Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

S kolena na koleno

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Pet 10 Dec - 11:37:23


S kolena na koleno - Page 3 4-Lek7-2

Sveti Sava je na samom kraju 12. veka osnovao najstariju srpsku bolnicu u manastiru Hilandar

S kolena na koleno - Page 3 4-Lek7-3

Prvu bolnicu na teritoriji Srbije Sveti Sava osniva 1207. godine pri manastiru Studenica


Poznato je da su Stari Sloveni imali razvijen kult bilja. LUJ LEZE u Slovenskoj mitologiji opisuje mnoga verovanja u lekovito svojstvo bilja i njihovu primenu u lečenju. Koliko je bilje bilo važno u njihovom životu govori činjenica da su ime svog vrhovnog boga Peruna dali biljki peruniki. Nažalost o tom istorijskom periodu, kao i onom što sledi, istorijskih podataka gotovo da i nema. Ipak, zasigurno možemo verovati da su Sloveni svoje kultove, običaje i božanstva doneli na Balkan gde su, prožimanjem sa autohtonim balkanskim kulturama, stvorili srpsku kulturu u kojoj je i lečenje biljem ostalo vekovima jedini način lečenja ljudi i životinja.

Sledeća pisana svedočanstva, koja nam omogućavaju da sledimo kontinuitet verovanja u lekovitost bilja, jesu spisi koji se javljaju u srednjem veku. Kao najbitnije treba spomenuti najstariji kodeks srpske svetovne medicine iz XIV veka - HODOŠKI KODEKS u kome se pominje raznovrsna upotreba kima, aloje, tamjana, lanenog i repinog semena, korijandra, cveklinog soka, vrbe i raznog drugog bilja. U XV ili XVI veku nastao je HILANDARSKI MEDICINSKI KODEKS broj 517 u kom se navodi upotreba perunike, kukureka, kamfora i drugih lekovitih biljaka.

Ovi kodeksi su vredni izvori etnofarmacije u periodu srednjeg veka; u njima su monasi kao jedino pismeni u tom penodu, ostavili brojne zapise o lekovitom bilju, receptima za spravljanje lekova i sl.

Manastiri su bili pogodni za razvoj medici¬ne jer je monaški život, pun odricanja, dugih postova i napornog rada, zahtevao i lečenje. Jedini način lečenja koji im je bio poznat, osim molitve upućene Bogu, bila je primena lekovitog bilja. Neki manastiri su bili sedišta tek osnovanih bolnica. Postoje svedočanstva i o bolnicama u gradovima (Prizren i Kotor). Počeci osnivanja zdravstvenih ustanova u Srbiji vezuju se za kraj XII i početak XIII veka, odnosno za period delovanja SVETOG SAVE i STEFANA PRVOVENČANOG. U manastirskim bibliotekama nalazili su se medicinski priručnici koji su sadržali stručno znanje počev od antike, prvenstveno Hipokrata i Galena, do kasnih iskustava i lečenja u vizantijskoj medicini - mada nije uvek jednostavno razlučiti šta je bila narodna a šta stručna medicina.

Vekovno iskustvo narodne medicine, o lekovitim svojstvima biljaka i o bolestima koje se njima mogu lečiti, prenošeno je tradicijom.
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Čet 2 Dec - 0:26:58



Zbirka domaćih recepata za uravnoteženje funkcije organa i sistema organa organizma sa rečnikom navedenog bilja i manje poznatih izraza. Periodično se dopunjava novim receptima.

Opšti postupci:

a) 1 kg crne rotkve oprati a koru ne skidati. Napraviti sok od celokupne količine i čuvati u staklenoj posudi u hladnjaku. Piti po 50 grama (ne više) obavezno razblaženo sa vodom. Ishrana u vreme terapije je vegetarijanska.

b) Naliti u staklenku 1,5 litara surutke, staviti u nju 8 sirovih jaja i 800 gr meda. Dobro promešati i staviti na tamno mesto. Posle 9 dana sadržinu izmešati i procediti. Piti tri puta dnevno po 50 gr pre jela.

v) Pomešati jednake količine žalfije, kamilice, hajdučke trave, brđanke i različka. Supenu kašiku mešavine preliti sa 250 ml vrele vode i ekstrahovati tri minuta. Ekstrakt procediti i naliti u model za pravljenje kockica leda te zamrznuti. Kockicom masirati umorne noge odozdo na gore. Tretman se primenjuje i na koži lica.

g) Izrendati krupno cveklu, mrkvu i kupus. Začiniti medom, sokom narandže, limuna, grejpfruta ili narendati kiselu jabuku ili dodati supenu kašiku domaćeg jabukovog sirćeta.

Čišćenje i lečenje bubrega, mokraćne bešike i prostate:

Preliti sa 200 ml vode jednu kafenu kašičicu lanenog semena te kuvati na pari (vodeno kupatilo) 20 minuta. Skinuti sa ploče štednjaka i procediti nakon pola časa. Piti po 100 ml svaka dva sata u toku dva dana. Pre uzimanja razblažiti vodom i dodati malo limunovog soka.


oboljenje bubrega-generalno

25 gr kičice preliti sa 100 ml alkohola (40vol.%) i ostaviti da stoji 9 dana te procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku tri puta dnevno pre jela.

upala bubrežne čašice

1/4 ili pola kafene kašičice korena iđirota uzimati tri puta dnevno na pola sata pre jela.

bolovi u bubrezima i mokraćnoj bešici

10 listova sveže bokvice (ili 1 supena kašika suve) prokuvati u 200 ml slatkog vina 5 minuta te piti u gutljajima tokom dana.

hronični nefritis

Pomešati 30 gr plodova kleke i 30 gr celog semena dunje. Jednu supenu kašiku preliti sa 200 ml vrele vode. Kuvati istiha 20 minuta, ostaviti da stoji dva sata, procediti i popiti u nekoliko navrata tokom dana.


pesak u mokraćnoj bešici

Jednu kafenu kašičicu smole od jele dobro promešati sa žumancetom jajeta i uzimati ujutro pre jela.


upala mokraćne bešike i mokraćnih kanala

a) Tri puta dnevno uzimati po 15 bobica kleke.

b) Supenu kašiku korena pelena preliti sa 200 ml vode i istiha kuvati 15 minuta te ostaviti da odstoji pola sata. Zatim dodati 100 gr raženog brašna i napraviti retko testo koje treba privijati kao oblog u predelu mokraćne bešike jedan do dva puta u toku dana (oblog treba da stoji desetak minuta - oblog se može koristiti više puta).

v) Pomešati 100 gr kantariona i brezovog lista sa 75 gr hajdučke trave. Tri supene kašike mešavine uveče staviti u termos bocu i preliti sa 600 ml (0,6 l vrele vode). Ujutro procediti i piti u 4 navrata pola sata pre jela.

kamenje u bubrezima i mokraćnoj bešici

Deset grama praška đumbira preliti sa pola litra suvog belog vina, ostaviti da odstoji na tamnom i prohladnom mestu 3 nedelje povremeno mućkajući sadržaj. Procediti i uzimati po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Đumbir jača želudac, pomaže varenje, koristan je kod nadimanja stomaka i kod kamenaca u bubrezima i mokraćnoj bešici.


Čišćenje slezine:

Tokom dve nedelje treba piti dva do tri puta dnevno po 100 ml toplog soka od svežeg kupusa. Napraviti stanku od jedne nedelje. Ovako učiniti tri puta.

Pankreatitis, diabetes:

a) Zrno ovsa oprati i potopiti u mlaku vodu. Za dan ili dva zrna će proklijati 1 do 3 mm. Tada ih treba isprati mlakom vodom i samleti u mašini za mlevenje mesa. Masu od npr. 100 gr preliti sa 500 ml vrele vode, ostaviti da odstoji pola sata i proceđenu tečnost piti u gutljajima tokom dana.

b) Jednu supenu kašiku vodopije popariti sa 500 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji jedan sat i procediti. Piti u toku dana u gutljajima.

v) diabetes

Uzeti deset strukova praziluka, odseći beli deo, isitniti, preliti sa dva litra crnog vina i ostaviti da odstoji deset dana na tamnom, prohladnom mestu. Sadržaj povremeno promućkati. Piti po 30 grama posle jela. Lek čuvati u hladnjaku.

Trombocitopenia (smanjenje broja trombocita u krvi):

Uzeti dve supene kašike ivanjskog cveća i staviti u termos bocu. Preliti sa pola litra vrele vode. Neka prenoći. Ujutru čaj procediti i piti po 100 ml tri puta dnevno na 15 minuta pre jela. Lečenje traje od jedne do dve nedelje. Ovaj recept se uspešno može primeniti i kod lečenja dece uz nužno smanjenje količine čaja pre obroka na polovinu (dete ne može da popije celokupnu dozu čaja i da, posle, normalno pojede obrok hrane!).



Medveđi luk, sremuš – terapija:

Sremuš sadrži mnogo sumpora i zato deluje na kožu, kosti i bronhije naročito kada izlučuju mnogo sluzi. Uspešno deluje protiv nadimanja u stomaku, pomaže kod bolova izazvanih upalom mokraćne bešike, povoljno utiče na sluzokožu želuca i creva, a takođe sprečava zakrečenje krvnih sudova. Sirovi sremuš se koristi za salate, a može da se od njega napravi i varivo slično spanaću ili koprivi. S obzirom na to da ga ima samo u proleće, za dužu upotrebu može da se pripremi tinktura: isitniti sveži sremuš, preliti ga alkoholom i ostaviti da stoji mesec dana na tamnom mestu. Koristiti po potrebi nekoliko kapi pomešanih sa vodom.


Ren, hren – terapija:

Ren je jedan od najzdravijih začina. Sadrži mnogo vitamina C i ima jako antibiotsko delovanje nalik penicilinu. Deluje na obnavljanje oštećenih saprofitskih bakterija organizma (disbakterioza) i pomaže kod poremećenog rada pankreasa. Za obolele od šećerne bolesti ren je dobar začin koji ima lekovito dejstvo.

Tinktura od rena deluje na rane koje slabo zaceljuju, naročito kad iz njih izrasta divlje meso i u slučajevima kada druga sredstva i lekovi ne pomažu. Tinkturu od rena praviti na sledeći način: naribati ren, preliti ga alkoholom, dobro pomešati i ostaviti da odstoji poklopljeno 14 dana. Dobro procediti. Dobijenu tinkturu upotrebljavati protiv gnojnih rana.

Kašu od naribanog rena možete koristiti protiv jake glavobolje tako što ćete je stavljati na potiljak.

Sirup od rena veoma je efikasan kod bolesti pluća, bronhija i svih drugih oboljenja disajnih organa. Naribati ren i dodati med. Masu dobro izgnječiti i iscediti gust sok. U isceđenu masu dodati malo vode, prokuvati i opet iscediti. Iscedak dodati u voćni sok, promešati i koristiti.

Ren i oboljenja srca i krvnih sudova

Izmešati drvenom kašikom pet supenih kašika soka od šargarepe, pet supenih kašika rena, sok od tri limuna i dve čaše meda. Uzimati po jednu kafenu kašičicu 3 puta dnevno jedan sat pre jela u toku dva meseca. Mešavinu čuvati poklopljenu, na tamnom i hladnom mestu.

Gastritis:

Kod lečenja gastritisa sa povišenom kiselinom, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu veoma je koristan med sa sokom od krompira. U pola čaše svežeg soka od krompira stavite pola supene kašike meda. Uzimati 2-3 puta pola sata pre jela deset dana, kada treba napraviti pauzu deset dana i potom ponoviti postupak.


Nervi – jačanje:

Preliti 100 g suve žalfije jednim litrom suvog vina i pustiti da odstoji 10 dana uz povremeno mućkanje sadržine.


Klekin čaj – opšta upotreba:

Uzeti jednake količine plodova kleke, komušine (spoljni deo mahune) od belog pasulja, listove borovnice i koprive. Dve kafene kašičice mešavine preliti sa 200 ml vrele vode i ostaviti da se ohladi. Piti dve čaše čaja dnevno.


Malje na licu:

Za otklanjanje malja sa lica spalite ljusku oraha, pepeo pomešajte sa vodom i ovom mešavinom mažite delove lica gde vam rastu malje. Možete mazati delove lica koji su maljavi i sokom od rasečenog svežeg oraha.


Jetra, žuč:


žuč
Pomešati u ravnim količinama sok od limuna, sok od crne rotkve i maslinovo ulje. Uzimati po jednu supenu kašiku mešavine ujutru natašte u toku 1-2 meseca.


jetra i žučna kesa

Protiv kamenaca u žučnoj kesi uzimati maslinovo ulje pola sata pre jela. Početi od pola kafene kašičice i postepeno povećavati dozu u toku tri nedelje do 100 ml.

Piti sok od cvekle nekoliko meseci. Kamen u žuči će se istopiti malo-pomalo i bezbolno.

Kod bolesti jetre pomešati jednake količine soka od rena i med i uzimati po jednu kafenu kašičicu 4-5 puta dnevno pre jela sa toplom vodom.


Creva:


paraziti u crevima

a) Gliste ćete brže izbaciti iz creva ako uveče glavicu crnog luka isečete i stavite u čašu pa prelijete toplom prokuvanom vodom. Ujutro iscedite luk i popijte vodu. Radite ovo četiri dana.

b) Svakog jutra natašte pojedite jednu kašičicu sirovog pirinča koji ste držali u vodi tri dana. Dobro ga sažvaćite i progutajte. Radite tako deset dana, a posle jednog meseca ponovite.

v) Očistite 300 g semenki bundeve tako da ostane zelena opna, isitnite i dodajte 50 g meda. Pojedite sve u toku jednog sata. Posle jednog sata ponovite postupak. (Semenke bundeve se mogu koristiti i tako da ih češće grickate, nepržene, u toku dana...)


čišćenje tankog creva

Napraviti mešavinu od šišarki jove, cvetova kamilice i slatkog korena (po 20 g od svakog) i skuvati čaj (jedna supena kašika mešavine na 250 ml vrele vode). Posle 40 minuta procediti. Uzimati topao čaj zaslađen medom po 125 ml posle jela tokom 7 dana. Postupak ponoviti tri puta sa razmakom od sedam dana.


uredna funkcija creva

a) Tri supene kašike izmrvljenog suvog lista koprive uveče staviti u termos bocu i preliti sa 750 ml vrele vode. Ujutro procediti i iz četiri puta popiti na jedan sat pre jela.

b) Kompot od svežih ili suvih šljiva.


Miom na materici i upala jajnika:


miom

a) Supenu kašiku bodljikavih cvetova čička preliti čašom kipuće vode, ostaviti da odstoji poklopljeno šest sati, potom procediti. Raditi vaginalna ispiranja 2-3 puta dnevno.

b) Uzeti 10 g rosopasa, 20 g kantariona i 20 g hajdučke trave te preliti sa pola litra votke. Ostaviti da odstoji na tamnom mestu nedelju dana, povremeno promućkati i, na kraju, procediti. Piti po 25-30 kapi pomešano sa vodom tri puta dnevno pre jela.


jajnici

Češće jesti bundevu i praviti sok od nje.

Srce:

jačanje srčanog mišića

a) Jednu supenu kašiku izmrvljenog ploda šipka preliti sa pola litra hladne vode i kuvati deset minuta. Ohladiti, procediti i dodati jednu supenu kašiku meda. Uzimati po 50 do 100 ml 2-3 puta dnevno na pola sata pre jela.

b) 100 grama suvih listova ruzmarina preliti sa 2 litra suvog crnog vina i ostaviti da stoji mesec dana na tamnom i prohladnom mestu uz povremeno mućkanje. Procediti i uzimati po 50 grama (šoljica za kafu) 1-2 puta dnevno pre jela. Lečenje traje jedan mesec. Prema potrebi uraditi 3-4 kure isceljivanja.

v) Oprati 1 kg krompira i sa ljuskom sitno iseckati. Dodati jednu glavicu iseckanog crnog luka, struk praziluka, 5-6 mrkvi, pola struka lista peršuna ili njegovog korena, pola struka lista celera ili korena. Preliti sa 3 litra vode i kuvati jedan sat. Bujon procediti i piti 2-3 puta dnevno. Dodatno, dva do tri puta dnevno jesti po 8 do 10 čenova belog luka srednje veličine sa komadićima jabuke. (Švedska metoda)


spazam krvnih sudova mozga i srca, gušenje, skleroza, proširenje krvnih sudova

Očistiti i izgnječiti glavicu belog luka srednje veličine. Staviti u pogodnu staklenku i preliti sa 250 ml nerafinisanog ulja suncokreta, te skloniti u hladnjak. Narednog dana u supenu kašiku naliti kafenu kašičicu ovog ulja i dopuniti sokom od limuna. Piti 5 puta dnevno pola sata pre jela u periodu od 1-3 meseca. Napraviti pauzu od mesec dana i ponoviti terapiju.


čišćenje srca

Uzmite tri limuna i jedan litar mleka; popijte ujutru, natašte, pola litra toplog mleka a zatim i sok od jednog limuna. U podne ponovite postupak sa 250 ml mleka. Isto uraditi i pred spavanje. Ovako činiti svakodnevno tokom dve nedelje uz vegetarijansku ishranu.


Pluća:

astma

Uzimati dva puta dnevno po jednu kafenu kašičicu izdrobljenog lanenog semena i jedno žumance zaliveno sa dosta vode. Ovo treba činiti duže vreme.

iskašljavanje

a) 500 g meda prelijte preko dve sitno isečene glavice crnog luka. Ujutro smesu procedite u čistu posudu. Svakih 5-6 sati uzimati po jednu supenu kašiku malo podgrejanog sirupa.

b) U pola litra neprokuvanog mleka skuvati četiri usitnjene suve smokve. Piti vruće dva puta dnevno po 250 ml protiv kašlja posle upale pluća.



čišćenje pluća

a) Uzeti 20 g usitnjenog korena omana i preliti sa 250 ml vode. Kuvati na tihoj vatri desetak minuta. Ostaviti u termos boci da odstoji 4 časa te procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela.

b) 1 supenu kašiku borovih pupoljaka preliti sa 250 ml kipuće vode. Ostaviti jedan čas da odstoji u termos boci i procediti. Uzimati 1-2 gutljaja kod pojave kašlja.

vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Čet 2 Dec - 0:19:57


Bolovi u bubrezima

S kolena na koleno - Page 3 1_t



Blago dodirnite kažiprstom leve ruke tačku dodira na desnoj nadlanici. Kontakt traje oko jedan minut. Potom, ostvarite dodir desnim srednjim prstom na istu tačku dodira ALI na levoj nadlanici. Dodir traje oko jedan minut. I obrnuto, dodir srednjeg prsta leve šake na tačku dodira desne nadlanice i dodir desnog kažiprsta na tačku dodira leve nadlanice. Učinkovita će biti jedna od ovih kombinacija. Ostali prsti su skupljeni u pesnicu tako da nemaju dodir sa šakom koja se tretira.

Posle nekoliko pokušaja osetićete blagu toplotu u području bubrega i postepen prestanak bolova. Uporedo pijte diuretične čajeve.

Palcem ili nekim drugim prstom MASIRAJTE obeležene tačke masaže na OBE nadlanice. Pritisak treba da bude srednje jačine (bez pojave bola). Ovako činite više puta u toku dana.



Dopuna ove teme se odnosi na proširivanje mogućnosti za tretman oboljenja bubrega.

Proučite sledeće dve slike. Odnose se na obe šake.

Dobro je imati više mogućnosti za tretman. U tom slučaju se lakše pokreću isceljujuće snage organizma

S kolena na koleno - Page 3 2_t



Prva slika se odnosi na masažu bočnih strana srednjeg prsta i kažiprsta obe šake. Posvetite posebnu pažnju srednjoj trećini bočnih strana. Pojava vrlo bolne tačke je neminovna čak i kada koristite samo pritisak palca. Upotreba nekog užeg, tupog predmeta je za preporuku.



Druga slika se odnosi na pokretanje energetskih lekovitih sila. Pošto proučite sliku nastavite čitanje teksta. Prikaz se odnosi na dlanove OBE šake.

Navodim nekoliko mogućnosti za izvođenje tretmana dodirom vrhova prstiju.

Dodir domalog prsta leve ruke na tačku dodira na sastavu dva prsta desne šake i vrha srednjeg prsta leve šake na tačku dodira palca desne šake.

Dodir vrha desnog kažiprsta na tačku dodira palca leve šake i srednjeg prsta desne šake na tačku dodira sastava dva prsta leve šake.

Dužina trajanja dodira je do jedan minut. Pošto se izvodi više puta u toku dana ukupna dužina tretiranja je priličnog trajanja.

S kolena na koleno - Page 3 3_t

Razmotrite sledeća dva crteža. Oba se odnose na nadlanice šaka. Terapija se izvodi sa tri prsta, dodirom na obeležene tačke. Svaka nadlanica poseduje tri tačke [obeležene su sa 1), 2) i 3)]. Površina šake je prosečna te koristite datu razmeru.

S kolena na koleno - Page 3 4_t

Tretman leve nadlanice (bol u levom bubregu):

Jagodicama prstiju desne šake ostvarite kontakt sa obeleženim tačkama u trajanju do pola minuta - više puta u toku dana.

Na tačku 1) prislonite jagodicu malog prsta; na tačku 2) srednjeg prsta; na tačku 3) kažiprsta. Preostala dva prsta podvijte ka dlanu.

S kolena na koleno - Page 3 5_t

Tretman desne nadlanice (bol u desnom bubregu):

Jagodica srednjeg prsta leve šake dodiruje tačku 1); kažiprsta tačku 2) a palca tačku 3). Dodir traje do pola minuta. Izvodite tretman više puta dnevno.
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Čet 2 Dec - 0:10:43



Aloe vera

Od sočnih listova aloje narod već dugo spravlja lekovite preparate u kućnoj radinosti. Narodna predanja i naučna istraživanja potvrdila su izuzetnu lekovitost ove, na Balkanu, odomaćene biljke.



Aloja je lepo, do 4 metra visoko, sukulentno drvo iz južne Afrike. U našem klimatu je daleko manjeg rasta - omiljena je i gaji se u kućnim uslovima. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike – staklene vrtove – da se ožile. U proleće ih treba rasaditi na stalna mesta, gde se u toku leta i polovinom jeseni podbiraju krupni, sočni, zdravi listovi, a vršni mladi listovi se koriste za ožiljavanje u staklenicima za narednu godinu. Za lečenje se koriste listovi u uzrastu od 2-3 godine.

Za kozmetičke i lekovite svrhe najčešće se koriste Aloe vera barbadensis Miller i Aloe arborescens Mill. – Liliaceae.



Kada ne treba koristiti preparate aloje

Bolesti jetre i žučne kese; oboljenja bubrega i mokraćne bešike; krvarenje iz materice; hemoroidi (posebno kada krvare); jaki upalni procesi organa za varenje; upale polnih organa; srčana oboljenja; tuberkuloza pluća sa krvarenjem; za vreme menstruacije; za vreme trudnoće (može doći do pobačaja).

Aloja je, pre svega, odlična biljka za prevenciju nastanka bolesti. Treba je što više gajiti u narodu i sa merom koristiti kao deo opšte kulture.



Upotreba svežeg soka aloje

Sok koji iscuri iz sveže odsečenih mesnatih listova može se upotrebiti spolja za mazanje opečene kože; u vidu obloge se privija na upaljena i gnojna žarišta kože; mogu se ispirati rane različitog porekla. Sok ima baktericidno dejstvo na različite vrste bakterija. Spektar dejstva proširuju i fungicidno, imunostimulativno, protiv upalno, analgetsko, antidiabetično, laksativno delovanje kao i antivirusno delovanje (najverovatnije u sklopu stimulacije imunitetnog sistema organizma).

Za pripremu tečnog ekstrakta lišće aloje treba dobro iscediti te preliti vodom (u odnosu 1:5). Posle stajanja od jednog sata pustiti da provri dva do tri minuta a zatim procediti kroz dvostruku gazu. Ovako spravljena tečnost se koristi za obloge kod kožnih bolesti, upala očnih kapaka i desni kao i za ispiranje grla i usta.



Lekoviti napitak od aloje

Potrebno je: jedan litar crnog vina; pola kilograma samlevenog pečenog korena vodopije (cikorija: Cichorium intybus L. - Compositae); jedan kilogram pčelinjeg meda sa saćem; 300 grama lepih listova aloje; pola litra medicinskog etil alkohola (96% etanol).

Sastojke samleti u mesoreznici. U masu doliti tečne sastojke i dobro promešati. Ostaviti u prohladnoj, tamnoj prostoriji 48 sati. Potom masu procediti i sipati u posude od tamnog stakla. Napitak čuvati u istim uslovima.

Ujutro, pola sata pre jela, uzeti jednu supenu kašiku napitka. Uveče, uzimati pred odlazak na počinak istu količinu. Ne postoji jasno izražen vremenski interval tokom kojeg se uzima napitak kao ni određena pauza između dve terapijske količine. U principu, kada osetite da vam je pomoglo, to je prava mera. Zato treba biti jako obazriv ako se preparati na bazi aloje daju deci!!!



Lečenje hroničnog bronhitisa (dozvoljeno za decu)

Sastojci: 500 ml (pola litra) svežeg soka aloje; 100 grama neslanog maslaca/putera; 100 grama (proprane u 9 vodâ) svinjske ili guščije masti; 100 grama pčelinjeg meda i 50 grama kakao praha - sve dobro promešati.

Dnevno uzimati po jednu supenu kašiku smese u šolji toplog mleka (deci davati po kafenu kašičicu ili ravnu supenu kašiku preparata, zavisno od uzrasta).



Katarakta

Potrebno je 750 grama lišća aloje. Iseckati listove te iscediti sok. Dodati 500 grama meda i 75 grama domaćeg crvenog vina. Pomešati sastojke i ostaviti da smesa stoji 10-14 dana. Uzimati tri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu na jedan sat pre jela. Nakon dve nedelje uzimati dnevno jednu supenu kašiku, dok se lek ne utroši.



Umor, crvenilo očiju, katarakta

Sok isceđenog lišća aloje razrediti u deset puta većoj količini prokuvane, hladne vode. Pripremljenu tečnost koristiti za ispiranje obolelih očiju. Što je starija biljka i sredstvo će biti delotvornije. Optimalni uzrast aloje je 3-5 godina. U početnom stadijumu katarakte, razređeni sok kapati u oči, po nekoliko kapi, 2-3 puta dnevno.



Osteomielitis

Iz lišća aloje iscediti sok. Koristiti ga kao oblog na obolelom mestu (česta je pojava nestajanja koštanog tkiva nakon vađenja zuba ili drugih hirurških zahvata zbog upalnih stanja, verovatno zbog slabog imuniteta organizma).



Crvenilo kože i prošireni kapilari

Uveče ili ujutro dobro očistiti kožu gde su izraženi crvenilo i prošireni kapilari (lice, vrat, ruke ili noge). Za ovaj tretman koristiti jak crni čaj (kod nas poznat kao „ruski”). Očišćenu kožu mazati sokom aloje ili komadićem lista sa koga je skinuta kora. Klizećim, nežnim pokretima utrljavati sok u kožu 1-2 minuta. Potom, na vlažnu kožu, naneti hranljivu kremu. Zapaženo je da se, u početku tretmana, javlja osećaj lakog bockanja/peckanja koji posle 2-3 terapije prolazi. Postupak ponavljati 1-12 puta svakog trećeg dana (dva puta nedeljno).



Gastritis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva

Lišće aloje oprezno prstima odvojiti od stabla. Iscediti ga da se dobije 300-350 ml (0,3-0,35 litara) soka. Aloja ne treba da bude u kontaktu sa metalom. Koristiti drveni nož. Sok se dobija gnječenjem lišća rukama te ceđenjem tečnosti kroz gazu. U pripremljeni sok treba dodati po, zapreminski gledano, 0,2 litra meda i maslinovog ulja. Smesu dobro promešati i preliti u staklenu posudu te staviti u lonac na čijem je dnu slama, piljevina ili presavijena kuhinjska krpa. U lonac sipati hladnu vodu do dve trećine visine staklene posude. Zagrevati tri sata na temperaturi do najviše 60°C. Kako voda isparava, polako dolivati mlaku vodu u šerpu. Staklena posuda je blago poklopljena tanjirićem ili čepom od smotane gaze. Posle toplotne obrade staklenu posudu izvaditi iz šerpe, ohladiti i dobro zatvoriti. Čuvati na prohladnom, tamnom mestu.

Smesu treba uzimati po jednu supenu kašiku ujutro, na prazan želudac, prethodno je dobro promućkavši. Unutar posude ne sme doći do stvaranja pene koja je znak slabijih uslova čuvanja od navedenih te pojave nepoželjnih procesa u smesi.



Fizička slabost dece

Ukoliko su deca slaba i bolešljiva, od šeste godine uzrasta može im se davati sledeće sredstvo za jačanje: pomešati 100 grama soka aloje, 300 grama meda i 50 grama oraha.

Mešavina se koristi tri puta dnevno a doze su sledeće:

deca od 6-9 godina - jedna kafena kašičica odjednom;

deca, starija od 9 godina - dve kafene kašičice svaki put.



Varikozno proširenje vena

Nekoliko listova aloje samleti u mašini za meso. Iscediti sok. Pomešati sok sa jednakom količinom votke ili domaće rakije te ostaviti da odstoji 7-10 dana u dobro zatvorenoj posudi na tamnom i prohladnom mestu.

Koristiti za premazivanje varikozno proširenih vena (tj. čvorića na koži). Natopljenim tamponom vate blago, bez trljanja, mazati odozdo na gore u smeru toka krvi u veni.

Treba naglasiti da je dejstvo aloje sveobuhvatno, preko kože se deluje na čitav organizam. Aloja je toliko moćna biljka da je opravdana pretpostavka da će, sa vremenom, doći do nestajanja uzroka pojave proširenih vena i nepoželjnih naslaga na unutrašnjoj strani zida krvnih sudova. Zaključak je da se ne treba preterano bojati „otkidanja” tromba i njegovo širenje po krvnom sistemu tj. cirkulaciji. Ovakav, teoretski i praktično zasnovan zaključak izveo sam posmatrajući učinak kupki stopala gde nisam hteo, primarno, delovati na proširen venski sud već na osposobljavanje organizma da samostalno reši pitanje uzroka čiji je vidljiv efekat proširena vena. Radi dokazivanja prethodne tvrdnje učinite sledeće: nemojte mazati direktno venu već oblast kože na npr. jedan ili dva centimetra udaljenu od nje.



Neplodnost kod žena

Iseckati list aloje dužine desetak centimetara te kuvati pet minuta, na tihoj vatri, u 250-300 ml vode. Procediti ohlađen čaj i popiti količinu u gutljajima tokom 1-2 dana. Tokom pripreme posuda je poklopljena.



Upala jajnika

Preko noći u rodnicu staviti tampon vate natopljen mešavinom soka aloje (50-70%) i meda (30-50%).

Ovu terapiju kombinovati sa pojedinačnim, poznatim čajevima od kantariona*, hajdučke trave, nevena, rusomače i bokvice, spravljenih na uobičajeni način [* latinski nazivi navedenog bilja, respektivno: Hypericum perforatum L. - Hypericaceae, Achillea millefolium L. - Compositae, Calendula officinalis L. - Compositae, Capsella bursa pastoris L. - Cruciferae, Plantago L. – Plantaginaceae].

vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Čet 2 Dec - 0:08:30



Ambrozija - napast i lek

Poslednjih godina na Balkanu izražena je pojava ambrozije. Ovaj teško iskorenljiv korov nije pogodan za ishranu stoke i izvor je polenskog alergena. U isto vreme, herba i koren su odlični prirodni lekovi...



Ambrosia artemisifolia L. (sin. A. elatior L.) – Compositae (Asteraceae), pelenasta ambrozija (slika 1.), limundžika (common ragweed); jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u SAD odakle je uvozom semena žitaricâ i detelinâ preneta u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine.

Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto.

Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane (slika 2.), bleđi i više dlakavi s donje strane (slika 3.), po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.



Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka. Ukoliko se jednom pojavi, a ništa ne preduzme, tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

Jedino sigurno sredstvo borbe protiv nje je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu lepu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija...).

Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae), (slika 4.), koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (A. absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!).

Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.



Glavni razlog za nepopularnost ambrozije je pojava burnih alergijskih reakcija na polen1 kod oko 10% ljudi u Svetu. Pošto nema prirodnih predatora njen polen postaje dominantan alergen u razvijenim zemljama i kod nas. Na Internetu se može pronaći dosta farmaceutskih preparata koji bi trebali sprečiti pojavu ovih neugodnosti. Isto tako često se kritički posmatra materijalna zloupotreba pacijenata. Uglavnom se savetuje konsultacija sa lekarom-alergologom. Posebno zabrinjava pojava da se senzibilizacija javlja i kod osoba koje, inače, nisu posebno osetljive na uobičajene alergene. U SAD je zaključeno da se najveća frekvencija prijava reakcija javlja oko 15. avgusta - pred početak nove školske godine. Znači, pogođeni su stanovnici kako bogatih tako i zemalja u oskudici. Mislim da je savremeni način života, prepun stresora psihičke (interne) i hemijske (eksterne) prirode doveo do tolikog narušavanja prirodnog imuniteta da je lek potrebno tražiti u prirodi.



Od 1995. godine aktivno proučavam dejstvo izvesnih preparata na bazi domaćeg lekovitog bilja u cilju suzbijanja pojave alergijskih reakcija. U ovom periodu, nezavisno od porekla alergije (urođena ili stečena) rezultati su potpuno povoljni, posebno kod mlađe i male dece, što me izuzetno raduje. Preparati su efikasni, jeftini i svako ih može samostalno pripremiti u kućnim uslovima (opširnije u tekstu: Polenska kijavica). Biljni preparati omogućavaju imunom sistemu organizma pravilnu funkciju te tada ni tzv. „starost” nije prepreka da se postigne i održi dobro zdravstveno stanje.

Manje je poznato da listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

Primer lekovitog delovanja sirovog lista ambrozije imao sam priliku da vidim 1. jula ove godine. Toga dana sam fotografisao u velikom voćnjaku. Osoba koja je pomagala kod razmicanja grana voćki, da mi omogući uslove za lep snimak, prstima je dodirnula očne kapke. Vrlo brzo je došlo do pojave masivnije iritacije i mekog otoka kože kapaka, crvenila beonjača i suzenja (prethodno nismo bili upoznati da je voćnjak tretiran hemijskim sredstvima!!!). Posle ispiranja očiju čistom vodom dao sam joj da dobro sažvaće i proguta tri poveća lista ambrozije sa druge lokacije. Za kratko vreme (oko pola sata) prestala je iritacija, crvenilo i suzenje a otok je skoro nestao do 4. jula. U međuvremenu nije primenjivan nikakav drugi tretman.



1 Polensku kijavicu izaziva cvetni prah biljaka iz raznih familija: Chenopodiaceae, Plantaginaceae, Polygonaceae, Amaranthaceae i dr. U nekim krajevima Sveta (SAD) do 90% polenske alergijske kijavice izazivaju biljke iz porodice Compositae, osobito rod Ambrosia (A. trifida L., A. artemisiaefolia L. i dr.), manje rod Artemisia (A. tridentata Nutt.).

U našim krajevima najčešći uzrok polenske kijavice su trave u cvetu (Gramineae): Phleum pratense L., zatim Dactylis glomerata L., Poa annua L., Poa pratensis L. i druge vrste roda Poa, potom Alopecurus pratensis L., Anthoxanthum odoratum L. i dr. (Izvor: J. Tucakov – Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1990.)

Botaničke razlike ambrozije i pelena

Tokom iskorenjivanja ambrozije česta je pojava da se uništava i lekoviti divlji pelen koji ima isto stanište. Ovo se zbiva nešto zbog nepoznavanja ove dve biljne vrste a više zbog prividne sličnosti u mladom uzrastu kada je preporučljivo uklanjati ambroziju.



AMBROZIJA

Ambrosia artemisifolia L. (sin. Ambrosia elatior L.) – Compositae (Asteraceae), pelenasta ambrozija, limundžika (common ragweed).

Jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u SAD odakle se uvozom semena žitaricâ i detelinâ prenela u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine.

Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto.

Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, bleđi i više dlakavi s donje strane, po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla (slika 5). Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.

Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka (slika 6). Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

Jedino sigurno sredstvo borbe protiv nje je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu lepu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija!?).

Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (Artemisia absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!).

Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.



PELEN

1) Artemisia vulgaris L. – Compositae (Asteraceae), divlji pelen, crni pelen;

2) Artemisia absinthium L. – Compositae (Asteraceae), sin. Absinthium vulgare Lam., obični pelen.



1) Divlji pelen

Prvi listovi u opštim konturama ovalni ili malo jajasti, u svom vršnom delu trozubi, s kratkim oštrim bočnim zubićima i izduženim lancetastim vršnim, suženi u dršku, maljavi tankim i dugačkim dlakama, obilnije maljavi s donje strane, te je naličje lista sivkasto (slika 7).

Treći i četvrti list su naspramni, ovalni, nazubljeni, obično s dva para oštrih zubića i krupnijim vršnim zupcem, na tankim i dugim drškama, s jasnim srednjim nervom i tankim perastim bočnim ograncima. Listovi i njihove drške pokriveni dlakama, obilnije s naličja. Sledeći listovi su naizmenični, perasto deljeni, dlakavi, s donje strane skoro sivo-vunasti.

Artemisia vulgaris je višegodišnja biljka sa rizomom. Raste na zapuštenim mestima, a i u njivama (okopavinama).

Osobine semena: masa 1000 zrna je oko 0,25 g, a u 1 kg ima do 4,5 miliona plodića. Jedna biljka može da proizvede do 150.000 plodića.

Opšte rasprostranjenje: Evropa, Azija, Severna Amerika.



2) Obični, pravi, pelen

Prvi listovi ovalni, na vrhu oštri, 3-7 mm dugi i 1,5-3,5 mm široki, na drškama dugim 2-3 mm, sa sitnim razgranatim dlakama.

Treći i četvrti list takođe su naspramni, klinasti, na vrhu trozubi ili trodelni, s kratko lancetastim oštrim bočnim zupcima i sa krupnijim vršnim zupcem, koji ima bodlje; pri dnu listovi se postepeno sužavaju u dršku; ponekad je i veći broj zubaca na ovim listovima. Sledeći listovi u opštim konturama su skoro okrugli ili kratko jajasti, perasto deljeni, s lancetastim delovima koji na vrhu nose male bodlje, gusto su dlakavi.

Mlada biljčica je sivo-zelena zbog gustih dlaka.

Pelen je višegodišnja biljka. Raste na zapuštenim mestima, a ponekad i u okopavinama.

Osobine semena: masa 1000 zrna iznosi oko 0,2 g, a u 1 kg ima do 5 miliona semenki. Jedna biljka može da obrazuje i do 100.000 semenki.

Opšte rasprostranjenje: umereni delovi Evrope i Azije; preneta je u Severnu Ameriku i na Novi Zeland.


Lekovitost ambrozije

U botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili samo štetna!!! Izuzetak je primer ambrozije koja je medijskim kampanjama jednostrano predstavljena kao neviđena pošast!!! O njenoj lekovitosti se malo zna!!!



Proteklih sto i pedeset godina ambrozija se iz severnoameričke postojbine proširila Evropom i Svetom, najčešće kao primesa izvezenog semena žitarica. Na Balkanu je primećena i naučno proučavana od 1941. godine.

Ovakvom kosmopolitizmu ne bi bilo nikakve zamerke da se nisu u praksi pokazala dva otežavajuća momenta: alergenost polena kod oko 10% populacije (u Americi čak 20% stanovništva ima problem sa sinusima i propratnim neugodnostima!!!) i nepostojanje prirodnih predatora. Rasprostiranju pogoduje krčenje šuma kao prirodnih barijera, odnosno, zasnivanje oraničnih površina i gajenje visokoprinosnih useva u monokulturi, što i izaziva njeno bujanje u Americi - do dana današnjeg.

U Južnoj Koreji ambrozija ulazi u spisak 175 potencijalno opasnih, stranih, biljnih vrsta koje već zauzimaju 21,1% ukupnog, autohtonog, botaničkog fonda ove države a slično je i u geografski izolovanom Japanu.

Slikovit je primer Panonske nizije gde široki plavi Dunav ne predstavlja baš nikakvu prepreku širenju tako da se slobodne, očišćene, površine vrlo brzo ponovo zakorove.

Zakonskim merama, u mnogim državama, nastoji se suzbiti njena pojava, prvenstveno fizičkim postupcima košenja i čupanja biljke, koje treba da upražnjava svo stanovništvo a manje se koriste hemijska sredstva. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito leto, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni!!!

Tokom čupanja ambrozije [Ambrosia artemisifolia L. (sin. Ambrosia elatior L.) – Compositae (Asteraceae); pelenasta ambrozija, limundžika (common ragweed).] ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae/Asteraceae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (Artemisia absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija, sa krupnim perastim listovima zelene boje - bez ikakve primese srebrnaste!!!) - slika 8



- Ubranim listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

- (Proteklih godinu dana, budući upoznat sa lekovitim svojstvima, kako iz literature tako i iz lične prakse, više puta preporučivah petodnevno konzumiranje po jednog svežeg lista dnevno kao sredstva za poboljšanje opšteg stanja organizma. Za čudo, nije bilo veće neverice ovoj preporuci, što me je osokolilo da nastavim proučavanje celebnosti čaja spravljenog od jedne supene kašike provenulog, iseckanog, lista ili usitnjenog polusuvog korena ekstrahovanih u 200 ml vode ugrejane na 60ºC u trajanju od 3 minuta.

Nisam pristalica nekritičkog mešanja biljnih delova ili različitih vrsta već smatram da ih treba koristiti odvojeno i, po mogućnosti, samo biljke iz bliže okoline potrebite osobe. Interesantno je uporediti radiestezijska istraživanja energetskog sklopa obolele osobe i preporučenog bilja te ovo navodim kao smernicu za šire, objektivnije, sagledavanje pojave izvesnog bilja u našoj okolini!!!)



- Poznati lekar William Cook opširno savetuje 1869. godine kako valja koristiti ambroziju...

Lišće ima stimulativno, adstringentno, gorko svojstvo, trajnog delovanja. Popareno, u vidu infuza/čaja, koristi se protiv proliva i lakšeg oblika dizenterije; korisno je kod pojave materičnog, želudačnog i plućnog krvarenja; za ispiranje rodnice kod dugotrajnog belog pranja u žena, paralelno sa pijenjem čaja. Takođe, kao prašak i čaj, upotrebljava se lokalno/spolja, za zaustavljanje krvarenja površinskih rana kože ili sluzokože nosa i za smanjenje izraženije maljavosti. Jači čaj/dekokt utiče na funkciju bubrega, održava tonus želuca i polagano uravnotežuje cirkulaciju krvi - ovo je korisno za tretiranje hroničnog zadržavanja vode u organizmu, posebno u kombinaciji sa tretmanima jetre i stimulacijom znojenja. Veoma jaki čajevi koriste se slobodno/po potrebi protiv povratka pređašnje bolesti i pokazuju analogno dejstvo kininu. Kaša lista je pogodna za oblaganje zloćudnih čireva kože jer sprečava truljenje obolelog tkiva. Smatra se da i A. trifida ima sličnu celebnost.

Priprema preparata ambrozije, originalni recept: „Infuz - macerirati jednu uncu suve ambrozije i jedan dram đumbira u kvartu vrele vode. Uzima se jedna ili dve tečne unce svaka 2, 3 ili 4 sata za poboljšanje čišćenja organizma znojenjem. Može se spraviti i uobičajeni sirup korišćenjem datih mera.” (Izvor: Medical Herbalism journal i medherb.com)



- Za smirivanje razdražljivosti meksička farmakopeja preporučuje a američka prihvata ekstrahovanje u vreloj vodi jednakih delova sledećih biljaka: kinin (cinchona), Artemisia mexicana, Ambrosia artemisiaefolia, Prosopis dulcis, list oraha, list sene, Erythraea stricta, Milleria linearifolia i cvet kamilice. Receptura se podudara sa francuskom farmakopejom. (Izvor: American journal of pharmacy, vol. 57, # 8, august 1885.).



- Naučnik Lucius E. Sayre 1917. godine savetuje upotrebu lišća ambrozije u domaćinstvu kao koristan tonik, adstringent i hemostatik (za zaustavljanje krvarenja) spravljen ekstrahovanjem u vodi. Koristi se protiv upalnih procesa u ranama, svakodnevnim ozledama, kod hemoroidalnih tumora i čireva i interno uzet protiv senske groznice. Očigledan je pozitivan učinak kod neredovne menstruacije kao i kod potpunog izostanka. (Izvor: Sayre,E.L. - A Manual of Organic Materia Medica and Pharmacognosy)



- Lekar William Boericke navodi da je ambrozija lek protiv senske groznice, crvenila beonjača, obilnog suzenja i nesnošljivog svraba očnih kapaka (što sam uspešno proverio 1. jula prošle godine upotrebom svežeg lista; vidite gore navedeni primer).

Dalje, uspešno se koristi kod grčevitih napada kašlja, glavobolje, krvarenja iz nosa, više oblika proliva, posebno u letnjim mesecima, kao i dizenterije.

Blagotvorna je za ceo respiratorni trakt (sprečava teško disanje, iritaciju traheja i bronhija, koji mogu izazvati napad astme!!!).

Homeopatski preparat/tinktura je treće potencije a kod senske groznice i više, a koristi se razređen: 10 kapi u vodi tokom i posle pojave alergijskog napada i krvarenja nadražene sluzokože nosa. (Izvor: Médi-T, 1999.)



- U aprilu 1999. godine objavljen je značajan naučni rad Juceni P.D. i saradnika o seskviterpenskim laktonima poreklom iz ambrozije (paulitin i isopaulitin) i njihovom citotoksičnom i protiv malaričnom delovanju. (Izvor: Pharmaceutical Biology - Formerly International Journal of Pharmacognosy).



- Vidno mesto zauzeli su i serbski naučnici 2001. godine proučavajući antimikrobno i fungicidno dejstvo vodenom parom destilovanog eteričnog ulja osušene ambrozije u cvatu.

Glavni sastojci ulja su: germakrin D (24,1%), limonen (16,83%), (alfa)-pinen (8,0%) i mircin (7,4%); utvrđen je značajan uticaj protiv svih testiranih mikroorganizama: čak i u velikom razređenju ulja od 0,025-0,4%. Prinos ulja, vazdušno suve herbe bez korena, A. artemisiifolia je 0,18%; što je prosek vrednosti tri ispitivanja. Ulje je tečnost zelenkaste boje, srednje izraženog/blagog, ugodnog mirisa. (Izvor: Chalchat,Jean-Claude, et al., Chemical composition and antimicrobial activity of Ambrosia artemisiifolia L. Essential oil, Journal of Essential Oil Research: JEOR, May/Jun 2004.)


Ograničenost prostora sprečava me da navedem i plejadu savremenih lekovitih homeopatskih mešavina gde, u različitom udelu i razblaženju, učestvuju ekstrakti ambrozije. Umesto toga, smatram za shodno preporučiti poštovanim čitaocima da obrate pomniju pažnju na ovu lepu i korisnu biljku te da je proučavaju bez predrasuda - posebno zato jer je sigurno neotrovna!!!
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od vivijen taj Čet 2 Dec - 0:04:40


Bundeva – lek i hrana


Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).

Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme. Ovo je biljka sa šupljim, 4-5 metara dugim vrežama a savremena selekcija teži njihovom skraćivanju radi postizanja višeg prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List je širok, nasađen na duge peteljke. Cvetovi su žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja, dobra je paša za pčele, kada se vrši i oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore, žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja.

Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Cucurbita pepo convarietas citrullinina – varietas styriaca* (bundeva golica) ima žuto-zelenu koru, žuto-narandžasto meso i tamno zelene semenke bez spoljašnje opne, što omogućava lakše ceđenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan, prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u Ontariju (Kanada).

* Styria (Steiermark) – Štajerska, jugoistočni deo Austrije, graniči se sa istoimenom pokrajinom severnog dela Slovenije.



Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.

U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.) Domaćim životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).



Lekovita svojstva bundeve, semena, cveta i ulja

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.



Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno - presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.

Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).

Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.

Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).

„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.



Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)



Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.



Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.

[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).]

Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).

Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).

Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj način dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se iskoristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).



Kulinarski recepti



Krem supa od bundeve (za 6 osoba)

Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca, dve supene kašike pavlake, 1 litar goveđe supe (ili koncentrat iz „kocke”), začini - so, biber, crvena paprika i peršun.

Priprema: Bundevu prepolovite i očistite od semena. Meso izrežite na kockice. Ispržite luk, dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i začinite prema ukusu. Gotovu supu pospite seckanim listom peršuna.



Gulaš

Sastojci: 1 kg junećeg mesa, 400 g crnog luka, 1 kg krompira, 2 dl bundevinog ulja, 2 dl crvenog vina, 1 dl koncentrata paradajza, 2 kašike suvog biljnog začina, 2 kašike aleve paprike, 1 list lovora, vezica peršunovog lista, biber i so.

Priprema: Izdinstajte komadiće junećeg mesa sa isečenim crnim lukom na 1 dl bundevinog ulja i malo vode. Dodajte kašiku bibera u zrnu i lovor i poklopite posudu. Kad meso omekša, dodajte tucanu papriku, paradajz, vino, sveže mleveni biber, suvi biljni začin i, po potrebi, kuhinjsku so. Kuvajte na laganoj vatri dok se ne zgusne i servirajte sa kuvanim krompirom prelivenim ostatkom bundevinog ulja, mlevenim biberom i iseckanim peršunovim lišćem.



Punjena bundeva (za 6 osoba)

Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika „prezle” (krušne mrvice; suv, krupno mleven hleb); cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; biber i so.

Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih, maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber.

Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a 200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bundevu narezanu na kockice, posolite, pobiberite i povežite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire, pomešajte s jajem, cimetom, 3 supene kašike parmezana i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite. Dobivenu smešu stavite u poslastičarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premažite maslacem, na dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a između njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrćem narezanim na kockice, upotpunite ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na oko 180°C.

U međuvremenu pripremite sos: luk i gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta.

Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim sosom.



Sicilijanska salata od sveže bundeve

Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.



Mešana salata

Sastojci: 200-300 g bundeve, 1 koren celera, 1 kisela jabuka, 1 koren peršuna, 1 koren paškanata/paštrnaka, 3 korena mrkve/šargarepe, peršunov list, šaka oraha ili pistaća, 2 dl kisele pavlake, 1 čaša jogurta, 2 kašike bundevinog ulja, jabukovo sirće, biber i so.

Priprema: Povrće izrendajte, začinite, dobro promešajte i pospite seckanim orasima ili pistaćima i iseckanim peršunovim listom.



Srpska pita bundevara

Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode prodinstajte u posudi da omekne. Začinite cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču poređajte u pogodnu posudu i pecite dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu (može i vanilin-šećer).


Koh od pečene bundeve

Potrebno je 500 grama oljuštene i istrugane bundeve, 75 grama butera, 5 žumanaca, 5 belanaca, 300 grama šećera, 3 kašike mrvica od keksa.

Struganu bundevu staviti na zagrejani buter, pržiti dok ne omekša i ostaviti da se ohladi. Žumanca i šećer dobro umutiti, dodati mrvice od keksa, struganu koru od limuna, čvrst sneg od belanca, pomešati sa bundevom. Sud u kome će se koh peći namazati buterom, posuti mrvicama, preručiti masu i ispeći u pećnici. Koh preručiti u staklenu činiju neposredno pre služenja i preliti ga prelivom od vina.

Za preliv od vina je potrebno 2 jajeta, 2 dcl belog vina, pola decilitra vode, 100 grama šećera i kora od jednog limuna. Vino, vodu i koru limuna zagrejati na štednjaku. Posebno umutiti jaja i šećer, umešati u vino, neprekidno mešati žicom, ne sklanjajući masu sa štednjaka, dok se dovoljno ne zgusne. Preliti koh i služiti.



Sok od bundeve

Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.

Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)

S kolena na koleno - Page 3 Bundeva_kriske
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: S kolena na koleno

Počalji od misko taj Ned 7 Nov - 10:37:53

O hvala puno na ovome, ima jako korisnih savjeta.
misko
misko
Novi Član
Novi Član

Bosna

Grad : sarajevo
Browser : N/A
Broj Postova : 3
Broj Poena : 3218
Reputacija : 0
Datum upisa : 07.11.2010
Datum rođenja : 01.09.1990
Godine Starosti : 28
Pol : Ženski Zodijak : Devica Konj

Zanimanje : student
Knjiga/Pisac : Kradljivica knjiga/ Markus Zusak
Moj YOUTube Video :