Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Udar na "meku kanabisa"

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Udar na "meku kanabisa"

Počalji od pcelica taj Sre 8 Dec - 11:01:39

Док Чеси желе да од Прага направе Амстердам, холандска влада затвара кофи-шопове, традиционални симбол лаких дрога


Када сам чуо да један од најстаријих кофи-шопова у Амстердаму постаје кафетерија Starbucks, рекао сам оцу да Амстердам више није град за мене. То је глобалистичко ругање холандском разумевању слободе. Тако прича за НИН Холанђанин Марк прошле недеље у кофи-шопу The Jolly Joker, у самом центру Амстердама на Њумаркет скверу, брижљиво смотавши свој white widow џоинт од осам и по евра. Марку је 42 године, рођен је у Утрехту, одрастао у Амстердаму. Не разуме зашто сада, после три и по деценије откако је марихуана легализована у Холандији, држава затвара кофи-шопове (кафиће у којима се легално може купити и пушити марихуана): „Легализација марихуане није утицала на повећање криминала или наркоманије у Холандији. То је најбољи пример да се забраном друштвени проблем не решава.“
Холандска влада тако не мисли. Има већ неколико година како смишља најбољи начин да се „марихуана туризам“ исели из Холандије. Пала је одлука да се странцима забрани куповина марихуане. Прво су „пали“ погранични градићи на југу Холандије Берген-оп-Зом и Розендал. Тамо је, до 2008, долазило 25.000 туриста недељно – на викенд-дување. Онда је градско веће Розендала одлучило да затвори свих осам кофи-шопова, а градски буџет је скресан за недељних 325.000 евра које су овом холандском градићу остављали највише Французи и Белгијанци. Забрану туристима да купују марихуану у кофи-шоповима политичари оправдавају повратком на првобитну холандску идеју из седамдесетих: „Марихуану ће моћи да купују само локални становници који то воле, Холанђани који ће имати чланску карту неког кофи-шопа. Тако ћемо, надам се, смањити и стопу криминала који је повезан са производњом и трговином дроге“, рекао је недавно Иво Опстелтен, министар за безбедност и правосуђе Холандије.
Истовремено, Чеси легализују дрогу. Почетком године донели су закон по којем је дозвољено поседовање четири „екстазија“, пет ЛСД таблета, грам кокаина или 1,5 грама хероина. Поседовање марихуане и хашиша за личну употребу дозвољено је одраније. Тако би „викенд-марихуана туризам“ лако могао да се пресели из Амстердама у Праг, јер Чеси отварају све већи број клубова у којима је дозвољено конзумирање дроге. Недавна калифорнијска иницијатива о легализацији марихуане, тзв. Предлог 19, није добио већину гласова 2. новембра, али тамошњи борци за легализацију марихуане су више него задовољни. Свима је јасно да више није питање „ако“ него „кад“. Иако, истовремено, недавна аустралијска истраживања показују да је марихуана окидач за психичка обољења па тако овој дроги одузимају епитет „лака“. Калифорнија је 1996. постала прва америчка држава која је дозволила употребу марихуане у медицинске сврхе. Од тада је исти закон прихватило још 13 америчких држава.
Да ли политика према лаким дрогама прави већу штету од самих дрога? Ко, на крају, диктира ту политику, државе или организовани криминал? Где је Србија на мапи (и)легалних путева марихуане, кад се у свету оволико лута?
А лута се већ у самој Холандији, дојучерашњој „меки“ канабиса. Градоначелник Амстердама лабуриста Еберхард ван дер Лам није срећан због одлуке холандске владе да се туристима Амстердама забрани куповина и пушење траве у кофи-шоповима. И не види како ће ова забрана смањити стопу криминала. Како за НИН каже Ралф ван дер Зајден, саветник за градску политику у међународним односима града Хага, забрана може само довести до дивљања криминала, јер: „Како спречити холандског дилера да продаје траву туристима на улици, претходно легално купљену у кофи-шопу?“ Даље, увођењем чланских карата за кофишопове била би нарушена приватност грађана Холандије који пуше марихуану. Речју, били би регистровани.
А европски закони забрањују другачије третирање једног становника ЕУ од другог. Да не говоримо о томе да четири милиона страних туриста годишње посети Амстердам, а чак милион сврати у амстердамске кофи-шопове. Јасно је што градоначелник Ван дер Лам није срећан.
Ипак, прошле недеље у Амстердаму, све је – као некад. У кофи-шопу Refeer, близу музеја „Рембрантова кућа“ срећем мајку и ћерку, Енглескиње из Брајтона, које пију топлу чоколаду с кремом и пуше џоинт. Не желе да говоре за новине али кажу да долазе у Амстердам више пута годишње. Мајка кроз смех пита: „Зашто не анкетирате људе у посластичарницама о колачима које једу? Шећер и брашно уопште нису здрави.“ Малодушни би казали да Амстердам није један од пет најпосећенијих градова на свету због Рајкс музеја, Куће Ане Франк и Ван Гоговог музеја. Него због марихуане и проституције, да се не лажемо. Зато и Ред лајт дистрикту, дамама из излога у центру града, ових дана холандске власти прете катанцем. Да ли им се то исплати, сами знају. Хажанин Ван дер Зајден каже да Холанђани више не желе „секс&дрога“ туризам у Амстердаму, желе да овај град постане „културнији“ иако се и даље чини да Амстердам само живи за „викенд“ туристе. У центру града најбројнији су баш секси шопови, и продавнице у којима можете наћи све што вам је потребно за добро дување: луле, пајпове, кожне торбице за марихуану, ризле за мотање џоинта, блесаве „вутра“ пепељаре и свашта још... Овај државни удар на „меку“ канабиса по светским форумима објашњава се конзервативизмом и десничарењем холандске владе. Нова холандска влада је скуп компромиса Либералне партије коју предводи Марк Руте, хришћанских демократа Јана Петера и екстремно десничарске странке антиисламисте Херта Вилдерса. Али, да за све није увек крив Вилдерс (у Хагу се прича да он баш ништа против „вутре“ нема), руку на срце, последњих десет година су криминал, имиграција и безбедност доминантне теме у холандској политици. То је довело до затварања азиланата, забране психоделичних печурака, присиљавања људи да носе личне карте, забране сквотирања...
Али, далеко је Холандија. Један од оних који су у Србији за легализацију марихуане је др Јован Ћирић из Института за упоредно право. Објашњење је кратко: свако ко хоће да купи неки грам марихуане, хтео или не, улази у криминални миље. У свету се размишља о некој врсти легализације како би се дрога отргла од криминала и била под контролом државе, верује он. Др Ћирић међутим, наглашава да се не залаже за наркоманију: „То је тешка болест и велика друштвена несрећа. Бојим се да су у потрази за дрогом дечаци и девојчице спремни на свакојаку врсту криминалитета.“
Ни Србија, као ни Холандија, није земља која има високе стопе криминалитета нарочито кад су у питању силовања, убиства и слична тешка насилна дела, објашњава Ћирић. И додаје: „Стопа криминалитета у Србији је испод европског просека, али је изнад европског просека по броју затвореника у односу на број становника. Овде постоји стереотип у најширој јавности па и међу политичарима да се строгим казнама, забранама и разним врстама рестрикција нешто нарочито може постићи. То је случај, чини ми се, и у Холандији. Уколико би се све разместило из нелегалног бизниса на неки колико-толико легални ниво, више би се постигло.“
Он подсећа да поседовање дроге за личну употребу ни у Србији није било инкриминисано до 2003, онда је инкриминисано, а 2006. је донета одредба у Кривичном закону да суд може ослободити оног ко докаже да је дрога за личну употребу. Међутим, Кривичним законом Републике Србије није дефинисано ни која је то дрога нити која се то количина дроге рачуна у „личну употребу“. У ставу 3 члана 246 стоји: „Ко неовлашћено држи супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године.“ У следећем ставу 4 истог члана пише: „Учинилац дела из става 3 овог члана који опојну дрогу држи ради сопствене употребе може се ослободити од казне.“ Ова измена Кривичног закона се догодила кад и први и последњи „Ганџа марш“ у Београду, 2005, на којем је било 50 људи. Сви касније заказани „Марихуана маршеви“ отказани су због претњи ултрадесничарских организација.
Е сад, да би неко могао да отвори кофи-шоп у Београду, требало би променити члан 246, став 1 у којем стоји да „ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од две до 12 година.“ Што је вероватно колико и геј бракови у Србији, или - још невероватније.
То је прво социолошко и морално питање, каже за НИН неуропсихијатар др Александар Рамах, који има вишедеценијско искуство у лечењу младих зависника: „Отвара се прича о интересима државе и интересима појединца. Често су ови интереси у супротности. Када су отварали у Холандији кофи-шопове да ли су мислили на интерес појединца? Код кофи-шопова постоји проблем задњих врата јер ту није регулисано црно тржиште. Предња врата се знају, уђете, одаберете неки препарат и изађете али не зна се како се снабдевају кофи-шопови хашишом, марихуаном, сканком... На то држава жмури.“
Има у тој причи о борби против дроге страшно много лицемерја, слаже се и др Ћирић: „Од оних с врха друштвене пирамиде па до дна. Многи извештаји говоре о томе да је производња хашиша и хероина у Авганистану много већа данас него што је била пре интервенције САД и међународне заједнице у Авганистану. Многи људи из врха естаблишмента који се залажу против дроге имају корист од свеукупне трговине дрогом која доноси огромна материјална средства. Данас је дрога јефтина и има је много у Србији, иако је тобоже забрањујемо. Уместо да се активно суочимо с тим проблемом а активно суочавање је да се изграде нови болнички капацитети за лечење оних који заслужују да буду лечени...“
Моћан аргумент у рукама бораца за легализацију марихуане је да је алкохол штетна психоактивна супстанца („штетнија од марихуане“), па не само да је легализован, него га у Србији деца купују и точе без икакве контроле. Још се и подстичу да пију, јер „Србин се рађа, живи и умире с ракијом“.
„То је тачно“, рећи ће др Рамах, „алкохол је препознат као дрога, тзв. депресор централног нервног система и легализован је у већини земаља сем у исламским земљама у којима је у принципу забрањен. То јесте моћни аргумент. Ако је алкохол дозвољен, па зашто онда и марихуана не би била дозвољена? Али можемо причу и окренути, ако је једно зло дозвољено, зашто и да ли има смисла дозволити и друго зло?“ Тако, др Рамах објашњава да су студије показале да пушење марихуане ствара промене структуре и функционисања мозга младих људи, да доводи до пада функционисања имуног система, до таложења канабиноида у репродуктивним ткивима па и репродуктивна функција може бити оштећена. Заблуда је да пушење цигарета може бити штетније од пушења марихуане, доказано је да у диму џоинта има више канцерогених материја него у диму цигарете... Значајан је утицај на краткорочно памћење: од пет ствари које треба да урадим бар три ћу заборавити под марихуаном, ако не и свих пет. Процентуално, највећи је број удеса које адолесценти направе у Америци, под утицајем марихуане“, каже он.
И, да не буде забуне. Када се говори о медицинској употреби марихуане, др Александар Рамах упозорава да је једно пушење марихуане и хашиша а друго је медицинска употреба препарата марихуане који су припремљени у лабораторијама где се тачно зна колики је проценат THC-a CBD-a, CBN-a и других канабиноида: „Медицинска употреба препарата канабиноида није спорна, постоји неколико индикационих подручја. Најзначајнији су глауком, тешка повраћања код хемиотерапије и терминалних стадијума HIV вируса, неки реуматски поремећаји па се дају као аналгетик и то би било све што се тиче медицинске употребе. У неким земљама ови препарати су регистровани, код нас – нису. Али, то није марихуана.“
Марихуана је сирови, непречишћени део индијске конопље, ту има свега и свачега. „Спорна је употреба марихуане у циљу постизања задовољства односно спорни су психолошки ефекти марихуане, а између 95 и 99 одсто марихуана се употребљава управо због тога. Марихуана ствара психичку зависност, особа има жудњу, жељу да понови узимање, то постаје битна ствар у његовом животу.“
Као у оној песми коју још увек врте на сваком кораку у Амстердаму као градску химну: „I messed up my entire life because I got high, I lost my kids and wife because I got high…“

Зора Латиновић

izvor

pcelica
Deveti Razred
Deveti Razred

Pčelica
Srbija

Grad : Smederevo
Browser : Firefox
Broj Postova : 98
Broj Poena : 2859
Reputacija : 175
Datum upisa : 28.03.2010
Datum rođenja : 01.04.1979
Godine Starosti : 37
Pol : Ženski Zodijak : Ovan Koza

Zanimanje : pravnik
Raspoloženje : ;-)
Uzrečica : Ma daj!
Knjiga/Pisac : 100 godina samoce-Gabriel Garcia Marques
Moj YOUTube Video :


Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Udar na "meku kanabisa"

Počalji od Broj Jedan taj Sre 8 Dec - 22:09:26


-----------------------------------------------------------------------------------

Broj Jedan
Šef Grupe TNT
Šef Grupe TNT

Srbija

Grad : Iz selo
Browser : Firefox
Broj Postova : 4319
Broj Poena : 30926
Reputacija : 1691
Datum upisa : 10.12.2009
Datum rođenja : 03.04.1972
Godine Starosti : 44
Pol : Muški Zodijak : Ovan Pacov

Zanimanje : Ton Majstor
Knjiga/Pisac : Mi Djeca s Kolodvora ZOO
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."
C.Castaneda - Don Huan


Moj YOUTube Video :


http://zvezdan.forumfree.tv

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Udar na "meku kanabisa"

Počalji od pcelica taj Čet 9 Dec - 7:14:46

-××-

pcelica
Deveti Razred
Deveti Razred

Pčelica
Srbija

Grad : Smederevo
Browser : Firefox
Broj Postova : 98
Broj Poena : 2859
Reputacija : 175
Datum upisa : 28.03.2010
Datum rođenja : 01.04.1979
Godine Starosti : 37
Pol : Ženski Zodijak : Ovan Koza

Zanimanje : pravnik
Raspoloženje : ;-)
Uzrečica : Ma daj!
Knjiga/Pisac : 100 godina samoce-Gabriel Garcia Marques
Moj YOUTube Video :


Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Udar na "meku kanabisa"

Počalji od Broj Jedan taj Čet 9 Dec - 7:26:17


-----------------------------------------------------------------------------------

Broj Jedan
Šef Grupe TNT
Šef Grupe TNT

Srbija

Grad : Iz selo
Browser : Firefox
Broj Postova : 4319
Broj Poena : 30926
Reputacija : 1691
Datum upisa : 10.12.2009
Datum rođenja : 03.04.1972
Godine Starosti : 44
Pol : Muški Zodijak : Ovan Pacov

Zanimanje : Ton Majstor
Knjiga/Pisac : Mi Djeca s Kolodvora ZOO
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."
C.Castaneda - Don Huan


Moj YOUTube Video :


http://zvezdan.forumfree.tv

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Udar na "meku kanabisa"

Počalji od Sponsored content Danas u 11:03:58


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu