom za koju je Gospod rekao ustima Svoga apostola da radost tu "ni oko ne vide ni uho ne cu" i da "u srce coveku ne dodje to sto Bog pripremi onima koji ga ljube". Sasvim daleki nagovestaji te radosti daju nam se sada, pa kad je od njih tako slatko, dobro i veselo u dusama nasim, sta da se kaze o onoj radosti, koja je tamo na nebesima prigotovljena onima koji placu ovde na zemlji? Eto, i vi ste se, bacuska, dovoljno isplakali u svome zivotu na zemlji i gledajte kakvom vas radoscu utesava Gospod jos u ovdasnjem zicu! Sada je na nama, bacuska, da, dodajuci napore naporima - uzrastamo iz sile u silu i dostignemo "meru rasta punote Hristove", da bi se na nama ispunile reci Gospodnje: "Oni koji cekaju Gospoda dobice novu snagu, okrilatice kao orlovi, trcace i nece sustati, hodice, i nece ogladneti, hodice iz sile u silu, i javice im se Bog nad bogovima na Sionu razuma i nebeskih vidjenja..." Eto, tada ce se nasa sadasnja radost, koja nam se javlja pomalo i zakratko, javiti u svoj punoci svojoj, i nju niko nece uzeti od nas koji cemo biti preispunjavani nepojamnim nebeskim nasladjenjima... Sta jos osecate, vase bogoljublje?
Ja odgovorih:
- Neku narocitu toplotu.
- Kako to, bacuska, toplotu? Ta, mi u sumi sedimo? Sada je napolju zima, pod nogama nam sneg, na nama nekoliko santimetara snega, a odozgo gusto sipe pahuljice... Kakva tu moze biti toplota?!
Ja odgovorih:
- Onakva upravo kakva bi nastajala u(starom ruskom) kupatilu, kada jace podloze pec i kada iz nje pocne da stubom kulja para...
On upita:
- Zar i onakav miris kakav je u kupatilu? Ne - odgovorih ja - nista na zemlji nije slicno ovome blagouhanju (miomiru). Dok sam za zivota moje majcice voleo da igram i odlazim na balove, majka bi me obicno namirisala mirisima koje je kupovala u najotmenijim trgovinama Kazana, ali ni ti mirisi ne odaju takav miomir.
Bacuska o. Serafim prijatno se osmehu i rece:
- I sam ja, bacuska, osecam isto sto i vi, ali vas namerno pitam - da vidim da li to osecate i vi? Rekli ste sustu istinu, vase bogoljublje. Nikakva prijatnost zemaljskog mirisa ne moze biti sravnjena s blagouhanjem, koje mi sada osecamo, a to je zato sto nas sada obliva blagouhanje Svetoga Duha Bozijega. Sta zemaljsko moze biti slicno Njemu?... Ali, uocite nesto, vase bogoljublje! Ta, vi mi rekoste da je oko nas toplo kao u kupatilu, dok medjutim, pogledajte - sneg se ne topi ni na vama ni na meni, niti pak pod nama. Mora, dakle, da ta toplota nije u vazduhu nego u nama samima! To je zapravo ona ista toplina, za koju nas Duh Sveti nagoni da vapijemo ka Gospodu molitvom: "Toplinom Duha Svetoga zgrej me!" Zgrevani njome, pustinjaci i pustinice nisu se bojali zimskoga mraza, buduci pokriveni blagodatnom haljinom, izatkanom od Duha Svetoga, kao toplom bundom! A tako ustvari i mora da bude stoga sto blagodat Bozija treba da obitava unutra u nama, u srcu nasem, jer je Gospod rekao: "Carstvo je Bozije unutra u vama". Pod Carstvom Bozijim, Gospod je razumevao blagodat Duha Svetoga. Ovo carstvo Bozije, dakle, sada se i nalazi unutra u nama, a blagodat Duha Svetoga obasjava nas i greje i spolja i, preispunjavajuci mnogorazlicnim blagouhanjem i vazduh koji nas okruzuje, nasladjuje nasa cuvstva nadnebesnim nasladjenjem i napaja srca nasa radoscu neiskazanom. Nase sadasnje stanje jeste bas ono isto, o kome Apostol govori: "Jer, Carstvo Bozije nije jelo ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetom". Nasa vera sastoji se "ne u ubedljivim recima ljudske mudrosti nego u pokazivanju duha i sile". Eto, u takvom se stanju vi i ja sada nahodimo. O ovome stanju Gospod je nas i rekao: "Ima nekih medju ovima sto stoje ovde koji nece okusiti smrt dok ne vide Sina Covecijega gde dolazi u Carstvu Svome!"
Eto, bacuska, vase bogoljublje, kakve nas neizrecive radosti udostoji Gospod Bog danas!... Eto, sta znaci biti u punoci Duha Svetoga, o kojoj sveti Makarije Egipatski pise: "Ja sam bio u punoci Duha Svetoga"... Tom punotom Duha Svetoga preispunio je sada Gospod i nas, uboge... Nu, sad izgleda vase bogoljublje, da se nema sta vise pitati za nacin na koji ljudi bivaju u blagodati Duha Svetoga. Da li cete upamtiti sadasnje javljenje neiskazane milosti Bozije koja nas je posetila?
- Ne znam bacuska - rekoh ja - da li ce me Gospod udostojiti da zanavek upamtim tako zivo i jasno ovu milost Boziju, kako je sada osecam.
- A ja mislim - odgovori mi o. Serafim - da ce vam Gospod pomoci da je vavek zadrzite u svojoj pameti, jer inace se Njegova dobrota ne bi magnoveno priklonila k smirenoj molitvi mojoj, i ne bi pozurila tako brzo da poslusa ubogog Serafima, tim pre sto ovo nije dano samo radi vas - da samo vi to shvatite, nego je preko vas dano citavome svetu, da i vi sami, utvrdivsi se u delu Bozijem, uzmognete da drugima budete od koristi. Sto se pak tice toga, bacuska, sto sam ja monah a vi covek koji zivi u svetu, nista ne mari: Bog trazi pravu veru u Njega i Sina Njegovog Jedinorodnog. Za nju On i daje izobilno odozgo blagodat Duha Svetoga. Gospod iste srce, preispunjeno ljubavlju prema Bogu i bliznjem, upravo presto, na kome voli da sedi, i na kome se javlja u punoci Svoje nadnebesne slave. "Sine, daj mi srce svoje", veli On, "a sve ostalo Sam cu ti dati", jer u srcu covekovom moze se smestiti Carstvo Bozije. Gospod zapoveda Svojim ucenicima: "Istite pre svega Carstvo Bozije, i pravdu njegovu, a sve ostalo dodace vam se. Jer, zna vas Otac nebesni da vam je sve to potrebno". Ne prekorava nas Gospod Bog za to sto se koristimo zemaljskim dobrima, jer i Sam govori, da shodno svojoj smestenosti u zemaljski zivot, mi sve to potrebujemo, tj. potrebujemo sve ono sto uspokojava nas ljudski zivot i sto cini laksim i udobnijim put nas ka nebesnoj otadzbini. Oslanjajuci se na ove reci, sveti apostol Petar je rekao da, po njegovom misljenju, nema nicega boljeg u svetu od blagocasca (poboznosti) sjedinjenog sa blagostanjem. I sveta Crkva moli se za to, da nam bude darovano od Gospoda Boga. I, mada su bolovi, nesrece i raznolike nevolje nerazdvojno skopcani sa nasim zivotom na zemlji, Gospod Bog ipak nije hteo, i ne zeli da budemo stalno i samo u zalostima i napastima, zbog cega nam preko Apostola zapoveda da "nosimo bremena jedan drugoga i tako ispunimo zakon Hristov". Gospod Isus licno daje nam zapovest da ljubimo jedan drugog da bismo, teseci se uzajamnom ljubavlju, olaksali sebi zalosni i tesni put nasega hoda ka nebesnoj otadzbini. Radi cega je Gospod i sisao k nama s nebesa, ako ne radi toga da bi, primivsi na sebe nase ubozjastvo, nas obogatio bogatstvom Svoje dobrote i Svojeg neiskazanog milosrdja? On je dosao ne zato da bi Njemu drugi sluzili no da Sam drugima posluzi, i da da dusu Svoju za izbavljenje mnogih. Cinite tako i vi, vase bogoljublje, i, videvsi jasno vam ukazanu milost Boziju, pricajte o svemu tome svakome ko je zeljan spasenja. "Jer zetve je mnogo, govori Gospod, a poslenika je malo!" Evo, i nas je Gospod Bog izveo na delo i dao nam darove Svoje blagodati, da bismo, zanjuci klasove spasenja svojih bliznjih, kroz sve veci broj onih koje smo uputili k Carstvu Bozijem, Njemu prineli plodove, "ovaj trideset, ovaj sezdeset a ovaj sto". Cuvacemo se, bacuska, da ne budemo osudjeni s onim zlim i lenivim slugom, koji je zakopao svoj talanat u zemlju, i nastojacemo da podrazavamo one dobre i verne sluge Gospodnje, koje su prinele svome gospodaru - jedan, umesto dva - cetiri, drugi umesto pet - deset talenata. Ne treba ni najmanje sumnjati u milosrdje Gospoda Boga. Sami vidite, vase bogoljublje, kako se ispunise na nama reci Gospodnje, recene kroz Proroka: "Ja nisam Bog izdaleka no Bog Koji je blizu, i kod usta tvojih je spasenje tvoje". Ja, ubogi, nisam jos bio uspeo ni da se prekrstim, samo sam u srcu svome pozeleo da vas Gospod udostoji da vidite Njegovu milost u svoj punoci njenoj, a ono, gle, On je bez odlaganja izvoleo pozuriti da na delu ispuni moju zelju. Ovo ne govorim, hvaleci se na sav glas, i ne s namerom da pridam sebi neki znacaj pred vama, i navedem vas na zavist, niti pak radi toga da biste vi pomisljali kako sam ja monah a vi mirjanin. Ne, vase bogoljublje, ne! "Gospod je blizu svih onih koji Ga prizivaju u istini, i ne gleda na lica, jer Otac ljubi Sina i sve daje u Ruke Njegove!" samo da bismo mi ljubili Njega, Oca naseg nebeskog, uistinu sinovski. Gospod slusa podjednako i monaha i mirjanina, prostoga hriscanina, samo neka su i jedan i drugi pravoslavni, i neka i jedan i drugi ljube Boga iz dubine duse svoje i jos neka imaju veru u Njega makar koliko zrno gorusicino - pa ce gore pokrenuti! "Jedan pokrece hiljadu, a dvojica bezbroj njih." Sam je Gospod rekao: " Sve je moguce onom ko veruje", a bacuska sveti apostol Pavle gromoglasno klice: " Sve mogu u Hristu Koji mi moc daje". Jos divnije govori Gospod nas Isus Hristos o verujucima u Njega: " Ko veruje u Mene, dela koja ja tvorim i on ce tvoriti, i veca ce od ovih tvoriti, jer ja idem Ocu Svome... I Ja cu umoliti Njega za vas, da radost vasa bude ispunjena... Do sad ne prosiste nista u ime moje, sada pak prosite i primicete".
I tako, vase bogoljublje, sve sto prosite u Gospoda Boga - sve cete primiti, samo neka to bude na slavu Boziju ili na korist bliznjeg, jer i korist naseg bliznjeg Bog racuna u Svoju slavu, zbog cega i govori: " Sve sto uciniste jednome od ovih malih, Meni uciniste". Zato nemojte imati nikakvu sumnju da Gospod Bog, mozda, nece ispuniti vasa moljenja - samo neka su ona usmerena ili na slavu Boziju ili na korist i nazidanje bliznjih. Pa cak ako bi nesto bilo neophodno i za neku vasu licnu potrebu ili korist ili uspeh, cak i to ce Gospod Bog izvoleti da vam posalje isto tako brzo i dobroposlusno, samo ako je to za vas krajnja nuzda i neophodnost. Jer, Gospod ljubi one koji Njega ljube, dobar je Gospod prema svima, miluje On i dariva i one koji ne prizivaju ime Njegovo, milost se Njegova ogleda u svima delima Njegovim, volju onih koji Ga se boje izvrsava i molitvu njihovu uslisava i svaki savet njihov ispunjava - ispunice Gospod sva moljenja tvoja! Bojte se samo jednoga, vase bogoljublje - da ne prosite od Gospoda ono za cim nemate krajnju nuzdu. Nece vam Gospod ni to odreci, zbog vase pravoslavne vere u Hrista Spasitelja, jer On "nece predati zezla pravednika na kocku gresnicima i volju sluge Svoga Davida neizostavno ce izvrsiti, ali ce, ipak, traziti od njega odgovor zasto Ga je uznemiravao bez osobite nuzde i prosio od Njega ono bez cega je mogao.
Eto tako, vase bogoljublje, sve sam vam sada kazao i na delu pokazao, sve sto su Gospod i Bozija Mater kroz mene, ubogoga Serafima, blagoizvoleli da vam kazu i pokazu. Idite, dakle, s mirom! Gospod i Majka Bozija, neka budu sa vama svagda sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Idite s mirom!

* * *

Za sve vreme ovoga razgovora od samoga pocetka, otkako je lice o. Serafima prosijalo, to vidjenje nije prestajalo. I sve, od pocetka svoga kazivanja do kraja, on mi je govorio nalazeci se u neizmenjenom stanju... Neiskazano blistanje svetlosti, koje je zracilo iz njega, video sam licno, svojim sopstvenim ocima, sto sam gotov i zakletvom potvrditi.


(Ovde se zavrsava rukopis Motovilova)

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:10:47





Starac Shiiguman Savo

Snaga molitve. Krstić na grudima

Ne daj Boze da tako radimo! Treba se pomoliti pa makar i na kratko. Ako si se uspavao, onda treba da procitas molitve u hodu, na putu ka poslu. Neprijatelj bezi kada citamo “Vjeruju�?, a Andjeo-Cuvar nam se priblizava, pomaze nam i dan nam prolazi uspesno i dobro. To ne znaci da mi ne treba da citamo Psaltir, Jevandjelje, sve jutarnje i vecernje molitve. Kratko pravilo Serafima Sarovskog se cita samo u slucajevima kada nemamo vremena zbog posla, zbog bolesti, porodicne situacije, ukoliko nemamo mogucnosti da se pomolimo. Kada sam bio u Trojice-Sergejevoj Lavri i nosio poslusanje ekonoma, bilo mi je tesko da ispunjavam pravilo: nije bilo vremena za molitvu zbog izgradnje, i drugih raznih briga. Nocima nisam spavao: lezes ujutru u 3, a treba da ustanes u 5.Pitao sam duhovnog oca: - Sta da radim? A on – arhimadrit Venijamin, nadzornik Duhovne Akademije je bio mudar i rekao mi: - Tvoje pravilo je: “Gospodi pomiluj!�? na udah i izdah. “Gospode!�? – na udah i tada u mislima napravi vertikalnu liniju Krsta, “pomiluj!�? na izdah i opet u mislima napravi horizontalnu liniju Krsta. Na taj nacin ces udisati svetlost i ljubav, a izdisati necistotu iz srca. I drugi tako rade. Znaci povezujemo molitvu sa disanjem i istovremeno se osenjujemo Krstom u mislima. Episkop Teofan je video sledeci slucaj kada je bio u Samordinskom manastiru: jedna monahinja procita jedan psalm, i okrene broajnicu, a druga ju je izdala. A Vladika je rekao: - Ona se kajala i Gospod joj je otkrio taj psalm, i ona tako zadobija blagodat. Ne treba se moliti rasejano, jer takva molitva gnevi Gospoda. Rasejana molitva i dremez u Crkvi se javljaju zbog maloverja i slabe ljubavi prema Bogu. Na molitvi treba zaboraviti sve probleme: zivotne, licne, poslovne, pa cak i nevolje i bolesti – treba samo zahvaljivati Bogu, kajati se i moliti. U Crkvi treba stajati sa strahom Bozijim i smirenjem, jer Crkva nije zeleznicka stanica, niti neki obican drustveni dom, vec dom molitve. Treba osetiti tu blagodatnu silu koja je prisutna u Crkvi. Gde god da se nalazite: u kuci, na putu, na poslu; sta god radili: cistili, sili, spremali rucak, ili isli na sastanak – neprekidno razmisljajte o Gospodu, i izgovarajte Isusovu molitvu. I gde kod da dospete niko van nista nece moci: ni vracari, ni magovi – niko nista ne moze da vam uradi. U Svetom Pismu se kaze:�?Sicicu i u ad ako si Ti Gospode sa mnom – nece se ubojati srce moje!�? Znaci gde god da smo, niko nam ne moze nista ukoliko smo sa Gospodom i ako nismo prekinuli molitvu. Razumete? A mi se ponekad bojimo! A zasto se bojimo? Zato sto smo zaboravili da drzimo molitvu na ustima i u umu: Isusovu, ili Bogorodicinu, ili neku drugu, ili prosto da razmisljamo o Bogu. Naprimer: “Evo Gospod je ovde … Stojim pored masine, radim, a pored mene je Gospod! On je uvek prisutan … Jer nam je Gospod blize od kosulje!�? I slicno. Trudite se ljubljeni da prinudjujete sebe na neprestanu molitvu! Trudite se da ispunjavate osnovno pravilo: nikoga ne osudjujte, pocinjite dan sa molitvom, kako bi ceo dan bio molitven; s molitvom lezite na spavanje. Tada neceti biti posednuti i necete imati hulne i bludne pomisli. Jedan svetitelj je izgovarao sledecu molitvu dok je celivao svoj krstic: “Proli Gospode kap Svete Tvoje Krvi u moje srce, isuseno od strasti i grehova, i necistota dusevnih i telesnih�?. A vi ne znate tu molitvu, pa izgovarajte Isusovu ili: “Krstom Tvojim Gospode, ocisti me!�?. To je ono minimalno sto hriscanin treba da uradi i za to nas Gospod nece lisiti Carstva Nebeskog. Krst nije samo znak hriscanina, vec je to oruzje, koje odbija svaku zlu silu. Evo danas prilazi Krstu posednuta zena i ne moze da ga celiva, ne moze da pridje mostima, jer je u njenom karakteru, savesti i srcu neprijateljska sila, koja coveku ne dozvoljava da pridje ka svetinji. A mi takodje bivamo posednuti, kada se gnevimo, razdrazujemo, osudjujemo – sve je to posednutost.

Sta treba da radimo? Zapamtite sta sam vam govorio, da ukoliko budete citali kanon Krstu (odvojite 15-20minuta) i celivali svoj krstic uz Isusovu molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me gresnog, osveti me svetloscu Krsta Tvoga, udalji od mene tu necistu silu, koja me muci�?, onda ce ta svetlost pronikunuti u vasu dusu i oterati zlu silu koja nas je zaposela. I na taj nacin i najposednutiji covek ukoliko je uporan kroz dva-tri meseca moze da postane zdrav. Na taj nacin se mozemo sacuvati od posednutosti i ako bi nam i 20 magova nesto vracalo, oni ne bi mogli nista da urade, i mi necemo biti posednuti. Eto kolika je sila Krsta Gospodnjeg! Verujte, ljubljeni, ukoliko budemo celivali krtsic i kajali se, svi cemo se spasti. Zraci svetlosti i ljubavi ce proniknuti u nas karakter, u savest, u dusu i nestace svake necistote. Ti zraci postoje iako ih mi ne vidimo sopstvenim ocima, kao i magnetni talasi koje takodje ne vidimo, ali za koje mnogi znaju da postoje. To znaju naucnici pa cak i ljudi sa srednjim obrazovanjem, koji su izucavali fiziku i znaju osobine magneta. Gospod ce nas Svojim Krstom izvesti iz satanskih mreza i uvrstiti medju Svoje prijatelje. Sektasi kazu da je Krst – oruzje sramne smrti. A hriscani postuju Hristov Krst i smatraju ga oruzjem spasenja. Krst nam je dat na Krstenju i mi nikada ne treba da se razdvajamo od njega i da zaboravljamo na njega. Gospod je u vreme Svojih krsnih Stradanja ostavio na Krstu svetlost i ljubav, i zato se od Krsta izlucuju zraci blagodatne svetlosti i Bozanske ljubavi, zato sto je Bog Svetlost i Ljubav. On je te tragove svetlosti i ljubavi ostavio na Krstu: “Ja sam Svetlost svetu�?, “Bog je Ljubav�?. Blagodatna svetlost koja dolazi od Krsta sazize zlobnu, tamnu silu, a ljubav sve obuhvata – Boga i bliznje. I zato kada nosimo krstic i celivamo ga s ljubavlju, osvecujemo se i spolja i iznutra. A mi nosimo krstic na vratu kao na vesalici, zaboravljamo na njega a neko ga uopste ni ne nosi. Spasi nas Gospode! Neprijatelj se uvek trudi da nam nanese stetu, cak i nocu kad spavamo. Neprijatelj ne spava, on nam prilazi i iskusava nas i danju i nocu: zato se u snu javljaju svakojake neprijatnosti, losi snovi, noc cesto biva besana. To sve radi neprijateljska sila. Gospod to cesto dopusta jer se nismo uvece pomolili, ni celivali krstic. Ako imamo rodjake ili bliznje, koji stradaju od posednutosti, i ako se budemo molili za njih, i svakodnevno celivali svoj krstic za njih, olaksacemo njihovo stanje, i nase srce ce postati svetlo od blagodatnih zraka Krsta. Desava se naprimer da je muz neverujuci, ili sin ili cerka – to se takodje naziva posednutoscu, jer su oni posednuti duhom neverja. I ako pocnemo da se molimo za njih, oni ce nesumnjivo kroz nekoliko meseci postati neprepoznatljivi, bez obzira koliko “nepopravljiv�? bio taj covek: pijanica, bludnik, besramnik – videces kako se ispravlja i postaje dobar. Koliko je takvih slucajeva! Kazu: “Nepopravljiv covek, izgubio je savest, nista mu vise ne mozes!�? – a on se potom preporadja. Bila je tako jedna 18-ogodisnja hriscanka Justina. Ona se pomolila za vraca Kiprijana. Taj vrac je bio satanin prijatelj. On je nanosio stetu Crkvi i ljudima. I on je po molitvama Justine postao Boziji prijatelj: primio je Krstenje, postao je svestenik, episkop i cak se i posvetio – svestenomucenik Kiprijan. Eto sta cini molitva! Vidite, srce predaje srcu. Ona je celivala krstic i molila se ovako: “Gospode, ti vidis da je i on covek! On nije konj ni krava, vec Boziji lik! Iako je vrac, on je ipak covek. Spasi ga i on je razumno bice!�? I blagodat Bozije ljubavi od njenog srca je dotakla tog vraca, on se pokajao i napustio svoje necasno delo. A potom je ljudima otkrio tajne zle sile, to jest kakve zamke pravi satana kako bi pogubio ljudsku dusu. I postoji cak i molitva svestenomucenika Kiprijana protiv vracanja. O kako je velika snaga molitve! Eto, ljubljeni, kako treba da spasavamo dusu i dusu bliznjega, a najvaznije onih kojima su posebno potrebne nase molitve, jer oni sami ne mogu da se mole. Kiprijan nije mogao da se moli za sebe, a kada Justina – krhka, nezna devojka kaze: sta je to!… - ona je imala hraborst i pomolila se, i time spasla njegovu dusu. I mi treba da sledimo njen primer. A mi smo obicno kao mnogobosci: volimo one koji su nam prijatni: rodjaci, bliznji, a posebno one koji nam pomazu. A za pijanicu i bludnika mislimo: “E, sta da se za njega molimo! On je izgubio savest!�? – odustajemo i odlazimo. Spasi Gospode! Mi ne treba da imamo udeo sa njima u pijanstvu, razvratu i njihovim porocima, ali je nasa hriscanska obaveza da se molimo za takve ljude, da se sazalimo na njihovu dusu, da budemo sastradalni prema njima i da im zelimo spasenje. Oni mozda upadaju u grehe nesvesno, ni sami to ne zeleci, ali se potom ispravljaju… Ljubljeni! Ne odvajajte se od naprsnog krstica! O autoru… 27/14 jula 1980 godine u Pskovo-Pecerskom manastiru je zavrsio svoj zivotni put i monaski podvig shiiguman Sava, poznat mnogim pravoslavnim ljudima. Ime shiigumana Save je nerazdvojno od lika vernog i dobrog Hristovog pastira, koji je tokom desetina godina sluzio Bozijoj Crkvi verom, ljubavlju i blagodatnim darovima. On je bio obraz cistote, dobrote, duhovne mudrosti. U revnosnom sluzenju Bogu i Crkvi on se moze uporediti sa onima koji su slicno apostolu Pavlu polagali dusu svoju za pastvu, bili u porodjajnim mukama, da bi u vernim cedima izobrazili Hrista. Ali i danas duhovna ceda starca Save razmenjuju svedocanstva o njegovom blagodatnom zivotu, o duhovnim darovima, koje su dobili u opstenju sa starcem, o snazi njegove molitve i posle smrti. Ta svedocanstva su skupljena u jednoj knjizi za koju se nadamo da ce se dopunjavati. Sluzenje oca Save Hristovoj Crkvi i svojim duhovnim cedima se moze okarakterisati liturgijskim vozglasom: “Gore imajmo srca�?. Ceo njegov zivot, od pocetka do kraja je bio stremljenje ka visnjem svetu. Otac Sava je rasplamsavao ohladnela srca, ukrepljavao slabe ruke, useljavao duh vere u Boga, bukvalno “podizao�? pale. “Od srca srcu�? – tako se moze okarakterisati njegovo podviznicko delanje. Iz zivog izvora, koji je bilo njegovo cisto, Bogu predano srce, starac je crpeo snagu za svoje velike trudove. Uvek bodar, pun zivotne radosti, blag, on je bio spreman da se odazove na bilo koju nesrecu i da sa ljubavlju snishodi palim gresnicima. Ljude ne mozes da prevaris, oni na poseban nacin prihvataju istinske pastire i srcem streme ka onima koji i sami streme svim srcem ka Bogu. Oca Savu su voleli zbog Hristove ljubavi koja je zivela u njemu, zbog samopozrtvovanog sluzenja bliznjemu. U njemu je bio nepresusni izvor dobra. Mnogi ga pamte po njegovom ispitivackom, bukvalno pronicljivom pogledu, koji kao da je usmeren u samo srce. Taj pogled je svima cutke potvrdjivao da blagodatni starac zna tvoje tajne slabosti, ali zbog svoje bezgranicne ljubavi ne zeli da te povredi i spreman je da te isceli poucnim savetima. Lik shiigumana Save, tog divnog starca, duhovnog oca koga nam je Gospod poslao, ostaje i do danas u blagodarnom secanju njegovih duhovnih ceda. Ko moze da zna unutrasnji skriveni zivot podviznika?! Ko moze da iskaze sve njegove duhovne podvige, njegov neprekidni duhovni napredak?! Sve to ostaje duboka tajna njegovog srca koja je poznata Jedinom Bogu. Tu se moze samo nagadjati, i pretpostavljati na osnovu starcevog spoljasnjeg nacina zivota, njegovih vidljivih trudova i rada, u kojima ne moze a da se ne primeti neka doslednost, neprekidni uspon na sve vecu i vecu visinu. Zivot shiigumana Save je bio malo kome poznat pre njegovog odlaska u manastir. Biografski podaci su veoma oskudni, i skupljani su na osnovu sitnih detalja. Treba reci da starac nije voleo da prica o svom zivotu. Izrekao se samo par puta sa dve-tri reci – i to sa strahom i molitvom, kako mu Gospod to ne bi uzeo za pohvalu. Prebivajuci ceo zivot u pokajanju nevidljivom za necije drugo oko, skrusenosti srca i u podvigu molitve, starac se veoma trudio da sakrije svoj unutrasnji zivot od spoljasnjeg, sujetnog sveta. Ali i pored svega toga mnogim ljudima a posebno njegovim duhovnim cedima je bilo jasno da je on ziveo istinski hriscanskim zivotom, da je goreo verom i ljubavlju prema Bogu i teznjom za podvigom radi spasenja bliznjih. On je bio istinski Hristov vojnik, obucen u svo oruzje Bozije protiv svih ljudski slabosti i demonskih iskusenja. Prirodno nadaren i umudren ne samo od ljudi, koliko od Samog Boga, oplemenjen nebeskom riznicom Bozije mudrosti, on je imao iskustvo duhovne borbe. Naoruzavsi se neprestanom molitvom, on se suprotstavljao neprijateljima Isusovim Imenom i tako nepovredjen prosao svoj mnogotrudni zivot prepun nevolja. Gospod mu je po molitvama Majke Bozije uvek i svuda bio Pomocnik i Zastupnik. Duhovna mudrost, sjedinjena sa smirenjem, formirali su kod njega duhovni razum, koji sveti Oci nazivaju “plodom duhovnog iskustva�?. Buduci veoma energican, on se nikada nije udaljavao od truda u pomoci bliznjemu na putu ka spasenju, ali je uvek trazio takav podvig. Bez obzira na slabo zdravlje, on je bio duhovni heroj, pravi div moralne snage. Starac je posadio veliki vinograd ljudskih srca i usrdno se trudio u njemu. Njegovo cisto i sastradalno srce, oslobodjeno od egozima, je plamtelo pozrtvovanom ljubavlju prema ljudima. Sluziti Bogu preko bliznjih, i ziveti tako da se sluzi ljubavi – to je bila deviza celog njegovog zivota. Ne umarajuci se u podvizima ljubavi, otac Sava je okupio oko sebe veliku duhovnu porodicu. Neprekidne reke stradalnih i spasenja zednih ljudi su tekle prema njemu. I Bozija Blagodat koja je prebivala u starcu je donosila stostruke plodove: u ljudima se razgorevao Hristov duh, neverujuci su pronalazili Boga, magla neverja se razbijala, i Bozija istina je za njih postajala ocigledna. Mnoga duhovna ceda oca Save su potom i sama zadobijala plodove blagocestivosti, dobrih dela i molitve. Starac je u potpunosti ispunjavao Gospodnje zapovesti o ljubavi: “ljubi Gospoda Boga tvoga svim srcem tvojim, i svom dusom tvojom, i svim umom svojim�? i “ljubi blizenjga svoga kao samog sebe�?. On je s velikom radoscu hrabro stavljao na voja pleca tudju teskocu, prema recima apostola Pavla: “bremena jedni drugih nosite�? (Gal. 6, 2). Sila blagodatnih starcevih darova se u potpunosti moze objasniti recima apostola Pavla: “Ne zivim ja, vec zivi Hristos u meni�?. “Gospode, Sam zivi u meni! Sam govori! Sam delaj!�? – cesto je uzvikivao otac Sava, i Gospod je cuo Svog vernog slugu – blagodat Duha Svetoga nije odstupala od njega. Eto u cemu je tajna zivota i uticaja starca na ljude – Sam Gospod, Koji je nevidljivo prebivao u njemu, kao i Njegova Bozanska sila i blagodat! A ta blagodat se dobija samo za duboku veru, za istinsko smirenje, za svetost zivota. “Onaj koji veruje u Mene, cinice dela koja i Ja cinim, pa i veca od njih�?, - rekao je Gospod, jer “Ja sam s vama u sve dane do svrsetka veka�? (Mt. 28, 20). U zivoj i delateljnoj veri u blizini Hrista Spasitelja, starac je crpeo nelicemernu ljubav prema svim ljudima, silu duha, kao i plamenu molitvu i silu isceljenja razlicitih nemoci. Zbog njegove neprekidne brige – da sve utesi, ukrepi, otera duha uninija, - duhovna ceda su starca nazivali “starcem-utesiteljem�?. Gospod je uvek bio s njim, a preko njega i sa nama. Ljudsko srce se ne moze prevariti bez obzira koliko je na njemu grehovnih rana. Ono uvek stremi tamo gde dobija olaksanje svojih stradanja. Kod starca su radi pouka i duhovne koristi dolazili ljudi sa svih krajeva Rusije, i on je sve primao sa ocinskom ljubavlju. Starac je I ziveo radi toga da spase i utesi sve nevoljne, bio je Boziji molitvenik, i kako je bila velika snaga njegove molitve! [You must be registered and logged in to see this link.]

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:14:04



О МОЛИТВИ - Патријарх српски Павле



Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште које таласи не могу обурвати, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Она је кита учинила да постане дом Јонин, Језекију је вратила од врата смртних животу, вавилонским младићима пламен је претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на земљу за три године и шест месеци (Јаков. 5:17). Кад ни сами апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат.17:21).

Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мат.7:19).

"Када управљаш ум и мисли ка небу", вели свети Макарије Велики, "и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божје, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божјом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."

Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирење и скрушеност у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види и из молитве фарисеја и цариника. Молитва орошена сузама смирења и покајања, одмах бива услишана. Изливајући се из смирене душе она, по речима премудрог Соломона, пробија облаке и не задржава се док не дође до Господа.

Када је време молитви, не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Свети Нифонт виде једанпут једног монаха како идући чита молитву. Његова молитва, као пламен огњени, излазећи из уста, дохватала је небо. Монах је ишао, но и анђео Божји ишао је, спроводећи монаха са огњеним копљем у руци, којим је ђаволе одгонио од монаха.

"Непрестано молите се" рекао је свети апостол, да не паднете у напаст. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше. Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са напр: Боже, помози! Господе, благослови! На крају: Слава Ти, Господе! Благодарим Ти, Боже! У изненадним неприликама, каквом било искушењу: Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!

Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамљену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат Божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божја умножава ради духовне помоћи.

По општем мишљењу светих отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.

Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци поручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати на глас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо.

У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.

У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.

Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене. Ипак, таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста.

За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5:13).

Болести и остале несреће наше, последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове, да би заједно с тим исцелио нас и од телесних болести и несрећа земаљских. Када Бог пусти глад, рат, кише у невреме, суше, град, земљотрес и осало, то долази од греха народа. Зато узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет, јавља се потреба да се молимо Богу за опроштај греха, да би, ослободивши се овога корена свих несрећа, били избављени и од свих природних зала, која на нас долазе у виду страшних природних појава.

Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добива од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за што се молио због тога, што би му то послужило на зло.

Но молећи се Богу појединачно, насамо, по наредби Господњој (Мат.6:6), не треба сматрати да је то довољно. У разним приликама и потребама живота: рођењу, смрти, женидби, градњи дома, сетви, поласку на дужи пут, болести итд., поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак. 5:14). Уз то не заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су вршили апостоли и сви свети (Д.ап. 1:14, 12:12), јер је и то воља Божја (Мат. 18:20).

Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, ни метнувши их где је одређено. Немарно стављање Крста на себе ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех. Такав Крст не само да нема никакве силе, но још радује ђаволе, јер тада није најстрашније оружје против њих. Грешник се не плаши толико места казне, колико ђаво дрхће од Крста и у страху бежи, не смејући ни да погледа на његову силу (јер је сила Крста сам Господ Исус Христос) који га пече као огањ. Наоружавши се светим Крстом мученици су ишли без страха на најужасније муке. Светитељи су силом Крста Христовога исцељивали болесне, васкрсавали мртве, без опасности испијали отров, пролазили кроз огањ и воду.

Један од старих Хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложећи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи Хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечји постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 38).

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:32:02



Старац Гаврило - пророк последњих времена

Још нека од пророштава, савети, укори

Негде задње године свог живота на земљи, отац је једном тако чудесно, почео присутним гостима да прича и о тешком времену које долази за Србију, па је и говорио и о тешком стању и неслози и међу Црквеним људима и да неће бити праве слоге ни међу њима. Али тада нам је рекао, причајте и другима, да када се то збуде, да се не уплаше, да знају да ће то време дођи и да морају са вером само Богу се молити, али да ће бити подељености. Између осталог је рекао: „Много Владика и теолога у задње време неће се руководити по Божјем расуђивању, оним што је за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору људи, угађаће им, биће ту и политичара и других са којима ће они и пријатељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца, већ смојим знањем, користећи надмено поверену им власт, данаметну нека своја правила у Цркви: било о посту или неке друге новотарије, које до тада нико чуо није, и томе ће се чудити многи. И народ ће сам то увидети, многи ће се успротивити, јер ће духом осетити да то нешто није у реду. И тако понешени својом надменошћу и гордошћу, а користећи велики положај и власт поверену, многе ће погрешне потезе повлачити, многе ће наредбе нерасудне давати, да ће бити тешко да их подчињени послушају и да их прате. Од њине гордости јавиће се плод њихових самовољних одлука (јер Бог се гордима противи, и своје путеве
њима не открива): многи ће се послови завршавати преко везе, угађањем грешницима непокајаним и огрезлим у безакоње и криминал, који су своју имовину стекли на лоповски начин закидајући сиротињи, и тако ће у истим замкама бити са њима. Многе ће бринути Владике о материјалном, а монаштво ће се осипати, на духовно се неће ни мислити, тешко ће се са њима моћи споразумевати, многи неће моћи то одћутати, па ће бити прогоњени и испаштаће. Многе Владике и старешине ће примењивати неке наводе отаца површно, занемарујући суштину и ширину поуке те не сагледавајући, расуђиваће једнострано. Ширину поуке никада сагледали нису, а нешто своје хоће другима да наметну као правило ново. Измишљаће
они и нека нова правила поста, и то ће народ збуњивати, и неке новотарије, али подвига они неће држати да по Божјем добију дар расуђивања и мудрости. Неки ће се тако понашати, а неки не, па ће међу њима бити раздора и неслоге, а народ ће то све и верници испаштати. Неки ће тако постати неосећајни, товариће тешка бремена да ће се подчињени чуду чудити како да поступе, а да не погреше. Тако ће живе људе гутати својим нерасудним одлукама, без претходног саслушања и испитивања, па отуда ће бити пометња и прелазак монаштва из једне Епархије у другу, и неће имати ко да их саслуша. Отац је говорио: „О Владике и свештеници, немојте градити пријатељства из интереса са људима, већ их вери упућујте и тежите да их са кривог пута вратите, да не бисте зато били осуђени!"Многи су без искуства монашког сели у фотеље, и ту проблеми велики настају, јер они не могу много тога ни расудити како треба. Треба отићи и видети поједине Владике, који су прво били монаси па онда и Владике, како они као прави пастири знају сваког саслушати и савета правог дати. Такав је (поменуо је једног по имену) он је намучен, много, и монаштво га воли јер има родитељски став према свима. И манастири су му пуни монаштва, и нови чланови долазе, јер осећају његову љубав. Али и његов народ мира имати и слободе неће, треба склонити светитеље и друге светиње да шиптари не униште. Они ће се као примирити, па ће се осилити, па опет ће све наше палити, само да Србе протерају. А онда ће они опет силом границе наметнути нове, а свет ће то мирно гледати. Док не дође владар са Круном да Србијом влада, тамо мира бити неће. Па и наши су преци морали бежати пред Турцима, па ће и сад тако време дођи. Неће они само део Србије тражити, него ће и део Црне Горе и Грчке Македоније.
Поново ће се населити монаси по планинама у делу Србије где је мирно, ту ће и нове светиње обновити.
(О појединим владикама) „И други Владика исто мира имати неће,.... У Црној Гори ће велика пометња бити, многи ће застранити и отићи са туђином, владари ће народ делити, али тамо су се племена увек делила, па и сад ће. Многи ће мученички и тамо отићи, страдање мора бити. Срби ће
ако их и деле, увек у вери заједно бити. Многи ће монаси тамо на понос монаштва и примера бити. Али и Владика, мудро о свима очински брине и сви у слози живе. То је за пример свима.
А овај Владика... нигде мира са собом нема, он што на ум то на друм, ни у Цркви мира нема. Било би му спасоносније да се повуче и о себи брине, него што тако ради. Нека спозна себе, а не све да тако са виком решава и избрзно, то и народ види. Није све у вештом говору, него у мудром делању и поступању. Сваког треба саслушати, па суд доносити. Брзина је увек штетна била.
А... Владика, дете, шта може дете неком да науди, да напакости. Али мора некад мало и строжији да буде, деца то осете, па се онда осиле, ни то није добро. Благо њему, деца су деца, и остају таква. Кад би међ децом тално био, најбоље би му било. (то је говорио о неким Владикама које није видео нити се са Њима сусрео.)
А овај.... мора, не сме да пуста да му врачаре у неким селима се више питају него свештеници, и да њих народ више слуша, несме да се угађа народу да по савету њином раде, већ треба то протеривати и јавно говорити народу. То је много штетно, и да народ више у таквим заблудама живи. Али манастире народ воли и много посећује. Има наша Црква још Владика који су на понос. Но са појединим неће моћи никакав договор да нађу, и биће неслоге међу њима због тога, различито ће мислити, па ће се на крају неки морати издвојити од њих. Морамо се чувати од лукавих и надмених у задње време. Лепо кажу, зло ће доћи од начитаних. Биће они надмени, љубопитљиви, радознали, ласкави, ником се неће покоравати, а делиће памет свима. Они школовани земаљском науком, надувени свакојаким овосветским знањем, који изврћу праву науку о духовном животу, или на свој сопствени начин допуњују, или то чине из своје користи и то хоће да наметну другом, ма ко они били, треба их се клонити. Многи ће теолози такви бити, али ви знајте, да будете обазриви. Они нешто стално истражују, испитују, многи ће у јерес скренути, нема шта ми да истражујемо, само имамо да се учимо по Светим Оцима како су нам оставили у наследство. И то знајте, без труда и подвига нема духовног напретка и спознања правих путева. А они хоће надувеним знањем да докуче оно што су многи само подвигом постигли. То не може. Многи су питали оца, како ћемо оче разликовати који духовници правилно уче и Владике, како да то спознамо. А отац каже: Па ето како, по плодовима ћете их познати, где се њихови манастири пуне, монаштво се множи, и живе у духовној слози и миру, онда значи да таквог треба слушати и од таквог савета примати. Значи да они духовно стоје у здравој науци и знању. Тамо и народ иде и помоћ и савета тражи. Али, где се нешто нејасно догаћа, крије, затачкава, лоше на гласу, где братство бежи и растура се, где се нека новина у правилима уводи, ту значи да нечег има и нешто није Богу угодно и значи не може се код таквих ни савета тражити. Па и сваки хришћанин који је срцем предан Богу може тачно да душом осети кад и обичан разговор води са неким, ко је застранио у нечем или не, тачно му неки сигнал то укаже да се клони таквог.
Наглашавао је отац да неће бити у задње време духовника који ће мудро знати да подуче вернике. Биће их, али ретко. Но нека се верници моле, и то срцем, исповедају, посте и причешћују, и Господ ће их Сам научити. Оно што је корисно, њима ће се појаснити и пут отворити, а оно што није, биће им склоњено, или појашњено да неводи добру. Осећај неки у човеку тачно говори, а све што се са немиром јави, што некако оптерећује човека, то је од
"онога", а што је са миром, то је од Бога.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 22 Nov - 4:43:16



Свети Анатолије Оптински (Млађи)

О ЈЕРЕСИ У ПОСЉЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА
И ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ





Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: "По плодовима ћете их познати", тако и ти по плодовима, то јест по делеовању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо ''не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом мјесту'', као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног вријемена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену вјеру, да би боље успјели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су - смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових пријетњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери, по ријечи Господњој: ''Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским''. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој!, да не изгубиш припремљени ти вијенац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вјери и, а као је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и свети Мученици и Исповједници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: "Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити." Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ - голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповиједио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповиједања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:''Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота'' (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у вијекове вијекова. Амин.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 31 Jan - 15:02:16











vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 31 Jan - 15:35:01







vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od vivijen taj Pon 31 Jan - 15:48:23










vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Sveti Oci,Božiji Ugodnici

Počalji od Sponsored content Danas u 23:44:58


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu