Genetski modifikovana hrana - bolest i smrt

И пут у пакао је поплочан добрим намерама

Wednesday, 16 March 2011

Петар Анђелковић

Генетски модификовани организми и научна софистерија



Повод за писање овог текста су два чланка, објављена у „Политици“ од стране Владимира Глишина, универзитетског професора молекуларне биологије у прилог употреби ГМ организама и њиховог коришћења као извора хране. Ради се о чланку: „Гени, пасуљ и шеф полиције“[1] објављеном 26.02.2011, као и о чланку: „Олуја у кутији житарица“[2] објављеном 27.02.2011. У та два чланка господин Глишин је изнео ставове који не само да су контрoверзни (попут саме теме око ГМ хране), него представљају занимљив пример софистичких аргумената и представљања полуистина као истина. Они такође показују менталитет који је последица екстремне стручне специјализације и слеђења логике користи тренутног економског интереса насупрот могућим дугорочним штетним последицама.

Несумњиво да је господин Глишин стручњак у својој области, и да наступа управо са позиција ауторитета када износи своја гледишта. Са тог положаја он је свакако већи ауторитет од аутора овог текста. Упркос томе, чак и експерти могу користити лоше аргументе и занемарујући интелект својих читалаца износити разлоге које су проблематични, чак са нивоа елементарне школске биологије, зарад (скоро експлицитног) лобирања.

Та псеудоаргументација господина Глишина се може видети из структуре његових чланака, као и начина на који ствари које су делимично истинитите он представља као потпуно истините, из њих изводи закључке који не стоје, и спадају у домен софистерије. Комбиновањем истинитих и полуистинитих података он изводи закључке који једноставно не следе из њих, и показује забрињавајући степен неодговорности, заслепљености и наивног ентузијазма у свом ставу. Погрешност аргумената, као и наивно игнорисање могућих негативних последица су тиме проблематичнији што их изриче стручњак а не лаик. Све ово буди разлоге за дубоку забринутост око природе садашњих научних стручњака и правца у којем се ствари развијају. Неразумност ставова које изриче господин Глишин могу се лепо демонстрирати у неколико корака. Ти ставови ће овде бити доведени у питање.

ГМ организми као средство елиминисања коришћења пестицида

У свом чланку „Олуја у кутији житарица“, господин Глишин се скоро у потпуности бави проблемом коришћења пестицида у пољопривреди и штетним последицама које они имају по здравље људи. Он отворено каже: „И да додам: према анализи Светске здравствене организације сваке године три милиона радника у пољопривреди у земљама у развоју (да ли је ту Србија?) изложено је погубном тровању пестицидима, од чега, богами, 18.000 умре!“[3]. То су, морамо признати, забрињавајући подаци. Он такође наводи да је коришћење пестицида било проблематично још пре појаве ГМ организама. Оно што даље говори Глишин противречи свакој логици, и управо говори о ономе што ћемо видети касније: „Независно од тога, и много раније од генетски модификоване пољопривреде, органски фармери су имали своје трикове како да заобиђу употребу пестицида! Једна од тих генијалних метода била је заснована на токсину неке бактерије, или чешће самој бактерији, а у питању је била Bacillus thurengiensis (Bt), која се, у ствари, посипа по усевима и када доспе у цревца инсекта оштети их до те мере да он угине од глади и оштећења ткива.“

Из овога написаног се може видети да су фармери „заобилазили употребу пестицида“ тако што су користили токсине из бактерија који су по својој природи пестициди! Можда господин Глишин мисли да су пестициди само она средства направљена вештачким хемијским путем, али то једноставно није истина[4] и то као стручњак он сигурно мора да зна.

Дакле, да би неко избегао употребу пестицида, он мора да користи пестициде. Какве везе све ово има са ГМ организмима? По господину Глишину, али и другим присталицама употребе ГМ производа они су створени управо да би се избегла употреба пестицида и тиме избегла могућност угрожавања здравља пестицидима. Чему онда генетска модификација и шта она ради?

Он каже: „Опет, близу памети било је да се уместо посипањем бактеријама B. thurengiensis, у саму биљку путем генетичког инжењерства убаци ген Bt и да свака ћелија носи отров против инсеката. Тако је урађено, међу првима био је „Монсанто”. Данас имамо повећи број генетски модификованих пољопривредних биљака на принципу Bt гена: Bt кукуруз, Bt кромпир, Bt соја, Bt памук, да наведем само неке.“

Значи, путем генетске модификације свака ћелија биљке садржи токсин, тј. пестицид! Другим речима, избегавамо употребу пестицида тиме што ћемо целу биљку претворити у пестицид. Да ли ово има било каквог логичког смисла?

Како је то боље решење од постојеће употребе пестицида? Тако што ћемо целу биљку учинити токсичном на ћелијском нивоу? Не треба заборавити да такви ГМ кукуруз и соја заузимају око 80% усева у САД и Канади.

Додуше, Глишин додаје: „Принцип пестицидног дејства састоји се у томе што ова бактерија синтетише један протеин, тзв. Bt протеин, сада већ и токсин, који у киселој средини интестиналног тракта већине животиња, па и човека, није токсичан, али своју отровност исказује у алкалној средини у инсектима!“. Токсин у ГМ биљци је, дакле, безопасан за људе и већину животиња уколико се унесе у интестинални тракт (иако је токсин). Шта уколико се унесе у организам неким другим путем? Са обзиром да је свака ћелија ГМ биљке токсична, то значи да је и њен полен токсичан. Са обзиром да у САД, Канади и Аргентини ти усеви заузимају огромне области, можемо само замислити колико токсичног полена лети и шири се унаоколо. Како на удисање таквог полена реагује наш организам? Како ли тек људи алергични на полен? Са једне стране имамо биљке прскане пестицидима које можемо опрати, а са друге стране имамо биљке које су пестициди.

Заборавимо на људе за тренутак, и обратимо пажњу на чињеницу да је намера стварања тих организама првенствено против инсеката. Нису сви инсекти штеточине, а неки попут пчела су изузетно корисни, па и неопходни за пољопривреду. Какве последице такве ГМ биљке имају на корисне инсекте и друге облике живота? Не заборавимо да је свака ћелија таквих биљака токсична. Како пчеле реагују на ГМ полен? Какве последице на екосистем имају токсичне ГМ биљке, чији је геном трајно и неприродно измењен? Док са једне стране, употреба хемикалија у пољопривреди је географски ограничена на подручје њихове употребе, како спречити ширење токсичног ћелијског материјала од ГМ биљака које се масовно узгајају? Да ли има смисла да се против једне опасности боримо уз помоћ још веће опасности? Са једне стране некима могу да сметају синтетички хемијски пестициди у пољопривреди; са друге стране као решење за то се нуде синтетички организми-пестициди.

Аргументи коришћени овде наликују предлогу да пламен гасимо бензином. Господин Глишин у овом чланку не само да не износи убедљиве разлоге у прилог ГМ организама, већ доводи у питање расуђивање и осећај одговорности научника који бране њихову производњу и коришћење. Нажалост, на овом се не завршавају нелогичности и погрешна аргументација.

Човек се од давнина бавио генетским инжињерингом

У свом чланку: „Гени, пасуљ и шеф полиције“, господин Глишин износи аргументе који се често могу чути и код лаика, пропонената ГМ хране, да је генетска модификација прастара пракса, и да су садашње врсте пољопривредних биљака производ генетског инжињеринга. Испада да су стари пољопривредници, узгајивачи украсног биља и узгајивачи паса ни мање ни више него генетски инжињери. Ако су ствари тако просте чему онда Монсанто и постојање генетских инжињера, када сваки сељак може да постигне исте резултате без потребе ГМ технологије и милиона долара? Ствари, наравно уопште не стоје тако, и господин Глишин износи полуистину. Полуистина се састоји у чињеници да селективни узгој (кога Глишин изједначава са ГМ инжињерингом) и генетски инжињеринг имају исти циљ - добијање организма одређеног фенотипа, који одговара некој нашој сврси. Начин постизања тог циља, као и последице које произилазе из обеју пракси се драстично разликују и у томе се одликује неистина.

Глишин каже: „И домаће животиње које, као извор меса једемо, и жетвене биљке које нам обезбеђују житарице, и воће и поврће, све је то миленијумима далеко од онога што су биле њихове дивље претходнице. Модификујемо их генетски још од давнина, не схватајући да је и онда и данас то било само генетичко инжењерство.“[5] Ово што је речено је проблематично за свакога који је барем мало слушао на часу биологије у основној школи. Селекција варијација одређених фенотипа исте врсте које нису трајне, и трајна измена генотипа једне врсте кроз коју се у генотип убацује информација из друге врсте, мењајући драстично ту врсту су две различите ствари. Приликом вештачке селекције ми издвајамо одређене већ дате фенотипе, и селективним укрштањем наглашавамо њихове особености (што зна сваки узгајивач). Такав је пример узгајања одређених раса паса или биљака. Када се на пример расни пас пусти на слободу, мешањем са другим псима те специфичне особине се губе. Већина подивљалих паса (не мислим само на луталице) који воде порекло од домаћих се враћају на свој првобитни вуколик облик. Уколико би укрштали међусобно само албино људе кроз неколико генерација, већина њихових потомака би били албино. Уколико би поново ти албино потомци почели да се укрштају са осталим људима, те особине би се постепено губиле у њиховом потомству. Све је то лепо објаснио Грегор Мендел[6].

Дакле ми овде не мењамо никакав генетски материјал (што ради генетски инжињеринг), већ баратамо са постојећим датим генетским материјалом, његовим датим варијететима и фонотипним варијацијама унутар исте врсте. Са друге стране ГМ технологија врши трајне и вештачке измене генотипа једне врсте уз убацивање материјала друге врсте која нема апсолутно никакве везе са њом. Таква јединствена вештачка генетска комбинација је немогућа у природном екосистему. Да не заборавимо већ речено, да селективно узгајање барата са већ постојећим варијацијама датим у природи. Добијање таквог организма је такође апсолутно немогуће добити методама које господин Глишин изједначава са генетским инжињерингом. Дрво и пластика јесу угљоводонични спојеви, али из тога не следи да је дрво исто што и пластика.

Као што се види овде се износи полуистина уз коришћење софистичког изједначавања две различите праксе због пар површних сличности и ради оправдавања једне. Генетика је наука која се бави наслеђивањем, а селективни узгој и генетски инжињеринг заиста утичу на наслеђе, али ту свака сличност престаје. То је попут изједначавања љубавника и силоватеља, ради оправдања силоватеља, јер један и други практикују секс. Тако се то, нажалост, користи овде (намерно или ненамерно) у сврху оправдавања силовања природе.

Отпор према ГМ храни је ирационалан

У већ цитираном чланку: „Гени, пасуљ и шеф полиције“, Глишин изједначава отпор према ГМ храни са табуима који су постојали према одређеним врстама хране у прошлости. Он свакако жели да изједначи забринутост због ГМ хране са предрасудама које су постојале према неким врстама хране у прошлости. Да ли он прави праву аналогију? Као што смо видели на почетку, имамо све рационалне разлоге да будемо забринути због ГМ организама. Проблем је што Глишинове аналогије могу да се користе за оправдавање било чега. Тако због тога што је алкохол некад био забрањиван у прохибицијама а сада не, неко може да правда коришћење хероина јер се и он сада прогања као и алкохол некада.

Он још каже: „Добар пример је парадајз у Америци. Све до 1820. сматран је нездравим, чак и отровним. И за кромпир је до те мере говорено да погубан да је, рецимо, у граду Безансону у Француској донета следећа забрана: „Због чињенице да је кромпир смртоносна супстанца која може да изазове лепрозу, овим декретом се забрањује његово култивисање под претњом казне.” Проблем је што те тврдње нису уопште биле толико ирационалне. Парадајз је већином отровна биљка, и једини његов део који није отрован је сам плод, што је тек касније откривено. Кромпир је такође прилично отрован, сем кртоле, која је сама шкодљива уколико се термички не обради. Те чињенице су познате и лаицима, о стручњацима да не говоримо.

Невезано за те примере, какве везе имају табуи према одређеним производима у прошлости са оправданом забринутошћу због употребе ГМ организама? Из тога што су људи имали (неоправдан) страх према неким биљкама, не значи да је и забринутост према ГМ биљкама такође неоправдан. Прављење аналогије између те две ствари говори само о Глишиновом ставу, него што он прави сувисли аргумент.

Циљ те аналогије није да пружи аргумент, него да исмеје противнике ГМ хране.

И на крају да ли је сам Глишин рационалан? Он тврди: „Хранива базирана на генетски модификованим организмима биће широко прихваћена, а несумњиво хоће, тек када се јавност сама увери у њихову вредност, као што се то десило с кафом, парадајзом и кромпиром.“ Он на основу чињенице да су кромпир, парадајз и кафа прихваћени и што су коначно открили да нису опасни по здравље то такође тврди и за ствари око којих се води велика контроверза и за које то не знамо. Да ли је то рационалан став? Замените реч „генетски модификован организам“ са речи „кокаин“ па ћете видети колико таква аргументација нема смисла.

Са једне стране, имамо вековно проверену храну од које знамо шта очекујемо, а са друге контраверзне производе иза којих стоје интереси великих компанија, и за које не знамо какве све здравствене и еколошке последице изазивају. Да ли је рационална резервисаност према истима или наивни ентузијазам?

Оно што је тренутно корисно је добро

Да се видети, да господин Глишин посматра вредност ГМ хране у њеној корисности у испуњавању одређених задатака. Тако наводи пример (у горе наведеном тексту) ГМ „безгасног пасуља“ који не изазива надутост код конзумента. Веома племенит циљ, можемо рећи, али он на најбољи начин показује тзв. „специјалистичко слепило“ које је обележје многих научних радника. Они у свом трагању за краткорочним решењима и циљевима, заслепљени својом струком и ентузијазмом нису више у стању узму у обзир могуће последице и целину ситуације. Можемо рећи да „од дрвећа не виде шуму“. Можда токсични ГМ соја и кукуруз јесу корисни против инсеката, можда „безгасни пасуљ“ не изазива надутост, али какве су дугорочне последице њиховог узгоја на екосистем, друге организме и на здравље људи?

Циљ прављења атомске бомбе је био скраћивање Другог светског рата, и смањивања могућих жртава при искрцавању на Јапан. Ради се о циљу који је прилично јасног,“хуманог“ и ограниченог опсега. Али каква је последица тог чина? Отварања могућности уништења целокупног живота на земљи? А ово није једини случај да су последице неког чина много ужасније од добре намере која се крила иза њега.

Тако је Талодимид уведен као седатив педесетих година прошлог века, што је била његова добра страна. Проблем је што он такође изазива урођене дефекте код фетуса, и мноштво деце рођено је унакажено. Последице су опет биле горе од наводне користи.

Постоји изрека: „пут у пакао је поплочан добрим намерама“, а много пута се она показала истинитом. У великом броју случајева научници и научни експерти су се показали неодговорним у многим стварима које су чинили.

Наше здравље, исхрана, планета и животна средина су много битнији од краткорочних уских интереса и не могу бити опитни полигон за нечије експерименте и неодговорна поигравања. Експерименти увек укључују могућност неуспеха и хаварије, а увлачење читаве планете и природе у такве експерименте, због краткорочних економских циљева има несагледиве последице.

Закључак

Читање текстова господина Глишина у прилог ГМ технологији буди више разлога за забринутост, него неки лаички текстови против. Чињеница да један такав стручњак износи веома забрињавајуће податке као нешто позитивно, да користи нелогичне аргументе и при том олако прелази преко могућих опасности па да их и потпуно игнорише. Ово по свему судећи говори и о савременој науци, где постоји велик степен неодговорности, површности, одбијања узимања у обзир последица па и ирационалности. Као последица уске специјализације велик број њих је постао одвојен од реалности као целине, и могућности увиђања последица својих дела.Такође је веома јак и утицај институција моћи, попут великих корпорација на научни рад, као и кобних последица које из такве делатности могу да проистекну. Многи су те последице, погрешке и заблуде осетили на сопственој кожи. Очигледно је наука превише озбиљна ствар да би била препуштена само научницима, јер многи научници не показују потребну озбиљност.

Много је разумније на време спречити употребу нечега чије последице могу бити кобне за саму природу и човечанство, него га наивно подржавати. Уколико се покаже да нисмо били у праву, у првом случају губимо јако мало, а у другом случају губимо све.

Izvor

Ovo je stvarno Sodoma i Gomora:

Аспартам

Волите ли жвакаће гуме? Волите ли слаткише? Гумене бомбоне? Лизалице? Газиране сокове и друга освежавајућа пића? Витаминске и шумеће таблете? Млечне производе? Пекарске производе? Волите ли отрове?

Па, вероватно све или део претходно наведеног, осим последњег. А, вероватно се и питате откуд то последње у групи наведеног. Одговор је прост: Ако волите и конзумирате све ове ствари, онда неизоставно конзумирате и отрове. А, овде ће конкретно бити речи о једном посебном отрову који се може сусрести под разним именима, а најчешће под његовим "крштеним" именом: Аспартам.

Аспартам (Аspartame или APM) је техничко име за вештачки шећер који је такође познат под фабричким именима: NutraSweet, Equal, Equal-Measure, Spoonful, Canderel, итд.
Његов међународни код је Е951.
Он се као заслађивач и појачивач ароме налази у готово свим индустријским прехрамбеним производима и напицима, а највише у оним производима које најчешће конзумирају деца.

Аспартам је откривен 1965. године, када је James Schlatter, хемичар фирме "G.D. Searle & Company", тестирао један лек против чира на желуцу.
Та супстанца била је први пут одобрена за конзумирање још 26. 07. 1974., међутим већ у августу те исте године уложена је жалба од стране dr. John W. Olney-a, научника на пољу неурологије и James Turner-a, адвоката америчког Завода за заштиту потрошача, што је заједно са резултатима истраге компаније "G.D. Searle" довело до тога да америчкa Агенција за храну и лекове (FDA), у децембру 1974. године, повуче дозволу за употребу аспартама. Међутим, аспартам је 1981. године поново одобрен за употребу у храни, а 1983. године и у напицима. Тадашњи директор Агенције за храну и лекове (FDA) Jere E. Goyan, који се противио употреби аспартама, био је отпуштен истог дана када је Ronald Regan постао председник Сједињених Америчких Држава (1981. године). На место директора Агенције за храну и лекове (FDA) тада је постављен dr. Arthur Hull Hayes, који је употребу аспартама одобрио те исте године за примену у сувим производима (намирницама), а 1983. године и за примену у газираним соковима (напицима). Иначе, пре поновног одобрења за употребу била је оформљена петочлана комисија која је требала поново проценити штетност аспартама. Када је постало јасно да ће, са 3 према 2 гласа, аспартам остати на списку забрањених супстанци, dr. Arthur Hull Hayes у комисију уводи и шестог члана, који гласа у корист аспартама. Пат позицију, од 3 према 3 гласа, решава сам dr. Arthur Hull Hayes, који тако на крају своје фарсе са гласањем одлучује да се аспартам поново легализује. Године 1983. dr. Arthur Hull Hayes је, због примања мита, отпуштен са положаја директора Агенције за храну и лекове (FDA) и тада се запослио у предузећу које је било задужено за односе са јавношћу компаније "G.D. Searle". У то време (од 1977. до 1985.) функцију председника, а затим и извршног директора (највиши ранг руководиоца у једној корпорацији) компаније "G.D. Searle" обављао је Donald Rumsfeld, заговорник Реганове политике, који је касније, за време председниковања George W. Bush-а млађег Сједињеним Америчким Државама, обављао функцију министра одбране. Године 1985. велика и позната компанија "Monsanto", која се, иначе, бави и унапређењем и производњом генетски модификоване хране, купила је компанију "G.D. Searle", коју је након тога поделила на две одвојене супсидијарне (помоћне - споредне) компаније: "Searle Pharmaceuticals" и "The NutraSweet Company". Donald Rumsfeld је продајом "G.D. Searle & Company" компанији "Monsanto" зарадио око 12 милиона америчких долара.

Аспартам је синтетички спој две изоловане синтетичке аминокиселине, фенилаланина и аспартамске киселине, хемијски повезан са метанолом (дрвни алкохол). Састоји се од 50% фенилаланина, 40% аспартамске киселине и 10% метанола.
Његово хемијско име је Aspartyl-phenylalanine methyl ester (APM).

Током метаболизма раздваја се на разне хемикалије, међу којима су и формалдехид и мравља киселина.
Фенилаланин је аминокиселина која је у мозгу нормално присутна. И код здравих људи може се појавити превисока концентрација фенилаланина у мозгу, поготово у комбинацији аспартама са угљеним хидратима, што може довести до смањења броја неуротрансмитера сератонина, а то доводи до емоционалних поремећаја и депресије. Фенилаланин се разлаже на дикетопиперазин, фактор који изазива мождани тумор. Шест месеци након додавања аспартама у газирана пића, 25% се разложи у дикетопиперазин.
Аспартамска киселина спада у хемикалије, које у већим количинама делују као егзотоксини и тако узрокује неуролошка оштећења. *(Егзотоксини су хемијске супстанце које излучују микроорганизми: бактерије, гљиве, алге и протозое. Ове супстанце су у стању да изазову изумирање ћелија или поремећај њихове функције. На тај начин настају многе болести.) Након уношења аспартамске киселине која се налази у аспартаму може доћи до озбиљних хроничних неуролошких поремећаја и других акутних симптома: главобоља, мигрена, несанице, бола у стомаку, проблема са спавањем, напада анксиозности, депресије, астме. Један од најчешћих проблема је смањивање капацитета памћења.
Метанол је смртоносни отров, који се веома споро излучује из организма и узрокује читав низ дугорочних здравствених проблема. Отпушта се из аспартама када се овај загреје на 30°C или више. Због тога није препоручљиво да се аспартам термички обрађује. До одавања метанола може доћи и код неправилног складиштења, што је нарочито учестало током летњих месеци. Тело брзо абсорбује (упија) метанол и разлаже на мрављу киселину и формалдехид, који је исто тако смртоносни неуротоксин (нервни отров). У комбинацији са аспартамском киселином токсични (отровни) учинак формалдехида се повећава. Метанол је посебно токсичан за оптичке нерве и познато је да изазива слепило.

Аспартам има веома малу калоријску вредност - свега 4kcal/g, тако да је његов допринос укупној калориској вредности занемарљив. Од шећера је слађи 200 пута. Укус није исти укусу шећера, али зато укус слаткоће у устима остаје дуже. Осетљив је на загревање, јер се разграђује и губи већи део своје слаткоће, па се због тога употребљава углавном код хладне хране. Такође је осетљив и на производе који имају високу pH вредност. Најстабилнији је на собној температури, на pH 4.3, где је његово време распадања скоро 300 дана.

Аспартам је једна од најопаснијих супстанци којој су људи изложени, а која се налази у храни и пићу. Он је одговоран за преко 75% пријава штетних ефеката додатака за храну, које су поднете америчкој Агенцији за храну и лекове (FDA). Многи од тих штетних ефеката су веома озбиљни укључујући губитак свести и смрт, као што је објављено још у фебруару 1994. године у извештају Одељења за здравље и хумане услуге. Ово су само неки од преко 90 штетних ефеката аспартама: главобоља, мигрена, вртоглавица, губитак свести, губитак памћења, депресија, замор, раздражљивост, напади немира и панике, мучнина, утрнулост, грчење мишића, повећање телесне тежине, осип на кожи, убрзање рада срца, палпитације срца (јако и убрзано лупање срца), несаница, проблеми са видом укључујући и губитак вида, пиштање у ушима, губитак слуха, сметње код дисања, сметње у говору, губитак укуса, болови у зглобовима... Након проучавања споредних ефеката аспартама дошло се до закључка да следеће хроничне болести могу да буду проузроковане, подстакнуте или погоршане у случају конзумирања ове супстанце: тумори на мозгу, мултипла склероза, епилепсија, фенилкетонурија, синдром хроничног замора, Паркинсонова болест, Алцхајмерова болест, ментална ретардација, лимфома, фибромијалгија, дијабетес, анорексија, лајмска болест, тумори на панкреасу, рак дојке... Аспартам не смеју да конзумирају труднице, јер може да узрокује разне деформације на фетусу. Такође, може створити и зависност код конзумената.

Због свих ових карактеристика, аспартам се може сврстати у категорију хемијских отрова и неуротоксина (нервних отрова), а издавање дозволе за стављање аспартама у индустријски произведену храну и пиће представља један од највећих здравствених скандала 20.-ог века.

Знај(те) да је аспартам само једно од званично одобрених средстава за тровање народних маса, а све у циљу редуковања (смањења) броја људи на планети, уз, нормално, енормну финансијску добит и богаћење људи и компанија које стоје иза целог тог пројекта. Зато се добро информиши(те), широм отвори(те) очи и добро пази(те) шта једете, пијете и жваћете, јер једино сами себе можемо заштити од таквих подмуклих, бруталних и све учесталијих насртаја на наше здравље и животе!

STRAVIČNI CODEX ALIMENTARIUS


STRAVA I UŽAS U ISHRANI LJUDI


Ovo je upozorenje svim stanovnicima naše Srbije, našim komšijama na Balkanu i svim stanovnicima sveta da shvate kakav im je užas došao u zemlju. Ovo je i apel svima da okrenu leđa profiterskom zlu koje danas hara našom Srbijom, Balkanom i celim svetom.

Okrenimo se Bogu, da bi nam dragi Bog pomogao!


JAVNO UPOZORENJE GRAĐANIMA SRBIJE, BALKANA I CELOG SVETA

Upozoravamo građane Srbije da su se na našem tržištu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po život i zdravlje obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius.
Navedeni proizvodi su se pojavili na tržištu Srbije nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u Srbiji nije usvojen, nije ,,usklađen”, niti može biti, jer su odredbe Codex Alimentarius-a u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, čija je Srbija potpisnica i koje imaju veću snagu od bilo kog zakona.
Bilo kakvo menjanje ili ,,usklađivanje” zakona da bi se Codex Alimentarius počeo primenjivati u Srbiji je neprihvatljivo dok je Srbija potpisnik navedenih konvencija.
Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, što će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius-a moraju zračiti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje.

U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, Codex Alimentarius na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove. Zvanične preporuke Codex Alimentarius-a su smanjile minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji.

Autori Codex Alimentarius-a su prilikom sastavljanja odredbi planirali smrt tri milijarde ljudi, jednu milijardu od neposredne primene odredbi Codex Alimentarius-a, a dve milijarde od posledica pothranjenosti i nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu. Codex Alimentarius je nastavak nacističke filozofije koga je osmislio Fritz De Meer, direktor farmaceutske kompanije I.G.Farben (danas Novartis) koja je proizvodila Ciklon B za gasne komore u konc logorima tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je u Nirnbergu 1945. godine osuđen zbog zločina protiv čovečnosti. Zato upozoravamo građane Srbije, umesto Vlade Srbije i resornih ministarstava koja su uvučena u kolo genocida nad sopstvenim narodom,

NE KUPUJTE NAMIRNICE SA ZNAKOM PIRAMIDE UZ KOJI STOJI NAZIV CODEX ALIMENTARIUS, JER TAJ ZNAK PREDSTAVLJA NADGROBNI SPOMENIK NAŠEM ZDRAVLJU I BUDUĆNOSTI.

Obeležene namirnice zbog štetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja. Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i opisani znak stavili na svoje proizvode.
Bojkotujte te proizvode, zaobilazite takve prodavnice, a ako skinu znak sa proizvoda i nastave sa prodajom otrova, sudićemo im.


ŠTA JE ZAPRAVO CODEX?




Kako se koriste svetske organizacija pri UN za donošenje po čovečanstvo štetnih propisa. Ko će i kako kontrolisati hranu: Stiže nam Codex Alimentarius.
Kako bi multinacionalne kompanije ostvarivale velike profite i bile favorizovane na svetskom tržištu obaraju se sve dosadašnje kontrolne norme u oblasti proizvodnje hrane, aditiva i ostalih dodataka hrani. Ali da bi se ugušila konkurencija donosi se i veliki set propisi koji će ovih dana u Srbiju doneti monstruozni Codex Alimentarius.
Verovatno većina nas nije čula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov opstanak bi bio ugrožen. Upravo to želimo postići ovim tekstom, jer Codex dolazi.
Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Pokušaću na što jednostavniji način napisati šta znači njegova primjena:

■ Pod Codex-om više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno. Na taj način će se životinje ukrštati i time će se uništiti prirodni potencijal postojećih rasa, što je i cilj Codex-a.

■ Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod Codex-om će to biti obavezno za svo povrće, seme, životinje i meso.

■ Uvođenjem Codex-a će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike.




Inače, kompanija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih životinja na Svetu. Vrlo podla, jedna od najpodlijih kompanija na Svetu. Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Kada se dogodi tu uskače farmacija, koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi. Pa neka neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda, kako hrane tako lekova. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato žele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept. Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo. Da još jednom sve povežemo i podvučemo. Codex Alimentarius će svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsanto-u kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane. Ako se ostvare sve crne slutnje, u roku od 10 godina na policama u trgovinama imaćemo samo genetski uzgojenu hranu, a organske, ekološke i biološke neće više biti. Seljaci će svake godine morati kupovati seme od Monsanto-a, a njihovo seme ima ugrađen gen koji sprečava daljnje razmnožavanje.

Drugim rečima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake godine moraju ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanto-a. Ironija je u tome da ćemo možda u proseku živeti duže (samo bogati), ali će kvalitet života biti još manji od ovog sada, jer će ishrana biti nezdrava i nekvalitetna. Hronične bolesti su inače u porastu, pa će se sada još drastično povećati. Zato je tu farmacija koja će nam prodavati svoje proizvode, a mi dobar deo svojih prihoda trošiti na lekove. Sve je osmišljeno tako da farmacija uzme veliki deo kolača. A sada ono najstrašnije. Kao posledica uvođenja Codex-a na svetskom nivou, predviđa se da će umreti oko 3 milijarde ljudi. Zašto? Zbog nestašice (skupe) hrane, i od bolesti od kojih je inače moguće ozdraviti. Prirodni lekovi će biti zabranjeni, farmacija će praviti lekove koji vas ne leče već samo privremeno zaleče, a oslabljeni imunitet zbog nekvalitetne genetski modifikovane hrane, organizmu neće omogućavati da se sa bolešću sam izbori.

Koje je rešenje i što se može učiniti?

Širite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, školskim prijateljima, kolegama, porodici i jednostavno svima koje poznajete. Pišite blogove, šaljite mailove, pričajte o tome. Vremena je malo, ali još nije prekasno. Za uvođenje Codex- a zadužena je posebna Codex Alimentarius komisija. 1994. godine su pokušali da uvedu Codex u SAD, ali su ljudi videli o čemu se radi i naveliko pisali lokalnim političarima, kongresmenima. Trgovačkim lancima je postalo jasno da ćepropasti ukoliko se uvede Codex, pa su i sami lobirali za sprečavanje njegovog uvođenja. Zajedno su postigli da Codex na kraju nije uveden. Zatim se komisija okrenula ka Evropi i, prema svim znacima do sad, tu će im uspeti. Računaju na veću podeljenost trgovine i slabiju komunikaciju među državama, što je tačno. Ali još nije kasno, zato vas molimo da ovu vest širite među građanima kako bi se ljudi probudili i shvatili o kakvoj se opasnosti radi.

Preporučujemo vam da u ishrani koristite što je više moguće hranu iz domaće proizvodnje, proizvedenu na malim seoskim parcelama. Kupujte je na pijacama, a ne u supermarketima. I još nešto vrlo važno. Čuvajte seme !!! Uvođenjem Codex-a će biti teško ili gotovo nemoguće kupiti genetski neprerađeno seme. Zato svoja dobra sortna semena obavezno čuvajte kod kuće. Ako imate mogućnosti, povećajte svoju baštu i pokušajte da ostavite što veće zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da jedete što više zdrave hrane. Budite oprezni šta kupujete. Najčešće su proizvodi većih i najviše reklamiranih proizvođača u stvari najgori po zdravlje. Trudite se da meso kupujete u mesarama koje ne uvoze meso i koje je domaćeg porekla. Izbegavajte suhomesnate proizvode velikih svetskih kompanija jer to je sigurno meso od genetski modifikovanih životinja i meso sa velikih industrijskih farmi koje će prve morati da primene Codex norme.

Šta je Codex Alimentarius?

Codex Alimentarius je organizacija, osnovana pre 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i Organizacije za Hranu i Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN. Codex je bio osnovan sa dobrom namerom da se zaštite potrošači i uvede kontrola sigurnosti hrane. Pod svojim krilom Codex ima više od 20 državnih komisija koje rade na tome da definišu standarde i smernice, koje na međunarodnom nivou kontrolišu proizvodnju i sigurnost hrane. Codex ima još jedan važan zadatak a to je rešavanje problema vezanih za genetski modifikovanu hranu i biotehnologiju.
Na žalost, vremenom je ova organizacija pala pod uticaj i punu kontrolu velikih farmaceutskih i poljoprivrednih korporacija i proizvođača genetski modifikovanog semena i hrane. I umesto da štiti interese potrošača, i zdravlje ljudi danas Codex Alimentarius predstavlja i zastupa interese ogromnih farmaceutskih korporacija, i kompanija iz oblasti proizvodnje hrane kao što je Monsanto. Codex Alimentrius nije zdravstvena komisija, nego komisija za trgovinu i kontrola sigurnosti hrane. Ali je današnji prioritet Codex-a postao zaštita interesa velikih kompanija za proizvodnju hrane i lekova, a ne kontrola sigurnosti hrane i zdravlje potrošača. Codex Alimentarius je usko povezan sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom (WTO). Pa WTO koristi smernice, razrađene Codex-om, da bi uvodila nova pravila i standarde u međunarodnu trgovinu, a koji su u suprotnosti sa zaštitom potrošača.

Koja pravila nameće Codex Alimentarius?

Pravila koja danas nameće Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnim korporacijama koje proizvode semena i hranu, kao i firmi koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete, i to se u organizacijama Ujedinjenih Nacija (WHO, FAO ili WTO) sve zna. Ali je lobi moćnih farmaceutskih i poljoprivrednih kompanija je ove organizacije UN-a, pa i sam Codex odavno stavio pod svoju kontrolu i one danas rade u interesu kompanija a na štetu svih stanovnika planete.

To što oni predlažu je apsurdno. Prirodni dodaci ishrani, alternativni prirodni lekovi, vitamini i minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani, a farmaceutski čisto hemijski proizvodi kao lekovi i vitamini. Većina namirnica će biti podvrgnuta zračenju kako bi im se produžio rok ili mogućnost upotrebe, a genetski modifikovana hrana neće više morati da bude obeležena sa GMO.

Kriterijumi koje Codex nameće:

1. Genetski modifikovana hrana:

■ Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou. GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod njihovim pritiskom.
■ Prodaja semena “Terminator” će biti dozvoljena na međunarodnom nivou.
■ Uvode se novi GMO životinjski proizvodi. GMO proizvodi više ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi, jer se onda znatno teže prodaju. Ovako kada neznate vi kupujete.

2. Ekološka poljoprivreda:

■ Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podrška na državnom nivou ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa “isplativijom” proizvodnjom.
■ Uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
■ Prema ovom zakonu, eko-proizvođačima je od sada dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju.
■ Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni sastojci ne-organskog porekla.

3. Aditivi:

■ Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao “sigurni”. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd, koji su do sada tretirani kao kancerogeni ili štetni po zdravlje ljudi i životinja.
■ Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog korišćenja namirnica sa tim aditivima.

4. Procenat pesticida u hrani:

■ Dozvoljene su povišene koncentracije više od 3.275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema, na primer, 2.4-D, atrazine, methyl-bromide
■ Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoročno korišćenje namirnica sa pesticidima.

5. Hrana i dodaci:

■ Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%.
■ Postavljena je oštra granica između hrane i lekova. Hranljive materije će od sada spadati u kategoriju lekova.
■ Dodaci ishrani će morati da se podvrgnu kliničkim ispitivanjima, što je preskupo za većinu malih i srednjih proizvođača. Ovo daje zeleno svetlo samo velikim korporacijama i uništava ostale.
■ Spuštanje zvanične minimalne dnevne doze hranljivih materija će imati ozbiljan negativan uticaj na opšte zdravlje čovečanstva.

6. Činjenice:

■ Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest više od milion stanovnika. Češka je jedina članica Evropske Unije koja se još uvijek odupire Codex-u, dok su ga sve ostale prihvatile, većinu propisa koje Codex propisuje. S obzirom da mi uporno hoćemo da postanemo članica EU, pa i unapred sprovodimo njihove norme Codex Alimentarius će se kod nas pojaviti sa svom svojom regulativom.
■ Sve države članice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju će biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.Neki upozoravaju, da je krajnji cilj Codex-a:
■ Tretiranje svih životinja sa antibioticima i hormonima.
■ 100% genetski modifikovani usevi.
■ Proizvodi biljnog i životinjskog porekla podvrgnuti zračenju.
■ Izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova.

Da li moramo da prihvatimo pravila koja nameće Codex?

WTO određuje smernice svetske trgovine, a države-članice moraju da poštuju ta pravila. Države-članice WTO-a praktično ne mogu da odbiju smernice Codex-a, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama. Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih uz pomoć hormona rasta. Zbog nepoštovanja pravila WTO-a Evropska Unija sada mora godišnje da isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi.


Takva situacija se nastavlja već duže od 10 godina, bez ikakve naznake za rešenjem ovog spora. Dakle države koje nemaju dubok džep će morati da se slože sa pravilima koje nameću WTO i Codex.
Previše smo mala zemlja, sa marionetskim rukovodstvom, da se od ovakvih svetskih a monstrumskih organizacija možemo odbraniti. Ako već to ne možemo, možemo bar da na sve načine te propise zaobilazimo i pokušamo da se što duže hranimo na naš tradicionalni način, domaćim povrćem, od naših semena i sorti. Ne da bi bilo kome prkosili, već da bi svoje a i zdravlje svoje dece sačuvali. Jer vrlo je jasno da svi ti svetski „lobisti“ lobiraju samo u jednom pravcu, da sa ove naše zajedničke planete uklone bar 3 milijardi ljudi, prvenstveno sirotinje, kako bi njima bilo što „šire“ i kako bi bili još bogatiji. Bar tako misle, da su sva rešenja u tome.

Bogati sve ovo što smo naveli odavno znaju. Odavno se ne hrane „unapređenom“ i genetski modifikovanom hranom, već za debele pare kupuju ono što je za mnoge isuviše skupo.
A mi u Srbiji imamo sreću da nas je BOG darivao plodnim tlom i pitomom klimom, pa je samo na nama da u svojoj ishrani što duže bežimo od raznih Codex-a, ozračenih namernica, i pesticidima obogaćenog povrća i voća. I ovo svetsko ludilo, profita, pljački i otimačine, je po svoj prilici pri kraju, te izdržimo još malo da ti Codex-si proždru i sami sebe. Ovaj tekst smo pripremili da znate, da se čuvate, da sačuvate svoje porodice i svoju decu.

http://bez-ogranicenja.4umer.com/t4623-stravini-codex-alimentarius

Адитиви изазивају рак, дијабетес, алергије, стомачне тегобе...
Sunday, 16 January 2011
Сви отрови који нас вребају из хране

За скоро сваки од адитива, хемијских додатака којих има у слаткишима, лековима, козметици, безалкохолним напицима, супама, производима од меса или пекарским производима, утврђено је да могу да изазову рак, или друге болести. Посебан ризик адитиви представљају за здравље деце до три године. Разни заслађивачи, боје и појачивачи укуса могу да буду окидачи за појаву разних болести, упозоравају стручњаци.

Магистар Стеван Благојевић из Института за општу и физичку хемију у Београду сматра да нема апсолутно нешкодљивих хемијских додатака - адитива и да може да се говори само о степену њихове штетности.

Има оних који провоцирају алергије, изазивају стомачне тегобе, штетни су за кожу, ремете притисак, холестерол, неки су и канцерогени. Он наводи да постоје токсични адитиви попут натријум нитрита, који се званично налази на листи отрова. Они су незаменљиви конзерванси за производе од меса - виршле, кобасице, саламе, паштете, јер су врло ефикасни против бактерија. Њихова токсичност се смањује тако што се мешају са кухињском соли.

- Веома је битно да читате оно што пише на етикети производа. Обратите пажњу на производе који садрже следеће: тартразин (Е102), qуинолине жута (Е104), сунсет жута (Е110), цармоисине (Е122), понцеау (Е124), бриљант плава (Е133), натријум-бензоат (Е211), аспартам (Е951), натријум-глутаминат (Е621) - упозорава Благојевић.

По злу најчешће помињани заслађивач аспартам био је недавно под лупом научника.

Данско истраживање обављено на 59.334 труднице показало је да прекомерна употреба заслађених газираних напитака, који су вештачки обојени, повећава опасност од превременог рођења бебе за 29 одсто. Конзумирање по једног газираног напитка дневно могло би да повећа опасност од превременог порођаја за 27 одсто.

Нису, међутим, додаци храни једина опасност по здравље. И начин спремања је важан, каже др Јелена Гудељ-Ракић, специјалиста хигијене и магистар исхране, која препоручује кување у води или на пари уместо класичног пржења и поховања.
Шта све изазивају адитиви

Поремећаји
ознака адитива
у којим се производима налази

Поремећај црева
Е-220, Е-221, Е-222, Е-223, Е-224
вино, пиво и воћни производи

Реакције на кожи
Е-230, Е-231, Е-232, Е-233
спрејови и дезедоранси, дезинфекциона
средства и средства за запрашивање

Поремећај притиска
Е-250, Е-251, Е-311, Е-312
месне и рибље прерађевине, вештачке боје, уља, масти, маргарин, супа

Поремећај холестерола
Е-320, Е- 321
паковања хране за људе и животиње,
производи од каучука,
гуме и нафтних деривата




http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/229552/Svi-otrovi-koji-nas-vrebaju-iz-hrane

Рима Лејбоу: Зло фармације прождире свет
Sunday, 16 January 20

Разговарала Биљана Ђоровић

Наша саговорница разоткрива устројство, скривено иза имплементације Кодекса алиментаријуса (Codex Alimentarius), као и пропагандних пандемијских глобализационих промоција којима се хране неутаживи апетити фармацеутских компанија и са њима умрежених моћних интереса. Важност њених аргумента за нас је појачана чињеницом да се у Србији управо припрема терен за доношење амандмана на закон који је нашу земљу до сада штитио од апетита корпорација за производњу генетски модификоване хране

Рима Лејбоу (Rima E. Laibow), медицински директор Фондације „Природно решење“, заправо стожера окупљања оних што сматрају да имају право на избор начина на који ће се хранити и лечити, као и свест да то право не сме да буде преузето од стране корпоративне похлепе, чијим директивама подлежу владе широм света. Она је разоткрила агенду и устројство одговорно за имплементацију Кодекса алиментаријуса и пропагандних пандемијских глобализационих промоција. Реч је о пропаганди и мерама са којима се настоји да се пружи одговарајуће задовољење и „храна“ неутаживих апетита фармацеутских компанија и са њима умрежених моћних интереса.

Codex Alimentarius заправо је термин који означава пакет закона, којим се регулишу правила о производњи и дистрибуцији намирница, дијететских производа, узгоја животиња, преради меса и млечних производа… Укратко он подразумева – „регулацију” свега што се може конзумирати, сем производа фармацеутске индустрије. На имплементацији овог закона ради се већ годинама, корак по корак, како би се „добронамерно” провукао у форми овог Кодекса, прво у најмоћнијим земљама света, а потом би га, без проблема, прихватити и остали – као што су и до сада гутали све прописане „лекове“ – „без принуде и добровољно“.
Разговор са Римом Лејбоу посебно је значајан у тренутку када се у Србији припрема терен за доношење амандмана на закон који нас је до сада штитио од апетита корпорација за производњу генетички модификоване хране. Ову храну, као што је (не)познато, многи научници широм света сматрају типом нове зависности и окупације.

Ви сте неко ко својим делом и животом сведочи о неуништивости људске потребе за слободом, правом на избор и неопходности пружања отпора тоталитарним тенденцијама које су се опасно надвиле над људским родом. Ваша фондација има назив „Природно решење“, а веб сајт садржи речи као што су слобода и здравље. Које су базичне поставке деловања ваше организације?

Фондација „Природно решење“ представља највећу хеалтхфреедом организацију на свету, а основала сам је 1994. године са својим супругом. Она се активно залаже за право на избор начина лечења који укључује слободне медицинске опције: лечење на начин које изабере сам пацијент као и слободу избора да ли хоћете да будете вакцинисани или не; о праву да се буде информисан о природним начинима лечења као и праву на чисту, нефабриковану храну. То су права која представљају базична људска права. Ми чврсто верујемо да је право на здравље прво и основно људско право. Ова права су глобално и суштински нападнута и опасно угрожена. Људи тога можда нису свесни, али у току је рат против здравља и рат против природних здравствених опција, зато што здрави људи не користе много лекова, а продаја лекова је кључна за фармацеутску индустрију и индустрију за менаџмент болести, коју људи погрешно зову здравствена заштита док се у ствари ради о менаџменту болести што је у директној вези са стањем супротним здрављу – са болешћу. Фармацеутска индустрија је највећа и најпродуктивнија индустрија на свету, економски моћнија од нафтне и ратне индустрије.

Фармацеутска индустрија је корпоративно повезана са нафтном и ратном индустријом и део је комплекса моћи. Рекла бих да овакав закључак директно произилази из ваших истраживања.

Управо тако. Корпоративне везе су испреплетане и фармацеутска индустрија је повезана са ове друге две. Поента је да у томе да је болест људи предуслов продуктивности индустрије болести. Индустрија болести укључује индустрију хемикалија којима се прска ваша храна и чини вас болесним: пестициде, хербициде итд., индустрију производње вакцина коју штити влада САД и владе других земаља чак и онда када њихови продукти убијају људе, када их обогаљују и чине неплодним, што је оно што вакцине раде. Поред тога, морам рећи и то да не постоје научни докази, научне студије, нити информације које доказују да су вакцине заштитиле било кога од неке болести или да су зауставиле или успориле ток било које болести. Читава индустрија вакцина заснована је на псеудонауци и маркетиншким шемама на њој успостављане. Када ви унесете отров у своје тело, што су вакцине заправо, ви ослабљујете свој имуни систем и постајете идеалан објекат са становишта корпоративне фармацеутске индустрије и индустрије болести. Ради се о маркетиншкој шеми, и то веома смртоносној.

Своје тврдње засновали сте на знањима и искуству стечено радом на пољу природне медицине: медицине и психијатрије, на методама лечења које не укључују употребу лекова.

Да, ја сам лекар и бавим се медицином и психијатријом заснованом на неупотребљавању лекова још од када сам завршила студије медицине, 1970. године на Медицинском факултету: „Алберт Ајнштајн“. Тада сам одлучила да никада нећу урадити пацијенту ништа што би га могло угрозити, нити било шта што не бих урадила свом детету, супругу, себи и својим највољенијима. Нисам могла да користим лекове, зато што, са изузетком хитне помоћи, ризик од лекова увек надмашује њихову корисност, увек је боље користити природне, безбедне, нетоксичне солуције. На такав начин сам лечила људе од било које болести у области медицине и психијатрије и у највећем броју случајева лечила сам их успешно користећи природне технике, фреквенције, биоповратне везе, исхрану и детоксикацију. Људи би долазили код мене и подвргавали се мојим третманима најчешће након што би све друго заказало.

ФДА, администрација за храну и лекове (Food and Drug Administration,) коју ја зовем администрација за превару и смрт „фрауд анд деатх администратион“, као и ЕПА (Environmental Protection Agency), агенција савезне владе за заштиту људског здравља и околине и остале владине агенције, виде овакав начин третмана болести као претњу. Ми имамо и своју радио емисију, емитује се сваке недеље од 21час до поноћи, по источном времену (eastern standard time) и можете нас слушати на адреси http://www.freedomizerradio.com. До 23 часа разговарамо са гостом, а последњи сат је резервисан за позиве слушалаца којима стављам на располагање своју помоћ и упутства. Један од наших скорашњих гостију био је др Ендру Вејкфилд (Andrew Wakefield) , човек који је изазвао праву буру када је поставио веома снажна научна питања о ММР вакцини против богиња, заушки и рубеле и њеној вези са појавом аутизма код деце. Вејкфилд је остао без лиценце за свој рад зато што се тај његов ангажман никако није допао естаблишменту.

Ви се залажете за глобални активизам на широкој скали који би омогућио да људи преузму судбину и здравље у своје руке. Ваш веб сајт представља место интернационалног окупљања и активизма.

Да, управо тако. Ни радио емисија, ни информације на нашем веб сајту, ни непрекидно писање којим на научној основи објашњавамо о чему се ради, не представљају решење, већ тек почетак решења. Право решење је да развијемо силу, милионску армију људи вољних да поруче глобалистима, фармацеутској индустрији и владама широм света да не смеју да доносе законе којима се деградира наша храна и практикује Кодекс алиментаријус. Ови људи, звани „нетроотс“, зато што се њихова активност одвија на интернету, вољни су да јасно и гласно поруче свим инстанцама глобалистичке корпоративне и политичке мреже која је преузела здравље и судбину људског рода: „Доста је било. Да се нисте усудили!“ На тај начин можемо све решити. И показало се да је све што смо говорили и писали у време глобалне пресије у вези са наводном пандемијом свињског грипа, када смо је разоткрили као пандемију преваре и бесмислица, било тачно. Од самог почетка, наша организација је указивала на то да је свињски грип произведен генетичким инжењерингом како би изазвао смртност на широкој скали, на исти начин како су били произведени авиански грип и САРС.

Указујете на проблем корпоративног и интересног умрежавања које третира и производи болест као изванредан ресурс, при чему се нормализује институционализација глобалне корупције и политике бешчашћа.

Влада САД и Светска здравствена организација су страховито корумпиране организације. Светска здравствена организација добија више од две трећине својих финансија од фармацеутске индустрије. Британски медицински часопис (British Medical Journal) је овог лета објавио текст и он је потврдио тврдње које је наша организација износила све време током „пандемије“ свињског грипа. Текст говори о томе да су људи из Светске здравствене организације, који су изнели своје препоруке вакцина против свињског грипа, били на платном списку фармацеутских компанија произвођача тих вакцина: „Merka“, „GlaxoSmithKline-a“, „Novartisa“, „Immunotech-a“. Дакле у питању је генетички произведен вирус, садржи генетичку секвенцу пандемијског грипа из 1918, као што је садржи и авиански грип. Постоји читав низ проблема у вези са причом по којој се вирус свињског грипа по први пут појавио у априлу 2008. године, у Мексику, у области где постоје несанитарне фарме за узгој свиња, а који је узео своју прву жртву 11. априла. На вирусу свињског грипа рађено је током 2007. године, а уговори за производњу вакцина против свињског грипа су склапани 2007/2008. године. Фебруара 2008, по мом календару долази пре априла 2008. године. ФДА је захтевала повлачење вакцина против свињског грипа, смештене у магацинима „Новартиса“, зато што се садржај вакцине и садржај на етикети нису поклапали. Дакле, у питању је фебруар месец, када вирус није званично постојао. Нешто, дакле није у реду са том причом. А, затим, ту је и чињеница да је Бакстер признао да је „случајно“ контаминирао разне серије вакцина против сезонског грипа са смртоносном варијантом вируса авианског грипа. Ове серије су биле послате у 18 европских земаља. Смртоносна варијанта авианског грипа послата је у 18 европских земаља, зато што је Бакстер имао уговоре у свим тим државама. Да се авиански грип појавио у тих 18 земаља, Бакстер би био тај који би их снабдео вакцинама, зато што он има уговоре у тих 18 земаља. Ово је тек део онога што угрожава наше право на слободу здравља и показује да нема разлике између корумпираних влада и међународних организација и корумпиране хемијске, фармацеутске, медицинске индустрије, пољопривредног бизниса и индустрије за генетичку модификацију организама.

Ви истражујете, документујете и позивате на интернационалну акцију при чему нису у питању апстрактни позиви на будност или одговорност, нема, дакле, празног академизма, већ деловања које увек има непосредне циљеве.

Да, то је веома значајно. Наше акције су темељне у истраживању онога што се непосредно догађа. Ми формулишемо проблем и позивамо људе да користе оно што смо назвали „уста слободе“. Потписи одлазе до сваког човека који је у позицији да доноси одлуке: конгресмена, гувернера, челних људи у ФДА, одлазе у Белу кућу и упућују се свима који су у вези са проблемом којим се бавимо. Акције су убојите и масовне: број послатих мејлова је милионски.

Е-маил боксови су се усијали када сте покренули акцију освешћивања светске популације у вези са „Кодексом алиментаријусом“, у вашој анализи разоткривен као еугенистичка агенда за 21. век.

Већ сам назив Codex Alimentarius звучи као име некаквог цревног паразита, зар не, али је много, много гори. Подсетимо се историје настанка Кодекса: Крајем II светског рата, неки од ратних злочинаца нашли су се пред Нирнбершким судом. Челни људи ИГ Фарбена, кључног за функционисање нацистичке ратне машине, послати су у затвор, после суђења пред Нирнбершким трибуналом због злочина против човечности: нацистичких логора смрти, радних логора, експеримената над људским бићима, због куповине и продаје људи итд. Радило се о истинским злочинима против човечанства. И када су ове геноцидне убице изашле из затвора, челни људи ИГ Фарбена, 26 извршилаца и Фриц тер Мир (Fritz ter Meer), који су сви били фармацеутски извршиоци, вратили су се свом послу са јасном свешћу о томе да је циљ фармацеутске индустрије да што већи број људи буде што дуже болестан. Само петнаест година након што су били осуђени на Нирнбершком суду за ратне злочине, Баyер, БАСФ и Хоецхс су постали архитекте, креатори Комисије за Кодекс алиментаријус: новог домета у историји повреде људских права.

Фриц тер Мир је окупио своје колеге и рекао им је: Хајде да учинимо да УН преузму светске залихе хране. И сви су одмах разумели да се ради о феноменалној замисли. Али, зашто би се фармацеутске компаније залагале за то да УН преузму светске залихе хране? Јасно је: чиста храна – здрави људи, лоше муштерије. Контаминирана храна – болесни људи, сјајне муштерије. И, они су написали писмо које је Фриц тер Мир доставио у УН, 1961. године. Већ 1962, формирана је Комисија за Кодекс алиментаријус и почела је са радом 1963. године. Кодекс алиментаријус представља стандарде и упутства за било шта што би могли да конзумирате са изузетком лекова. Ови стандарди и упутства су добровољни за земље, и тичу се воде, меса,млека, поврћа… шкољки и жабљих батака, али и пестицида, хербицида, остатака антибиотика… Било која ствар, без изузетка, коју кодекс предузима, дизајнирана је тако да задовољи „више картеле“. Шта су виши картели? Фармацеутска индустрија је у исто време и агрохемијска индустрија која производи пестициде, хербициде, фунгициде, али и ГМО, генетички модификоване организме. Ове компаније су и биотехнолошке компаније и 95% хране произведене у САД, производи се или директно од генетички модификованих организама или са њиховим додатком. Употреба генетички модификоване хране се не може етикетирати у САД, то би било нелегално, што значи да према ФДА не смемо знати шта једемо. Осим тога: Федералној агенцији за храну и лекове је законом забрањено да испитује да ли је ГМО храна безбедна по здравље. И, свако ко добије патент за генетички модификовану храну, може да оно што је представио као животну намирницу пласира на тржишту, ма какве опасности њена употреба могла да произведе. Ви не смете знати шта једете и ако ваше дете добије смртоносну реакцију на кикирики, ви нећете знати да ли је ту реакцију изазвао управо генетички модификовани двојник кикирикија или не.

У таквој храни постоје и многе друге скривене опасности, између осталих да она може да буде узрок стерилитета?

Ова храна је интенционално дизајнирана (о чему поседујемо богату документацију) да изазове стерилност, што ни најмање није случајно. Ови исти људи, ови глобалисти, о чему сведоче документи Светске здравствене организације, као и УН и бројних других међународних организација, закључили су да је популација бројчано премашила толерисани ниво, те да је оптималан број људи за 90% мањи од популације тренутно насељене на планети. То даље значи да је било која стратегија смањења популације за 90% савршено одговарајућа. Светска здравствена организација је проглашена кривом од стране врховног суда Филипина за администрирање вакцина јер су узроковале неплодност женске популације на том подручју. Најмање три милиона жена добило је вакцину, а исто је урађено у Африци, Централној Америци , Јужној Америци, Азији, и све оне су постале стерилне. Ови подаци нису много познати, али су веома добро документовани. Поседујем документ који експлицитно објашњава сврху ових малих, прокси ерадикација у субсахарској, што значи црној Африци, и овде цитирам документ донет од стране СЗО, где се стриктно каже да је њихова сврха „елиминација сто педесет милиона сувишног становништва субсахарске Африке“. Немачки геноцидалисти су радили у психолошком и културном контексту у којем званичан концепт каже да су неки људи „бескорисне изелице“, а бескорисни конзументи хране су, према званичним документима Немачке, „они чији живот није вредан живљења“. И, подразумева се да су они ти који ће одлучивати чији је живот вредан живљења. Кодекс алиментаријус је директан наставак нацистичке, еугенистичке агенде. Креиран је од стране аутентичних геноцидалиста, када су изашли из затвора, са намером да преузму светске залихе хране, повећају профитабилност фармацеутских компанија, профит хемијских корпорација као дела фармацеутских компанија, будући да производе хемијска средства . Тако, на пример, „Монсанто“ производи хебрицид „Роундуп“, а производи и генетички модификовану храну толерантну на „Роундуп“, што значи да храна коју једете не само да садржи генетички оштећене гене, већ такође и остатке пестицида и хербицида. Ради се о компанијама где се и индустријски производи ова храна, док вам у исто време укидају право да знате шта једете. Влада САД све то подржава и штавише она представља кључни елеменат у читавом циклусу. Наша фондација „Природно решење“ непрекидно посећује различите састанке Кодекса, тако да смо у прилици да вам саопштимо шта се непосредно догађа. А оно што се догађа је да влада САД уводи људе из свих ових индустрија у састав своје делегације: људе из фармацеутске индустрије, индустрије пестицида и хербицида, биотехнолошке индустрије, индустрије за производњу хране и напитака и прогурава у кодекс управо оно што ови људи траже. Оно што они траже није добро за вас, добро је само за њих. За вас је смртоносно опасно. Они желе снижавање стандарда и лошу храну за вас. Кодекс је у процесу усвајања таквих стандарда и прописа којима ће ограничити количину нутрицијената на меру која ће вас онемогућити да се борите против болести.

То ће, дакле, непосредно утицати на имунитет људи, на способност организма да „одолева”болестима?!

Применом ових мера драстично ће опасти имунитет људи. То се постиже листом препоручених храњивих вредности. Прича је комплексна и дуга, али њена суштина је у томе да су САД једина држава на свету где су доступни нутрицијенти великог потенцијала и то по нашем избору. То је могуће стога што се нутрицијенти у САД правилно третирају – као храна. ФДА И ФТЦ су у процесу у којем покушавају да промене закон који нам омогућава то право, зато што су, како је рекла сама СЗО у свом званичном документу: највеће епидемије, епидемије незаразних болести: канцер, кардиоваскуларне болести, шлог, дијабетес и дебљина. А ја вам кажем да су ове болести које се могу превентивно спречити природном исхраном, витаминима и минералима, главни извор прихода за фармацеутску индустрију, као и главне убице у западном свету. Дакле, они желе да спрече организам да се на природан начин брани од ових болести јер тако они зарађују невероватне своте новца, а у исто време спроводе и тако жељену политику депопулације. Индустријска производња хране, у највећој мери преузете од стране корпорација, је основни начин производње ових болести. Вакцине су додатак. И Бил Гејтс који воли вакцине, изјавио је у једном од својих ТЕД предавања, а његова фондација одваја милијарде долара за вакцинисање деце широм света, да „Употребљене правилно, вакцине могу редуковати популацију за 10-15%“. Све то ја сматрам великим злом, зато што, по мом мишљењу, нема оправдања за геноцид. И, сматрам да притисак изазван понављањем мантре којом нас убеђују да има превише људи на планети је неподношљив. Мој одговор на такву реторику је: не, на планети нема превише људи.

Застанимо за тренутак и подсетимо се шта је Хана Арент у својој студији о тоталитаризму рекла: „Тоталитарни системи непрекидно производе осећај маса о њиховој сувишности на пренасељеној земљи. Тоталитаризам не тежи деспотском владању људима, већ систему у којем су људи сувишни. Тотална моћ се може постићи и очувати искључиво у свету условних рефлекса, у свету марионета, без трага спонтаности. Управо зато што су човекове снаге толико велике, њиме се може у потпуности владати тек када он постане примерак животињске врсте зване човек”. Није ли на делу управо ова политика, а реторика о сувишним масама на пренасељеној земљи је њен лајтмотив?

Веома ми је драго што сте то рекли тако јасно и прецизно. Пре пет година свако ко би рекао да је на делу спровођење агенде глобалне депопулације, аутоматски је био идентификован као лудак: „Како можеш да изјавиш тако нешто. То је теорија завере, то је параноја.“ Не, то није теорија завере, то је круцијална чињеница завереничке агенде. Ови људи су толико арогантни да су своја документа учинили доступним, а она говоре управо о плану редукције становништва. Сва ова реторика је институционализована као научна истина и научници широм света понављају како је земља пренасељена. Професори, академици… читав научни естаблишмент. То је зато што се без обзира на технолошки напредак и у корак са њим повећавала похлепа одређених слојева. А то је сасвим супротно ономе што је истина: имамо довољно воде, хране и технологије да можемо да обезбедимо свим људима на земљи егзистенцију, да извучемо народе из сиромаштва и научимо људе како да производе здраву храну, ону која ће доприносити здрављу и здравом животу. Наравно, то је у супротности са геополитиком моћи чија је интенција да држи људе у стању апсолутног сиромаштва, зарад својих болесних интереса и циљева проистеклих из превелике моћи којом су успели да успоставе контролу над готово читавим светом.

Наша организација је овладала и напредном технологијом и тренутно реализујемо два пројекта у области агрокултуре у Африци, базирани на употреби одрживе, веома једноставне технологије којом се значајно увећава производња здраве хране. Развили смо и еко-пројекат у Панами, у којој сам управо сада док са вама разговарам. Овај пројекат се реализује под називом: „Долина месеца“ и намењен је едукацији фармера широм света како да производе здраву, чисту храну без хемикалија. Пројекат није једноставан, будући да када једном почнете да користите хемикалије, на том тлу готово да више не можете да узгојите било шта без тих истих или још јачих хемикалија. Хемикалијама се уништава плодност планете. Ми сада подучавамо фармере о томе како да поврате плодност уништеној обесплођеној земљи. То је оно у чему необично уживам и људи могу без проблема да дођу у Панаму и узму учешће у производњи залиха хране која неће никога моћи да оштети.

Постигли сте велики успех интернет активизмом. Рекла бих да сте задали велику главобољу моћницима. Кодекс алиментаријус је чак измислио на свом сајту интервју којим је настојао да убије истину коју сте открили људима широм света. То је деловало јако бледо и неубедљиво.

Најважније је да људи широм света схвате: Ми нисмо беспомоћни. Оно што глобалисти желе да ми не знамо је да моћ имамо ми, а не они. Када је на пример 3,5 милиона људи послало имејл на наш веб сајт и ми га проследили свим структурама моћи и институцијама у време највеће пропаганде у историји вакцинације, када је СЗО по инструкцијама моћне елите, готово наредила влади САД да спроведе универзалну вакцинацију за свако дете, жену и човека у САД, ми смо колективном акцијом уздигли нашу интернет моћ и рекли: Да се нисте усудили! И знате шта се догодило? Повукли су се и рекли да они нису никако мислили да треба увести обавезну вакцинацију против свињског грипа, већ само добровољну. А онда је наша организација спровела додатна истраживања, јер смо веома добри у томе и она су открила да добровољно значи ово: уколико добровољно кажете да хоћете да се вакцинишете бићете вакцинисати, а уколико одбијете бићете стрпани у комби, аутобус или воз и одведени у камп у којем ћете бити држани онолико дуго колико је потребно да „добровољно“ пристанете на вакцину. Ми смо и то сазнање предочили људима, као и информацију да је реч о противзаконитом чину у САД. И они су се опет повукли. Нас је много више него њих и то је оно што је веома важно. Ја обожавам да им правим проблеме и оно што је од највеће важности је бити добро информисан и учествовати у колективним акцијама без насиља, јер су на том пољу опремљени за нас незамисливом технологијом. Ову технологију они користе у ратовима у Ираку и Авганистану, а можда су је користили и на масама у САД. Дакле, потребно је да се уједине људи широм света, који разумеју шта се дешава.

Нутрицијенти великог капацитета су од 1. јануара 2010. године нелегални у Европи, као што смо и рекли да ће бити. Колоидно и нано сребро, универзални антибиотик који делује на бактерије, паразите и вирусе или микроплазму остављајући хуману ћелију потпуно недирнутом, проглашени су нелегалним у Европи, зато што би њихова употреба у потпуности елиминисала употребу антибиотика. 90% антибиотика на свету користи се како би се животиње у страшним фармама за индустријску производњу хране одржале у животу. Ми се хранимо месом уносећи токсичне остатке ових антибиотика, а инфекције као што су МРСА, МСРА и вишеструко резистентна туберкулоза су настале као резултат прекомерне употребе антибиотика. Милијарде долара би становништво планете могло да уштеди уколико би се користило нано сребро, али његова употреба је забрањена! У току је рат за живот, против смрти и болести. Ми не смемо да останемо без права на избор што од нас захтевају сви они чији је циљ да нам онемогуће употребу нутрицијената: витамина, минерала, природних лекова и здраве хране. Остати без те слободе значило би тријумф оних који одавно сањају свој еугенички сан.

http://www.pecat.co.rs/2010/12/rima-lejbou-zlo-farmacije-prozdire-svet/

Nikola Aleksic from lesman on Vimeo.

Генетски модификована храна у месари Матијевић!!!

Објављено: 08/06/10

Обратите пажњу на налепницу испод цене виршли на слици у дну слике, или како генетски модификована храна неприметно улази у наше животе. Избегавајте куповину хране у месари Матијевић.


Вероватно већина нас није чула за Codex Alimentarius, зар не? Ако нисте чули за њега, то значи да је елита постигла свој циљ, јер им управо то највише одговара. Када бисте знали шта је Цодеx, њихов опстанак би био угрожен.

1994. године су покушали да уведу Цодеx у САД, али су људи видели о чему се ради и навелико писали локалним политичарима, конгресменима. Трговачким ланцима је постало јасно да ће пропасти уколико се уведе Цодеx, па су и сами лобирали за спречавање његовог увођења. Заједно су постигли да Цодеx на крају није уведен. Затим се комисија окренула ка Европи и, према свим знацима до сад, ту ће им успети.

Превише смо мала земља, са марионетским руководством, да се од оваквих светских а монструмских организација можемо одбранити. Ако већ то не можемо, можемо бар да на све начине те прописе заобилазимо и покушамо да се што дуже хранимо на наш традиционални начин, домаћим поврћем, од наших семена и сорти. Не да би било коме пркосили, већ да би своје а и здравље своје деце сачували. Јер врло је јасно да сви ти светски „лобисти“ лобирају само у једном правцу, да са ове наше заједничке планете уклоне бар 3 милијарди људи, првенствено сиротиње, како би њима било што „шире“ и како би били још богатији. Бар тако мисле, да су сва решења у томе.

Богати све ово што смо навели одавно знају. Одавно се не хране „унапређеном“ и генетски модификованом храном, већ за дебеле паре купују оно што је за многе исувише скупо. А ми у Србији имамо срећу да нас је БОГ даривао плодним тлом и питомом климом, па је само на нама да у својој исхрани што дуже бежимо од разних Codex-а, озрачених намерница, и пестицидима обогаћеног поврћа и воћа. И ово светско лудило, профита, пљачки и отимачине, је по свој прилици при крају, те издржимо још мало да ти Codex-си прождру и сами себе. Овај текст смо припремили да знате, да се чувате, да сачувате своје породице и своју децу.

Прочитајте цео текст на адреси http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2009/037.html

Избегавајте месару Матијевић и генетски модификовану храну!!!


http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2009/037.html

Стиже нам Codex Alimentarius



Како би мултинационалне компаније остваривале велике профите и биле фаворизоване на светском тржишту обарају се све досадашње контролне норме у области производње хране, адитива и осталих додатака храни. Али да би се угушила конкуренција доноси се и велики сет прописи који ће ових дана у Србију донети монструозни Codex Alimentarius



Вероватно већина нас није чула за Codex Alimentarius, зар не? Ако нисте чули за њега, то значи да је елита постигла свој циљ, јер им управо то највише одговара. Када бисте знали шта је Codex, њихов опстанак би био угрожен. Управо то желимо постићи овим блогом, јер Codex долази. Биће стављен у употребу 31. децембра ове године. Можда вам у овом тренутку то ништа не значи, али пошто вам сад образложим у чему се Codex састоји, биће вам јасно. Ако после тога почнете да размишљате о њему, мој циљ је постигнут.



Шта је заправо Codex?

Codex Alimentarius је скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу хране од семена до коначног производа. Покушаћу на што једноставнији начин написати шта значи његова примјена:

· Под Codex-ом више није потребно обележавати животиње које су генетски модификоване, што је до сада било обавезно. На тај начин ће се животиње укрштати и тиме ће се уништити природни потенцијал постојећих раса, што је и циљ Codex-а.

· Сво поврће и семе ће бити изложено зрачењу. Тренутно се то ради само код семења и поврћа које је дуго у транспорту, како би остало свеже што дуже. Под Codex-ом ће то бити обавезно за сво поврће, семе, животиње и месо.

· Увођењем Codex-а ће све животиње, које се узгајају за храну или млеко, морати да добију Monsanto хормон раста и Monsanto антибиотике. Иначе, компанија Monsanto је највећи произвођач генетски модификованих животиња на Свету. Врло подла, једна од најподлијих компанија на Свету.



Људи ће обољевати због употребе генетски модификоване хране. Када се догоди ту ускаче фармација, која ће им нудити помоћ у облику својих лекова. Готово сви природни лекови ће бити забрањени и означени као опасни, а дозвољени ће бити само фармацеутски производи. Па нека ми неко каже да је хемија здравија од природних производа, како хране тако лекова. Природни лекови су конкуренција фармацији, па их зато желе укинути. Витамински додаци ће моћи да се добију само на рецепт.



Codex у основи спречава и укида природно органско ратарство. Да још једном све повежемо и подвучемо. Codex Alimentarius ће сву контролу над храном дати у руке фармацији и Monsanto-у као највећем произвођачу генетски модификоване хране. Ако се остваре све црне слутње, у року од 10 година на полицама у трговинама имаћемо само генетски узгојену храну, а органске, еколошке и биолошке неће више бити. Сељаци ће сваке године морати куповати сјеме од Monsanto-а, а њихово сјеме има уграђен ген који спречава даљње размножавање. Другим ријечима, биљке не производе семе, па ратари сваке године морају поново да га купују. Наравно, од Monsanto-а.



Иронија је у томе да ћемо можда у просеку живети дуже (само богати), али ће квалитет живота бити још мањи од овог сада, јер ће исхрана бити нездрава и неквалитетна. Хроничне болести су иначе у порасту, па ће се сада још драстично повећати. Зато је ту фармација која ће нам продавати своје производе, а ми добар део својих прихода трошити на лекове. Све је осмишљено тако да фармација узме велики део колача. А сада оно најстрашније. Као последица увођења Codex-а на светском нивоу, предвиђа се да ће умрети око 3 милијарде људи. Зашто? Због несташице (скупе) хране, и од болести од којих је иначе могуће оздравити. Природни лекови ће бити забрањени, фармација ће правити лекове који вас не лече већ само привремено залече, а ослабљени имунитет због неквалитетне генетски модификоване хране, организму неће омогућавати да се са болешћу сам избори.



Које је рјешење и што се може учинити?

Ширите ову вест. Реците свим пријатељима, познаницима, школским пријатељима, колегама, породици и једноставно свима које познајете. Пишите блогове, шаљите маилове, причајте о томе. Времена је мало, али још није прекасно. Codex треба да ступи у употребу 31. децембра 2009. и зато треба пожурити.



За увођење Codex- а задужена је посебна Codex Alimentarius комисија. 1994. године су покушали да уведу Codex у САД, али су људи видели о чему се ради и навелико писали локалним политичарима, конгресменима. Трговачким ланцима је постало јасно да ће пропасти уколико се уведе Codex, па су и сами лобирали за спречавање његовог увођења. Заједно су постигли да Codex на крају није уведен. Затим се комисија окренула ка Европи и, према свим знацима до сад, ту ће им успети. Рачунају на већу подељеност трговине и слабију комуникацију међу државама, што је тачно. 31. децембар је дан Д. Али још није касно, зато вас молимо да ову вест ширите међу грађанима како би се људи пробудили и схватили о каквој се опасности ради.



Шта ако се Codex стварно уведе?

У том случају топло вам препоручујем да у исхрани користите што је више могуће храну из домаће производње, произведену на малим сеоским парцелама. Купујте је на пијацама, а не у супермаркетима. И још нешто врло важно. Чувајте семе!!! Увођењем Codex-а ће бити тешко или готово немогуће купити генетски непрерађено семе. Зато своја добра сортна семена обавезно чувајте код куће. Ако имате могућности, повећајте своју башту и покушајте да оставите што веће залихе зимнице, како бисте и преко зиме могли да једете што више здраве хране. Будите опрезни шта купујете. Најчешће су производи већих и највише рекламираних произвођача у ствари најгори по здравље. Трудите се да месо купујете у месарама које не увозе месо и које је домаћег порекла. Избегавајте сухомеснате производе великих светских компанија јер то је сигурно месо од генетски модификованих животиња и месо са великих индустријских фарми које ће прве морати да примене Codex норме.



Шта је Codex Alimentarius?

Codex Alimentarius је организација, основана пре 40-ак година од стране Светске Здравствене Организације (WHO) и Организације за Храну и Пољопривреду (FAO) под покровитељством УН. Codex је био основан са добром намером да се заштите потрошачи и уведе контрола сигурности хране. Под својим крилом Codex има више од 20 државних комисија које раде на томе да дефинишу стандарде и смернице, које на међународном нивоу контролишу производњу и сигурност хране. Codex има још један важан задатак а то је решавање проблема везаних за генетски модификовану храну и биотехнологију.



На жалост, временом је ова организација пала под утицај и пуну контролу великих фармацеутских и пољопривредних корпорација и произвођача генетски модификованог семена и хране. И уместо да штити интересе потрошача, и здравље људи данас Codex Alimentarius представља и заступа интересе огромних фармацеутских корпорација, и компанија из области производње хране као што је Monsanto. Codex Alimentrius није здравствена комисија, него комисија за трговину и контрола сигурности хране. Али је данашњи приоритет Codex-а постао заштита интереса великих компанија за производњу хране и лекова, а не контрола сигурности хране и здравље потрошача. Codex Alimentarius је уско повезан са Светском Трговинском Организацијом (WTO). Па WTO користи смернице, разрађене Codex-ом, да би уводила нова правила и стандарде у међународну трговину, а који су у супротности са заштитом потрошача.



Која правила намеће Codex Alimentarius?

Правила која данас намеће Codex, уведена су са циљем да осигурају зараду огромним корпорацијама које производе семена и храну, као и фирми које се баве генетским инжењерингом. Ова правила представљају огромну опасност по здравље сваког становника планете, и то се у организацијама Уједињених Нација (WHO, FAO или WTO) све зна. Али је лоби моћних фармацеутских и пољопривредних компанија је ове организације УН-а, па и сам Codex одавно ставио под своју контролу и оне данас раде у интересу компанија а на штету свих становника планете. То што они предлажу је апсурдно. Природни додаци исхрани, алтернативни природни лекови, витамини и минерали ће тим законом бити забрањени, док ће се отровне хемикалије користити као дозвољени додаци у исхрани, а фармацеутски чисто хемијски производи као лекови и витамини. Већина намирница ће бити подвргнута зрачењу како би им се продужио рок или могућност употребе, а генетски модификована храна неће више морати да буде обележена са ГМО.

Критеријуми које Codex намеће:



1. Генетски модификована храна:

- Увођење генетски модификованих производа на глобалном нивоу. GMO кампања се води од стране САД-а и Канаде, а Европа ће морати да попусти под њиховим притиском.

- Продаја семена "Терминатор" ће бити дозвољена на међународном нивоу.

- Уводе се нови GMO животињски производи. GMO производи више не морају да носе ознаку GMO на етикети, јер се онда знатно теже продају. Овако када незнате ви купујете.



2. Еколошка пољопривреда:

- Смањење стандарда еко-пољопривреде. Подршка на државном нивоу огромним пољопривредним корпорацијама са "исплативијом" производњом.

- Увођење различитих синтетичких адитива и метода процесирања у еко-производњу.

- Према овом закону, еко-произвођачима је од сада дозвољено да своје производе подвргну зрачењу.

- На етикети еко-производа не морају да буду наведени састојци не-органског порекла.



3. Адитиви:

- Више од 300 различитих адитива (већином синтетичких) су одобрени као "сигурни". Међу њима су aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine итд, који су до сада третирани као канцерогени или штетни по здравље људи и животиња.

- Не узима се у обзир потенцијалан ризик дугорочног коришћења намирница са тим адитивима.



4. Проценат пестицида у храни:

- Дозвољене су повишене концентрације више од 3.275 врста пестицида у храни, укључујући и оне за које се зна да су канцерогене или ремете рад ендокриног система, на пример, 2.4-D, atrazine, methyl-bromide

- Не узима се у обзир ризик по здравље које носи дугорочно коришћење намирница са пестицидима.



5. Храна и додаци:

- Минимална дневна доза витамина и минерала је спуштена за 75%.

- Постављена је оштра граница између хране и лекова. Хранљиве материје ће од сада спадати у категорију лекова.

- Додаци исхрани ће морати да се подвргну клиничким испитивањима, што је прескупо за већину малих и средњих произвођача. Ово даје зелено светло само великим корпорацијама и уништава остале.

- Спуштање званичне минималне дневне дозе хранљивих материја ће имати озбиљан негативан утицај на опште здравље човечанства.



6. Чињенице:

Британија је прихватила Codex Alimentarius без обзира на протест више од милион становника. Чешка је једина чланица Европске Уније која се још увијек одупире Codex-у, док су га све остале прихватиле, већину прописа које Codex прописује. С обзиром да ми упорно хоћемо да постанемо чланица ЕУ, па и унапред спроводимо њихове норме Codex Alimentarius ће се код нас појавити са свом својом регулативом већ 31. децембра 2009.

Све државе чланице Светске Трговинске Организације, на крају ће бити присиљене да пристану на смернице Codex Alimentarius.



Неки упозоравају, да је крајњи циљ Codex-а:

- Третирање свих животиња са антибиотицима и хормонима.

- 100% генетски модификовани усеви.

- Производи биљног и животињског порекла подвргнути зрачењу.

- Избацивање са тржишта еко-производа и природних лекова.



Да ли морамо да прихватимо правила која намеће Цодеx?

WTO одређује смернице светске трговине, а државе-чланице морају да поштују та правила. Државе-чланице WTO-а практично не могу да одбију смернице Codex-а, јер у противном бивају подвргнуте тешким санкцијама и огромним казнама. Пример једног таквог конфликта је Европска Унија, која је забранила увоз меса из САД-а и Канаде, од крава одгајених уз помоћ хормона раста. Због непоштовања правила WTO-а Европска Унија сада мора годишње да исплати 116 милиона долара САД-у и 11 милиона долара Канади. Таква ситуација се наставља већ дуже од 10 година, без икакве назнаке за решењем овог спора. Дакле државе које немају дубок џеп ће морати да се сложе са правилима које намећу WTO и Codex.



http://www.youtube. com/watch? v=JwWxHL5pbik

http://www.codexali mentarius. net/web/index_ en.jsp



Превише смо мала земља, са марионетским руководством, да се од оваквих светских а монструмских организација можемо одбранити. Ако већ то не можемо, можемо бар да на све начине те прописе заобилазимо и покушамо да се што дуже хранимо на наш традиционални начин, домаћим поврћем, од наших семена и сорти. Не да би било коме пркосили, већ да би своје а и здравље своје деце сачували. Јер врло је јасно да сви ти светски „лобисти“ лобирају само у једном правцу, да са ове наше заједничке планете уклоне бар 3 милијарди људи, првенствено сиротиње, како би њима било што „шире“ и како би били још богатији. Бар тако мисле, да су сва решења у томе.



Богати све ово што смо навели одавно знају. Одавно се не хране „унапређеном“ и генетски модификованом храном, већ за дебеле паре купују оно што је за многе исувише скупо. А ми у Србији имамо срећу да нас је БОГ даривао плодним тлом и питомом климом, па је само на нама да у својој исхрани што дуже бежимо од разних Codex-а, озрачених намерница, и пестицидима обогаћеног поврћа и воћа. И ово светско лудило, профита, пљачки и отимачине, је по свој прилици при крају, те издржимо још мало да ти Codex-си прождру и сами себе. Овај текст смо припремили да знате, да се чувате, да сачувате своје породице и своју децу.



Текст припремило уредништво

Српске политике
http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2009/037.html

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA U SRBIJI

Mada su proizvodnja, trgovina i uvoz GM proizvoda u Srbiji zabranjeni, pod pritiskom SAD, Ministarstvo poljoprivrede priprema zakon kojim će se dozvoliti uvoz i primena genetski modifikovane hrane. Na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva poljoprivrede SAD stoji da se naše ministarstvo obavezalo da će u najskorijem roku doneti nov zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), nakon intervencije koje su izvršili zvaničnici SAD, zemalja EU i još nekih članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Američka kompanija “Monsanto“ dobila je dozvolu za eksperimente s genetski modifikovanom hranom u Srbiji. Sumnja se da ona izaziva dijabetes, gojaznost, mentalnu retardaciju i opšti pad imuniteta.

Najveća korporacija u svetu koja proizvodi GMO hranu je “Monsanto“.Najviše se proizvodi genetski modifikovana soja, pamuk, kukuruz i uljana repica.Međutim, mi znamo da se soja i kukuruz koriste kao dodaci raznoj hrani. Ta hrana se daje ljudima bez ikakve kontrole i nadzora da li je zbog nje došlo do promene zdravlja kod čoveka. Ono što se zna je to, da je ubrzo posle uvođenja genetski modifikovane soje u Velikoj Britaniji, porastao broj ljudi alergičnih na soju za 50 %. Još 1995-te godino Škotsko ministarstvo poljoprivrede i Škotski naučnici primetili su da se u lancu ishrane Velike Britanije uvela genetski modifikovana soja, kukuruz i paradajz .Primetili su, odnosno nisu mogli da pronađu ni jedan naučni rad o zdravstvenoj sigurnosti te hrane,a već je puštena u promet. Pošto su primetili da je to čudno,nelogično, izdvojili su značajna sredstva za naučno istraživanje zdravstvene ispravnosti GMO namirnica, kao i za izradu samog protokola za testiranje. I sada na sceni stupa junak ove priče naučnik dr Arpad Pustai , koji je radio u instituciji koja je na konkursu dobila pravo da vrši ispitivanja.

Dr Pustai odmah navodi da je zapravo pozadina naručioca ovih ispitivanja bila ta,da se osim uspostavljanja naučnog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane,dođe i do rezultata koji bi uverili naučnu javnost i potrošače Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Međutim,to nije sve, dr Pustai, kao i ceo naučni tim,zaprepastio se kada je tek posle tri godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrio da je ceo projekat već odobren bez obzira na rezultate ispitivanja, kao i to da su 1996-te odobrene i puštene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali, tako da se tada otprilike u sastavu 60 do 70 posto hrane koja se prodavala u V.Britaniji, nalazila i neka genetski modifikovana supstanca!!??

Čovek se u neverici pitao, zašto oni uopšte i rade ta istraživanja ako je sve već odobreno,a da prethodno sve nije bilo testirano na životinjama,već su pokusni kunići bili ljudi !? I, tako , klupko je počelo da se odmotava.

Eksperimenti dr Pustaija na pacovima utvrdili su da su pacovi koji su dobijali genetski modifikovan paradajz pokazivali poremećaj i retardaciju u razvoju u odnosu na pacove koji su jeli prirodan paradajz, sa istim hranljivim sastojcima i proteinima kao i GMO paradajz. Retardacija i poremećaj kod pacova koji su jeli genetski modifikovan paradajz ogledao se u tome da su im creva rasla mnogo brže, bubrezi i jetra bili su oštećeni, veličina im je bila manja, mozak im se nije pravilno razvijao. Imali su mnogo sporiji imunološki sistem koji je sporije reagovao na preteće stimulanse iz okoline, nego pacovi koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu. Imali su i razna krvarenja unutrašnjih organa.

Zatim u Americi je određena grupa farmera primetila da su njihove krmače kasno ulazile u trudnoću i da su umesto mladunčadi rađale vodene mehure ! U pet Američkih država, farmeri koji su uzgajali svinje imali su potpuno identične probleme. Na kraju ih je trag naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti kukuruz, genetski modifikovan kukuruz. To je ono što je otkriveno, ali najverovatnije je da je to samo vrh ledenog brega. Neki farmeri su eksperimentišući dokazali da su njihove životinje “pametnije“ od idiota koji rade na genetskom inženjeringu praveći GMO za životinje. Radi se o pacovima, svinjama i kravama. Farmeri su svojim kravama ponudili da biraju šta će da jedu, između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane. U dva korita su stavili genetski modifikovanu i genetski nemodifikovanu hranu, s tim da su krave prvo dovodili do korita sa genetski modifikovanom hranom. Krave bi pomirisale tu hranu, zatim pognule glavu, pogledale drugo korito sa hranom, i zatim otišle do njega da bi jele tu hranu, genetski nemodifikovanu .Tako je bilo i sa ostalim životinjama. Majka priroda zna šta radi, životnjama je usadila istančane instrumente za odabir dobre hrane.

Hmm, ali šta ćemo sa čovekom, šta je njemu priroda “usadila“? Pa usadila mu je um sa umećem zdravorazumskog razmišljanja, ali nažalos, taj um je izgleda podlego pod ogromnim pritiskom mnoštva informacija sa raznih medija i u nesposobnosti da obradi i preradi sve to, postao je samo jedan običan “hard disk“ za “narezivanje“ informacija,a nesretni čovek vrteći besomučnom brzinom taj disk, samo živi u iluziji da “razmišlja.“

U Americi se tokom 80-tih godina, priča gospodin Džefri Smit, u jednoj epidemiji razbolelo 5 do 10 hiljada ljudi, a 100 njih je umrlo. Danas se zna da je uzrok njihove smrti bio taj da su jeli hranu sa kontaminiranim dodatkom koji se zvao “L triptofan“, a koji je bio napravljen od genetski modifikovane bakterije. o je bio projekat jedne Japanske firme .Očigledno je bilo da je došlo do nekog poremećaja, te su te bakterije proizvodile neke smrtonosne supstance. Ali, kada je na Američkom Kongresu Agencija za hranu i lekove podnosila izveštaj o toj epidemiji, uopšte nije govorila o genetskom inženjeringu i toj genetski modifikovanoj bakteriji i “L triptofanu“, već je govorila da je uzrok toj smrtonosnoj epidemiji bila nekakva prevara u vezi sa zdravljem. Takođe su na sve načine krili informacije od javnosti koje bi je navodile da je uopšte i bilo reči o genetskom inženjeringu u ovom slučaju. Da je to bila epidemija tim koji je to istraživao utvrdio je to na osnovu četiri pojave koje su karakterisale tu bolest:

• bila je retka,
• izbila je na brzinu,
• bila je ozbiljna,
• dolazila je iz jednog izvora.

Da se ovo nije desilo,da se nisu utvrdili ovi faktori, najverovatnije je da bi se taj smrtonosni genetski modifikovan dodatak hrani možda još nalazio na tržištu, govori nam Džefri Smit.Ali,sada se postavljaju i nameću neka suštinska i logična pitanja kada se radi o GMO:

1. Šta se događa sa hiljadama genetski modifikovanih proizvoda koji se trenutno nalaze na tržištu u lancu prehrane Amerike a i širom sveta?
2. Da li možda preostali GMO dodaci hrani ne izazivaju baš tako nagle epidemiološke bolesti sa smrtnim posledicama, već sporije, ali sigurno i kontinuirano izazivaju porast nekih već poznatih bolesti, alergija, pa i bolesti sa smrtnim slučajevima, a da recimo nije epidemija pa da bi se posle zbog toga izbacio neki GMO proizvod sa tržišta?

Mnoga se pitanja još ovde nameću

Genetski inženjering je veoma mlada naučna grana,postoji tek nekih četrdesetak godina,i evo šta nam još otkriva iz ove prezentacija profesor dr Marijan Jošt. Genetika je nekada smatrala da čovečje telo ima stotinak hiljada proteina i trvrdilo se da otprilike isto toliko ima i gena, dakle stotinak hiljada, jer se mislilo da jedan gen kodira i kreira jednu belančevinu, protein. Međutim, s napretkom aparature pokazalo se i otkrilo da u čovečjem telu ima oko 250.000 proteina,ali pravo zaprepašćenje u naučnim krugovima nastalo je kada se otkrilo da u čovečjem telu zapravo postoji “samo“ oko 30.000 gena. Kako sad to,..mislilo se jedan gen = jedna belančevina,a sada se takođe zna da postoji i više od 100.000 belančevina. Ali daljna istraživanje su još više šokirala, jer se utvrdilo da gen iz unutrašnje stanice uha može da kodira ne samo jednu, već 576 belančevina. Da, utvrdilo se da većina gena kodira samo jednu belančevinu, ali se takođe utvrdilo i otkrilo da 4096 gena u čovečjem telu kodira i proizvodi više od jedne belančevine.Rekorder po broju proizvodnji proteina je gen vinske mušice,koji može proizvesti i kodirati više od 38.000 različitih proteinskih molekula. Sve ovo je veoma značajno, jer je centralna dogma genetskog inženjeringa smatrala da jedan gen proizvodi samo jedan protein, i s toga se smatralo da se promenom jednog gena može promeniti svojstvo samo jedne belančevine

I šta sad, naučnici su mislili da se određene bolesti mogu suzbiti tako da će se promenom jednog gena promeniti samo jedan ciljani molekulski protein čiji poremećaj izaziva tu bolest, ali?? Ne smemo ni da pomislimo kakvi se sve užasi mogu desiti čoveku ako se bolesti počnu lečiti genetskim inženjeringom!

Profesor doktor Marijan Jošt raskrinkava nam jedan mit, mit o “pobedi genetike nad prirodom“ , jer se svojevremeno u medijima bučno i pompezno trvdilo da je ovca Doli klon, veran svojoj majci.Međutim, nije tako, ona nije bila klon. Kada je genetskim inženjeringom klonirana ovca Doli ona nije bila identična svojoj majci Ali je zato majka priroda sve “zacrtala“, govori profesor Jošt, jer kada sa klonira u prirodi, i kada se recimo grana Vrbe uzme i posadi na nekom mestu, izrast će potpuno identična Vrba verna svojoj majci.

Naravno, svim ovim što je napisano ne želimo da plašimo nikog ,već da se ljudi trgnu već jednom i uozbilje, da počnu da razmišljaju svojom glavom, a ne da budu “ovce ”. Dok čovek prvo ne spozna sebe, ko je, šta je, zašto živi, kuda ide, civilizacija će samo “lutati u mraku“ i posrtati, zar nam sadašnji trenutak života na Planeti to ne govori?

Hajde da se na kraju malo i našalimo, ali opet , ko zna, možda to i nije šala , možda je celoj garnituri ovdašnjih političara, kada su išli kod Amera na brifinge i sastanke gde im je pričano kako i šta da rade u Srbiji, stavljan u hranu na tim ručkovima i zakuskama neki genetski modifikovan proizvod, jer kad god donesu neku glupu nestručnu odluku ili zakon koji se kosi sa zdravim razumom i pameću, oni po pravilu kažu ‘argumentujući“: “tako se radi na Zapadu“.

http://spasimosrbiju.blogspot.com/2010/05/genetski-modifikovana-hrana-u-srbiji.html

Genetski modifikovana hrana za stanovnike zemalja trećeg sveta
Genetski modifikovana hrana namenjena je zemljama trećeg sveta. Bar tako kažu njeni zagovarači, pravdajući njenu proizvodnju potrebama gladnih u svetu.
Najveći proizvođači genetski modifikovane hrane u svetu su multinacionalne kompanije bogatih zemalja, a na prvom mestu je svakako Amerika. Najjača američka firma koja se bavi genetski modifikovanom hranom je kompanija "Monsanto", koja radi kao hemijsko-farmaceutski koncern. Ova firma je proširila svoju delatnost preko laboratorija za biotehnologiju i postala vodeći proizvođač semenskog materijala u svetu.

Najčešće ime koje se provlačilo kroz našu javnost je upravo firma "Monsanto", čiji je stipendista bila i doskorašnja ministarka poljoprivrede, a sada potpredsednica srpske vlade Ivana Dulić - Marković. Ona je u vreme uvoza 200.000 tona genetski modifikovane soje bila direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, gde je donosila rešenja, kojima se uvoz takve robe omogućavao. Zahvaljujući njoj, u jednom mahu u zemlju je ušlo 20, u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme, zatim su došle donacije, i na kraju je soja besplatno deljena za setvu poljoprivrednicima u istočnoj Srbiji i Vojvodini, navodno kao normalna, a ne genetski modifikovana soja.

Protivnici uvoza GM proizvoda smatrali su da je Dulić - Marković lobista "Monsata", najvećeg američkog koncerna za proizvodnju herbicida i GM proizvoda. Kao direktor Zavoda davala je mišljenje da GM hrana nije štetna po zdravlje onih koji je koriste.

Prvi uvoz genetski modifikovane hrane kod nas zabeležen je od 1996. godine, a posle 2000. godine ovako promenjena hrana pristizala je u više navrata i to kao stočna hrana. U pitanju je bila genetski modifikovana soja i kukuruz koji se inače koriste kao bitne komponente u proizvodnji ove hrane. Pod pritiskom javnosti, naši najveći proizvođači semenskog materijala ozbiljno su upozoravali na veliku opasnost od nekontrolisanog uvoza ovakve hrane.

Pored komponenti stočne hrane, na bazi ovih genetskih modifikacija su i proizvodi od kukuruza ulje, griz, skrob. Od soje to su: ulje, sojino mleko, meso, kao i razni dodaci za jela. Osnova genetski modifikovane hrane nalazi se i u sastojcima koji obavezno "idu" uz "pepsi-kolu - "aspartam". To je, u stvari, emulgator, koji je s druge strane genetski modifikovan soj mikroorganizama. Kod suncokreta su poznati modifikovani razni biljni margarini, ulja, suncokretova sačma.


"MONSATO" SVIMA DOBAR

"Monsato" je napravio genetski modifikovanu soju otpornu na herbicid koji proizvodi, pa je potrošnja ovog hebricida u proizvodnji GM soje porasla na čak 70 odsto. Tako je "Monsato" "dobar" sa obe strane. U međuvremenu je dokazano da ovakvi proizvodi kod onih koji ih koriste dovode do pojave jedne vrste raka, NHL (rak limfnih žlezda) raka imunološkog sistema.

K. J.

Izvor: Glas javnosti

ZATREĆE NAM SEME

Ukoliko prihvatimo preporuke iz inostranstva, ratari će kupovati samo američko "terminator seme", za proizvodnju štetne hrane

BEOGRAD - Genetski modifikovana hrana uskoro bi mogla da preplavi Srbiju, a domaća proizvodnja semena po svemu sudeći biće uništena!
Na preporuku međunarodne organizacije za hranu Kodeks alimentarijus, naša zemlja iz godine u godinu usvaja sve više predloga.

- Kodeks u osnovi ukida prirodno ratarstvo. Cilj im je da svu kontrolu nad hranom predaju američkoj kompaniji "Monsanto", koja je najveći svetski proizvođač genetski modifikovane hrane. Ako se ostvare sve crne slutnje, u roku od 10 godina u trgovinama ćemo imati samo genetski uzgojenu hranu - priča izvor Kurira iz jedne ekološke organizacije.
On naglašava da će ratari svake godine morati da kupuje takozvano terminator seme od "Monsanta", koje ima ugrađen gen za sprečavanje daljeg razmnožavanja i znatno je jeftinije od prirodnog. Sagovornik ističe i da je Ministarstvo poljoprivrede od 2000. godine dozvolilo ovoj kompaniji da na poljima u Srbiji vrši istraživanja. To potvrđuje i izveštaj američkog ministarstva poljoprivrede iz septembra 2009. godine u kojem se iznosi nezadovoljstvo našim zakonom kojim se zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovane hrane.

- Srpski zvaničnici prepoznali su negativne posledice, kao što je zabrana pristupanju Svetskom trgovinskoj organizaciji, i obavezali se da će promeniti zakon najbrže moguće - piše u izveštaju.
Dr Snežana Oljača, profesor agroekologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, kaže da je "Monsanto" najmoćnija kompanija koja je uložila ogroman novac u nameri da svojim proizvodima preplavi svet.

- Izumeli su sojeve kukuruza otporne na herbicide, tako da ih seljak može prskati u nedogled a kukuruz neće uvenuti, a sve biljke oko njega će se osušiti - objašnjava Oljača. Prema njenim rečima, zbog toga će ljudi jesti hranu punu otrova, a kao još jednu opasnost profesorka navodi i to da je "Monsanto" proizvođač i genetski modifikovanih sojeva kukuruza i krompira u kojima je ugrađen gen iz bakterija koji proizvodi toksin i na taj način se štiti od insekata.
- Ako je štetan za insekte, kakvo dejstvo može da ima po ljudski organizam - pita se profesorka Oljača.[ antrfile ]
Uspostavljanje monopola

Doktor Goran Bekavac, naučni savetnik iz oblasti oplemenjivanja biljaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "NS Seme", smatra da bi usvajanje preporuke Kodeksa zavladao čist monopol na tržištu i da bi posledice bile višestruke.
- Iskreno mislim da do toga u skorijoj budućnosti neće doći jer mi je prosto neverovatno da bi neko bio u stanju tako nešto da učini - kaže Bekavac. On smatra da našoj zemlji ništa od američke tehnologije koja se tiče poljoprivrede nije potrebno, ali da "Monsano" sa ogromnim novcem na velika vrata pokušava da zavlada poljoprivrednom proizvodnjom svake zemlje.

Sigurni gubici

U Institutu za kukuruz "Zemun polje" rekli su nam da bi usvajanjem preporuka Kodeks alimentarijusa domaća poljoprivredna proizvodnja sigurno pretrpela gubitke. On je apelovao na državu da stane u zaštitu Instituta i tako obezbedi njegov opstanak.
- Nije samo "Monsanto" u pitanju! Ima još nekoliko američkih kompanija koje nameravaju da plasiraju svoje proizvode na našem tržištu - rekao nam je Goran Stanković, rukovodilac odeljenja za oplemenjivanje iz Instituta "Zemun polje". On kaže da je "Monsanto" sa nekim svojim proizvodima od prošle godine već prisutan na našem tržištu, ali da veruje da će ljudi ostati verni domaćem, proverenom kvalitetu. Stanković smatra da od snage države zavisi da li će prihvatiti uticaje i lobiranja velikih svetskih kompanija za uvođenje GM biljaka.

http://www.kurir-info.rs/vesti/zatrece-nam-seme-26311.php

Otvoreno pismo javnom tužiocu za organizovani kriminal
decembar 31, 2010


Autor: Ekološki Pokret Novog Sada

U Republici Srbiji je zabranjen uzgoj i promet u komercijalne svrhe genetski modifikovanih organizama. Uprkos tome MK Group je 16. maja 2007. godine sklopio ugovor sa korporacijom Monsanto kojim je postao zvanični distributer hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice. Ovu vest o sklapanju ugovora suprotnog zakonima Srbije prenela su sva sredstva javnog informisanja, a može se i danas skinuti sa interneta.

Korporacija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih organizama u svetu i pored takvog semena proizvodi i herbicide koji trajno zagađuju zemljište i protivzakonito mu menjaju namenu. Ovih dana navedena korporacija je raspisala javni konkurs za zapošljavanje predstavnika prodaje njihovih proizvoda „na nivou seljaka“, po Srbiji, iako zakon to izričito zabranjuje.

Više od 800 najuglednijih naučnika iz 84 zemlje uputilo je javno upozorenje svim vladama zemalja sveta, pa i našoj, o genocidnim posledicama upotrebe genetski modifikovanih organizama po zdravlje ljudi, biodiverzitet i ceo ekološki sistem.

Vlada Republike Srbije o ovom upozorenju nije zauzela svoj stav niti upozorila javnost, posebno poljoprivrednike o genocidnim posledicama uzgoja ovog semena (GMO) i katastrofalnim posledicama po poljoprivredu. Pod izgovorom harmonizacije sa evropskim zakonima, na mala vrata se priprema izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima kojima se zadaje smrtni udarac našoj poljoprivredi, srpskom narodu i državi Srbiji.

Ovo pitanje predstavlja pitanje od nacionalne bezbednosti najvišeg ranga, jer se stanovništvo Srbije time predaje međunarodnoj korporaciji kao roblje sa potpunom zavisnošću i ugroženih života i zdravlja.

U Evropskoj uniji je skupljeno više od milion i po potpisa protiv legalizacije GMO, a sedam saveznih država SAD zahteva da se navedenoj korporaciji sudi zbog kriminalne aktivnosti.

Pošto je u Srbiji još uvek na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji izričito zabranjuje opisano delovanje predstavnika, kao i same korporacije, postoji osnovana sumnja da su navedene radnje nastale delovanjem organizovanog kriminala koji se povezao sa Vladom Srbije, carinom, nadležnim ministarstvom, inspekcijom, pravosuđem…

Na osnovu toga, od Vas tražimo da protiv odgovornih pokrenete zakonske korake koje Vam funkcija nalaže, posebno pre nego se realizuje javni konkurs za nezakonitu delatnost u Srbiji.

Direktor
Nikola Aleksić, s.r.
http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?t=406&sid=69c2f89c0d4084fe2ff240891038057b