Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Genocid na tlu Amerike

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Genocid na tlu Amerike

Počalji od vivijen taj Sub 26 Mar - 3:25:09


Mnogi istoricari tvrde da broj ubijenih urodjenika (Indijanaca) na tlu SAD daleko premasuje broj ubijenih u Holokaustu. Genocidni i rasisticki horor koji se desio urodjenicima, u SAD se cesto zanemaruje i veci znacaj se daje npr Nacistickim zlocinima protiv Jevreja. Danas se tek po neka stranka u SAD zalaze za debatu o tim zlocinima, ali vlast to kao da ignorise.


Delegacija Dakota u Washingtonu

Od 1490. godine ,kada je Kristofer Kolumbo stupio na tlo Amerike, pa sve do masakra nad Sijuksima od strane Americke vojske, ubijeno je ukupno oko 100 miliona urodjenika.

U Brazilu je broj urodjenika spao sa procenjenih 3 miliona na svega 300.000. Procene koliko je ljudi zivelo na tlu Amerike kada je Kolumbo stigao na tlo Amerike menjale su se drasticno , a u 20. veku se procenjivalo da je tu zivelo od 8.4 do 112.5 miliona urodjenika. Neki strucnjaci tvrde da se brojem urodjenika manipulise u politicke svrhe, urodjenici cesto tvrde da ih je bilo vise nego sto se preptostavlja, dok izvrsitelji genocida tvrde da ih je bilo manje kao i da je veliki broj urodjenika stradao od nekih zaraznih bolesti.

Genocid na tlu Amerike se smatra najmasovnijim genocidom u istoriji sveta. Mnogi istoricari u Americi smatraju da nije bilo genocida nad urodjenicima i da se ne moze porediti sa stradanjem Jevreja na primer, jer je u vreme kada su urodjenici ubijani bilo sve drugacije i to je bilo vreme divljastva i vikanja i da nisu urodjenici hteli da nauce nista o drugim narodima.



Broj cistokrvnih Indijanaca u SAD je u 2007.godini iznosio 2.450.000, sa znacajnim ucescem indijanskih gena je jos 4.000.000 ljudi, dok se kao pripadnici nekog od plemena sa tla SAD izjasnilo vise od 6.000.000 Amerikanaca.
Osim njih, u Sjedinjenin Americkim Drzavama zivi i oko 4.000.000 Indijanaca doseljenih ( uglavnom ilegalno) iz Meksika, u kome je od 110.000.000 stanovnika oko 25 % Indijanaca. Po nekim autorima taj procenat je i citavih 30 %.


Bilo je to nešto pre tri sata popodne 25.juna 1876.godine, na stogodišnjicu Sjedinjenih Država i na dan kada je duga istorija ratovanja između severnoameričkih Indijanaca i belih ljudi dostigla vrhunac. Sa niza brežuljaka prekrivenih travom, iznad doline reke Mali bighorn* (Little Bighorn river) u Montani, general-pukovnik Džordž Armstrong Kaster, tražeći više municije, poslao je hitnu poruku komori koja je išla za njim. Trenutak kasnije, siguran da će ih kapetan Frederik Bentin i njegova komora brzo sustići, Kaster je pokrenuo svojih pet eskadrona Sedmog konjičkog puka sa oko dve stotine dvadeset i pet ljudi niz padinu prema ogromnom skupu sijuskih i čejenskih sela koja su ležala duž reke.
Impulsivna reakcija američkog komandanta i žestoki otpor Indijanaca koji su prokuljali u velikom broju da ga presretnu završila se jezivim krvoprolićem koje je šokiralo naciju. To nije bio najveći zabeleženi trijumf Indijanaca; poglavica Mala Kornjača, na primer, potpuno je uništio vojsku generala Artura Sent Klera i 1791. godine ubio više od šest stotina njegovih ljudi na izvoru reke Vabaš. Ali pobeda Sijuksa i njihovih čejenskih saveznika došla je u vreme kada se industrijalizovana američka nacija prostirala od obale Atlantika do obale Pacifika, kada su velike armije i veliki generali dokazali snagu i moć Sjedinjenih Država u građanskom ratu koji je trajao četiri godine i kada neprijateljski domoroci više nisu predstavljali pretnju, nego smetnju. Skalpirana i izmasakrirana tela na strminama iznad Little Bighorn-a osramotila su američki narod i naljutila ga. Poraz ih je pekao, tražili su žrtvene jarce, napadali vojsku, vladu i takozvani ,,element mira’’, koji je tražio strpljenja sa Indijancima, i zahtevali su brzu odmazdu i politiku koja će staviti tačku na sve buduće probleme sa ,,neprijateljima’’.
U svom uzbuđenju i razočarenju malo je bilo onih koji su hteli da razmotre dugi niz događaja na ovim ravnicama koji su prethodili ovom masakru i doveli do njega. Za većinu Amerikanaca to je bio rat koji se vodi protiv ,,divljih Indijanaca’’ koji mrze belce i uživaju da ih ubijaju. Sedamdeset godina pre toga Luis i Klark su prvi put skrenuli pažnju javnosti na neprijateljstvo Sijuksa prema belim ljudima. Tokom devetnaestog veka njihova reputacija divljeg i moćnog naroda samo se povećavala i mada su Amerikanci u svom nadiranju prema zapadu bili zauzeti borbom sa drugim plemenima koja su im bila bliža, bili su svesni da će jednog dana morati da dođe i do obračuna sa Sijuksima. Taj dan je došao. Razbacani po Zapadu postojali su mali džepovi sa ,,neprijateljskim’’ Indijancima; ali Sijuksi su bili i najveći i najjači nepokoreni narod u Sjedinjenim Državama, a dan njihovog uništenja je došao.

U godinama posle tragedije kod Little Bighorn-a, pobede nad ,,neprijateljskim’’ Indijancima i njihova pacifikacija doveli su do jasnijeg sagledavanja takozvanog sijuškog problema. Kao i u mnogim drugim indijanskim ratovima, domoroci – ma koliko izgledali divlji i svirepi – nisu bili agresori. Pritisnuti snažnim obručem sve većeg broja belaca oni su se očajnički borili da sačuvaju svoju slobodu i način življenja. Njihove bitke bile su očajnički pokušaji da se udalje od belaca, da ih oteraju i da sačuvaju dovoljan deo te ogromne zemlje velikih ravnica bez civilizacije za sebe i za krda bizona od kojih su živeli.
U svojim pokušajima oni nisu bili ujedinjeni. Kao i mnoga plemena pre njih, imali su svoje slabiće i prevrtljivce, velike ratnike, kao što je bio Crveni Oblak, pokolebane i zavedene američkom moći i podrškom, koji su Amerikancima pomogli protiv vlastitog naroda. Imali su i svoje patriote, ljude koji su, birajući između slobode i smrti, umrli na bojnom polju ili u okovima uz prkosni uzvik: ,,Hajde, Lakoto, ovo je dobar dan za umiranje!’’ Američki vojni komandanti i ratni dopisnici na Zapadu, tražeći domorodačkog genija iza Kasterovog masakra, izdvojili su jednog od Sijuksa koji su se istakli, jednu snažnu i namrgođenu kombinaciju vrača i ratnog vođe po imenu Bik Koji Sedi. Kada su se ratovi završili, Bufalo Bil i drugi proglasili su predusretljivog, ali još uvek neukroćenog Bika Koji Sedi, najvećim od svih ratnika Sijuksa. Ali za same Indijance ova je titula bila dodeljena pogrešnom čoveku. Na dan 5.septembra 1877.godine, u samoći vojnog zatvora u tvrđavi Robinson u Nebraski, boreći se divlje da se oslobodi zatočeništva, njihov najplemenitiji heroj, povučeni, ćutljivi mladi poglavica po imenu Ludi Konj, koji je imao samo trideset i pet godina, umro je od nemilosrdnih uboda stražarskog bajoneta. Jedan oficir, koji je znao njegovu vrednost, nazvao ga je ,,jednim od najvećih vojnika svog doba i svoje generacije’’, a jedan američki dopisnik, koji je pratio trupe Sjedinjenih Država koje je Ludi Konj pobedio, pozdravio ga je kao ,,najhrabrijeg među hrabrima’’. Kada je Ludi Konj umro, suze, ogorčenje i uzbuđeni poziv na osvetu proširili su se kao plamen među njegovim pristalicama u narodu Sijuksa, a zvaničnici u agenciji plašili su se novog ustanka. Danas, u rezervatima Sijuksa na zapadu, njegovo ime ostaje urezano u pamćenje njegovog naroda koji je ponosan na svoje veze sa njim. On nikada nije potpisao ugovor sa belim ljudima i pružao im je celog života otpor. Za Sijukse je on najveći od svih vođa koje su ikada imali.


Ludi Konj


vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Genocid na tlu Amerike

Počalji od vivijen taj Sub 26 Mar - 4:18:31



Genocid kroz istoriju - Ko su genocidni narodi ?
Definicija

Genocid je sistematsko ubijanje ljudi zbog njhove pripadnosti nekoj rasi, veri, naciji , politickoj stranci ili bilo kojoj drugoj drustvenoj skupini.

Zlocin genocida ima dva elementa - fizicki i mentalni.

Fizicki genocid se odnosi iskljucivo na fizicko unistenje etnicke, nacionalne, rasne ili verske grupacije. Dakle, samo nad pripadnicima grupa formiranim iskljucivo na osnovu ova cetiri kriterijuma.

Mentalni genocid je namera da se potpuno ili delimicno unisti odredjena nacionalna, etnicka, rasna ili verska grupa kao takva.

Genocid takodje definisu radnje koje predstavljaju bice genocida. Ima ih pet. To su:

1) ubijanje,
2) uzrokovanje teskih telesnih ili mentalnih povreda,
3) namerno podvrgavanje grupe takvim zivotnim uslovima koji prouzrokuju njeno potpuno ili delimicno unistenje,
4) uspostavljanje mera s namerom sprecavanja radjanja u okviru grupe,
5) prinudno premestanje dece iz jedne u drugu grupu.

Pre 1490

Navodi se da su ljudi pre 1490. godine smatrali sve pripadnike drugih rasa nekom vrstom ''vanzemaljaca''. Neki narodi su smatrali da su napredniji od ostalih. Razlike izmedju naroda i njihovih kultura su bile ogromne i to : religija, jezik, obicaji i td. Narodi koji su smatrali da su napredniji, davali su sebi za pravo da ostale smatraju divljacima , paganima ,pa cak su neke smatrali i za zivotinje. Unistenje takvih naroda je neznatno u periodu pre 1490. godine.

Sjedinjene Americke Drzave

Genocid nad Indijancima

Kada su Englezi dosli na Americko tlo, njih nije zanimalo sto na tom tlu neko vec zivi i nisu bili spremni/voljni da prihvate nacin zivota koji su vodili urodjenici. Englezi su trazili nacin da na tom tlu pocnu zivot i smatrali su da imaju puno pravo da uzmu za sebe zemlju koju god su hteli. Kako su Englezi sve masovnije dolazili, urodjenici su postali manjina.

U pocetku je naveci problem urodjenicima predstavljalo to sto su Engezi doneli sa sobom razne bolesti na koje njihov imuni sistem nije mogao da reaguje kao kod evropskih naroda, tako da su umirali od njih.

Smatra se da je u svakom plemenu zbog ovih zaraza umrlo od 50 do 90% ljudi.

Akt o pomeranju Indijanaca (1830) - Staza suza

Kada su stvorene Sjedinjene Americke Drzave, urodjenici su i dalje lose tretirani od strane Engleza. Smatrani su za divljake i postali robovi. Englezi mahom nisu hteli da ih tolerisu i hteli su da ih uniste kao narod, tako da su ih i ubijali u kontinuiranim napadima.

28. Maja 1830. god. donet je Akt o pomeranju Indijanaca, tj o ''razmeni zemljista sa Indijancima'' na istocnoj strani Misisipija gde su oni i ziveli. Njima bi se za uzvrat dalo da zive na zapadnoj strani Misisipija. Garantovana im je zastita od svih snaga koje bi ih eventualno napale. Oko 700.000 urodjenika je otislo na drugu stranu Misisipija u roku od 10 godina i to na teritoriju Oklahome koja je smatrana Indijanskom teritorijom.

Taj njihov put ka Oklahomi je nazvan Staza suza.

Pomeranje urodjenika je ipak bilo destruktivno za njih jer su mnogi ubijeni na putu do tamo, neki su umrli od gladi i od iznemoglosti od puta. Oko 3.000 urodjenika Ciroki plemena je umrlo na Stazi suza. Mnogi koji su stigli u Oklahomu ubijeni odmah kada su stigli.

Najveci problem je ipak nastao u drzavi Texas. Tamo su ljudi smatrali da ne treba Indijancima nista davati za uzvrat i ubijali su ih odmah. 1859. god. vise nije bilo Indijanaca u Texasu.

U Montani su generali zaduzeni za pomoc Indijancima da se presele, njih izvodili sa zeljenih teritorija i zatim organizovano ubijali kako ne bi ni stigli na odrediste.

To su samo neki primeri sta se desavalo urodjenicima, u istoriji ih je zabelezeno na hiljade.




vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Genocid na tlu Amerike

Počalji od vivijen taj Sub 26 Mar - 4:28:50


Genocid nad Indijancima - paralele s Palestinom



"Jedan od najvećih zločina protiv čovječnosti dogodio se upravo ovdje u SAD-u. Podrška deklaraciji prava za domorodačke narode je početak ispravljanja ove pogreške", objavio je Američki indijanski pokret u svome novinskom izvještaju septembra 2009. godine. Možda sam svoj prirodni osjećaj bijesa na nepravde i zločine počinjene prema domorocima od strane SAD-a, cionista i drugih kolonizatorskih sila naslijedio od strane svoje majke. Prije nego što je umrla, ona mi je rekla da njeni preci, s očeve strane porodice, vode porijeklo sve do nacije Irokeza.


SAD je, naravno, glasala protiv deklaracije UN-a o pravima domorodačkih naroda. Samo zemlja koja niječe prava svojih sopstvenih domorodaca može se protiviti i imati zamjerku na pravo na samoopredjeljenje za druge domorodačke i starosjedilačke narode. Isto tako, jedino zemlja koja je sama izvršila genocid nad svojim domorodcima, i to genocid masovnih razmjera, može biti tako predan podržavatelj cionističkog režima, koji je trenutno uključen i koji sprovodi genocid nad Palestincima.

Koliko je masivan bio genocid nad američkim domorodcima (Indijancima) od strane euroameričkih kolonizatora? Prema tvrdnjama nedavno preminulog profesora Howarda Zinna, od 10 miliona Indijanaca koji su živjeli sjeverno od današnjeg Meksika, u vrijeme dolaska Kolumba, ostao je manje od milion. Drugi naučnici povećavaju ovaj broj Indijanaca 1492. godine i na 18 miliona. Bazirajući se na podatke iz 1900. godine kada je bilo 250.000 Indijanaca, holokaust nad američkim Indijancima od strane euroameričkih kolonizatora uzeli su preko 9 miliona života."Da se dogodila tragedija, prevara, barbarstvo i skoro svaki drugi zločin poznat čovjeku u 300-godišnjoj historiji ekspanzije, od strane nacije koja je originalno imala 13 kolonija, i koja se proširivala da bi danas imala 50 novih država - to se ne može zanijekati", zaključak je Senatskog komiteta za indijanske poslove.

Kako su američki kolonizatori uzurpirali zemlju domorodaca? Obrazac je napravljen već 1713. godine Ugovorom u Utrechtu, koja je uspostavila "buffer" zonu domorodačke zemlje između francuskih i britanskih kolonijalnih snaga. Uhvaćeni između ova dva zla, domorodci su branili svoje domove, familije i zemlje s razumljivom žestinom protiv invazije euroameričkih kolonizatora koji su ignorirali ugovor i počeli se naseljavati u ovoj domorodačkoj zoni. Okarakteriziravši domorodački otpor kao neprovocirane napade na miroljubive naseljenike, agresori su zahtijevali zaštitu američke armije od "neciviliziranih divljaka".

Prisilna protjerivanja, preseljenja i izgladnjivanja su samo dio zločina počinjenih od strane američke vlade u vršenju njihovog genocida. Indijanci su pod prijetnjom oružja istjerivani iz svojih domova i prisiljavani da se nasele u rezervate u oblastima koji su predstavljali samo mali dio njihove nekadašnje zemlje. Neka indijanska plemena su namjerno razdvajana, poput Čejena i Seminola, odvajajući rođake i proširene porodice i šaljući ih na različita mjesta, s velikom udaljenosti između njih. Zloglasna i neljudska taktika uništavanja žitnih polja i pokolj nad bizonima vodio je do izgladnjivanja i skoro izumiranja mnogih indijanskih plemena u Americi.

A ako su se prisilna raseljavanja i izgladnjivanje dokazali nedovoljnim da unište i slome volju Indijanaca da se odupru, onda je pozvana američka konjica, zajedno s naseljeničkim milicijama, da sa topovima izvrši masakr. Jedno takvo krvoproliće dogodilo se u novembru 1864. godine, kada su 700 milicajaca, mnogi od njih pijani, opkolili i napali miroljubivo čejensko i Arapaho selo u Sand Creek, Kolorado. Na kraju ove jednostrane bitke, 200 Indijanaca je ubijeno i unakaženo, a pola žrtava su bili žena i djeca.

Gledajući u metode koje koriste cionistički kolonizatori protiv Palestinaca odmah se primjećuju sličnosti s onima koje je koristila američka vlada da istrijebe američke domorodce. Iste metode pokolja, prisilnih preseljenja i izgladnjivanja koje su nekad koristile SAD sada se koriste i u Palestini.

Marta 1948. godine, cionističke snage su lansirale sistematski plan etničkog čišćenja Palestine od njene domorodačke populacije. Teško naoružane cionističke milicije preuzele su kontrolu nad bezbrojnim multietničkim gradovima kao što su Jaffa, Jaifa Safat i Tiberisa, i nemilosrdno istjerali iz njih Palestince. Pokolji su se dogodili u Deir Yasiinu, gdje je 100 Palestinaca, muškaraca, žena i djece, ubijeno, u Tanturi gdje je ubijeno 200 muškaraca i u još 368 drugih palestinskih gradova i sela. Do zime 1948. godine, 90%
starosjedilačke populacije - nešto oko 750.000 Palestinaca - pretvoreno je u izbjeglice.

Etničko čišćenje se nastavilo i do 1952. godine Palestinci su prisilno istjerani iz još 40 sela. Izraelska naselja su građena na ruševinama 370 sela uništenih 1948. godine, da bi se na taj način sakrili svi dokazi o bivši palestinskim naseljenicima. Nezadovoljan s ovim dijelom palestinske teritorije koju su okupirali, "Izrael" je napao Egipt i Jordan 1967. godine, zauzeo Jerusalem, Golansku visoravan, Zapadnu obalu i Gazu, stvorivši novih 250.000 palestinskih izbjeglica.


Trenutno "Izrael" steže svoj stisak na okupiranoj Zapadnoj obali, pomognut od strane SAD-a i EU, sa snagama istreniranim kod njih, te izgladnjuje stanovnike Gaze, uskraćujući im očajno potrebnu hranu i medicinske zalihe, sa svojom čvrstom blokadom koja traje, potpomognutoj s novim egipatskim čeličnim zidom. Kao američki indijanci 18. stoljeća, koji su bili uhvaćeni i zarobljeni između britanskih i francuskih kolonizatora, stanovnici Gaze su se danas našli između izraelskog, cionističkog režima kojeg podupire SAD i egipatskog režima kojeg opet kontrolira SAD, dok su se Palestinci na Zapadnoj obali našli stiješnjeni između "zida aparthejda" i američkog saveznika Jordana.

Veliki vođa Lakota plemena, Russel Means, govoreći studentima koji vode porijeklo od američkih domorodaca, 1995. godine, podsjetio ih da su "na Ranjenom Koljenu 1973. godine oni bili okruženi s armijom najmoćnije zemlje na svijetu, ali bili smo slobodni." Isto tako, Palestinci u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali mogu biti okruženi s moćnom vojnom silom cionista, koju finansira SAD, ali će i oni jednog dana biti slobodni. "Bijeli čovjek zna da je tuđinac i on zna da je Sjeverna Amerika indijanska", kaže američki naučnik indijanskog porijekla Vine Deloria, Jr. Isto tako eurocionistički kolonizatori znaju da su stranci na ovoj zemlji i da je "Izrael" - palestinski.

Jednog dana Palestina će biti slobodna od eurocionističkih kolonizatora, Amerika će biti slobodna od euroameričkih kolonizatora i potlačeno domorodačko stanovništvo svugdje u svijetu će biti slobodno da iskaže svoje pravo na samoopredjeljenje. Jednog dana SAD, Velika Britanija, Izrael, Francuska i svi oni koji su bili umješani u koloniziranje zemalja koji pripadaju američkim indijancima, Palestincima i drugih potlačenim domorodačkim narodima širom svijeta biće prisiljene da odgovaraju sa sve zločine koje su počinile tim narodima.


Piše: Yuram Abdullah Weiler
Izvor: Uruk.net

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Genocid na tlu Amerike

Počalji od vivijen taj Sub 26 Mar - 5:21:35


Indijanci se otcepili od SAD
Predstavnici naroda Lakota jednostrano povukli potpis sa sporazuma potpisanih sa Vašingtonom u 19. veku

Ovaj istorijski korak preduzeli smo da bismo zaštitili svoj narod i naš način života, da bismo se oslobodili kolonijalnog sistema koji sprovodi vlada Sjedinjenih Država, navodi se u odluci koju su doneli predstavnici indijanskog naroda Lakota.

Grupa američkih starosedelaca, potomaka legendarnih ratnika Bika Koji Sedi i Ludog Konja, proglasila je u sredu otcepljenje od Sjedinjenih Američkih Država i jednostrano se povukla iz ugovora koje je sa vladom u Vašingtonu potpisala u 19. veku.

„Mi više nismo građani SAD, a svi koji žive u pet saveznih država koje obuhvata naša zemlja slobodni su da nam se pridruže”, rekao je Rasel Mins, dugogodišnji vođa Lakota i borac za prava Indijanaca na konferenciji za novinare u glavnom gradu jedine svetske supersile. Kako prenosi AFP, ispred Minsa bila je šačica reportera i ambasador Bolivije, zemlje čiji je predsednik Evo Morales potomak starosedelaca američkog kontinenta.

Predstavnici Lakota poslali su u ponedeljak poruku Stejt departmentu o svojoj odluci, a zatim su posetili ambasade Bolivije, Čilea, Južnoafričke Republike i Venecuele, najavivši da će svoju diplomatsku misiju nastaviti narednih nedelja i meseci obilaskom „prijateljskih zemalja”.

Oni tvrde da su bili primorani da žive u „sistemu kolonijalnog aparthejda”, zbog čega su preživeli „kulturni i fizički genocid” čije posledice osećaju i danas. „Životni vek muškaraca je manji od 44 godine, stopa smrtnosti novorođenčadi je pet puta veća od američkog proseka, u rezervatima Lakota ima osam puta više obolelih od tuberkuloze nego u SAD, 97 odsto nas živi ispod granice siromaštva, stopa nezaposlenosti u rezervatima je 85 odsto, stopa samoubistava mladih je jedan i po put veća nego u SAD, a naš jezik je na ivici nestanka”, navodi se u saopštenju ovog naroda.

Rasel Mins, poznat i po ulozi u filmu „Poslednji Mohikanac”, kaže da će nova država izdavati svoje pasoše i vozačke dozvole i da nijedan njen stanovnik neće morati da plaća porez, pod uslovom da se odrekne američkog državljanstva. Sporazumi potpisani sa Vašingtonom u prošlosti, objašnjavaju Lakote, „bezvredne su reči na bezvrednoj hartiji”, jer su „stalno kršeni kako bi nam se ukrala kultura, zemlja i sposobnost da očuvamo svoj način života”, a Mins kaže da je povlačenje iz njih potpuno legalno.

Ovaj politički vođa tvrdi da je tek sada stvorena „kritična masa za borbu protiv kolonijalizma”, iako su Lakote svoju „deklaraciju o stalnoj nezavisnosti” izdale još 1974. godine. Jedan od ključnih događaja u borbi za osamostaljenje desio se u septembru, kada su Ujedinjene nacije usvojile neobavezujuću deklaraciju o pravima starosedelačkih naroda – iako su se tome protivile Sjedinjene Države, tvrdeći da je ta deklaracija u suprotnosti sa američkim zakonima.

„Mi ne želimo da posramimo SAD, već nastavljamo borbu za našu decu i unuke”, izjavila je Filis Jang, koja je bila jedan od organizatora prve konferencije o pravima starosedelaca održane u Ženevi 1977. Ona ne veruje da će bitka za državu Lakota biti izvojevana za njenog života.

Ipak, neki, kao pleme zvano Ružin pupoljak, neće se pridružiti inicijativi Rasela Minsa. „Mi se borimo za poštovanje sporazuma i stalno podsećamo Kongres na to”, kaže predsednik tog plemena Rodni Bordo. Njega i druge Indijance koji se protive otcepljenju od SAD Mins naziva „višijevcima”, poredeći ih sa francuskom vladom koja je u Drugom svetskom ratu sarađivala s nacistima.

--------------------------------------------------------------------------

Bik Koji Sedi i Ludi Konj

Lakota je narod sastavljen od sedam plemena koja žive u delovima Nebraske, Južne Dakote, Severne Dakote, Montane i Vajominga. Najzapadnija su grupa Sijuksa i u bliskoj su vezi sa Dakotama i Nakotama iz Minesote, a u američkoj istoriji zapamćeni su po masakru Sedme konjice koju je u bici kod Litl Big Horna 1876. godine vodio potpukovnik Kaster. Usledio je dugogodišnji progon Lakota, koji je gotovo doveo do njihovog istrebljenja. Tada su bili primorani da potpišu sporazum kojim su predali veći deo svoje zemlje Vašingtonu.

Lakote su kod Litl Big Horna predvodili poglavice Bik Koji Sedi (Tatanka Ijotanka) i Ludi Konj (Tašuka Vitko, bukvalni prevod „Njegov konj je lud”).



Bik koji sedi

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Genocid na tlu Amerike

Počalji od vivijen taj Sub 26 Mar - 10:16:01


Zlato u Frenč Kriku

Ugovor u Laramiju potpisan 1868. godine (poništen 2007.) između bledolikih i Indijanaca garantovao je Indijancima da će Crne planine u Južnoj Dakoti biti njihovi dokle god bude trave na pašnjacima. Ali, 30. jula 1874. godine u Frenč Kriku na Crnim planinama pronađeno je zlato! Sa svih strana nagrnuli su kopači i avanturisti željni bogatstva, a američka vlada nije ništa preduzela da ovu najezdu spreči mada ju je ugovor na to obavezivao. Indijanci su morali da se bore da bi odbranili i sačuvali svoju zemlju i plemena Sijuksa i Čejena ujedinila su se na čelu s Bikom Koji Sedi, Ludim Konjem (Thašuŋka Witko – bukvalno: "njegov konj je lud"), Mržnjom i ostalim poglavicama.
Kada je američka vlada čula za to, poslala je svoju komisiju da pregovara o kupovini Crnih planina. Bledoliki su nudili Indijancima ili 6 miliona dolara u gotovom ili 400 hiljada dolara godišnje dok se ne ispuni ova suma. Ali, Indijanci su znali vrednost ovog zemljišta i tražili su 50 miliona dolara, što u stvari nije bilo preterano.
Na to su Jenkiji protiv "prljavih gramzivih crvenokožaca" poslali vojsku na čelu sa generalima Krukom, Gibonom i Terijem.



Željan slave

U vojsci generala Terija nalazio se neki pukovnik Kaster, mlad, lep i ambiciozan čovek, ali neobično okrutan i samoživ. Sin bogatog zemljoposednika, Kaster je bio vaspitan da mrzi Indijance i da ih smatra nižom rasom. Kad je napunio 18 godina, otac ga je upisao u vojnu akademiju Vest Point koju je završio kao poslednji u klasi. Čin je jedva dobio 1861. godine, a u borbu protiv Indijanaca pošao je da bi se na neki način proslavio. Sa sobom je poveo i jednog novinara, urednika lista "Tribjun" da opisuje njegove pobede nad Bikom Koji Sedi i Ludim Konjem.
Kada je puk generala Terija kod ušća reke Big Horn naišao na indijanske tragove, komandant je rekao Kasteru:
- Vi pratite trag i ukoliko, kao što pretpostavljam, vodi do Litl Big Horna, tamo sačekajte generala Gibona. Naravno, ako ne bude neophodno nešto preduzeti i pre generalovog dolaska. U svakom slučaju obaveštavajte me o svemu!
I tako je Kaster krenuo uz Big Horn, pritoku reke Jelouston, maštajući o budućoj slavi i ne pomišljajući da su Indijanci namerno ostavili tragove da bi bledolike namamili u klopku.

Klopka kod Litl Big Horna

Sijuksi i Čejeni ulogorili su se na obalama reke Litl Big Horn, pritoke Big Horna, u podnožju istoimenih planina i čekali. Kasteru, naravno, ni na pamet nije padalo da se pridržava naredbe dobijene od generala Terija. Čim je izbio na reku, odmah je pozvao svoje saradnike i rekao im: "Napašćemo sever, jug i centar. Vi ćete, Reno, komandovati severnim napadom, vi, Bentine, držite centar, a ja ću napasti južnu stranu!" Reno i Bentin dobili su po tri čete konjanika dok je Kaster za sebe zadržao pet četa, tj. 213 ljudi.
Kad je jedan indijanski izviđač, po imenu Polužuto Lice, koji se nalazio u vojsci bledolikih čuo za Kasterovu odluku, otišao je kod njega i rekao mu:
- Ja poznajem Sijukse i Čejene. Dozvoli mi da ti dam jedan savet: ne deli vojsku jer ovde ima mnogo Indijanaca!
Ali Kaster nije poslušao i odgovorio mu je:
- Ti budi izviđač i meni ostavi da se brinem o ratu i borbama!
- Onda se treba pripremiti za smrt.
Kasnije, kad je bitka već bila završena, Bik Koji Sedi je kazao: "Nisam ja ubio Kastera, on je sâm tražio smrt. Jurio je kao ludak i ništa nije mislio!"
I zaista, Kaster je bio ubeđen da Indijanci spavaju i kazao je pre napada svojim ljudima: "Svi neprijatelji mirno spavaju i bitka će biti gotova kroz nekoliko minuta".

Bledoliki su izginuli

Kasterovu nesmotrenost i brzopletost prvi je platio major Reno koji se iznenada našao u klopci. Tada je, pod kišom strela i metaka, naredio da se po svaku cenu vojska povuče do obližnjeg koliko-toliko zaštićenog proplanka. Uz put je izgubio oko 30 ljudi, a ostale je spasao sigurne smrti. Major Reno je tada odlučio da na proplanku dočeka kraj borbe i nije ni trepnuo kad mu je Kaster po jednom izviđaču poručio: "Požurite, potrebno nam je hitno pojačanje!"
Pošto su Renoove čete naterali u bekstvo, Indijanci su se svom snagom bacili na Kastera. Što se tiče kapetana Bentina, on je brzo shvatio šta se događa, odbio je da pođe u napad i zaobilaznim putem stigao je Renoa. Prethodno je generalu Teriju javio po ađutantima da pošalje pojačanje. Kaster je u jaruzi uzalud čekao Renoovu pomoć. Zbog otkazivanja poslušnosti majoru Renou je kasnije suđeno, ali je oslobođen presudom koju nisu potpisale sve sudije.
Sukob kod Litl Big Horna bio je jedan od najžešćih koji se ikada odigrao između bledolikih i Indijanaca. Indijanci su se besno borili, a predvodio ih je Ludi Konj, dok se Bik Koji Sedi volšebnim rečima obraćao bogovima. Ali i američki vojnici hrabro su se suprotstavljali, a Kaster se poneo kao pravi heroj iz priča. Kada su svi njegovi borci izginuli, on je ostao sâm među neprijateljima mašući sabljom iznad glave. Sa sabljom u ruci je i pao, pogođen smrtonosnim hicem.

Krvavi pir

Evo šta je poglavica Drvena Noga (Kamâxeveohtahe) rekao o poslednjim trenucima ove krvave bitke: "Čim se glavnina indijanske vojske sastala u maloj dolini gde su pali poslednji bledoliki vojnici, dogodilo se nešto veoma neobično. Izgledalo je da su svi bledoliki mrtvi, ali se jedan od njih iznenada podigao oslanjajući se na levo koleno. Dobro sam ga video. Gledao je unezvereno i videlo se da je teško ranjen. U desnoj ruci stezao je pušku. Mnogi Indijanci posmatrali su ga sa strahom, kao da se iznenada iz večnih lovišta vratio među ljude. Tada mu je prišao jedan crveni ratnik, zgrabio pušku i ispalio mu hitac u lice. Bio je to poslednji vojnik ubijen u bici kod Litl Big Horna u kojoj su izginuli svi naši neprijatelji".

"Igra duhova"

Pošto su skinuli odela svim ostalim vojnicima i oficirima, Čejeni i Sijuksi navalili su na vojsku Renoa i Bentina čiji bi kraj bio sličan Kasterovom da se neko nije setio da zapali travu i žbunje. Kako je vetar duvao prema Indijancima, požar se ubrzo proširio do mesta odakle su ovi spremali odlučni napad. U zabuni i trci koja je nastala bledoliki su iskoristili priliku i utekli.
Posle bitke kod Litl Big Horna usledile su iz Vašingtona krvave odmazde koje su brzo slomile otpor indijanskih plemena. Indijanci su tada potražili utehu u misticizmu i religiji. Nova religija je dobila ime "Igra duhova", a njen tvorac bio je jedan mladi vrač iz plemena Pajuta kome se prikazalo veliko indijansko božanstvo. Božanstvo mu je poručilo da će se preci Indijanaca vratiti iz večnih lovišta, da će bizoni ponovo trčati po poljima, da će bledoliki uljezi biti isterani. Ali da bi se to dogodilo što pre, Indijanci treba da igraju obredne igre i govore tajanstvene reči. "Igra Duhova" se brzo raširila i donela novu nadu Indijancima koji su umirali po prljavim nezdravim rezervatima od gladi i raznih bolesti. Vrač je rekao Čejenima: "Morate biti strpljivi. Ne smete nikoga da napadate, da se borite i činite zlo. Jednoga dana sve će vam biti plaćeno!"
Tako su plemena koja su prihvatila novu religiju odustala od svakog otpora. Jenkiji su to ubrzo osetili i da bi ubrzali događaje i što pre ih strpali u rezervate zabranili su "Igru duhova". Indijanci, razume se, nisu poslušali i tada je uhapšen najugledniji pristalica religije, Bik Koji Sedi.

Poslednji sukob

U noći 14. decembra 1893. godine četrdesetak ljudi indijanske policije u službi Amerikanaca, na čelu sa Bikovom Glavom došlo je u Stending Rok blizu Grand Rivera gde je živeo Bik Koji Sedi. "Tvoji ljudi", rekao mu je Bikova glava "rade nešto što zakon zabranjuje. Sada su u šumi i igraju zabranjenu 'Igru duhova'. Zato moramo da te uhapsimo". Bik Koji Sedi nalazio se u svom šatoru sa ženama i sedamnaestogodišnjim sinom, Gavranovom Kandžom. Nije se bunio, samo je rekao: "Pustite me da se obučem. Hoću da uzmem svoje najlepše odelo". Tada su žene počele polako da ga oblače i minuti su prolazili. Kad je Bik Koji Sedi bio gotov, "Igra duhova" je već uveliko bila završena i ratnici su se okupljali ispred šatora svog poglavice. Bik Koji Sedi izišao je napolje okružen policajcima. Napolju je čekalo 160 crvenih ratnika. Gavranova Kandža mu je doviknuo: "Govorio si da se nikada nećeš predati, a sad te odvode prljavi policajci!" A Bik Koji Sedi je odgovorio: "Ko kaže da sam se predao?" i zgrabio pušku.
To je bio znak za opštu uzbunu. U metežu koji je nastao poginuo je i slavni poglavica Bik Koji Sedi. Hitac jednog policajca pogodio ga je pravo u lice. Dve nedelje kasnije američki vojnici su kod mesta Vunded Ni (Ranjeno Koleno) poklali mnogo Indijanaca, njihove žene i decu. To je bio jedan od najokrutnijih pokolja u istoriji američkog kontinenta koji je konačno ugušio svaki otpor crvenih ratnika. Tako se sa Bikom Koji Sedi završava prava istorija ponosnog indijanskog naroda.




vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Genocid na tlu Amerike

Počalji od Sponsored content Danas u 9:24:41


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu