Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Napad na Libiju

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pon 21 Mar - 14:45:44


EU uvodi sankcije onima koji krše ljudska prava u Iranu

Tanjug | 21. 03. 2011. - 23:49h

BRISEL- Ministri spoljnjih poslova Evropske unije usvojili su danas deklaraciju u kojoj je navedeno da je postignut dogovor o uvođenju sankcija po kratkom postupku Irancima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava.

"EU će nastaviti da prati kršenje ljudskih prava u Iranu, između ostalog i brzu uvođenja restriktivnih mera proitv onih koji su odgovorni za ozbiljna kršenja ljudskih prava", piše u deklaraciji.


Izražavajući bojazan zbog pogoršanja stanja ljudskih prava u toj zemlji, članice EU su poručile da su zabrinute zbog dramatičnog povećanja broja egzekucija proteklih meseci i sistematske represije nad iranskim građanima, preneo je AFP.

U deklaraciji je navedeno da se aktivisti za ljudska prava, pravnici, novinari, aktivistkinje za prava žena, blogeri, pripadnici etničkih i verskih manjina i članovi opozicije žale da se suočavaju za uznemiravanjem i hapšenjima zbog toga što koriste svoja legitimna prava na slobodu izražavanja i mirno okupljanje.


Ministri spoljnjih poslova su pozvali iranske vlasti da ispune svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava, a naročito da odmah oslobode sve političke zatvorenike i da prekinu egzekucije.




vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pon 21 Mar - 14:49:46


NATO uskoro i zvanično u intervenciji u Libiji



BRISEL - U Briselu stalno zaseda Savet NATO koji, na predlog Vojnog komiteta, treba da sutra ili u utorak usvoji "izvršnu naredbu" za moguće uključivanje atlantskih saveznika u operaciju uvođenja "zone zabrane letenja" iznad Libije, na temelju rezolucije Saveta bezbednosti UN.

NATO zasad ne učestvuje neposredno u vojnoj operaciji u Libiji mada su vojni brodovi atlantskih saveznika već u vodama nadomak Libije. Diplomatski izvori u NATO su novinarima rekli da i među atlantskim saveznicima postoji izvesno nerazumevanje ciljeva i toka vojne operacije u Libiji budući da su za neke članice NATO neočekivano brojni i snažni udari Francuza, Britanaca i Amerikanaca i na libijske vojne ciljeve na tlu, koji nisu neposredno vezani za "zonu zabrane letenja" prema mandatu UN.

Članica NATO, Turska je u prvi mah izražavala protivljenje bilo kakvoj vojnoj akciji protiv Libije, a vidnu uzdržanost je ispoljavala i Nemačka. NATO uporedo radi i na "pripremnim planovima" za slučaj da libijski režim Moamera Gadafija krene nasilnim sredstvima u slamanje središta opozicije u Bengaziju. Arapska liga i Rusija, koje su podržale rezoluciju UN, veoma snažno su kritikovale vojne napade Francuza, Britanaca i Amerikanaca na kopnene ciljeve u Libiji zato što smatraju da to znatno prekoračuje ciljeve utvrđene rezolucijom 1973 SBUN.

Afrička unija je dosad najvidljivije iskazivala nesaglasnost s vojnom operacijom koju vode ključne zapadne zemlje u Libiji. Ova organizacija afričkih država koju je finansijski znatno potpomagao Gadafi zaključila je i da je vojnim udarom na Libiju onemogućeno posredovanje pet šefova afričkih zemalja u diplomatskom rešenju sukoba libijske opozicije i Gadafija. Tom rezolucijom je Savet bezbednosti UN zahtevao da se u Libiji odmah obustave oružani sukobi što nije ispoštovao Gadafijev režim.

Zbog toga su ovlašćene zemlje članice UN, koje su na to spremne, da "preduzmu sve neophodne mere" u cilju "zaštite stanovništva u ugroženim civilnim područjima" i uvođenja zone zabrane letova iznad Libije. Rezolucijom je, isto tako, isključen razmeštaj inostranih okupacionih trupa u Libiji.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Uto 22 Mar - 23:26:07


Iz minuta u minut
Američki helikopter pokosio seljake dok su pozdravljali pilota iz oborenog aviona
Blic online, agencije | 22. 03. 2011. - 07:39h 23:55h

TRIPOLI - Libijska pomorska baza Buseta, 10 kilometara udaljena od Tripolija, juče je bombardovana, rekli su svedoci.



23:55 Obama uveren da će uloga SAD u akciji u Libiji opadati

Predsednik SAD Barak Obama rekao je danas da nema sumnji da će SAD biti u mogućnosti da prebace kontrolu vojne operacije u Libiji međunarodnoj koaliciji u sledećih nekoliko dana.

Obama i drugi zvaničnici SAD insistiraju da će vojna uloga SAD biti smanjena u narednim danima, kako se druge zemlje uključuju u izvođenju vazdušnih napada koji treba da oslabe snage lojalne Moameru Gadafiju.

NATO alijansa još uvek nije preuzela vodjstvo nad vojnim akcijama, a Francuska predlaže da se formira komitet koji bi nadgledao operaciju. Obama je govoreći u San Salvadoru potvrdio da je uveren da će SAD moći da reduciraju svoje učešće.



23:49 Prvo pojavljivanje Gadafija na televiziji u poslednjih nedelju dana

Libijska državna televizija emitovala je večeras kratak govor libijskog lidera Moamera Gadafija, u kojem je osudio vojnu intervenciju i poručio da će njegove snage pobediti. Gadafi je, stojeći na balkonu, grupi oduševljenih pristalica poručio: "Na kratki rok - porazićemo ih, na dugi rok - porazićemo ih".

"Veliki libijski narode, treba da živiš sada, ovo je vreme slave, ovo je vreme slave u kojem živimo", rekao je Gadafi u govoru koji je trajao kraće od pet minuta.

Televizija je navela da je reč o živom prenosu Gadafijevog obraćanja pristalicama u njegovom rezidencijalnom objektu Bab Al Azizija u Tripoliju.

To bi bilo prvo javno pojavljivanje libijskog lidera u poslednjih nedelju dana. Rezidenciju Bab Al Azizija koalicione snage su u nedelju uveče pogodile krstarećom raketom. Novinarima nije bilo dozvoljeno da uđu na posed i prisustvuju Gadafijevom obraćanju.


23:45 Obama skratio posetu Južnoj Americi zbog Libije

Predsednik Obama će skratiti svoj put u Južnu Ameriku za dva sata, kako bi otišao u Vašington i sastao se sa svojim bezbedonosnim timom oko konflikta u Libiji, saopšteno je večeras iz Bele kuće.

Obama je ranije rekao da je Gadafi, ukoliko ostane na vlasti, potencijalna pretnja libijskom narodu, izvestio je Rojters.



23:38 Klinton: Nema dokaza da je Gadafijev sin mrtav

Američka državna sekretarka Hilari Klinton potvrdila je da je čula izveštaje da je jedan od Gadafijevih sinova ubijen, ali je istakla da dokaz nije dovoljan da to potvrdi. Ona je rekla da ga američke snage ne bi ubile. Klintonova je navela za ABC da je cilj stabilna, mirna, jednog dana i demokratska Libija, ali da bi taj cilj bio neostvariv ukoliko Gadafi ostane na vlasti. Govoreći o rezoluciji UN, ona je rekla za ABC: "Tu nema ništa o sklanjanju nekog".

Klintonova je ukazala da su ljudi koji kažu da predstavljaju Gadafija u kontaktu sa američkim zvaničnicima.



23:22 Ban Ki Mun traži saradnju Rusije oko rezolucije o Libiji

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pozvao je danas Rusiju da saradjuje u primeni rezolucije SB UN koja odobrava vazdušne napade na Libiju, reagujući na protivljenje toj akciji koji su izrazili ruski zvaničnici.

Rusija se uzdržala prilikom glasanja za rezoluciju 1973 prošle nedelje.

"Naravno, neke zemlje su se uzdržale, ali jednom kada je rezolucija usvojena sve zemlje članice Ujedinjenih nacija imaju obavezu da saradjuju bez ograničenja u primenu ove rezolucije", rekao je Ban.



23:16 Do sada ispaljeno 159 tomahavka

Otkako je u subotu počela operacija Odisejeva zora, SAD i Velika Britanija ispalile su ukupno 159 tomahavka na Libiju.

Danas je britanski ministar oružanih snaga Nik Harvi odbio da isključi mogućnost upotrebe kopnenih trupa u Libiji. On je rekao da postoji jasna razlika između slanja punih okupacionih snaga, što je zabranjeno u okviru Ujedinjenih nacija, i ograničene intervencije.



23:06 Američki helikopter pokosio seljake dok su pozdravljali pilota iz oborenog aviona

Američki vojnici koji su došli da spasu svoje pilote čiji je avion F-15E oboren na polju kod Bengazija, ranili su šestoro libijskih seljaka, koji su odmah prebačeni u bolnicu, preneo je "Dejli mejl".

Iz helikoptera je pucano na zemlju dok se spuštao na polje pored oborenog aviona, koji je pao prošle noći tokom bombardovanja Libije zbog mehaničkog kvara. Nekoliko seljana koji su došli da pozdrave pilote su pogođeni, a među njima je i dečak kojem će možda lekari morati da amputiraju nogu zbog nanetih rana.


22:58 Gadafi: Pobedićemo na kraju

Libijski vođa Moamer Gadafi zavetovao se da će nastaviti da se bori, ubeđen u pobedu.

"Pobedićemo na kraju", rekao je Gadafi na državnoj televiziji, preneo je Rojters.

"Libijski narod je 'vazdušna odbrana' Libije", istakao je on u obraćanju u svom kompleksu Bab Al Azizija u Tripoliju.



22:55 Rumunska flota će kontrolisati embargo protiv Libije

Rumunski Vrhovni savet za odbranu (CSAT) je odlučio da ta zemlja uputi u Mediterani jednu fregatu sa 205 vojnika i dva oficira u misiju nadgledanja poštovanja embarga protiv Libije u okviru misije NATO.

Predsednik Trajan Basesku je izjavio večeras da će fregata Kralj Ferdinand učestvovati tri meseca u operaciji blokiranja svakog broda za koji se sumnja da bi mogao da prevozi oružje za Libiju. Basesku je ocenio da intervencija u Libiji ima za cilj zaštitu civila i usmerena je protiv jednog "lidera koji ubija svoj sopstveni narod".



22:44 Mesić: Rezolucija UN kao pokriće za likvidaciju Gadafija?

Bivši hrvatski predsjednik Stjepan Mesić u odvojenim razgovorima s ruskim i kineskim ambasadorima ocenio je da bi SB UN trebalo da proglasi da je zona zabrane letenja iznad Libije ostvarena, čime bi bile prekinute vojne operacije.

Kako izveštava "Večernji list", Mesić se s Robertom Markarjanom i Šen Žifeijem sastao na svoj zahtev. Nakon sastanaka Mesić je potvrdio svoje stavove.
"To više nema veze sa zonom zabrane letenja, tu je očito reč o nečem drugom. Ovo ima sve manje smisla, ne zna se tačno ni tko komanduje, ni ko vodi akciju, ni šta su krajnji ciljevi. Ponavljam, ne bi bilo dobro da se rezolucija SB UN koristi kao pokriće za fizičku likvidaciju (Muamera) Gadafija", rekao je on.




Paljba iz protivvazdušnog oružja i potmule detonacije čuli su se večeras u glavnom gradu Libije Tripoliju. Čule su se najmanje dve eksplozije u daljini pre nego što je PVO krenula u akciju negde oko 20.20 (19.20 po srednjoevropskom vremenu) posle čega su se čule nove jake eksplozije, naveli su novinari, ali nisu mogli da odrede odakle se čuju detonacije.

Čula se jaka prtivavionska paljba i viđeni su svetleći tragovi na nebu oko deset minuta, i to iznad rezidencije Moamera Gadafija, koja se nalazi nedaleko od hotela gde su odseli novinari.

Međunarodna koalicija predvođena SAD, Francuskom i Velikom Britanijom otpočela je vazdušne napade na Libiju u subotu, na osnovu rezolucije UN kojom se uvodi zona zabrane leta nad Libijom i odobrava upotreba "svih neophodnih mera "da bi se zaštitili civili od napada Gadafijevih trupa.



21:51 Bivši ambasador: Pre ili kasnije, trupe će morati na kopno

"Ukoliko Gadafi ne popusti pod pritiskom, pre ili kasnije doći će do potrebe za slanje trupa na kopno da rukovode primirjem. Bolje da to budu arapske ili turske trupe", napisao je na Tviteru bivši ambasador Velike Britanije u Vašingtonu Kristofer Mejer.

BBC je preno da će tri novinara koja su nestala u Libiji biti puštena kući kroz nekoliko časova, kako su javile libijske vlasti. Jedan novinar radi za agenciju Geti, dok su druga dvojica iz AFP-a.



21:32 Rumunija šalje fregatu u Mediteran

Koalicija se širi, piše BBC. Rumunija šalje fregatu u Mediteran da učestvuje u embargu NATO-a na uvoz oružja u Libiju, rekao je rumunski predsednik Trajan Basesku, preneo je AFP.



21:28 Rouds: NATO će preuzeti komandu u napadima na Libiju
Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Ben Rouds potvrdio je danas da su američki predsednik Barak Obama, fancuski šef države Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron postigli saglasnost da NATO treba da preuzme ključnu ulogu u komandnoj strukturi vojne misije u Libiji.
U Parizu je iz kabineta Sarkozija saopšteno da su se SAD i Francuska složile o načinu korišćenja komandnih struktura NATO za podršku koaliciji.



21:06 Savet ruskih muftija protiv Gadafija
Savet muftija ruske federacije, najveća islamska organizacija Rusije, podržala je vojnu operaciju zapadnih zemalja protiv libijskog vođe Muamera Gadafija.

Kako je izjavio glavni muftija šeik Ravil, ako neko vlada 30 godina a ne čini dovoljno za dobrobit svog naroda, on će izaći na ulice da bi tražio demokratske, ekonomske i političke promene.
Šeik smatra da je intervencija, koja je počela 19. marta, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Međutim, pokazalo se da vojne operacije u Avganistanu i Iraku nisu imale značajan uspeh.
"U Libiji, i kad se zbaci Gadafi, može se desiti da njegovi sledbenici nastave oružanu borbu, što može dovesti do radikalizacije u islamu", ocenio je Ravil.
Intervenciju direktno podržava nekoliko islamskih zemalja. U Rusiji živi oko 20 miliona muslimana koji su organizovani u četiri različitih saveza. Pored 70 muftija, u zemlji ima na hiljade imama.


20:51 Zamrznuta imovina 14 kompanija koje kontroliše Gadafi
SAD su danas pod režim sankcija stavile 14 firmi koje kontroliše libijska državna kompanija, radi uskraćivanja fondova režimu Moamera Gadafija.

Libijska Nacionalna naftna korporacija je glavni finansijer Gadafijevog režima, saopštio je Adam Sabin, direktor kancelarije za kontrolu strane imovine, pri američkom ministarstvu finansija.
U skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, sve vlade treba da blokiraju imovinu Nacionalne naftne korporacije, da bi obezbedile da Gadafi ne koristi tu mrežu kompanija za podršku svojim aktivnostima, navodi se u saopštenju.
Tih 14 kompanija bave se poslovima eksploatacije, prevoza, prodaje i prerade nafte. Odluka ministarstva znači da je zamrznuta svaka imovina ili račun koji poseduju te firme na teritoriji SAD, a svim američkim državljanima i poslovnim ljudima zabranjuje se poslovanje sa njima.


20:43 Plaćenici u Misrati?
Muhamed, jedan od stanovnika Misrate, rekao je za BBC da ljudi koji su ubijeni u ovom gradu nisu Libijci već plaćenici i das u pobunjenici uhvatili nekoliko njih.
Međutim, stanovnik Tripolija Sami kaže da je Libija multikulturalna zemlja i da ti ljudi nisu plaćenici.
“Fundamentalisti vođe sveti rat protiv nas. Armija će ubiti da odbrani Libiju”, rekao je on.


20:38 SAD "seku" Gadafiju dotok novca, NATO preuzima komandu

Američki predsednik Barak Obama pozvao je britanskog premijera Dejvida Kamerona i francuskog predsednika Nikolu Sarkozija iz aviona, saopštila je Bela kuća. Oni su razmotrili progres koji je načinjen u zaustavljanju Gadafijevih snaga u Bengaziju, kao i u uspostavljanju zone zabrane leta. Državnici su se takođe složili da bi NATO trebalo da igra ključnu ulogu u napretku komandnih struktura u Libiji, preneo je BBC.
SAD takođe preduzimaju mere da "odseku" libijskom vođi dotok sredstava. Američka vlada je, u tom smislu, proširila ekonomske sankcije na 14 kompanija za koje kaže da su podružnice libijske državne naftne kompanije.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen danas je rekao da je Alijansa odlučila da pokrene operaciju podrške embragu na uvoz oružja u Libiju i da će NATO brodovi i nosači aviona u Mediteranu nadgledati, izveštavati, i u slučaju sumnje pretresti brodova za koje se sumnja da prevoze oružje ili dobrovoljce.
"Sve članice Saveza odlučne su da ispune obaveze u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN o zaustavljanju neprihvatljivog nasilja prema građanima Libije. Admiral Džejms Stavridis je aktivirao brodove i nosače aviona koji se nalaze u Meditaranu", rekao je Rasmusen.
"NATO je kompletirao planove podrške zoni zabrane leta, ukoliko to bude potrebno učestvovaće će u njenoj primeni na jasno definisan način u okviru međunarodnih napora kako bi se zaštitili građani Libije od nasilja Gadafijevog režima” istakao je u on.



19:12 BBC: Pobunjenici nemaju komande, kontrole, ni strategiju

Dopisnik BBC-a u Begnaziji javio je da pobunjenicima nedostaju komanda i kontrola, da oni ne poseduju komunikacionu opremu i da je sitno oružje sve što imaju.
“Ovde nema različitih strategija: neki guraju na zapad, možda bi čak išli do Tripolija, neki samo žele da zauzmu Adždabiju i da konsoliduju svoje uporište na istoku, nadajući se da će se Libijci u drugim gradovima pobuniti i osloboditi”, izvestio je Jan Panel.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Uto 22 Mar - 23:29:39


TRIPOLI 23. 03. 2011

PRESS

Barak Obama na meti oŠtrih kritika kongresmena
SAD u Libiji samo zbog nafte

Teške reči - Američki kongresmeni optužili predsednika Obamu da je započeo vojnu akciju u Libiji samo zbog nafte. Pojedini članovi Kongresa smatraju da je Obamina odluka neustavna i traže njegov opoziv

Žestoko bombardovanje ... Uništena Gadafijeva artiljerija

Amerika je krenula u vojnu akciju u Libiji samo zbog nafte, tvrde kongresmeni u SAD koji su se našli uvređeni jer ih predsednik Barak Obama nije konsultovao pre nego što je ušao u angažman sa Britanijom i Francuskom. Pojedini predstavnici Kongresa smatraju da je vojna akcija u Libiji neustavna i da bi zbog toga trebalo tražiti opoziv predsednika.

Vojni angažman u Libiji ujedinio je više američkih kongresmena, inače vrlo različitih političkih pogleda, u kritici upućenoj predsedniku SAD.

Republikanski kongresmen Ed Marki u izjavi za televiziju MSNBC naveo je da je jasno da Amerika ne može da se pouzda u obnovljive izvore energije i da je zavisna od uvoza nafte.

- U Libiji smo zbog nafte. Mislim da nas je Japan sa katastrofom u nuklearnoj elektrani samo podsetio da smo zavisni od uvoza tog energenta, a Libija se sa svojom revolucijom ukazala kao prilika - rekao je Marki.

Pobunjenici: Ako uđu kopnene trupe, oni će nam biti nova meta

Borac pobunjenik Ahmed al Arufi izjavio je za Rojters da njemu i njegovim saborcima treba zona zabranjenog leta kako bi Zapad uništio Gadafijevo teško naoružanje. On je istakao da su pobunjenici protiv bilo kakve druge intervencije.

- Ukoliko oni dovedu kopnene trupe, ostavićemo Gadafija na miru, a oni će da budu naša nova meta. Ne zavisimo od bilo koga do boga, ni od Francuske ni Amerike. Mi smo počeli ovu revoluciju bez njih i tako ćemo je i završiti - rekao je Arufi.


Pet miliona barela dnevno


Prema njegovim rečima, možda predsednik Barak Obama podržava pobunu mladih ljudi u Libiji, koji žele da postignu napredak u 21. veku, međutim sve se vrti oko toga da SAD uvoze pet miliona barela nafte dnevno.

Markijev kolega Ron Pol, uticajni republikanac iz Teksasa, kaže da je američko učešće u uspostavljanju zone neletenja nad Libijom neustavno jer ga Kongres nije odobrio.

- Administracija se obraća UN, ali Kongresu ne - rekao je Pol, i podsetio da se SAD još nisu izvukle iz dva rata, u Iraku i Avganistanu, a već ulaze u treći.

On tvrdi da je libijski angažman više vezan za naftu jer u svetu ima i drugih humanitarnih kriza na koje administracija ne reaguje.

Najdalje je u kritici otišao kongresmen Denis Kučinić iz Ohaja, istaknuti predstavnik liberalnog krila Obamine Demokratske stranke. On ističe da je američka akcija u Libiji čin rata, za koji je potrebno odobrenje Kongresa i da predsednik SAD nema pravo po ustavu da odobri napad na drugu državu ako Americi ne preti neposredna pretnja. Kučinić, koji se dosledno protivio ratovima u Iraku i Avganistanu, tvrdi da je misija u Libiji prekršaj zbog koga bi se mogao pokrenuti postupak opoziva predsednika Obame.

Britanci protiv vojne akcije

Kritičari podsećaju da je Obama 2007, tada još kao senator, izjavio da po ustavu predsednik nema ovlašćenje da unilateralno odobri vojni napad u situaciji koja ne uključuje zaustavljanje neposredne pretnje naciji.
Obama je, inače, tek juče uputio pismo kongresnim liderima u kojem navodi da je, kao vrhovni komandant, odobrio vojni angažman u Libiji u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD. On je naveo da će napadi trajati sve dok se NATO ne uključi u akciju.

Protivljenje ratu u Libiji sve je jače i u Britaniji. Najnovija anketa pokazala je da 53 odsto Britanaca smatra da njihove oružane snage ne treba da rizikuju svoje živote kako bi zaštitili Libijce od režima Moamera el Gadafija, a 43 odsto ispitanika je protiv vojnih napada. Iako građani Britanije ne odobravaju vojnu akciju u Libiji, poslanici te zemlje su je većinom glasova podržali na glasanju preksinoć.



Fejsbuk - Srpska grupa podrške pukovniku udarna vest na libijskoj TV

Građani Srbije uz Gadafija

Na popularnoj društvenoj internet stranici Fejsbuk osnovana je grupa za podršku Moameru el Gadafiju iz Srbije (Support for Muammar al Gaddafi from the people of Serbia), kojoj se za samo četiri dana priključilo 35.211 ljudi, a taj broj iz minuta u minut raste. Ogromna podrška naroda Srbije, prvenstveno preko Fejsbuka, bila je preksinoć udarna vest na libijskoj televiziji.

Srbi su osnovali i grupu „Stop NATO agresiji na Libiju" (Stop NATO Aggression on Libya), koja je stekla manju popularnost i broji 1.389 članova.

Inače, pravi internet rat vodi se na Fejsbuku otkako su koalicione snage počele da bombarduju Libiju. Članovi grupa koje podržavaju napade na tu severnoafričku zemlju sve češće pozivaju administratore Fejsbuka da ugase sve grupe koje podržavaju pukovnika Gadafija, nazivajući ga tiraninom. Njihova pažnja usmerena je prvenstveno na grupu „Support for Muammar al Gaddafi from the people of Serbia", jer je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost.

Tako toj grupi preti potencijalno gašenje, jer ima ljudi koji ostavljaju, između ostalog, neprimerene komentare koji obiluju rasnom, verskom i nacionalnom mržnjom, kao i polnom diskriminacijom.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Čet 24 Mar - 23:19:31


Америка сакрила резолуцију да би бомбардовала Либију

Пише: Миодраг Новаковић
четвртак, 24 март 2011 14:45



Руска Правда је управо открила скандалозну заверу- да су САД које имају готово потпуну контролу над УН спречиле обелодањивање извештаја Комисије за Људска Права УН („CRC/C/28/Add.6.“) о Либији, као и сабсеквентно гласање за усвајање Резолуције УН којом се, огромном већином делегираних земаља (46), оцењује да су људска права и стандард живота у Либији делеко изнад светског нивоа - све то да би могли да спроведу унапред разрађене војне планове за комадање Либије и отмицу либијских нафтоносних поља. Дакле резолуција која је Либију представљала у изузетно позитивном светлу, одједном је мистериозно нестала са дневног реда заседања ове комисије УН, предвиђеном да се одржи ових дана!? Уместо ње усвојена је резолуција да се према Либији користе сва дозвољена и сва недозвољена војна средства, како би се извршила насилна смена Гадафијевог режима и сабсеквентно комадање, ове нафтом богате земље!?
Сада је јасно шта је мислила америчка државна секретарка Хилари Клинтон, кад је недавно узвикнула повишеним тоном „Ми губимо информативни рат“, јер коме је то потребан информативни „рат“, уколико се не спрема за стварни рат? Она је то изјавила пре пар месеци, давно пре него што се у Либији десило „спонтано дешавање народа“. А ми добро знамо, на примеру њеног супруга Била Клинтона шта значи „клинтоновско“ поимање „информативног рата“, које смо итекако осетили на својој кожи, 1999 у време „косовског рата“. Време у коме су на нашу отаџбину поред лавина уранијумских НАТО бомби, падале и лавине лажи из „гебелског“ арсенала америчког „стејт департмента“, и породичног арсенала „блудничког“ пара Клинтон.

Шта су то сакрили од јавности? У том извештају се наводи да је Гадафијев режим штитио не само политичка права, већ и економска, образовна, социјална и културна права својих грађана. Тај извештај је посебно похвалио Либију за третман религијских мањина, које су од свих муслиманских земаља најбоље заштићене у Либији. Гадафијев режим је чак био један од ретких на афричком континенту, и међу муслиманским земљама, који је у тренинг своје полиције укључио посебну обуку из области људских права.

Овде посебно треба нагласити изузетну бригу за децу, којој држава обезбеђује посебну здравствену заштиту, преглед и вакцинације у школама, бесплатне дечје вртиће и јаслице. Индекс смртности код новорођенчади у Либији је 0.8, што је верујем дупло мањи индекс него у већини европских земаља. Сигурно дупло мањи него у Србији. Животни век и животни стандард су најдужи и најбољи на целом афричком континенту. Овде је уистину тешко навести све податке које сам пронашао у свом кратком истраживању, а који на најбољи начин оповргавају ратно-хушкачку пропаганду против Либије, која ових дана стиже са већине Западних медија. Нажалост и са режимски контролисаних српских медија!

Такође, оно што Америка и водеће Западне земље, не желе да знамо, јесте чињеница да Либијци имају бесплатно здравство на светском нивоу и бесплатно образовање. Либијска влада талентованим младим Либијцима даје бесплатне стипендије да студирају широм света, и на тај начи, не само да по повратку у Либију доносе корисна знања, већ и у Либији тако стварају најтолерантније друштво, бар у том делу света. Млади брачни парови добијају од државе око 50,000 америчких долара бесповратно, да би могли да безбрижно стартују нови живот и заснују породицу. Држава даје народу масовне кредите, без камате, које често, далеко пре истека исплате, једноставно „опраштају“.

Аутомобили у Либији су јевтинији него у Европи, и свако може да их купи. Управо видимо на телевизији како „угњетавани и гологузи“ (са „реј-бан“ наочарима за сунце) побуњеници возе најскупље џипове и „пик-а-пове“. Литар бензина плаћају само 18 центи, а векну хлеба 4 цента- шта би ми Срби дали да имамо такву социјалну сигурност, или шта би за то дале „најразвијеније“ земље Европе, те исте демократске државе које их сада тако дивљачки бомбардују!? Свако у Либији ко је талентован може да бесплатно заврши факултет по избору, и свако ко хоће да ради може да нађе посао! Бојим се само, да сада када им „демократска“ Западна Европа и Америка увезу демократију тактиком спржене земље, да ће их свести на „пећински европски ниво“ у коме ми (којима је та иста Јевропа и Америка пре једну деценију увозила демократију на крилима бомбардера) живимо данас у Србији.

Управо у горњем пасусу и лежи објашњење за судбину која је задесила не само Либију, већ и Ирак, Југославију… и која се спрема многим другим снажним и независним нацијама. Оно што је заједничко свима нама (тим нацијама), јесте чињеница да смо имали исувише „добар живот“ за једну људску „подврсту“, у какве нас убрајају предаторски западни империјалисти. Једноставно, тако нешто нису могли да нам дозволе. Наравно, приликом свих криминалних војних интервенција и геноцида које су спроводили против тих држава- задњих „бастиона независности“ (како је Бржезински крстио „српски доминирану Југославију“ почетком 80-их), главни циљ је била економска и војна доминација у тим деловима света, али такође и пажљиво планирана хумана деградација Западно дезигнираних „људских подврсти“.

О томе постоји и писано сведочанство, у форми америчке председничке директиве НСДД133, која је донешена још 1984, након заједничког састанка америчког председника Роналда Регана, енглеске премијерке Маргарет Тачер и америчких десничарских „јастребова“ Збигњева Брзежинског и Хенри Кисинџера. На том састанку је донета одлука да се пост-Титова Југославија уништи, пре свега као сметња НАТО експанзији на Балкан, али и (како су они посебно нагласили) као веома успешан модел социјализма у свету! Дакле по тој логици, свака земља која није „западна“, а успешна је, мора да нестане са лица земље…

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Čet 24 Mar - 23:32:52


ТЕНК ПРОТИВ “ТОМАХАВКА“

Пише: Јуриј Гаврилов



Либијска војска нема чиме да се супротстави ракетним ударима коалиције.

Посматрано с техничке тачке гледишта, Гадафијева војска једва да има чиме да се супротстави снагама коалиције ангажованим за операције у Либији.

Не ради се само о одсуству средстава ПВО, авиона или тенкова. Њих либијски вођа поседује, и то у приличном броју. Према неким подацима, оружане снаге те афричке државе имају скоро 300 авиона, хеликоптера и велики арсенал артиљеријско -ракетних комплекса .

Међутим, ту се ради углавном о оружју које је произведено још у совјетском периоду и које је требало већ одавно или отписати, или модернизовати, па оно сада вреди можда само за борбу против побуњеника и гушење побуне. Ето – рецимо, Гадафијеви пилоти лете још увек на нашим ловцима МиГ – 21 и ловцима-бомбардерима Су-17, који су већ одавно избачени из наоружања армије Русије. То исто важи и за већ одавно купљене комплексе ПВО С-75 и С-125. Отприлике такву исту технику су својевремено, покушавале да примене југословенске војне снаге против америчких ваздушних напада. Показало се да су им резултати били слабе ефикасности. И сада - што се Либијаца тиче, војни експерти износе песимистичке прогнозе. Можда би једини озбиљан аргумент у борби са страним ваздухопловима могли бити комплекси С-200. Међутим, већ јуче су се појавила саопштења да су већ одмах у почетку операција њихови положаји уништени.

И заиста, војска Либије тешко може да се бори против ултрапрецизног оружја Американаца и Енглеза. Они своје главне ударце врше по положајима владине војске - не из ваздуха, него са бродова и подморница са Медитерана.

Крилате ракете “Томахавк“ уопште нису осетљиве на ударе застарелих средстава ПВО, Мада је у Русији водио преговоре о набавци ракетних ПВО система С-300ПМУ2, "Тор-М1", "Бук-М1-2" и авиона Су-30МК2, и МиГ-29СМТ. Гадафи није успео да наоружа своје војне снаге том новијом опремом. То показује да су резултати ове војне операције били познати и пре њеног започињања. Сада се може само говорити о тактици коалиције, као и о томе колико дуго ће борбе трајати.

Уколико се генерали НАТО-а ограниче само на оно што захтева резолуција СБ УН – тј. на ваздушну изолацију Либије, војне операције ће се завршити само за неколико дана – највише једну недељу. Али, ако дође до одлуке о слању сувоземних снага у ту земљу, операција ће се растећи на дуго времена и вероватно ће се поновити ирачки свенарио.

Тешко је поверовати да ће се западни главари, пошто су већ пред обалом Либије сконцентрисали толике снаге људства и ратне технике, задовољити постизањем само оног званично прокламованог циља – тј. тиме да принуде Гадафија да обустави ударе на устанике, које Запад и САД тврдоглаво називају цивилима. Више је него јасно да је главни циљ – сам либијски вођа, Гадафи, а још прецизније: његово уклањање са положаја шефа те афричке државе.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 9:48:18



25. 03. 2011. 15:18h | Vestionline

Francuzi: Napad na Libiju trajaće nedeljama

Šef francuskog generalštaba admiral Eduar Guijo rekao je danas da misli da će savezničke vojne operacije u Libiji trajati nedeljama, a ne mesecima.

"Sumnjam da će biti gotovo za nekoliko dana, mislim da će to biti za nekoliko nedelja, a nadam se da neće biti za nekoliko meseci", rekao je admiral Guijo radiju Frans info, a preneo AFP.

"Striktno govoreći, tu neće doći do situacije da se vojno zaglibimo, jer je, očigledno, rešenje političko. Jasno, sada je pitanje da se pronađe političko rešenje, ali to nije moj domen", dodao je Guijo.


Admiral je rekao takođe da je jedan francuski avion tokom noći uništio jednu artiljerisjku bateriju uz pomoć laserski navođene rakete.
Cilj je, dodao je Guijo, bio van grada Adždabije koji je po njegovim rečima "još u rukama privremenog tranzicionog saveta", novoosnovanog političkog tela libijskih pobunjenika.
Zajedno sa SAD i Britanijom, Franuska od prošle subote predvodi međunarodnu kampanju vazdušnih udara na Libiju, kako bi zaštitili snage pobunjenika koji žele da zbace s vlasti režim Moamera Gadafija.



Hrvatska učestvuje u operacijama u Libiji?



NATO savez će uskoro preuzeti potpunu kontrolu nad operacijom kojom se sprovodi rezolucija Saveta bezbednosti UN o uspostavljanju zone zabrane letenja nad Libijom i zaštite civila u toj zemlji, a hrvatski oficiri bi mogli dobiti zadatke u komandnim centrima i odatle upravljati napadima, piše "Jutarnji list".



List citira hrvatskog ministra odbrane Davora Božinovića da Hrvatska podržava akciju protiv diktatora i da, kao članica NATO saveza, raspravlja o razmerama uključivanja, ali da verovatno neće slati svoje snage u operaciju.


"Jasno je da je Hrvatska donela političku odluku da su udari na Gadafijeve snage, koje je odobrio i UN, prihvatljivi. Sad se postavlja pitanje hoće li naša zemlja morati slati neke snage u operaciju. Odgovor je ne, jer slabo stojimo s avionima, a bolje nije ni s brodovima. Neki bi hrvatski oficiri mogli dobiti zadatke u komandnim centrima u Italiji i Belgiji i odatle upravljati napadima", prenosi list.

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 9:51:27


Напад на Либију као почетак нечег много већег

Небојша Васовић

У децембру 1951. године, после много година под туђом влашћу, Либија је прогласила независност, под именом Либијско Уједињено Краљевство, и њен први и једини монарх био је краљ Идрис. Идрис је гајио срдачне односе са западним земљама Великом Британијом, Сједињеним Државама, Француском и Италијом. Велика Британија и Сједињене Државе имале су велике војне базе на либијској територији.

Владавина краља Идриса трајала је до 1969. године, када га је, државним ударом, на власти сменио Моамер Гадафи, тада двадесетседмогодишњи официр либијске армије.

Прва одлука Моамера Гадафија, “вође револуције“ (како је називан у државним документима и званичној либијској штампи), била је да затвори стране, америчке и британске војне базе.


У Либији постоји око 140 мањих и већих кланова и племена. Либијским дијалектом арапског језика говори приближно 80 процената становништва, док преосталих 20 процената употребљава језик Туарега и Бербера, Тамазигт.


После тога, национализовао је знатан део страних нафтних и трговачких предузећа која су пословала у Либији.

Западна штампа и телевизија, већ четрдесет година, не престају да нападају либијско руководство, на челу са Гадафијем.

Либија је земља Магреба, области у северној Африци. Граничи се са шест земаља, укључујући Тунис на западу и Египат на истоку. На северу има дугу природну границу – Медитеранско море. Са површином нешто мањом од 1800 000 квадратних километара, Либија је по величини четврта земља у Африци и седамнаеста на свету (приближно је величине Аљаске). Либија има обалу дугачку 1770 километара, што је најдужа медитеранска обала неке афричке земље. Део Медитерана који се граничи са Либијом често се назива Либијско море.

Близу 90 процената површине Либије је пустиња. Либијска пустиња спада у најсувље и најтоплије области на планети. Постоје места где киша не пада деценијама, а у градићу Ал Азизија, шездесетак километара од Триполија, у септембру 1922. године, измерена је температура од 57,8 степени Целзијуса, највиша температура икада измерена на Земљи.

Либија има око 6,5 милиона становника и око половине становника има мање од 15 година. 1964. године Либијаца је било тек нешто више од 1,5 милион. Стопа прираштаја је средином осамдесетих година двадесетог века износила 4 процента и била је једна од највиших на свету.


Ислам је преовлађујућа религија у Либији. Од 97 процената становништва исламске вероисповести, сунита је више од 85 процената.


Становници који су некада, по традицији, живели у шаторима, номадски, данас углавном живе у градовима. Близу 90 процената Либијаца живи у градским насељима, а сваки пети становник Либије живи у Триполију, највећем либијском граду.

На уском појасу земље дуж медитеранске обале, који заузима мање од 10 процената територије ове државе, живи око 90 процената становника.

У Либији постоји око 140 мањих и већих кланова и племена. Либијским дијалектом арапског језика говори приближно 80 процената становништва, док преосталих 20 процената употребљава језик Туарега и Бербера, Тамазигт.

У последњих тридесетак година, либијско руководство улагало је велике напоре да повећа општу писменост и подигне образовни ниво становништва. Основну школу, која траје девет година и обавезна је у Либији, похађа нешто мање од 770 000 ученика, док трогодишњу средњу школу похађа око 720 000 ученика. Близу 290 000 студената студира на неком од либијских Универзитета, што је, у односу на број становника, приближно два пута више него у Саудијској Арабији.

Први либијски универзитет основан је краљевским декретом, 1951. године, у Бенгазију. Школске 1975 године број студената износио је 13 400 и студирали су на два државна Универзитета, а тридесет година касније број студената премашио је 270 000 и студирали су на девет Универзитета.

Либијско високо образовање углавном се финансира из средстава државног буџета, а у последњих десетак година акредитован је и мали број приватних установа. На образовање је 1998. године, када је цена нафте била шест пута нижа него данас, одлазило 38,2 процента државног буџета.

Пораст опште писмености, такође је показатељ промена које су се догодиле у либијском друштву. Почетком осамдесетих година двадесетог века општа писменост износила је између 50 и 60 процената одрасле популације, односно око 70 процената за мушкарце и 35 процената за жене. Године 2004. општа писменост процењивана је на око 82 процента одраслог становништва, односно око 92 процента за мушкарце и око 72 процента за жене.


Производни сектор изван нафтног сектора, који чини око 20 процената бруто – друштвеног производа, раније окренут углавном пољопривреди, данас укључује и производњу гвожђа, челика, алуминијума и петрохемијских производа.


Ислам је преовлађујућа религија у Либији. Од 97 процената становништва исламске вероисповести, сунита је више од 85 процената.

Привреда Либије примарно зависи од прихода нафтног сектора, који чини готово сав извоз и више од половине бруто друштвеног производа. Откриће лежишта нафте и природног гаса 1959. године, трансформисало је Либију од веома сиромашне земље у (тада) најбогатију земљу Африке. Почетком осамдесетих година двадесетог века, Либија је била једна од најбогатијих земаља на свету, њен бруто друштвени производ по становнику био је виши од развијених земаља као што су Италија, Јужна Кореја или Нови Зеланд.

Потврђене резерве нафте у Либији највеће су у Африци и износе 6,6 милијарди кубних метара, што је отприлике једна шестина количине коју, по званичним извештајима, поседује Саудијска Арабија.

Високи приходи од нафте и мали број становника омогућили су либијској држави да обезбеди висок ниво социјалне сигурности, посебно у областима становања и образовања.

У поређењу са суседним земљама, ниво апсолутног и релативног сиромаштва у Либији је изразито низак.

У последњој деценији, либијско руководство спроводи економске реформе као део шире кампање за реинтеграцију земље у глобалну капиталистичку економију. Ови напори добили су замах после укидања санкција УН у септембру 2003. године. У децембру исте године Либија се јавно одрекла програма за производњу оружја за масовно уништење (што је, иначе, споран назив и често се користи више у политичком него у техничком значењу речи).

Последњих година руководство Либије смањило је државне субвенције и објавило планове опсежне приватизације. Приватизовано је више од 100 државних предузећа од 2003. године, укључујући прераду нафте, туризам и грађевинарство, и од тих стотину предузећа 29 је прешло у стопроцентно страно власништво.

Производни сектор изван нафтног сектора, који чини око 20 процената бруто – друштвеног производа, раније окренут углавном пољопривреди, данас укључује и производњу гвожђа, челика, алуминијума и петрохемијских производа.

Многе међународне нафтне компаније вратиле су се у земљу, укључујући и гиганте Шел (Shell) и Ексонмобил (ExxonMobil).


Суштина тих оптужби била је, укратко, да држава Либија, под вођством Моамера Гадафија, чини све оно што цивилизоване, културне, слободне, демократске, правно уређене, пре свега западне, земље, не чине и да агенти државе Либије раде све оно што агенти ЦИА – е или МИ6, на пример, никако не раде.


Треба истаћи да је квалитет живота у Либији, мерено индексом HDI (Human Development Index) изнад нивоа квалитета живота становника Србије. Као меру квалитета живота у некој земљи, индекс HDI увели су у употребу 1990. године пакистански економиста Махбуб ул Хак и индијски економиста, нобеловац, Амартја Сен. Одређивање HDI индекса за поједину земљу укључује очекивану дужину живота, општу писменост, приступ образовању, животни стандард и, посебно, начин на који заједница брине о деци.

На листи земаља рангираних по вредности HDI индекса за 2010. годину Либија се налази на 53. месту (са вредношћу индекса 0,755), а Србија на 60. месту (са вредношћу индекса 0,735).

На врху листе, по критеријумима HDI индекса, налази се Норвешка, за коју процењена вредност индекса износи 0,938.

Ако је Гадафи био диктатор, онда је та диктатура коришћена, између осталог, и за подизање образовног нивоа и побољшање квалитета живота становништва.

Однос према Либији у последњих четрдесет година, посебно Велике Британије, Сједињених Држава и Француске, никада није био благонаклон.

Штампа и телевизија западних земаља тврде да су либијски агенти обучавали и финансирали терористе широм света, Палестинску ослободилачку организацију, Црвене бригаде, Ирску републиканску армију, Јапанску црвену армију, Исламску легију, Исламистичке и комунистичке терористичке групе на Филипинима, да су чак покушавали да радикализују Маоре на Новом Зеланду, да су Гадафи и остали високи чиновници либијских власти хвалили учинке терористичких акција свуда по свету, између осталих у Јапану 1972. године и у Риму и Бечу 1985. године, да су „те масакре називали херојским делима“, да је лично Гадафи „аплаудирао“ убиству Анвара ел Садата председника Египта, 1981. године, отворено говорећи да је то „казна“ због мировног споразума са Израелом, да је помагао Иди Амина, Бокасу, Менгистуа, Чарлса Тејлора, Омара ал Башира, да је промовисао нафтни ембарго као политичко оруђе, „надајући се да ће пораст цена нафте и нафтни ембарго из 1973. године натерати Запад да престане да подржава државу Израел“, да су либијски агенти умешани у бомбашке нападе у Риму и Бечу 1985. године, у бомбашки напад у ноћном клубу „Ла Белле“ у Западном Берлину 1986. године, у експлозију Пан – ам – овог авиона изнад Локербија, у Шкотској, са 270 мртвих, 1988. године, у експлозију француског путничког авиона изнад Нигера, са преко 170 мртвих, 1989. године, да поменемо само неке од многобројних терористичко – бомбашких напада у које су либијски агенти умешани, да је ирска морнарица пресрела брод из Либије пун оружја намењеног ИРА – и 1973. године, да су француске власти заплениле 150 тона оружја послатог из Либије на трговачком броду и намењеног европским терористичким групама 1987. године, да је држава Либија гајила „блиске везе са режимом Слободана Милошевића“ и да се Гадафи „сврстао на страну православних Срба а против Муслимана у Босни и Албанаца на Косову, да је Гадафи „подржавао Милошевића и онда када је Милошевић већ био оптужен за етничко чишћење Албанаца великих размера“, да су либијски агенти одржавали блиске везе са КГБ – ом, источно – немачком тајном полицијом Штази и Фиделом Кастром од доласка Моамера Гадафија на власт.


Људи који су данас спремни да погину у борби против Гадафија, за слободу, сутра ће бити спремни да погину у борби против окупационих трупа Француске, САД и Велике Британије, опет за слободу.


У последњих четрдесетак година, либијско руководство, на челу са Гадафијем. оптуживано је много, упорно, доследно и систематски.

Суштина тих оптужби била је, укратко, да држава Либија, под вођством Моамера Гадафија, чини све оно што цивилизоване, културне, слободне, демократске, правно уређене, пре свега западне, земље, не чине и да агенти државе Либије раде све оно што агенти ЦИА – е или МИ6, на пример, никако не раде.

Због таквих оптужби, на Гадафија је више пута покушан атентат. Можда најпознатији покушај је операција „Ел Дорадо Кањон“, изведена у априлу 1986. године. Циљ ове операције био је ликвидација Моамера Гадафија (без вођења рачуна о евентуалној погибији чланова његове породице). Циљ није остварен, али је зато, у овом „хируршком бомбардовању“, по америчким изворима, убијено 45 либијских војника и официра и 15 либијских цивила. Ова операција, која није дело државно – бомбашког тероризма, спроведена је по наређењу тадашњег америчког председника Роналда Регана.

Кључна грешка коју је Моамер Гадафи учинио у последњој деценији, је то, што није, претходно ојачан и припремљен, изашао на изборе. На таквим изборима он би, врло вероватно, и победио.

Образованим становништвом, које пристојно живи, није се више могло управљати на стари начин и то је, највероватније, разлог грађанске побуне која је избила у фебруару ове године.

Не знам како ће се завршити рат против Либије, који су управо започеле Француска, Сједињене Државе и Велика Британија. Знам само да по подацима које је објавио Центар за нову америчку сигурност (Center for a New American Security), источна Либија (Бенгази и околина), центар побуне против Гадафија, даје више страних бораца, по становнику, међу побуњеницима у Ираку од било ког региона у Арапском свету.

Људи који су данас спремни да погину у борби против Гадафија, за слободу, сутра ће бити спремни да погину у борби против окупационих трупа Француске, САД и Велике Британије, опет за слободу.

Одлучност Гадафија да остане у Либији, бори се и, ако треба, ту и умре, има многе поштоваоце широм света.

Речи „ово је моја земља, овде ћу да умрем“, многим људима у многим земљама света не звуче празно, већ имају дубље, патриотско значење.

Напад на Либију могао би бити почетак нечега много већег.

Читав међународни контекст, нарочито у поређењу са нападом на нас 1999.године, положај великих сила, тада и данас, укључујући и утицај економских односа у свету, заслужују читав посебни текст, па то овом приликом нисмо разматрали.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 9:53:51


Либија: Косовски сценарио, по други пут
Дајана Џонстон

Још једна НАТО интервенција?

После скоро дванаест година након што је НАТО бомбама комадао Југославију, и откинуо покрајину Косово од Србије, постоје показатељи да се војни савез спрема за још један победнички подухват у виду "хуманитарног рата", овога пута против Либије. Разлике су, наравно, огромне. Али размотримо најпре неке од узнемиравајућих сличности.

Сатанизовани лидер

Попут "новог Хитлера", човека кога волите да мрзите и треба да уништите, Слободан Милошевић је 1999. био новајлија у односу на Моамера Гадафија данас. Медији су имали мање од деценије да претворе Милошевића у монструма, док су у случају Гадафија на томе радили неколико деценија. Уз то, Гадафи је интригантнији, ређе говори енглески и у јавности се појављује у одори која изгледа као да ју је креирао Џон Галијано (још једно недавно етикетирано чудовиште). Овај егзотични аспект побуђује предачко исмевање и презир за мање културе уз чију је помоћ Запад освојен, Африка је колонизована и Летњу резиденцију у Пекингу опустошили су војници снага Запада који су се борили да би свет био безбедан за опијумску зависност.

Хорски наступ "ми морамо нешто да предузмемо"

Као што је то био случај са Косовом, тако и сада лешинари кризу у Либији доживљавају као прилику да афирмишу власт. Бесловесни Џон Ју, правни саветник који је подучавао администрацију Буша Другог у вези са предностима које имају технике мучења заробљеника, искористио је Волстрит Џорнал како би посаветовао Обамину администрацију да игнорише Повељу УН и похрли у окршај са Либијом. "Остављајући по страни застарела правила УН, Сједињене Државе могу да спасу животе, побољшају добробит на глобалном нивоу, и служе својим националним интересима у исто време", проглашава Ју. И други водећи теоретичар хуманитарног империјализма, Џефри Робертсон, рекао је листу Индипендент да, упркос томе како то може изгледати, кршење међународног права јесте по закону.

Авети "злочин против човечности" и "геноцид" призвани су како би се оправдао рат

Као што је то био случај на Косову, унутрашњи сукоб између владе и наоружаних побуњеника приказује се као "хуманитарна криза"у којој се само за једну страну, то јест владу, претпоставља да је "злочиначка". Ова априори криминализација изражава се апеловањем на међународно судско тело да испита злочине за које се претпоставља да су извршени, или да се ради на томе да буду почињени. У свом чланку[1] објављеном на страни коментара на мишљење едиторијала, Џефри Робертсон је кристално јасно објаснио како се Међународни кривични суд користи за уобличавање сцене за евентуалну војну интервенцију. Он је објаснио како се МКС може искористити од стране Запада у сврху избегавања ризика од вета у Савету безбедности.

"У случају Либије, најмање што је Савет до сада учинио, јесте постављање важног преседана, једногласно одобравање препоруке Међународном кривичном суду. [...] Дакле, шта ће се десити ако непохапшени либијски оптуженици погоршају своје злочине – на пример: вешањем или хладнокрвним убијањем својих противника, потенцијалних сведока, цивила, новинара или ратних заробљеника?" [Имајте у виду да за сада нема "оптужених" нити доказа "злочина" који, наводно, могу да "погоршају ситуацију" на различите начине какви би само могли да се замисле.) Али Робертсон силно жели да пронађе прилику да НАТО "прихвати изазов бачене рукавице" уколико Савет безбедности не одлучи да предузме неке кораке.]

"Недостаци у Савету безбедности захтевају признавање ограниченог права, без повереног мандата, да савез као што је НАТО употреби силу како би зауставио злочине против човечности. То право наступа у оном тренутку када Савет безбедности идентификује ситуацију као претњу светском миру (и тако је идентификована Либија, позивајући се на једногласно упућивање тужиоцу Међународног кривичног суда)".

И тако препоручивање тужиоцу МКС земље, у којој треба да испита ситуацију, може бити изговор за вођење рата против те земље! Узгред, јурисдикција МКС би требало да се односи на државе које су ратификовале Споразум о оснивању, што, колико ја разумем ситуацију, није случај са Либијом – нити са САД. Велика је, међутим, разлика између овог случаја у ком су Сједињене Државе успеле да убеде, присилом или подмићивањем, безброј држава потписница да прихвате споразум какав оне не би никада, ни под каквим условима прихватиле ако би неко покушао да неку америчку државу преступницу упуту МКС. Ова је привилегија ускраћена Гадафију.

Робертсон, члан правног тима УН, закључује да: "дужност да се заустави масовно убијање невиних најбоље би се остварила ако сами затраже нашу помоћ, чиме би се учинило да се у кристално јасном светлу употреба силе од стране НАТО-а види не само "легитимном", већ законитом."

Левичарска идиотерија

Пре дванаест година, већина земаља европске левице подржала је "рат на Косову", што је утрло НАТО-у бескрајни пут којим сада наставља у остварењу циљева у Авганистану. Пошто ништа нису научили, многи су изгледа спремни за понављање истог перформанса. Коалиција странака која себе назива европском левицом изјавила је да "снажно осуђује репресије злочиначког режима пуковника Гадафија", а позвала Европску унију да "осуди употребу силе и да брзо реагује како би заштитили људе који су мирно демонстрирали у борби за своју слободу". На страну што опозиција Гадафију није само "мирно демонстрирала", већ се делом и дигла на оружје, што се своди на осуду употребе силе од стране једних, али не и од других - али је мало вероватно да политичари, који су израдила нацрт ове изјаве, уопште и схватају шта њоме говоре.

Ограничену визију левице илуструје изјава у троцкистичком стилу да: "Од свих Гадафијевих злочина, без сумње најтежи је и најмање познат, његово саучесништво у миграционој политици ЕУ..". Јер, далеко лево, Гадафијев највећи грех је сарадња са Западом, као што Запад треба да буде осуђен за сарадњу са Гадафијем. Ово је левица која, завршава у крајњој конфузији.

Избеглице

Маса избеглица која је са Косова бежала када је НАТО почео своју кампању бомбардовања, коришћена је као оправдање за то исто бомбардовање, без независне истраге различитих узрока тог привременог егзодуса – чему је главни разлог вероватно било само бомбардовање. Данас би, из медијског начина извештавања о великом броју избеглица које напуштају Либију од како су почели проблеми, јавност могла да стекне утисак да они беже од Гадафијевог прогона. Као што је често случај, медији пажњу усмеравају на изглед појаве без тражења објашњења. Мало разматрања могло би да попуни информативну празнину. Веома је тешко поверовати да Гадафи истерује иностране раднике које је његов режим довео у Либију да спроведу важне инфраструктурне пројекте. Прилично је јасно да су неки од "демократски настројених" побуњеника заправо напали стране раднике из чисте ксенофобије. Гадафијева отвореност ка Африканцима посебно је увредљива за одређени број Арапа. Али, нема потребе да се превише о томе говори, јер су они сада наши "добри момци". Ово помало личи на превид случајева албанских напада на Роме на Косову, које су НАТО окупатори правдали на основу тога да су "Роми сарађивали са Србима".

Осама бин Ладен

Још једна сличност између бивше Југославије и Либије јесте да су Сједињене Државе (и њихови НАТО савезници) још једном завршили на истој страни са њиховим старим пријатељем из авганистанских муџахединских дана, Осамом бин Ладеном. Осама бин Ладен је био савезник из сенке исламистичкој партији Алије Изетбеговића током грађанског рата у Босни, и то је чињеница коју су НАТО силе пажљиво криле. Наравно, западни медији су навелико одбацили Гадафијеву тренутну тврдњу да се он свим силама бори против Бин Ладена. Међутим, борба између Гадафија и Бин Ладен је веома реална и почиње још 11. септембра 2001. нападом на куле близнакиње и Пентагон. И заиста, Гадафи је био први који је покушао да упозори Интерпол на Бин Ладена, али није наишао ни на какву сарадњу од стране САД. У новембру 2007. године, француска новинска агенција АФП известила је да су лидери исламистичког покрета у Либији саопштили да се прикључују покрету Ал Каида. Попут муџахидина који су се борили у Босни, та либијска исламистичка група формирана је 1995. и обучавали су је ветерани САД подржавајући тако борбу против Совјета у Авганистану 1980-их. Њихов проглашени циљ био је рушење Гадафија у циљу успостављања радикалне исламистичке државе. База радикалног ислама одувек је била у источном делу Либије, где је садапња побуна и избила. Будући да на ову побуну ни мало не личе мирне демонстрације народних маса које су збациле диктаторе у Тунису и Египту, али има јасно уочљиву милитантну компоненту, сасвим се оправдано може претпоставити да исламисти учествују у побуни.

Одбијање преговора

Године 1999. Сједињене Државе су свим силама настојале да искористе кризу на Косову за нову НАТО мисију "изван области" и своје ватрено крштење. Шараду мировних преговора у Рамбујеу торпедовала је државна секретарка Мадлен Олбрајт, која је гурнула у страну умереније лидера косовских Албанаца у корист Хашима Тачија, младог лидера "Ослободилачке војске Косова", непоправљиво повезане са мрежом криминалних активности. Албански побуњеници на Косову су били „мешана врећа“, али како то често и бива, САД су завукле у њу руку и извукле најгоре од њих.

У Либији, ситуација може бити и гора

Мој је утисак, делом као резултат посете Триполију пре четири године, да је садашња побуна још и „више измешана врећа“, са озбиљним потенцијалом унутрашњих контрадикција. За разлику од Египта, Либија није насељена историјска држава, са хиљадама година дугом историјом, јаким осећајем националног идентитета и дугом политичком културом. Пре пола века, била је то једна од најсиромашнијих земаља у свету, и још увек није у потпуности изашла из своje племенске структуре. Гадафи је, на свој ексцентрични начин, био фактор модернизације, користећи прихода од нафте да подигне животни стандард до једног од највиших на афричком континенту. У опозицији су му, парадоксално, с једне стране су му реакционарни традиционалистички исламисти, који га сматрају јеретиком због његових релативно прогресивних ставова, а с друге стране корисници западне модернизације и подршке, који се стиде Гадафијевог имиџа и његове жеље за још већом модернизацијом. А постоје и друге тензије које могу довести до грађанског рата, чак и распада земље дуж географске линије.

За сада, пси рата њушкају около у потрази за још више крвопролића него што се стварно десило. Заиста, САД је изазвала ескалацију сукоба на Косову како би се "морало интервенисати", а исто се дешава и сада у Либији, где неукост Запада, шта би могао да уради, долази још више до изражаја.

Чавезов предлог за неутрално посредовање како би се спречила катастрофа, јесте пут мудрости. Али, изгледа да је сама идеја решавања проблема мирним посредовањем, а не силом, у НАТОланду испарила.

Дајана Џонстон је аутор Крсташки рат лудака: Југославија, НАТО и обмањивања Запада.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 9:56:12


Либијски рат 2011.
Стратфор

Либијски рат је сада отпочео. У њему су сучељени (с једне стране) коалиција снага ЕУ плус САД, шачица арапских држава и либијски побуњеници – а (с друге стране) влада Либије. Далекосежни циљ, мада он није јасно изречен, је промена режима – уклањање владе либијског вође Муамера Гадафија и постављања на њено место једног новог режима, који би се заснивао на побуњеницима.

Према томе, није у питању сама мисија, него: коју стратегију треба следити. До које мере је коалиција – или бар неки од њених чланова, спремна да иде, како би се остварила промена режима и савладале последице те смене? Колико средстава су спремне да пруже, и колико дуго су спремне да се боре? Треба се подсетити да је у Ираку и у Авганистану окупација постала суштина рата, а да су промене режима биле само његов први чин. Могуће је да коалициони партнери још нису донели одлуку о стратегији, или чак и да се о њој нису још ни сложили. Дакле, без обзира на то до које мере су они спремни да иду током ове мисије, хајде да сада размотримо прве фазе рата .


Као и у ранијим ратовима, пре 1991-е године, и овај рат је започео потпуно јавним припремама, током којих су се коалициони партнери погађали о основним цртама, тражили међународну подршку и одобрење од мултинационалних организација и мобилисали своје снаге. То је чињено потпуно јавно, јер цена тајности (траћење времена и ризик неуспеха) није била вредна онога што је требало задобити: изненађења. Изненађење је од важности једино одна ако би непријатељ био у стању да мобилише отпор. Али, Гадафи је био у клопци и има ограничене војне капацитете – дакле, тајност није била неопходна.


Док се све то одгравало, и пре но што су донете коначне одлуке, у Либију су већ биле убачене специјалне оперативне снаге за две мисије. Прво – да ступе у контакт са побуњеничким снагама и припреме их за наступајуће догађаје, да формирају канале комуникација и логистике и да већ оформе неку врсту послератног политичког костура. Други циљ је био да идентификују циљеве за нападе и да о њима пруже што је могуће свежије информације. Познато нам је да су оперативци британских специјалних снага били у Либији и мислимо да су тамо деловале и специјалне снаге и обавештајци других држава.

Рат отпочиње двема врстама напада. Први напади су напади са циљем обезглављивања или изолације државне командне структуре. То може подразумевати и операције за убиства вођа – као што су Гадафи, његови синови, или неке друге важне вође. Такви напади зависе од специфичних обавештајних података о склоништима, укључујући и комуникације, планирања, итд., уз детаљне информације о локацијама на којима се вођство налази. Напади на зграде се врше из ваздуха – крстарећим ракетама, јер оне су нарочито прецизне код циљева који се споро крећу – а зграде су непокретне. Истовремено, авиони круже изван домашаја ПВО, у ишчекивању информација о покретним циљевима – и ако их има, спуштају се и испаљују одговарајућу муницију на циљ. Тип авиона који се за то користи, зависи од моћи ПВО, времена које је на располагању пред сам напад и од муниције која је за то потребна. То може бити било шта – од конвенционалних ловаца, или стратешких “невидљивих“ летилица као што је Б-2 амерички бомбардер (ако САД одобре њихову употребу). Снаге специјалних оперативаца могу већ да буду на терену и обележавају циљ за употребу ласерске муниције, која је веома прецизна – али изискује осветљавање.

Паралелно са овим нападима, врше се напади на аеродроме, складишта горива и сл., са циљем да се приземљи либијско ваздухопловство. Такође, врше се напади из ваздуха, или помоћу крстарећих ракета на радаре и велике статичке позиције (SAM) ракета земља-ваздух. Усто, наступају авиони “дивље ласице“ (“wild weasel” aircraft)[1] који патролирају трагајући за покретним SAM системима ради њиховог уништавања. Пошто су те инсталације покретне, њихово откривање је комплексно. Оне ступају у дејство онда када им то одговара – у зависности од сопственог запажања за могућности активирања. Због тога је и комплетно уништавање антиракетних система зависно делом и од самих Либијаца. Неко време може постојати опасност за савезничке авионе од тих покретних система и од ракета које се носе на рамену, мада Гадафијеве снаге могу имати тешкоће да било шта оборе.

Ово је све поглавље у коме су САД и Запад углавном врло успешни. Али – то је само почетак рата. Гадафијеве основне способности леже у конвенционалном оклопном оружју, а нарочито артиљерији. Уништавање његовог ваздухопловства и изолација његових снага неће само по себи довести до победе. Прави рат је копну. Битно питање је мотивација његових снага: ако оне разумеју да је предаја неприхватљива, или по њих погибељна, онда могу да наставе са борбом. У том тренутку, коалиција мора да донесе одлуку да ли да напада из ваздуха и уништи Гадафијеве копнене снаге . То је изводљиво – али никада није сигурно да ли ће успети. Осим тога, то је и фаза у којој почиње да расте број цивилних жртава. Парадокс рата који се започиње са циљем окончавања људских патњи је да средства да се то оствари могу и сама изазвати велике људске патње. То није само теоретска тврдња. И, то може бити тренутак када се и присталице рата са циљем окончања патњи, могу окренути против (сопствених) политичких вођа због тога што ови не успевају да без жртава окончају те патње. Треба се подсетити да је Садам Хусеин био омрзнут од свих, али они који су га мрзели и презирали често нису били вољни да плате цену његовог свргавања. А, Европљани су ти који су посебно осетљиви по том питању.

То иде до тачке на којој се поставља питање да ли ће ово остати ваздухополовна операција, као што је било Косово, или ће постати и копнени рат. Косово је било идеално, али Гадафи није Слободан Милошевић и он може да сматра да нема излаза ако се преда. За њега то може бити прави егзистенцијални сукоб – док он то за Слободана Милошевића није био. Могуће је да ће се Гадафи и његове присталице опирати. То је велика непознаница. Овде настаје избор између дуготрајног продужавања ваздушних операција без јасног исхода – или вршења инвазије. То потеже питање: чије трупе би вршиле инвазију? Египат изгледа вољан – али међу тим двема државама постоји дуго непријатељство, па се на египатске акције (са либијске стране) не би баш гледало као на неко ослобађање. Инвазију би могли извршити и Европљани... Тешко је замислити да би Обама на своју руку прихватио трећи рат против муслимана. Ово је тачка на којој ће та коалција бити подргнута стварном испиту.


Ако дође до инвазије, она ће вероватно успети. Онда настаје питање да ли ће Гадафијеве снаге кренути у опозицију и у покрет отпора. То опет зависи од њиховог морала, али и од (нашег) држања. Американци су испровоцирали покрет отпора у Ираку тиме што су Баатисте гурнули у неиздржљив положај. У Авганистану, талибани су и без тога да буду дефинитивно побеђени сишли са власти - а онда су се прегруписали, преформирали и вратили. Не знамо шта би Гадафи могао да учини – или не. Очигледно, то је велика неознаница.


Проблем у Ираку није био у специјалним снагама, ни у операцијама обезглављивања, или неутралисању непријатељске ПВО. Није био ни у победи над ирачком војском на терену. Проблем је био у окупацији – када се непријатељ преформирао и покренуо покрет отпора против Америке, којој је било изузетно тешко да се против њега бори.

Дакле, успеси следећих дана неће нам ништа казати. Чак и ако се Гадафи преда, или буде убијен, чак и ако инвазија не постане неопходна ,изузев неке мале снаге за подршку (антигадафијевским) устаницима – могућност покрета отпора (против Запада) остаје. Не знамо да ли ће до тога доћи – све док не дође. Према томе – једино изненађење ове фазе операција је ако до тога не дође.

Донета је одлука да је мисија: промена режима у Либији. Стратешка секвенца догађања, још од 1991 г. је била рутински развој до рата – овог пута са значајнијом компонентом из ЕУ. Први дани ће протећи изванредно добро, али они неће одредити да ли је рат био успешан, или не. Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.

Џорџ Фридман

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 9:59:06




Валкире америчке спољне политике: Хилари, Саманта и Сузан

Џејкоб Хејлбрун

Валкире америчке спољне политике: Хилари Клинтон, Саманта Пауер и Сузан Рајс

Супротно увреженом мишљењу, рат у Ираку нису произвели само неоконзервативци. Заговарали су га и либерални јастребови. Побратимство две фракције гурало је заједно ту причу. Савез искован у Босни, заварен у Ираку, а затим је изгледало да се распао као да су либерални јастребови дезертирали. Али сада су либерални јастребови поново међу нама – и то са двоструким жаром.

Вашингтон пост извештава да су три саветнице – Хилари Клинтон, Сузан Рајс и Саманта Пауер – све у свему, одговорне за убеђивање председника Обаме – противно саветима Роберта Гејтса и других припадника војног естаблишмента – да је бомбардовање Либије добра идеја. Пауер је осудила америчку спољну политику зато што није довољно учинила да би се избегли геноцидни ратови, конкретно у Босни и Руанди. Бил Клинтон је и сам рекао да је његов највећи жал што није интервенисао у Руанди како би зауставио крвопролиће.

Сада ове Валкире[1] иностраних послова желе у јахачки поход и нову хуманитарну мисију спасавања либијског народа од његових угњетача. Али хоће ли на крају бити хепиенд? Или ће то бити нова епизода у серијалу ’сумрак богова’ – и још један ударац за репутацију моћне Америке?

Обама до сада није јасно рекао шта би бомбардовање заправо требало да постигне. Администрација демантује да је циљ збацивање пуковника Гадафи са власти. Али наравно да јесте. Сада када је покренута кампања бомбардовања, било би апсурдно оставити га на власти. Он би био моћнији него икада.

Ендру Баћевић има право кад у Вашингтон посту тврди да је неизбежно застрањење мисије[2]: "Очекујем да овакав делимични успех доведе до позива на ширење операција у циљу промене режима". Промена режима. Дакле, Обама – а са њим и Америка – су се вратили Бушовој доктрини.

Бушова доктрина је заправо хипертрофирана верзија Вилсоновског интернационализма. Вудро Вилсон је напао више земаља него било који други председник. Ратовао је против рата. Вашингтон никада није престао да то чини.

Улози су велики за Обаму. Виши него што би му се допало. Ако успе у стварању некаквог привида демократије у Либији, ући ће у историју као велики даса. У супротном, ризикује да постане редукована верзија Џорџа Буша – и да се запетља у кучинама трећег рата. Обама је покушао да следи опрезан курс, наравно, користећи Арапску лигу као смоквин лист. Наводно, акцију предводе Французи и Британци.

Али у коначној инстанци, само Америка може предузети било какву озбиљну акцију. Сада када се укључила у работу, мора ићи до краја. Званичници администрације стално говоре да они не покушавају да убију пуковника. Па, зашто да не? Администрација се извештила у објашњавању шта све либијска интервенција није. Али, не обавестише нас шта она јесте. По том питању уточиште налазе у делфијским ребусима.

Уколико би пак акција кренула по лошем, нема сумње да Обама зна коме да припише кривицу. Клинтон, Пауер и Рајс су на интервенцију ставиле свој највећи улог. Либерални јастребови и неоконзервативци требало би да се добро припреме за нову спољнополитичку катастрофу ако се сукоб у Либији претвори у племенски рат. Елем, ово је пресудни тест за идеју хуманитарне интервенције. Ако не успе, либерални јастребови ће се опет наћи обрукани. Барем док не избије следећа криза.

Џејкоб Хејлбрун је виши уредник у The National Interest



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Pet 25 Mar - 10:01:20


Још један „изабрани рат“

Тед Гејлен Карпентер

Проницљиви критичари су изнели бројна валидна противљења западној интервенцији у Либији, почевши истицањем апсурдности тврдње председника Обаме да догађаји у тој земљи представљају "необичну и тешку" претњу по безбедност Америке и њене интересе. Реалност је да би било тешко наћи ситуацију која је мање релевантна за истинске интересе Америке. Либија је мала земља са мало политичког или стратешког утицаја изван својих граница. И Гадафи је, упркос својим многим грозоморним квалитетима, одустао и од учешћа у терористичким подухватима и од свог ембрионалног нуклеарног програма још пре много година. Иако је земља произвођач нафте средњих размера, нестабилност у њој је имала тек скроман утицај на глобално тржиште нафте. Не постоји ни стратешка, ни економска оправданост за војни поход предвођен снагама САД.


Реалност је да би било тешко наћи ситуацију која је мање релевантна за истинске интересе Америке. Либија је мала земља са мало политичког или стратешког утицаја изван својих граница. И Гадафи је, упркос својим многим грозоморним квалитетима, одустао и од учешћа у терористичким подухватима и од свог ембрионалног нуклеарног програма још пре много година.


Остали заговорници политике опреза упозорили су да чак и наметање забране летова изнад области – да не помињемо далеко робуснију и веома вероватну опцију ваздушних напада на војне либијске циљеве – може довести до много озбиљније и дуготрајније мисије. Коначно, противници новог америчког рата на помолу, истичу да су Сједињене Државе већ сувише ангажоване, и војно и финансијски, у сличној ситуацији у Ираку и Авганистану. Земља која бележи $ 1,5 трилиона савезног буџетског дефицита ове године, не би требало да тражи нове начине за трошење новца, посебно не у још једним непотребном "изабраном рату".

Али, постоје и мање очигледне замке које вребају Сједињене Државе и њене савезнике у интервенцији у Либији. Једна је да ће, макар и добронамерно мешање у име устаника, вероватно довести у сумњу у тој земљи, као и широм већег дела муслиманског света, да Вашингтон покушава да преотме либијски устанак за сопствене потребе. С обзиром на бедни углед Америке код муслиманског становништва, такве оптужбе су неизбежне и врло је вероватно да би у њих поверовали. Иако одлука Арапске лиге о подржавању зоне забране летова, може тек незнатно ублажити те сумње, то их неће елиминисати. И заиста, "арапске улице" настоје да се према режимима који су на власти у земљама Арапске лиге, односе тек мало боље од марионета Вашингтона. Када интервенција почне, оптужбе за амерички империјализам и европски неоколонијализам неће бити далеко. Та отровна атмосфера ће се задржати чак и ако западне силе успеју да се суздрже од копнене интервенције у овој мисији – а што ни у ком случају није извесно.

И коначно, Сједињене Државе и њени савезници тумарају по мрачном политичком и демографском минском пољу Либије. Западни медији и типизирана политика имају мутну слику устаника, као храбрих, демократски настројених бунтовника, одлучних да ослободе земљу од бруталног тиранина. Али у читавом проблему учествују и други, можда далеко важнији, елементи. Либија је сама по себи још један крхки, вештачки политички ентитет који су формирале европске колонијалне силе. Италија је склепала три различите провинције како би успоставила своју либијску колонију. Те области су се састојале од Киренаика на Истоку (око градова Бенгазија и Тобрука), Триполитаније на западу (око Триполија, који је постао главни град колоније), и слабо насељеног и мање важног Фезана на југу и југозападу.


Постоје и мање очигледне замке које вребају Сједињене Државе и њене савезнике у интервенцији у Либији. Једна је да ће, макар и добронамерно мешање у име устаника, вероватно довести у сумњу у тој земљи, као и широм већег дела муслиманског света, да Вашингтон покушава да преотме либијски устанак за сопствене потребе.


Кључно је да разна племена која су живела у области Киренаика и Триполитаније нису имала скоро ништа заједничко. Заправо, она су понекад била и на супротстављеним странама. Па ипак, када су победничке савезничке снаге током и после Другог светског рата преузеле од Италије контролу над Либијом, одржавали су овај нестабилни амалгам, уместо да га одвоје на своје кохерентније конститутивне делове.

А ово није тек питање од историјског значаја. Оштра подела између Киренаика и Триполитаније опстала је и након што је Либија постала независна, и то траје до дана данашњег. Није случајност да је тренутни устанак против Гадафијевог режима почео на Истоку, са побуњеничким снагама које су се брзо дочепале Бенгазија и других градова у области Киренаика. Готово све претходне (неуспешне) борбе против режима почеле су у истом региону. Гадафи је из Триполитаније и већ дуго зависи од племена са запада земље и својих безбедносних снага под доминацијом запада, што је база његове моћи. И исто тако лако као што су бунтовнички демонстранти и трупе заузимали велике циљеве на истоку, тако су предвидиво посртали залазећи дубље у област Триполитаније.

Агенда устаника и даље је неизвесна, али две су водеће могућности од којих обе представљају велики проблем за Сједињене Државе и њихове савезнике када покрену интервенцију. Једна од могућности је да лидери побуњеника желе да задрже Либију неподељену и једноставно преокрену однос снага са противничком Триполитанијом. Другим речима, победа над Гадафијевим режимом биће време за наплату дугова. Друга могућност је да они желе да поделе земљу и осигурају независност Киренаике. Постоји историјски преседан за такав циљ. Либијски монарх, краљ Идрис, рекао је Сједињеним Државама и осталим савезничким силама после Другог светског рата да жели да влада само Киренаиком, јер је сматрао да би покушај контроле већег амалгама био превише тежак подухват и довео до опасне нестабилности.


Није случајност да је тренутни устанак против Гадафијевог режима почео на Истоку, са побуњеничким снагама које су се брзо дочепале Бенгазија и других градова у области Киренаика.


Бушова администрација је у великој мери потценила дубину раздора између сунитских Арапа, шиита Арапа и Курда у Ираку, и та је груба омашка у великој мери задала приличну главобољу Вашингтону у тој земљи. Обамина администрација може бити на корак до сличне грешке у Либији. Помоћ устаницима са седиштем у Киренаици у збацивању Гадафија са власти ће готово сигурно изазвати бес код људи Триполитаније. Ако побуњеници поделе земљу, то ће постати жариште незадовољства за поражена племена – и узроковати нове притужбе против запада током већег дела муслиманског света. Чак и ако побуњеници покушају да задрже Либију неподељену, становници области Триполитаније су у обавези да се побуне против Вашингтона због новог, подређеног положаја. У сваком случају, Сједињене Државе и њихови савезници су у опасности од спотицања о ситуацију у којој ће готово сигурно стећи нове непријатеље. То је последње што је Америци потребно.

Тед Гејлен Карпентер, потпредседник за одбрану и спољнополитичке студије на Институту Кејто, аутор је осам књига о међународним односима, укључујући и Политика лошег комшије: узалудни рат Вашингтона против дроге у Латинској Америци.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Sub 9 Apr - 11:54:16

Хилари Клинтон: САД одбациле Гадафијево писмо
Пише: Вести



четвртак, 07. април 2011.

ВАШИНГТОН - Сједињене Америчке Државе одбациле су апел либијског лидера Моамера Гадафија да амерички председник Барак Обама обустави рат, понављајући да мора да поднесе оставку и оде у изгнанство.

„Господин Гадафи зна шта мора да уради”, рекла је америчка државна секретарка Хилари Клинтон, коментаришући писмо, исписано на три стране, које је примио Обама.

Гадафи је позвао Обаму да обустави „неправедни рат”.

Непотврђени извештаји из Либије, како јавља Би-Би-Си, наводе да су коалиционе снаге у једном ваздушном нападу оштетиле нафтовод.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Sub 9 Apr - 21:18:10


subota, 09. apr 2011, 14:14 -> 14:51
SRS: Podrška libijskom narodu i Gadafiju


Pristalice Srpske radikalne stranke na skupu u Beogradu podržale libijski narod i njegovog lidera Moamera el Gadafija u borbi protiv zapadnih država.

Funkcioneri Srpske radikalne stranka podržali su na skupu u Beogradu, libijski narod i njegovog lidera Moamera el Gadafija u borbi protiv zapadnih država i osudili ponašanje predsednika Srbije Borisa Tadića prema toj zemlji, ocenjujući ga kao "sramno".

Radikali su sa mitinga podrške libijskom narodu i njihovom vođi pukovniku Gadafiju u Domu sindikata poslali poruku "da su Srbi uz svoj bratski narod u trenutku zločinačke NATO agresije", prenosi Beta.

Skup, kome je prisustvovalo nekoliko hiljada pristalica i članova SRS-a, počeo je pesmom "Sprem'te se, sprem'te četnici" i srpskom i libijskom himnom, nakon čega je najmlađi sin lidera radikala Vojislava Šešelja pročitao očevo pismo posvećeno libijskom narodu i Gadafiju.

"Globalističke sile ubijaju nedužne civile i razaraju suverenu zemlju kako bi uništili sistem i na vlast doveli izdajnike libijskog naroda. Cilj akcije je uklanjanje Gadafija, lidera koji je svom narodu obezbedio prosperitet, a svojoj državi ugled u svetu", navedeno je u Šešeljevom pismu.

Radikali su naveli da su srpski i libijski narod "oduvek prijatelji", kao i da su Libijci pokazali da su uz srpski narod time što su podržali SR Jugoslaviju u vreme bombardovanja i sankcija.

Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović najoštrije je osudio režim Borisa Tadića, koga je optužio da je Libiji zaveo sankcije po diktatu SAD i zapadnih sila.

Skupu su se obratili i predstavnici libijskog naroda, koji su zajedno sa publikom često prekidali govornike aplauzima i povicima "Libija, Libija" i "Srbija, Srbija".

Todorović je agresiju na Libiju uporedio sa bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine i ukazao da je u pitanju "ista misija, koja se samo drugačije zove".

Todorović: Sumrak civilizacija

"'Odisejeva zora', kako je nazvan napad zapadnih sila na Libiju, u stvari predstavlja sumrak civilizacije 21. veka", naveo je Todorović.

Ahmed Mezuhi, koji je predstavljen kao "blizak prijatelj libijskog vođe Moamera el Gadafija", rekao je na skupu da se libijski narod i njegov vođa hrabro bore i da "neće dozvoliti otimanje svoje zemlje".

"Pravda je na našoj strani, ne damo nijedan pedalj otadžbine agresoru, kao ni našeg vođu. On je simbol naše pobede. Naš cilj je konačna pobeda ili svi ginemo", kazao je Mezuhi.

On je srpski narod nazvao "balkanskim lavovima" i zahvalio se na podršci široj javnosti i "Fejsbuk" grupi podrške srpskog naroda Moameru el Gadafiju, koja danas broji 67.000 članova.

Međunarodna koalicija počela je intervenciju u Libiji 19. marta s ciljem obezbeđivanja zone zabrane leta iznad te zemlje i sprečavanja represije režima nad civilima.






vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Sub 9 Apr - 21:26:36




vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Sub 9 Apr - 21:52:02


Либија - припреме за 3. светски рат
Рат у Либији и сценарио за Трећи светски рат

Рат у Либији, САД-НАТО агенда и следећи Велики рат

У 1930-им годинама САД, Велика Британија, Холандија усмериле су ток Другог светског рата на Пацифику тако што су се уротиле против Јапана. Владе ове три земље заплениле су банковне рачуне Јапана у својим земљама које је Јапан користио за плаћање увоза и прекинуле му снабдевање нафтом, гумом, калајем, гвожђем и другим виталним материјалима. Да ли је напад на Перл Харбур био одговор Јапана?

Сада Вашингтон и НАТО марионете користе исту стратегију против Кине.

Протесте у Тунису, Египту, Бахреину и Јемену покренули су људи који су устали против тираније провашингтонских марионетских власти. Међутим, сви су изгледи да протесте против Гадафија, који није западна марионета, организује ЦИА, и то у источном делу Либије, где су налазишта нафте и где Кина има значајне енергетске инвестиције.
Сматра се да се осамдесет одсто резерви либијске нафте налази у Сирту басену у источној Либији, сада под контролом побуњеника које подржава Вашингтон. Пошто седамдесет одсто БДП-а Либије потиче од продаје нафте, успешна подела Либије ће оставити Гадафијев режим у Триполију осиромашеним (види [You must be registered and logged in to see this link.]



The People’s Daily Online (од 23. марта) је известио да Кина има 50 великих пројеката у Либији. Избијањем сукоба они су заустављени, а око 30,000 кинеских радника евакуисано је из Либије. Кинеске компаније извештавају да очекују да ће изгубити стотине милиона јуана.

Кина се ослања на Африку, пре свега на Либију, Анголу и Нигерију, за своје будуће енергетске потребе. Као одговор на економско ангажовање Кине у Африци, Вашингтон се војно ангажовао на континенту са Афричком командом САД (АФРИЦОМ), коју је 2007. године основао председник Џорџ Буш. Четрдесет и девет афричких земаља сложиле су се да учествују са Вашингтоном у АФРИЦОМ-у, али је Гадафи то одбио, што је створило други разлог да Вашингтон таргетира Либију за преузимање.

Трећи разлог за циљање Либије је тај што су Либија и Сирија једине две земље са обала Средоземног мора које нису под контролом или утицајем Вашингтона. Знаковито, протести су такође избили и у Сирији. Шта год Сиријци мислили о својој влади, након гледања судбине Ирака и сада Либије мало је вероватно да ће се Сиријци наместити за америчку војну интервенцију. ЦИА и Мосад су познати по томе да користе сајтове за друштвено умрежавање за подстицање протеста и ширење дезинформација. Највероватније је да су управо ове две обавештајне службе они завереници које сиријска и либијска влада криви за протесте.

У први мах затечени протестима у Тунису и Египту, у Вашингтону су онда схватили да протести могу да се искористе за уклањање Гадафија и Асада. Хуманитарни изговор за интервенцију у Либији није веродостојан с обзиром на зелено светло које је Вашингтон дао саудијској војсци да угуши протесте у Бахреину, који је база за америчку Пету флоту.



Ако Вашингтон успе да сруши Асадову владу у Сирији, Русија ће изгубити своју медитеранску поморску базу у сиријској луци Тартус. Стога ће Вашингтон пуно добити уколико успе да искористи плашт народне побуне и избаци и Кину и Русију са Медитерана. Римско Маре Нострум ("наше море") постаће вашингтонско Маре Нострум.

"Гадафи мора да оде", изјавио је Обама. Колико ће потрајати пре него што чујемо и "Асад мора да оде?"



Америчка заробљена штампа се бави сатанизацијом Гадафија и Асада, очног лекара који се вратио у Сирију из Лондона и стао на чело владе после смрти свога оца.

Кад Обама назива Гадафија и Асада диктаторима, лицемерје пролази непримећено. Од почетка 21. века амерички председник је практично Цезар. На основу ништа мање него дописа Министарства правде, Џорџ Буш је стављен изнад устава САД, међународног права и надлежности Конгреса, док год је у улози врховног команданта у "рату против терора".

Цезар Обама је отишао корак даље од Буша. Цезар Обама је увукао САД у рат са Либијом, а да чак није, бар формалности ради, тражио одобрење Конгреса. Ово је акт за покретање поступка опозива председника (импичмента), али нејаки Конгрес није у стању да заштити своју моћ. Прихватањем прокламација извршне власти, Конгрес је пристао на цезаризам. Амерички народ нема већу контролу над својом влашћу него што је имају људи у земљама којима владају диктатори.

Вашингтонова тежња ка светској хегемонији води свет према Трећем светском рату. Кина није ништа мање поносна него што је то био Јапан 1930-тих, и мало је вероватно да ће трпети да буде злостављана и потчињена ономе што сматра декадентним Западом. Руска озлојеђеност расте услед војног опкољавања од стране НАТО-а. Растућа охолост Вашингтона може довести до фаталне грешке.



Напад на Либију као почетак нечег много већег

Напад на Либију могао би бити почетак новог Великог рата. Све више образованих људи не поставља питање да ли ће се то десити, већ када и где ће се то десити. Планета постаје опасно место.

Ово је слика света у коме се, данас, бомбардује Либија, а сутра, вероватно, нека друга земља.

1. Економске тешкоће тек долазе.

У разговору за Дејли телеграф, почетком марта ове године, гувернер Енглеске банке, која је и централна банка Велике Британије, господин Мервин Кинг показао је “мало поштовања“ за банке, истакао супротност између производних предузећа, која веома брину о својој радној снази, односу према купцима и квалитету производа са једне стране и банака, са друге стране, и додао да је неразумно уништити предузеће са репутацијом, у трци за краткорочним профитом.

Господин Кинг, који памти и другачији свет од овог какав је данас, свет у коме је дете молера и домаћице могло да постане судија а он, син инжењера запосленог на железници гувернер централне банке, рекао је, такође, и да је систем бонуса проблематичан, да је једини разлог зашто би банке, уопште желеле да исплаћују бонусе тај што живе у свету у коме су „сувише велике да би пропале“, у свету у коме ће држава да их извуче ако пропадну, да концепт „сувише велики да би пропао“ не треба да постоји у тржишној економији, да је то проблем „који још нисмо решили“, да је, током последње две деценије, сувише људи запослених у сектору финансијских услуга мислило да је „потпуно у реду извући новац од лаковерних и наивних клијената, ако је то могуће“, и да неуспех у покушају да се финансијски систем реформише може довести до нове финансијске кризе.

Одговарајући господину Кингу, генерална директорка Британског удружења банкара (British Bankers Association), Анџела Кнајт (Angela Knight), навела је да се „индустрија“ (обратите пажњу на „квантовски“ жаргон, мисли се на финансијску индустрију) од почетка финансијске кризе „радикално реформисала“, да (остварене) промене, од врха до дна, у оквиру „индустрије“, осигуравају добру контролу потенцијалних ризика, да се нада да ће са господином Кингом „размотрити проблеме“, и да искрено верује да је и он (господин Кинг) посвећен „остварењу добрих односа“, као што они (банкари), наравно, јесу.

Суштина онога што је господин Кинг изјавио је да се, у последње три године, од почетка кризе, ништа није променило, а госпођа Кнајт му је, укратко, одговорила да, ако је нешто и било лоше, сада је исправљено. И да не морају да разговарају преко новина, већ у миру, дискретно, да „размотре проблеме“.

2. Ништа се у сектору финансија, иако би морало, не мења.

Профити банака, у последњих годину дана, готово су се удвостручили, а имовина сто најбогатијих људи у земљама Запада повећала се за близу 40 процената.

Либерално-капиталистички економски модел није добар оквир за решавање постојећих проблема.
Иза тог модела крије се жеља да се живи од туђег рада. По том моделу, радник у, рецимо, Кини, ради за малу надницу, упорно штеди то што је зарадио, а онда се његова уштеђевина пласира у Америци као јефтин кредит од кога амерички грађани купују јефтину робу коју је баш тај кинески радник произвео. То значи да се животни стандард и економија у Америци не темеље на производњи, и на тој производњи заснованој заради, већ на јефтином кредиту.

3. Високи стандард и удобан живот америчких грађана заснивају се у значајној мери на јефтином кредиту, а не само на високо-продуктивној производњи.

4. Валутни рат је у току.

Познаваоци економских прилика тврде да је у Сједињеним Државама, које су прве одлучиле да штампају новац без покрића, штампано до сада око 7 хиљада милијарди долара (7000 милијарди!), да су Велика Британија и Европска унија следиле тај пример, да сада више нико тачно и не зна колико је новца без покрића штампано, да тај новац није пласиран у оживљавање привреде већ је усмерен у банке и на финансијско тржиште, да су спекулације (коцкање на берзи) настављене.
Познаваоци економских прилика даље кажу да штампање долара смањује вредност те валуте и обезвређује вредност огромних дугова Америке према другим земљама, које су годинама кредитирале Америку, и да је то, фактички, финансијска агресија, фактичко поробљавање тих земаља.

Бити амерички пријатељ је и опасно и скупо.

5. Сви се, упорно и доследно, наоружавају.

На војну опрему и оружану силу се, данас, у свету троши око 4 милијарде долара дневно, не рачунајући већ 10 година највећег купца оружја, Кину. Прошле године је, на оружане снаге и опрему, у свету потрошено хиљаду и 563 милијарде долара (1563 милијарде) . На те потребе свет је, пре десет година, трошио хиљаду и 50 милијарди долара (1050 милијарди), па је раст војних издатака, за последњих десет година, достигао 50 процената. Рекордни прошлогодишњи војни издаци виши су и од војних трошкова у време Хладног рата, када је цели свет, укључујући и Кину, имао годишњи војни буџет од хиљаду и 550 милијарди долара (1550 милијарди).



Од тих огромних војних трошкова у прошлој години, 70 процената је припадало земљама НАТО, а од тих 70 процената је 50 процената отпадало на Сједињене Државе, а преосталих 20 процената на европске чланице НАТО.
Важно је истаћи да је после краја хладног рата светски војни буџет нагло опао и, при крају прошлог века и на почетку овог, износио је „само“ хиљаду и 73 милијарде долара (1073 милијарде).

6. Предвиђања нису повољна.

Чарлс Ненер, квантитативни аналитичар (квантитативна анализа-област економске анализе), изјавио је у програму Фокс бизнис ТВ мреже (Fox Business Network), деветог марта ове године, да ће Дау Џонс (Dow Jones) индекс спасти на вредност мању од 5000 (сада има вредност већу од 12000), да је саветовао своје клијенте, пензионе фондове, хеџ фондове и велика предузећа да, готово у потпуности, напусте берзу, да ће се суноврат догодити у року од неколико месеци, да ће започети када Дау Џонс индекс пређе вредност од 13000, и да ће колапс бити инициран „Великим ратом“ (Mayor war), који ће почети крајем 2012. године или почетком 2013. године.

Ненер, раније запослен у Голдман Саксу (Goldman Sachs), а сада шеф „Истраживачког центра Чарлс Ненер“ (Charles Nenner Research Center), прославио се тачним предвиђањима берзанских промена у последњих неколико година, заснованим на „компјутерском програму који одређује циклусе тржишних кретања“, а може да одређује и „циклусе рата и мира“.
Занемелим саговорницима у студију Ненер је рекао још и то, да ће тај рат „протрести глобус“.

7. До сада спроведена глобализација, успела је да повећа и број земаља са испреплетеним разноврсним интересима и размеру тих испреплетених интереса.

По томе је ова данашња глобализација, свакако, успешнија од покушаја глобализације са почетка двадесетог века, из времена Британске Империје. Треба се подсетити да су после тадашњег, неуспешног, покушаја глобализације избила два светска рата.

8. Свет се значајно променио.

Методи и „модели“ дестабилизације држава, промене власти, селекције и обуке „пете колоне, „контроле незадовољства“, развијани, испробавани и примењивани деведесетих година прошлог века, више нису тако успешни.

Свет је, у просеку, образованији, обавештенији и еманципованији и промена власти није више тако једноставна.
У чланку објављеном у листу Дејли Мејл (Daily Mail), средином марта ове године, пише како је извесни Том Смит организовао прихват седам оперативаца САС-а и британског обавештајног официра „средњег ранга“, наоружаних пушкама, муницијом, експлозивом и лажним пасошима, у пустињи близу побуњеничког упоришта Бенгазија, у два Чинук (Chinook) хеликоптера. По спуштању хеликоптера, господин Смит је већ био ту да их сачека и својим возилом их превезе на фарму, на којој је, као стручњак за пољопривреду, запослен преко Интернета (преко Интернета!), радио већ годину дана.

„Фармко“ (Farmco), фарма на којој је радио господин Смит (ако је то његово право име), основана је као заједнички подухват америчких компанија и либијске владе (заједнички подухват!), а као део ширег пројекта наводњавања у циљу „озелењавања“ пустиње и производње хране за све бројније становништво Либије.

Задатак осмочлане групе, коју је дочекао господин Смит, био је да се повежу са побуњеницима, који се боре против Моамера Гадафија, а операција је завршена пре него што је, заправо, и почела. Заједно са господином Смитом, припадници најчувеније борбене силе на свету били су окружени и ухваћени, а да њихово понижење буде још веће, ухватили су их околни сељаци. Господин Смит и његови „помоћници“ су везани, бачени као вреће на товарни део камионета и одвезени у Бенгази на испитивање, а радници на фарми су пронашли закључану собу у којој је било мноштво војних мапа и много „војне статистике“.



Директор фарме „Фармко“, Либијац, касније је изјавио да је Том био вредан радник и да би га поново запослио, само када би он (господин Смит) могао да „опере своје име“. Либијци који су против власти Моамера Гадафија, такође су против шпијуна Велике Британије.

Слично стоје ствари и у вези са Египтом, где је Влада Сједињених Држава, по писању Дејли Телеграфа (Daily Telegraph) од 29. јануара ове године, у протекле три године, тајно, помагала водеће опозиционе личности, а све у циљу рушења власти председника Хоснија Мубарака.

Ако је писање Дејли Телеграфа тачно, Американци су у овом „послу“ били успешни. Нису, међутим, стекли наклоност јавног мњења , јер, по неким испитивањима јавног мњења, више од 85 процената Египћана је антиамерички расположено.
Већина људи који су учествовали у „рушењу“ сопствене власти, нису амерички „извођачи радова“, и искрено желе бољи живот у сопственој земљи.

Америка, данас, нема решење за „дан после“.

9. Штампи и телевизији западних земаља, предвођених Сједињеним Државама, Француском и Великом Британијом све мање се верује.

Класични начин лагања састојао се у томе да се истина „сакрије“, док се модерни начин лагања састоји у томе да се истина не крије, већ се представља у штампи и на телевизији као „једна од тачака гледишта“, равноправно са неистином, са лажима, и само јој се даје знатно мање простора и времена од неистине. И том, модерном, начину лагања све мање се верује. Рецимо, обавештени људи тврде да на Тахрир скверу у Каиру никако не може да стане више од 100 000 људи, а западна штампа и телевизија су, непрекидно повећавајући број присутних демонстраната, стигли до броја од два милиона.
Или, округли сто организован на телевизији Би-Би-Си Ворлд (BBC World), о бомбардовању Либије, где је водитељ весео, опуштен, (као да је Либија на Марсу), где од четири саговорника три мање или више јесу за бомбардовање, а само један, стидљиво, извињавајући се, тврди да је, можда, требало „још дипломатије“, а ни он није баш против.
Није немогуће да западни лидери заиста верују да је реалност таква, каквом је представљају њихова, „слободна“, штампа и телевизија.

10. Лидери западних земаља немају нове идеје за решавање сложених друштвених, политичких и економских проблема у свету данас.

То није ништа необично, јер се до људи који могу да смисле решења за такве проблеме, долази кроз процес образовања који траје више од десет а мање од двадесет година.

Осамдесетих година двадесетог века, председник Роналд Реган поставио је темеље онога, што данас називамо Америка. Да би поставио те темеље, председник Реган морао је да промени постојећи друштвени ток, успостављен шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Тај друштвени ток заснивао се, између осталог, на великим инвестицијама у високо школство, схватању да је образовање део одбране земље, вишеструко повећаном броју одобрених и финансираних докторских теза и великом броју одлично образованих младих научника запослених у индустрији.

Последица таквог друштвеног тока био је експлозивни развој високе технологије у свету у осмој и деветој деценији двадесетог века, вероватно највећа промена у људској историји од индустријске револуције до данас.
Роналд Реган је одустао од остварења пројекта чији би резултат био да Сједињене Државе, једном, у образовно-научно-технолошко-истраживачком смислу личе на Јапан, или данашњу Финску.

Наследници господина Регана, низ „ратних председника“ Сједињених Држава, изабрали су визију Америке у којој ће се живети од туђег рада, од јефтиних кредита и од штампања долара без покрића. Зато Америка данас и нема маневарског простора, осим да „јури“ у нове ратове и када ни први црни председник у историји САД не може да преокрене тај штетни друштвени ток, ко ће то, уопште, моћи?

Велика Британија и Француска, нарочито у последњој деценији, вођене недораслим лидерима, следиле су погрешан пут којим су се кретале Једини сигуран пут за решавање пре свега економских, а затим и политичких и друштвених проблема једне државе, води кроз образовање, и игнорисање те чињенице кад-тад се освети онима који то чине.

11. Обавезна доза лудила.

У часопису „Нешенел Џиографик“ (National Geografic), за који важи да је „мало оних који га нису видели, читали га или за њега чули“, часопису чувеном по „релевантним и детаљно провереним“ подацима, у броју који је изашао 22. фебруара ове године, објављен је чланак под називом „Мали нуклеарни рат могао би, за дужи низ година, зауставити глобално загревање“ (Small Nuclear War Could Reverse Global Warming for Years).

У том чланку, „експерти“ (да им не помињемо имена), кажу да „модел“, који су они развили, предвиђа да би после регионалног нуклеарног рата (на пример Индије и Пакистана) средња глобална температура опала за 1,25 степени Целзијуса, у наредне две до три године, да би се Европа, Азија и Аљаска охладиле више, за три до четири степена Целзијуса, а делови Арктика и Антарктика чак би се мало и загрејали, због поремећених образаца морских и ваздушних струја, да би и после десет година средња глобална температура и даље била 0,5 степени Целзијуса нижа него пре избијања нуклеарног рата.
Смисао резултата, које су ови „чудесни умови“ добили „научним истраживањем“, после пуно рада и бројних симулација, заснованих на „компјутерском моделу“, је да би један „регионални“ нуклеарни рат био користан у „борби“ против штетних климатских промена, то јест глобалног загревања.



Ово је, најмање, трећи пут за последњих дванаест година, да се у Сједињеним Државама разговара о употреби нуклеарне бомбе. Први пут, када је председник био Бил Клинтон, у време рата за Косово, који се није одвијао онако како су земље НАТО очекивале, 1999. године, други пут после војнички неуспешних покушаја да се зароби или убије Бин Ладен, у Авганистану, 2002. године, и трећи пут, сада, у „научном“ чланку у часопису „Нешенел Џиографик“. Прва два пута је то правдано тиме да би то била „мала“ атомска бомба, и да би била употребљена „само“ на местима где „нема другог војног решења“.

Чланак у једном тако познатом часопису као што је „Нешенел Џиографик“, први је пут да се употреба атомске бомбе у рату доводи у везу са „борбом против глобалног загревања“, и за то се износе „научни“ разлози.

У једној од најбољих књига о другом светском рату „Тотални рат“ (Total War), Питера Калвокорезија и Гаја Винта (Peter Calvocoressi and Guy Wint), аутори, после детаљног разматрања многобројних противречности које су довеле до избијања другог светског рата, на крају закључују да „нације као да су биле обузете лудилом, у непрекидном низу објављивале су рат једна другој“.



За избијање Великог рата неопходна је и одређена доза лудила, а доказ за то је и чланак у часопису „Нешенел Џиографик“.
Све ово до сада наведено у тексту сведочи о томе да лидери западних земаља немају много избора, и да, ако вам ти људи, и иначе, а посебно поводом напада на Либију изгледају као да су полудели, у околностима које су довеле до таквог стања има и „неког система“.

И још, да образовно- финансијско-економско-политички трендови који су довели до бомбардовања Либије трају деценијама, и да све то заједно превазилази варварско уништавање једне лепе земље, и Планета постаје опасно место.

НСПМ

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Uto 10 Maj - 7:39:26


Борбе Гадафија и побуњеника прелазе границе Либије

7. маја 2011., 23:12

Јединице Моамера Гадафија су још једном покушале да наоружане побуњенике, који подржавају Прелазни национални савет (ПНС), одбаце са територије коју контролишу дуж западне границе Џамахирије са Тунисом. Како извештава ИТАР-ТАСС, са обе стране има много погинулих и рањених.

Жестоки сукоби снага Гадафија са опозиционерима у току дана водили су се 500 метара од границе, у рејону либијског граничног пункта Ал-Вазен, који се налази у непосредној близини туниског граничног пункта у насељу Диба. Више од 80 артиљеријских граната пало је на туниску територију, изазвавши панику међу становницима Дибе, као и многобројних избеглих либијаца. Срећна околност је да су избегнуте жртве међу цивилним становништвом.

ПНС за сада и даље контролише зону, без обзира на нападе војних јединица Триполија. Борбе између регуларних јединица Гадафија и опозиционара у пограничном појасу трају од 21. априла. Контрола над том зоном скоро свакодневно прелази из руке у руку. Расте број избеглица који прелазе границу, укључујући и илегалне преласке, надајући се да ће добити смештај и медицинску помоћ. Према оценама стручњака, либијских избеглица, који су, у западном делу, прешли границу са Тунисом, већ има око 30 хиљада.

Превео Матовић Милош

Извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od vivijen taj Uto 10 Maj - 7:40:45



НАТО жестоко бомбардовао Триполи



уторак, 10. мај 2011.

Авиони НАТО су прошле ноћи бомбардовали Триполи, главни град Либије, а на мети су били државни објекти, кажу очевици и либијски званичници.

Северноатлантска алијанса је извела најжешћи напад на Триполи у последњих неколико седмица и гађала је најмање четири мете. Према речима очевидаца, погођена је зграда коју користи војна обавештајна агенција, а званичници кажу да је на мети било и здање које понекад користе либијски посланци. Није јасно шта су биле остале мете, али са једне од њих диже се густ облак дима.

Либијски званичници нису желели да кажу шта је на том месту погођено, али се чини да се дим диже из зграда које користи породица либијског вође Моамера ел Гадафија. Новинарима није било допуштено да приђу погођеној згради за коју становници кажу да припада војној обавештајној агенцији. Међутим, показана им је штета која је причињена на оближњој болници - разбијени прозори и цеви попадале с плафона. Један од лекара је рекао да је у нападу на суседну зграду тешко повређено једно четворогодишње дете. Још једна погођена зграда, коју су користили либијски посланици, спадала је у симболе Триполија, а била је штаб италијанске морнарице у време када је Италија владала Либијом.

У међувремену, на фронту код града Аџдабије, на истоку, воде се тешке борбе између либијских побуњеника и трупа лојалних Гадафију.

Извор: Бета

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Napad na Libiju

Počalji od Sponsored content Danas u 14:58:09


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu