Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Tezina lanaca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Tezina lanaca

Počalji od vivijen taj Pon 7 Feb - 2:19:11

Dobri ljudi u zlim vremenima

Boris Malagurski, mladi srpski režiser iz Vankuvera, snimio dokumentarni film „Težina lanaca”, koji se bavi raspadom Jugoslavije

Boris Malagurski

Ima tek 22 godine, a već bi mogao da stekne epitet „srpski Majkl Mur”, bar prema načinu na koji pravi svoje dokumentarce. Boris Malagurski, poreklom iz Subotice, koji poslednjih pet godina živi u Vankuveru, Kanada, gde studira režiju, snimio je film „Težina lanaca”, čija je premijera planirana u oktobru. Njegov dokumentarac, u kojem su zabeleženi intervjui sa nizom američkih zvaničnika, srpskih, hrvatskih i slovenačkih intelektualaca i novinara, bavi se raspadom Jugoslavije, sa tezom da je rat dirigovan direktno iz Vašingtona i uz pomoć zapadnih sila.

U okviru svog istraživačkog poduhvata Malagurski u filmu otkriva poverljiva dokumenta koja potvrđuju da su postojale zakulisne radnje koje su dovele do krvavog raspada Jugoslavije. Mladi režiser se pojavljuje i u ulozi naratora i paralelno prenosi priču o običnim ljudima, koji su ostali dobri u zlim vremenima.

Dokumentarac pokušava da baci drugačije svetlo na koren sukoba na Balkanu i za mnoge ljude, koji su prihvatili zvaničnu podelu na dobre i loše momke u Jugoslaviji, može da bude prilično gorka pilula.

Prema rečima Borisa Malagurskog, ideju za film dobio je na Međunarodnom filmskom festivalu u istočnom Sarajevu, gde je sa uspehom prikazan njegov prvi film, „Kosovo: možete li da zamislite?”, koji je ovaj režiserski vunderkind snimio sa 20 godina.

– Film „Kosovo: možete li da zamislite?” snimio sam odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Otišao sam na Kosovo uz pomoć princeze Linde Karađorđević, koja me je povezala sa irskom diplomatkinjom Meri Volš. Volšova i jedan zvaničnik Unmika, Džon Hotorn, pomogli su mi u stvaranju filma, koji govori o pravima Srba i nealbanaca na Kosovu – objašnjava Boris Malagurski.

Mladi režiser je za svoj prvi dokumentarac dobio srebrnu palmu na filmskom festivalu u mestu Rozarita, u Meksiku. Usledilo je i gostovanje u istočnom Sarajevu, gde je Boris upoznao Jezdimira Miloševića, člana humanitarne organizacije „Mirovna akcija”.

– Milošević mi je pokazao snimak iz sela Vrbarje kod Sokoca, u kojem su pre rata zajedno živeli Srbi i Muslimani. Iako nisu morali, muslimani su odlučili da napuste selo, a kamera je zabeležila kako su se Srbi i muslimani rastajali u suzama – govori Malagurski.

Malagurski je tada odlučio da snimi film koji će prikazati pozitivne priče iz balkanskog sukoba, pre svega zapadnoj publici, koja može da navede zločine koji su se dogodili na teritoriji SFRJ, ali ne i pozitivna, humana dela koja su se takođe događala u ratu.

– U filmu je intervjuisan i Rade iz Trebinja, otac Srđana Aleksića, udovica Josipa Kira, Jadranka Rajhl-Kir, kao i Vesna Levar, udovica Milana Levara iz Gospića – kaže Malagurski.

Dok je stvarao film, Malagurski je shvatio da kompleksnu balkansku priču mora da stavi u širi kontekst, ukoliko želi da ona bude razumljiva prosečnom zapadnom gledaocu. A kada je već zagrizao ozbiljnu priču, nije mogao nazad.

– Stupio sam u kontakt sa Luisom Mekenzijem, bivšim komandantom UN, Džejmsom Bisetom, bivšim ambasadorom Kanade u Beogradu, novinarom Skotom Tejlorom, ekonomistom Mišelom Čošudovskim. Hteo sam da čujem drugačiju analizu uloge zapada u ratu – kaže Malagurski.

Istraživački posao se isplatio, kaže mladi režiser, a njegovi sagovornici su ga uputili na nekoliko zanimljivih dokumenata, koji su predstavljeni u filmu. Jedan dokument iz 1984. godine sa potpisom Ronalda Regana, po Malagurskom, svedoči o tome da je glavna meta zapadnih sila bila jugoslovenska ekonomija.

– Došao sam i do zakona koji je kasnije usledio, u novembru 1990. godine, u kojem piše da se Jugoslaviji ukida sva pomoć, a da će republike koje se odluče za nezavisnost dobiti novčanu pomoć – prenosi Malagurski.

Malagurski kaže da film, između ostalog, objašnjava i zašto je Alija Izetbegović povukao svoj potpis sa Lisabonskog sporazuma, koji je predviđao podelu Bosne po principima nacionalne kantonizacije. Tragajući za sagovornicima, Malagurski je obišao američke gradove Kolumbus, Dejton, Njujork i Vašington, posetio je Beograd i Prištinu. Razgovarao je i sa Džordžom Kenijem, bivšim zvaničnikom Stejt departmenta.

– Krenuo sam od pozitivne priče koja se proširila. Jedna od osnovnih poruka filma je ta da heroji rata nisu korumpirani političari i ratni profiteri, nego obični ljudi, koji su ostali veliki i dobri u nehumanim vremenima. Film dokazuje i da je područje Sfrj kolonizovano ekonomski, vojno i politički – zaključuje Boris Malagurski.

Pozamašan rad na filmu „Težina lanaca” naš sagovornik je završio sa skromnim budžetom od 20.000 dolara, a novac je mahom prikupljen od malih donacija dobrih ljudi iz dijaspore. Najviše novca prikupio je Branislav Grbović iz Perta, koji je, kaže Malagurski, samoinicijativno organizovao dobrotvorne večeri, a premijera filma biće u tom australijskom gradu. Prvi film Borisa Malagurskog „Kosovo: možete li da zamislite?” se preko TV kanala „Russia Today” trenutno emituje u 60 zemalja sveta.

Sagovornici sa svih strana

Pored američkih zvaničnika i stručnjaka, u filmu se kao sagovornici pojavljuju i Vlade Divac, Veran Matić, Branislav Lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju Jože Mencinger, bivši kandidat za predsednika Hrvatske Marko Francišković, režiser Džordž Bogdanić, novinar Džon Bosnić, član Beogradskog sindikata Boško Ćirković, istoričar Srđa Trifković, članovi benda Dubioza kolektiv Armin Bušatlić i Vedran Mujagić i mnogi drugi.

Izvor











CEO FILM MOŽETE DA POGLEDATE OVDE:

[You must be registered and logged in to see this link.]

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59064
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Tezina lanaca

Počalji od vivijen taj Pon 7 Feb - 2:21:42


ZEJNEL ZEJNELI: FILM KOJI POKAZUJE KAKO JE U SVETU ODABRANO 17 SRBA KOJI ĆE DA SRUŠE SRBIJU

subota, 05 februar 2011 05:39

Ko je rasturio Jugoslaviju, poznato je narodu, ali ne i zašto, kao ni ko su današnji akteri pokušaja da se rasturi ovo malo što je ostalo od Srbije


Nedavno je u Subotici, nakon Kanade i Australije, održana srpska premijera dokumentarnog filma „Težina lanaca“. Autor filma je Boris Malagurski, dvadesetdvogodišnji Subotičanin, koji se pre nekoliko godina otisnuo u svet, verovatno shvatajući da sa onim što je planirao i kako je razmišljao u Srbiji nema ama baš nikakvu perspektivu. Otišao je u Kanadu i tamo započeo da radi ono što najviše voli: da snima filmove, da se bori za istinu, da je pokaže istom onom svetu koji je njegovu zemlju rasparčao, rasturio, uništio i koju sada “izgrađuje” po sopstvenim merilima, i kako taj isti svet misli da Srbija treba da izgleda u budućnosti i sa kojim sve ljudima može to da ostvari. Sala je bila prepuna, pa je narednog dana održano još jedno prikazivanje, upravo zbog onih ljudi koji premijeri nisu mogli da prisustvuju.

Malagurski je snimio film u trajanju od skoro dva i po sata, utrošivši 20 hiljada dolara, a koristio je arhivske snimke mnogih ustanova i nekih TV stanica. Između ostalih, koristio je i materijale neizbežne B-92, čiji se direktor pojavio kao olujni bljesak, pominjao nešto o demokratiji i slično. Bilo je blagog negodovanja u sali, a zatim se direktor ove TV stanice srećom izgubio, pa je film mogao na miru i u tišini da se pogleda, i nije umanjio značaj ovog izvanrednog dokumentarnog i nadasve istinitog dela. Novac za film Malagurski nije nabavio u Srbiji iako se nekim nadležnim institucijama obratio, već od naših ljudi koji žive u Kanadi i nekih drugih donatora. Prema rečima samog autora, film ne odgovara na pitanje kako je rasturena bivša Jugoslavija, već zašto, ko je u tome učestvovao, ali i ko i dalje podstiče ovaj proces rasturanja Srbije i na koga se sve Zapad oslanja i koga podržava da Srbiju ekonomski porobi, uništi i potpuno rasturi.

Uloga “petooktobaraca”
Odveć je poznato ko je učestvovao u rasturanju Jugoslavije. Jasno se u tome ističe uloga SAD, posebno Nemačke, koja je prva priznala nezavisnost Hrvatske, a u njoj im se pevala pesma zahvalnosti. Iz Jugoslavije su otišli “hrabri” Slovenci. U filmu Malagurskog prikazana je pogibija srpskog svata u Sarajevu i rat koji potom započinje, Srbi koji tome pružaju otpor sećajući se ustaških zlodela, a zatim i rat na Kosovu i Metohiji i bombardovanje pod nazivom “Milosrdni anđeo”. Slike rasturanja Jugoslavije i sve što se kasnije događalo objašnjavaju istoričari, naši i strani, upravo oni koji su videli istinu o rušenju jedne zemlje, uništavanju i porobljavanju naroda.

Ono što je autor hrabro izrazio, a gledaoci po prvi put videli, bila je dokumentovana tvrdnja o tome da je u dogovoru sa demokratskim svetom, Svetskom bankom i MMF-om, uz pomoć Soroša, odabrano sedamnaest ljudi (koji se pominju imenom – među njima i aktuelni ministar Mlađan Dinkić i Miroljub Labus), koji su oformili Grupu 17 i dobili posebnu ulogu u svemu što se kasnije događalo i danas događa. Ta grupa je kasnije prerasla u partiju i od petooktobarskih događaja uvek bila na vlasti, ali uvek sa zadatkom da kontroliše ministarstva ekonomije i finasija i da ih nikako ne ispušta iz ruku. Gledaoci nisu ni znali da se Labus, posle deobe između bivših jugoslovenskih republika, kada je Srbiji ostao dug od 5,7 milijardi dolara, dogovorio sa poveriocima i MMF-a da će SRJ, odnosno Srbija, plaćati kamate i zatezne kamate na dug koji su na sebe primile, te 2002. godine, već nezavisne i međunarodno priznate države. Srbiji se od tada dug prema stranim kreditorima povećao na gotovo 14 milijardi dolara.

Zadatak grupe G-17 bio je da obavi privatizaciju prema planu svojih mentora. Pomenut je drastičan primer prodaje železare u Smederevu. Autor filma dokumentovano dokazuje da je Tito za ovu železaru uzeo kredit od 600 miliona dolara, a da je ona američkom novom vlasniku u procesu privatizacije prodata za 23 miliona dolara. U filmu se odgovara na pitanje zašto je bombardovana fabrika duvana u Nišu: da bi je “Filip Moris” kupio jeftino, uz nečasnu ulogu koju je u tome imao ministar ekonomije i finasija – predsednik G-17 plus, stranke kojoj autor na teret stavlja da je na sličan način jeftino rasprodala čak 1.100 preduzeća, a Srbiju drastično zadužila, podsetivši da je danas dug Srbije porastao na blizu 36 milijardi dolara. Autor navodi da je najzaduženija Slovenija sa 67, a Hrvatska sa gotovo 60 milijardi dolara. To je osnov ropstva i zavisnosti, kažu sagovornici u filmu, put gubljenja samostalnosti, suvereniteta i teritorije, kao i svih drugih dobara kojima će upravljati i koristi ih stranci, a ne oni koji su ta dobra stvarali i od njih živeli.

Cilj ovakve politike je bio, kako je autor objasnio a to potvrdili i neki naši i inostrani poznavaoci, da se zemlja uvede u dužničko ropstvo kako bi se ekonomski oslabila, prezadužila i na kraju postala zavisna od drugih. Tako su se prodavale fabrike, obradiva zemlja, voda i sva dobra na osnovu kojih je Srbija mogla pristojno da živi i da se razvija, a njen narod da bude zadovoljan. Zapad ne želi ni razvijenu Srbiju ni zadovoljan narod u njoj, pa će se njena rasprodaja nastaviti. Učesnicima daljeg rasparčavanja i uništavanja Srbije niko ne može da stane na put, jer neki žele da se održe na vlasti kompromitujući demokratske promene i po cenu da gurnu prezaduženu zemlju u EU, da tamo stigne bez ekonomskih resursa i poljoprivrednog zemljišta u domaćem vlasništvu.

U filmu je na upečatljiv način postavljeno pitanje: “Za koga ćete glasati?“ Pritom, prikazana je plastična glasačka kutija i upozorenje gledaocima: “Od vas zavisi vaša sudbina“. Uz to, pred publikom su se smenjivala poznata lica političara, uglavnom onih koji su i sad na vlasti ili u opoziciji… Autor se dotakao i aktuelnih zahteva pokreta, koji se razvio iz G-17, da Srbiju podeli na regione, što je priprema novog razbijanja države Srbije.

Film koji ne mora da traje
Ne samo gledaocima filma koji su izašli iz sale zabrinuti, i nije samo mladom Malagurskom, koji se nije u svet otisnuo da bi služio rasturačima svoje zemlje, već svim građanima Srbije jasno je da “film” o rastakanju, zaduživanju, nemogućim obećanjima, lažima i prevarama u Srbiji već predugo traje. Zato je pri kraju filma prikazana i ona glasačka kutija pored koje su “defilovali” poznati politički likovi, nekada i danas na vlasti, oni koji su odrasli u inostranstvu a u Srbiji se obogatili, postavljajući pred svima nama autorovu dilemu: “Za koga ćemo glasati?“ Da li za one koji i dalje rasturaju zemlju, koji rasprodaju njenu imovinu, kojima glas naroda treba dok drži izborni listić u ruci, dok oni sprovode neke druge ciljeve i nečije planove, skrivene pod demagogijom o demokratskim promenama, brzim ulaskom u EU, blagostanjem koje nas tek čeka ako njih opet izaberemo? Takvi nam ustvari pripremaju mračnu budućnost koja je već danas vidljiva: preko milion nezaposlenih, milion gladnih, desetine hiljada oteranih sa posla, desetine hiljada mladih koji u svojoj zemlji ne vide nikakvu perspektivu ukoliko nisu partijski poslušnici. Sve to rade uz podršku pripadnike nekih političkih rukovodstava manjina koji upiru poglede prema Tirani, Budimpešti, Sarajevu ili čak Turskoj, koja se žestoko borila, kao i naš provereni “sandžački” prijatelj, budući graditelj puteva i investitor da ne bude usvojen ili da bar bude ublažen izveštaj Dika Marija o stravičnim zločinima nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji.
Dakle, od početka su na vlasti isti ljudi sa istim “prijateljima” Srbije, sa kojima su srdačni i očekuju od njih pomoć i podršku, iako ih redovno iznevere. Naše vlasti na to ne obraćaju pažnju. Ništa im ne mogu zameriti, sve im opraštaju. Opraštaju im i bombardovanje i otimanje Kosmeta, opraštaju im ucene koje nam svakodnevno stižu, očajnički im se odgovara, ambasadori reaguju na svaki njihov navodno pogrešan korak. Ono što je u svemu najgore, čini mi se da je i Vlada raštimovana, a Skupština predstavlja samo polovinu Srbije iako sve čini u ime celog naroda.

Prvi put su naši predstavnici u Savetu Evrope bili jedinstveni u vezi izveštaja Dika Martija. Ovaj Švajcarac je otvorio pitanje koje je od početka bilo poznato i konačno prikazao da nisu samo Srbi “loši momci”, da Srbija nije zločinačka, već da je tvorevina zvana “Kosovo republika” i te kako mesto stravičnih zločina koje je činila OVK preko svojih komandanata i vojnika. Albanija je u to do guše umešana. Polako se otvara i pitanje zločina u Hrvatskoj nad nehrvatskim stanovništvom, otvoriće se i pitanje zločina u BiH od strane Bošnjaka, ali će neko morati da odgovara i za zločine slovenačkih teritorijalaca nad nedužnim mladićima. Svakako da će se jednog dana razgovarati i o NATO-zločinima, akterima i planerima.

Međutim, mi u Srbiji, čini mi se da na svemu tome ne radimo. Čekamo Dika Martija, a kada se pojavi, nadležni u našoj vlasti kažu: “Mi smo to znali”, a pitanje je: “Kada su znali, zašto i zbog koga su ćutali?” Mi se plašimo da ćemo uvrediti “naše prijatelje”, pa sve biranim rečima ponavljamo ono što su drugi već rekli, a ponekada se čak hvalimo kako smo i mi sve znali, ali nismo mogli i nismo imali hrabrosti da nekome saspemo istinu u lice. Sve zbog Evrope koja nas “jedva čeka”. Mi se zbog naših kompleksa čak zalažemo da o zločinima, prodaji organa sudi neko drugo telo, a ne Haški sud, gde je i mesto za ovu stravu i užas. Naša vlast, valjda, misli da je tamo u Hagu pretesno zbog svih onih Srba koje smo tamo poslali.

Evropa i tačka
Za nas je najvažnija stvar članstvo u Evropskoj uniji. Stalno vidim potpredsednika Vlade Đelića koji “siromah” vuče one debele knjižurine, pune odgovora na pitanja iz obrasca koji su morali da popune, i to za samo šest meseci. Zaboravio je onu narodnu: “Što je brzo to je i kuso”. Još ćemo mi štošta videti, jer nam je Evropa i te kako daleko. Predaja Upitnika EU je novi “uspeh”, upriličena je svečanost jer smo preskočili jedan veliki stepenik ka velikoj evropskoj porodici. Ali, šta ako nam se na kraju ispostavi još jedno pitanje: Evropska unija ili Kosmet? Boris Tadić je javno rekao da Srbija nikada neće priznati Kosovo i Metohiju kao državu jer će to izazvati ogromnu nestabilnost na Balkanu, što je ponovio i ministar Jeremić. Ali šta kada do toga pitanja dođe, za deset-petnaest godina (mada sumnjam da će SAD toliko strpljivo čekati na srpsko priznanje)? Šta tada? Šta tada izabrati, kome se prikloniti?

Pregovori o Kosovu koji se spremaju daće odgovore na neka od tih pitanja, i ma koliko nam pretili (posebno onaj slovenački političar, kome stalno zaboravljam ime) da o statusu ne smemo ni da pisnemo, ipak je sve vezano za mnoga statusna, odnosno državna pitanja. Srbija jeste država iako još nije do kraja definisana, i to voljom i neznanjem drugih. Međutim, to sve za Srbiju nije prioritet, a pogotovo nije Kosmet. Tako će početi da se pregovara “od repa”, kako kažu, o tehničkim pitanjima. A valjda bi pre svega trebalo utvrditi kakav će status imati naš Kosmet, gde će on biti, na koji način će se postići kompromis i čuveni “istorijski dogovor dve države”, hteli ga ovi na vlasti ili ne.

Kada počnu pregovori o carini, to je pitanje o kojem raspravljaju dve države. Albanski pregovarači će insistirati, a to je slučaj i danas, da na njihovom pečatu stoji “Kosovo republika” i to na tri jezika. Sumnjam, da će odustati od svojih carina i svojih obeležja. Kako će izgledati Kosovske tablice? Sumnjam da će biti kao srpske. Albanci imaju svoje pasoše, koje priznaju uglavnom naši evropski “prijatelji”, imaju svoje lične karte, svoju zastavu, svoje praznike, svoje uniforme, svoju vojsku i policiju, svoj spomenik Bilu Klintonu, ulicu Bler i trg Havijera Solane. Imaju i na hiljade ulica i trgova Medlin (Olbrajt). Može li se to promeniti? Da li će Albanci pristati da srpski jezik bude službeni jezik?

To nisu “tehnička pitanja”, kao što nije tehničko pitanje ni pitanje stravičnih zločina koji su se dogodili. To je pitanje za Hag. Tehničko pitanje je distribucija struje i telekomunikacija. To nije državno pitanje, nego je pitanje kako da Albancima i onim preostalim Srbima i nealbancima bude bolje. Međutim, kakve ugovore potpisuju srpski tajkuni sa albanskim tajkunima na Kosovu i Metohiji kada reše da trguju? A trguju i te kako. Ugovaraju sa firmama “Kosovo republike”.

Kada kosovski Albanci traže naše srpske pasoše, lične karte i lična dokumenta, ne rade to “zbog osećaja privrženosti našoj zemlji”, već da lakše odu u neku od zemalja EU. I još nešto: dokumenti su im potrebni da bi se prijavljivali u neko od mesta u Srbiji gde mogu da ostvaruju neka svoja prava. Mogu da se prijave kao “građani Srbije” i ostvaruju prava po osnovu nezaposlenosti jer po dokumentima koje im je država izdala oni to jesu. Zatim mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, na dečji dodatak i druga socijalna prava, naravno, sve na teret siromašnih srpskih građana. Kada sam jednom poznaniku Albancu koji živi u Prištini govorio baš o ovome, odgovorio mi je vrlo jednostavno: “Srbija je bila i ostala krava muzara”. Kad bolje razmislim, on je potpuno u pravu. Sve to činimo radi Evrope koja se za sada u vezi s tim ne buni, niti joj je bitno što Srbija, zemlja bednih i osiromašenih građana, omogućava ovakve koristi Albancima, koji ne priznaju njihovu državu. To je bila praksa i u Titovo i u Miloševićevo doba, kao i danas, iako najveći deo Albanaca nikada nije prihvatao ni onu veliku Jugoslaviju ni ovu današnju Srbiju.

Međutim, najveći deo njih nije bio gadljiv na srpske pare iako su gadljivi na Srbe i njihovu državu. “Muzu” oni, što bi se reklo, sada već i fondove EU. Tu, u njihovu “državu”, slilo se nekoliko milijardi evra građana EU. Ali EU shvata gde se njen novac odliva, pa hoće da to prekine. Shvatila je EU i više od toga: u kakvu se avanturu uplela pod pritiskom Amerike, Engleske i Nemačke. Sada hoće to da prekine. Zato se daje i podrška Diku Martiju i njegovom izveštaju. EU tvorci takozvane države Kosovo traže nove ljude za novu politiku. Zato i mislim da je izveštaj Dika Martija nešto poput evropskog pokajanja. Međutim, od svoje tvorevine neće odustati jer ni u EU ne žele da budu večiti gubitnici među koje ih tera veliki saveznik, kao najveći gubitnik gde god se pojavio sa svojom demokratijom i takozvanim ljudskim pravima.

Nove podele – lični interesi
Oko Kosova i Metohije će se godinama razgovarati iako još uvek ne mogu da dokučim kakvo rešenje može zadovoljiti obe strane. Već sam pojam pregovora podrazumeva dve ravnopravne strane, a to znači dve države. Ne mogu takođe da shvatim da u takvim pregovorima rešenja bude, a da se “strane” ne osećaju ni gubitnicima ni pobednicima. Ostaje meni i svima da čekamo razrešenje takve dileme, a koje je verovatno već spremno u fioci nekog činovnika, ali mu je još potrebna samo sporazumna forma: da se prikaže kako nije Srbiji nešto oteto iako jeste.

Uporedo sa početkom pregovora, koji će “dovesti do istorijskog dogovora Srba i Albanaca”, radi se na zahtevima da se dođe do izmene Ustava Srbije. Šta će se menjati, malo ko zna, ali mislim da će se možda izbrisati preambula o Kosmetu. Možda ne zato što ona državu Srbiju čini celovitom, već zbog inata, jer se Ustav Srbije sada doživljava kao “Koštuničin Ustav”. Ostalo je manje bitno: koliko će poslanika imati Skupština Srbije kao i čiji su poslanički mandati. Bojim se da je najvažnije da Mlađan Dinkić ostvari svoj plan o regionima i tako nas rascepkane i jadne uvede u EU. To bi do tada bile nove državice, u to nema sumnje, ali se nadam da njegova stranka ipak neće proći cenzus. Ne toliko zbog njegove politike regiona, već zbog toga što često dovodi “strane investitore” u čije fabrike inače istinski investira Srbija, a strancima u vlasništvo gradi fabrike, plaća radnike i gradi infrastrukturu. Za takva ulaganja (deset hiljada evra po zaposlenom koje plaća Srbija) nisu Srbiji uopšte potrebni stranci, potreban je običan, sposoban i nezaposlen stručnjak i zanatlija. Međutim, Mlađa je smislio novu stranku – URS i već stvara partijsku infrastrukturu. Ali prvo će rasturiti Srbiju na sitne delove da bi je zatim ujedinjavao iako “kraljevići” u njegovim regionima neće pristati na to. Jer poznato je iz istorije da su kneževine i banovine decenijama i vekovima uništavale jedinstvo Srbije.

Vojvodina se već promoviše kao “region”. Kažu tako se lakše dolazi do evropskih para. Sandžački muftija, kadija i sudija, već je opasno krenuo u avanturu, sličnu onoj u koju su pre dve i po decenije krenuli kosovski Albanci. Prvo o ugroženosti ljudskih prava Bošnjaka, a zatim, zamislite, tužba za deset i više genocida nad Bošnjacima… Da li se tako kvalifikuje Univerzitet, izgradnja puteva, sloboda govora, nastava na bošnjačkom, Bošnjaci u Vladi i Skupštini? A država ne reaguje. Ona jezivo ćuti na jezive optužbe muftije, koji će uskoro mantiju zameniti građanskim odelom. Samo treba učiniti prvi korak, a to je od Sandžaka napraviti region, a tada je do autonomije i države samo mali korak. To smo već videli na Kosmetu, a to sad gledamo ćuteći u Vojvodini, a zatim ćemo imati region Šumadije, Niša, pa region Preševo. Možda ćemo imati poseban region za Mađare, kojima je težak srpski pasoš, i na kraju čak Beogradski region, koji može biti sveden na “Beogradski pašaluk”, kako je i odavno planirano, a u kojem će stolovati centralna vlast, koja bi odatle izigravala “englesku kraljicu”. Sve se to sprovodi radi nekoliko procenata glasova i vlasti. Ali šta će nekome vlast kada nema državu za koju se svaki narod bori (poput Engleza na Foklandima), jedino je u Srbiji rasturaju iako je vekovima stvarana. I svi ćute.

I tako jednog dana u udarnom Dnevniku možemo čuti i ovo: “Merhaba. Ovde državni radio Sandžaka. Imamo zadovoljstvo da ovog sabaha razgovaramo sa 124-godišnjim gospodinom Dinkićem kako bi mu zahvalili za sve. Aferim.”

Ili ćemo možda čuti ovakvu, hitno emitovanu vest: “Mir dita. Emitujemo vest koju smo upravo primili posredstvom državnog radija Kosova. Vlada Srbije je, uz saglasnost i na preporuku Pentagona i EP, dozvolila da se država Preševska dolina priključi Kosovskoj državi i tako konačno, na zadovoljstvo svih Albanaca, jer Srba više tamo ionako nema, zaokruži velika Albanija kao jedinstvena država svih Albanaca. Amerika smatra da je to pozitivan i očekivan proces jer samo jedinstvena država može biti prosperitetna i demokratska. Primer regionalizovane Srbije ilustrativno nam o tome dovoljno govori da tako ne treba raditi, a mi nećemo da takve greške ponavljamo.” Zatim bi usledila pesma “Faliminder Srbija” i najava gostiju: dvojice velikih prijatelja iz Kosovo republike i Srpskog pašaluka, koji su svojim iskustvom pomogli, velikim diplomatskim naporima, da se novoj državi priključi i deo Severne Grčke, gde su do sada u nedemokratskim uslovima i uz stalno kršenje ljudskih prava i sloboda živeli pripadnici ponosnog albanskog naroda…

Poslednje redove sam napisao, jer sam hteo da vam prepričam svoj jezivi san. Probudio sam se obliven znojem. Onako bunovan, potrčim do prozora. Vidim, na ulicama sve normalno. Upalim TV, kad tamo “vesti javnog servisa Srbije”. Dobro je, kažem u sebi, još smo celi. Tako bi trebalo da bude, ako se na vreme probudimo.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59064
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Tezina lanaca

Počalji od vivijen taj Pon 7 Feb - 2:30:50


Opis filma:
''Kosovo - možete li da zamislite'' (''Kosovo - Can you Imagine?'') je dokumentarni film kanadskog režisera Borisa Malagurskog o Srbima koji žive na Kosovu i kršenju njihovih ljudskih prava.

Većina kosovskih Srba je etnički očišćena od strane Albanaca koji čine većinu na Kosovu.

Kosovo je bilo pod upravom Ujedinjenih Nacija od 1999. kada je NATO bombardovao Srbiju 78 dana kako bi sprečio obračun sa albanskim etničkim separatizmom na Kosovu.

U godinama koje su usledile nakon rata, hiljade Srba je bilo proterano iz svojih domova, kidnapovano i ubijeno. Njihove kuće, kulturna i religiozna mesta bila su spaljena i uništena. Kosovo je kolevka srpske državnosti, kulture i religije. Većina važnih srpskih crkava je na Kosovu.

Većina kosovskih Srba je interno raseljena, neki od njih žive u malim kontejner-kampovima, u getima, sve to u srcu Evrope u 21. veku.

Pratimo priče nekoliko Srba koji su bili žrtve nacionalističke i iredentističke ideologije koja za cilj ima stvaranje etnički čiste albanske države Kosovo.

Srbi na Kosovu nemaju osnovna ljudska prava. Bićete šokirani kada saznate s kakvim nasiljem se svakodnevno suočavaju.

O autoru:

Boris Malagurski je rođen u Jugoslaviji 1988. Dobitnik je više nagrada za režiju. Povodom situacije na Kosovu, izjavio je da ''ne može da veruje da se tako nešto dešava u 21. veku. U doba kada se ljudska prava uzimaju zdravo za gotovo na Zapadu, kosovski Srbi se bore za najosnovnija ljudska prava. Situaciju čini još užasnijom činjenica da Kosovom upravlja međunarodna zajednica i da se sve ovo dešava pred njenim nosom. Zaista je užasno, pitam se da li političari zemalja čije su trupe na Kosovu znaju kako međunarodna zajednica ne uspeva da obezbedi miran i dostojanstven život ne-albanskim etničkim grupama u takozvanom 'multietničkom Kosovu'. Nadam se da će ovaj film ohrabriti ljude da postavljaju pitanja i da sprovode nezavisna istraživanja o tome šta se na Kosovu dešava, kao i da pokušaju da promene stvari na bolje i pomognu onima koji su bespomoćni''.











vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59064
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Tezina lanaca

Počalji od Sponsored content Danas u 1:28:47


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu