Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Srbsko osvajanje Amerike

Strana 1 od 3 1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Srbsko osvajanje Amerike

Počalji od vivijen taj Čet 31 Mar - 15:13:44



SRPSKO OSVAJANJE AMERIKE

Prvi srpski doseljenici na americko tlo naseljavali su, pocetkom osamnaestog veka juzne drzave SAD, Luizijanu i Novi Meksiko, tada pod Spanijom i Francuskom. Zabelezeno je da je izvesni Jovan Miskovic boravio pet godina u ovim krajevima jos 1740. U Nju Orleansu srpski i grcki doseljenici, pravoslavci formirali su 1841. i svoju prvu parohiju. Sa otkricem zlata 1848. godine Srbi u vecem broju dolaze i u Kaliforniju. Tu su stizali srpski trgovci, lingvisti, moreplovci jadranske obale i Crne Gore - Bokelji, Dalmatinci, Crnogorci, ali i seljaci iz Hercegovine koji su postajali rudari i farmeri. Ovi Srbi su bili statisticki svrstani kao doseljenici iz "nemackih drzava", sve do 1860. godine. Rezultati popisa stanovnistva Amerike izmedju 1850. i 1880. godine ukazuju na zakljucak da je od milion lica iz "nemackih drzava", samo jedan odsto otpadao na Srbe .

U Americi danas zivi oko 700.000 Srba i Crnogoraca. Oni su se masovno doseljavali u SAD u pet velikih talasa. Prva migracija trajala je od pocetka XIX veka do Prvog svetskog rata. Daleko najveci broj Srba i Crnogoraca, oko 150.000 uselio se u SAD do 1914. godine. Bili su to uglavnom Srbi iz Austro-Ugarske i Crne Gore. Tada se ulazilo preko Kalifornije i prvi srpski doseljenici naseljavali su Los Andjeles, San Francisko i potom se lagano sirili prema kontinenalnom delu, ka Nevadi i Arizoni. U ovim gradovima Srbi osnivaju svoja prva nacionalna drustva, podizu crkvu i otvaraju, na zalost, i prva groblja. Drugi talas, od stvaranja Kraljevine Jugoslavije 1918. do pocetka Drugog svetskog rata zahvatio je manji broj srpskog stanovnistva jer su SAD uvele kvote za imigrante. Doselilo se stotinak hiljada Srba i Crnogoraca. Najvise ih je bilo u Pensilvaniji, Micigenu, Ohaju i Ilinoisu. Osnovan je tada u SAD niz srpskih politickih organizacija od Srpske narodne odbrane - SNO, Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava - SKKSS, do Jugoslovenskog narodnog pokreta - Zbor Dimitrija Ljotica.

Po zavrsetku Drugog svetskog rata 1945. zapoceo je treci talas useljavanja Srba i Crnogoraca u SAD, koji je trajao punih dvadeset godina. Do 1965. uselilo se oko 250.000 Srba, uglavnom, bivsih ratnih zarobljenika, izbeglica i raseljenih lica, protivnika komunizma u novoj Jugoslaviji, koja ima je davala status politickih emigranata. Prva organizacija koju su ovi srpski doseljenici bilo je Udruzenje boraca Jugoslovenske kraljevske vojske - UBJKV. Predsednik je bio kraljev general Miodraga Damjanovica. Tokom 1952. godine iz UBJKV su se izdvojili vojvoda Momcilo Djujic i vojvoda Dobrosav Jevdjevic, koji su osnovali Pokret srpskih cetnika Ravna Gora, odnosno Organizaciju srpskih cetnika Ravna Gora. Sediste im je bilo u Geri, a potom u Los Andjelesu i Cikagu, gde su stampali svoje listove "Srbija", odnosno "Srpske novine". Od 1958. i vojvoda Pavle Djurisic je stvorio svoj Pokret srpskih cetnika Ravna Gora i "Cetnicke novine" u Milvokiju.

Slobodan Jovanovic je u SAD osnovao Jugoslovenski narodni odbor (JNO) sa ciljem da objedini jugoslovensku emigraciju i iseljenistvo. Konstantin Fotic je u NJujorku 1947. formirao Srpski nacionalni odbor. Novi Srpski nacionalni odbor osnovan je 1961. godine. Za predsednika je izabran dr Milan Gavrilovic.

Kada je na prostorima SFRJ stasao srednji drustveni sloj, sastavljen od dobro situiranih porodica strucnjaka i intelektualaca, ali i uspesnih poslovnih ljudi, sredinom sezdesetih mnogi od njih su se odvazili da krenu u Ameriku ili na skolovanje i strucno usavrsavanje ili na posao. Taj cetvrti talas ekonomskih migranata trajao je od 1966. godine sve do kraja osamdesetih godina. Ti Srbi su naseljavali velike obrazovne i industrijske centre u Kaliforniji, zapadnoj Pensilvaniji, zapadnoj Virdziniji i istocnom Ohaju, podrucje Cikaga, severozapadne Indijane, Milvokija, Njujorka i Nju Dzersija.

Iz tog novog talasa mladih doseljenika i desnog krila SNO 1966. godine u Cikagu je stvoren Srpski omladinski pokret Otadzbina (SOPO). Pripadnici SOPO-a delovali su ilegalno i bez politickog programa. Clanovi SOPO-a bili su Nikola Kavaja, Stojiljko Kajevic, Zivota Ivkovic, Rados Stevlic, Relja Racic, Andrija Dimitrijevic. Vecina njih je 1975. godine u Cikagu formirala Srpski demokratski pokret sa ciljem da objedini politicku emigraciju. Lidera ove organizacije bili su dr Branislav i Miomir Stanisic. A njihov list "Srpska zora" je stampan u Cikagu.

Prema popisu stanovnistva SAD u 1990. godini, kao Srbi se izjasnilo 116.795 lica i kao Jugosloveni 257.994 lica, sto znaci da je u Americi registrovano oko 400.000 nasih ljudi. Procene strucnjaka za migracije su govorile da ih je jos najmanje 200.000 asimilisano i da su vec bili Amerikanci. Uznemireni albanskim secesionizmom na Kosovu i Metohiji, ali i uzbudjeni zbog radjanja politickog pluralizma u Srbiji i Crnoj Gori, nasi iseljenici 7. decembra 1990. u Klivlendu stvaraju prvu srpsku asocijaciju Sabor srpskog ujedinjenja. Ne dugo zatim u Pitsburgu se formira Srpska mreza (Srb Net).

Peti talas srpskog osvajanja Amerike zapoceo je raspadom SFRJ i izbijanjem 1991. godine gradjanskog rata na ovom delu Balkana. On je sa otadzbinskog tla podigao, pre svega, mlade ljude, skolarce i vojne obveznike, a potom strucnjake i porodice koje su bile prinudjene da idu u SAD trbuhom za hlebom. Njihova prva stanica u Americi bio je najveci srpski grad u inostranstvu Cikago, zatim Njujork, Klivlend, Milvoki, Detroit, Pitsburg, Los Andjeles, San Francisko. Najvise je bilo u Cikagu, preko 150.000, a najmanje u Atlanti, samo 150. Racuna se da je za poslednjih osam godina u SAD uslo jos oko trideset hiljada Srba i Crnogoraca. Novi srpski doseljenici formirali su u SAD i svoje nove organizacije, zavicajna udruzenja i humanitarna drustva, ali i svoje partije, kakva je bila Srpska demokratska stranka u Cikagu.

Srbi i Crnogorci u svojoj novoj domovini SAD iako mala etnicka zajednica, ostavili su vidljiv trag u americkom javnom zivotu. Mihailo Pupin i Nikola Tesla, kao Dzordz Cvijanovic i dr Brana Vidic postali su ugledni americki i svetski naucnici. Svetozar Stiv Pejovic je americki profesor ekonomije Univerziteta u Teksasu i rodjeni Beogradjanin, koji zivi u Dalasu. Miljan Vuksanovic se proslavio kao americki strucnjak i ekspert OUN za ekologiju, a dr Ranko Bon kao strucnjak NASA i profesor Masacutses univerziteta. Nikola Canak je bio clan Vrhovnog suda drzave Minesota, Roza Vujic je bila u Senatu drzave Kalifornija, Dzordz Vojnovic je guverner drzave Ohajo, Helen Delic Bentli iz Merilenda je bila clan Kongresa, dok je Milorad Rod Blagojevic iz Cikaga danas americki kongresmen.

U SAD zivi i radi oko cetiri i po hiljade srpskih masona. Masoni su se kod iseljenih americkih Srba pojavili, prema tvrdjenju publiciste Djordja Kosica iz Milvokija, jos 1880. godine. Od znamenitih Srba u dijaspori slobodni zidari su bili Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Nikolaj Velimirovic, Konstantin Fotic, Slobodan Jovanovic, Milan Gavrilovic, dr Uros Seferovic, dr Rajko Tomovic ili kako to napisa magazin "Serb World" - intelektualci, oficiri i ministri.

Petar Sabovic, doseljenik iz Kotora i biznismen iz San Franciska 1910. godine nije krio da je pripadnik bratstva slobodnih zidara, jer se fotografisao u svojoj masonskoj suknjici. Umro je od silikoze vrlo mlad, ali je ostavio potomke, koji su 1922. godine u Los Andjelesu sacekali i pozdravili Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla. Unuka Anita Sabovic-Rov je cak i za "Serb World" napisala reportazu o istorijskoj poseti srpskog duhovnog poglavara Americi. Najvise Srba masona u SAD ima tamo gde je i najveca koncentracija americkih slobodnih zidara, a i nasih iseljenika: u Pensilvaniji, Kaliforniji, Ilinoisu, Alabami i Viskonsinu.

Narodni heroji SAD bili su, prvi Rade Grbic, dobrovoljac Ratne mornarice 1906. godine, zatim Joko Mestrovic, Stanko Mainovic, Radovan Radovic, Petar Ratkovic i Josif Petrovic, svi heroji Prvog svetskog rata. Kongresne medalje casti za ratne zasluge dobili su Slobodan Duletic, Aleksandar Dzek Mandusic, Mihailo Cukelja, Maksim Bacovic Bac, Mic Oadz i Lance Sijan. Sanja Djerek, Zemunka, kajakaski sampion Jugoslavije za samo dve godine postala je najbolji podoficir Mobilne ronilacke jedinice americke armije. Americkoj javnosti pukovnik Micel Pejdz poznat je kao oficir koji je u Drugom svestkom ratu, braneci zapadnu demokratiju, ubuio u jednoj borbi vise od dve stotine japanskih vojnika. Po njemu je ta bitka i dobila zvanicno ime "Battle for Paiges Hill". Rodjen je 1918. godine u Carleroju, Pensilvanija. U cuveni Mornaricki korpus usao je 1936. godine. Sa odlicnim je prosao obuku na Paris Ajlandu, Juzna Karolina i krenuo na trnovit vojnicki put od redova do komandanta i direktora svih mornarickih skola u Japanu 1954. godine. Diplomirao je na Vojnoj skoli Kvantiko, Kalifornija, a oficirska iskustva je sticao u Filipinima, Kini, na Kubi, Gvatemali, Somalijskim ostrvima, Novoj Gvineji, Kejp Glosteru, Raselsikskim ostrvima, Japanu, Koreji i Vijetnamu. Za vojne zasluge u SAD dobio je Kongresnu medalju, Orden pomorske legije Valoza i orden Purpurno srce .

I posle odlaska u penziju Micel Pejdz je ostao aktivan u armiji, ali kao projektant minijatrurnih raketnih sistema. Dizajnirao je, na primer, raketni lanser od deset sanitimetara, koji ispaljuje rakete za osvetljavanje terena, kalibra 13 mm. Ovo oruzje je upotrebljavano u Vijetnamu 1967. godine. Pejdz je i autor knjige "Marinac po imenu Mic ", koja je stampana 1975. i govori o njegovim ratnim danima na Dalekom Istoku.

Dva americka Srbina dobila su Pulicerovu nagradu, Valter Bogdanic za novinarstvo, a Carls Simic za pesnistvo. Glumac Mladen Sekulovic, poznatiji kao Karl Malden, dobio je Oskara, kog imaju i reziser Piter Bodanovic i scenarista Stiv Tesic. U Holivudu pored filmskih zvezda Mile Jovovic, koja je igrala sa Brusom Vilisom, Lolite Davidovic partnerke Kevina Kostnera, Natalije Nogulic, Natase Pavlovic, Mire Furlan, Tima Rosovica koji je igrao u filmu "Roksana", poznat je producent Branimir Arandjelovic, Dragan Tanasijevic kao Den Tana, vlasnik cuvenog restorana "Tana".

U biznisu poznati su Milan Panic, Vilijam Jovanovic, Vilijam Salatic, Micel Bozic, Milan Puskar, Milorad Karakasevic, Milan Mandaric, Petar i Vera Gajic, Branko Tupanjac, Vlado Bjelopetrovic, Slobodan Pavlovic, Miroslav Djordjevic i mnogi drugi.

I u sportu americki Srbi su usli u legendu zahvaljujuci Pitu Maravicu, najboljem amaterskom kosarkasu i Vlade Divcu, gorostasu u NBA. Velibor Bora Milutinovic je kao trener fudbalera doveo reprezentaciju SAD u svetski vrh, a Predrag Preki Radosavljevic kao igrac ih je uveo na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Mica Kabanica je bio predsednik Fudbalskog saveza drzave Viskonsin i SAD, a Ljubisa Vasilic najbolji trener i clan Kuce uspesnih. U ragbiju su afirmisani Dzim Mandic, Norm Bulajic, Pit Stojanovic, zatim Ed Obradovic, Dzim Obradovic, Pit Lasetic, Sem Jankovic i drugi. Bejzbolu su igrali Pit Vuckovic, Eli Grba, Nik Strincevic, Volt Dropo, Dzon Vukovic i Pol Popovic. Bil Vukovic je bio reli vozac, a Ika Panajotovic prvak u voznji motora na talasima Pacifika. Svetozar Marinkovic je ucitelj tenisa, poznatiji kao novi muz glumice Robin Givens i bivse zene Majka Tajsona.

U medjuvremenu, od kako je u matici zaziveo politicki pluralizam i od kako je skinuta zabrana dolaska emigranata, dosta veliki broj iseljenih Srba, narocito iz Amerike, vraca se svom starom kraju. Neki kao penzioneri, a neki kao poslovni ljudi. Medju njima su, na primer, dr Vlada Petric, profesor sa Harvarda, arhitekta Ilija Gligorijevic, pisac Dimitrije Mita Djordjevic, profesor Nikola Moravcevic, major Nikola Kosic, Milutin Bajcetic, Zivota Ivanovic, Nikola Kavaja, Bosko Radonjic, nacionalni aktivisti, zatim dr Radmila Milentijevic, dr Jovan Deretic, dr Vladimir Tomovic, pevacica Sladjana Milosevic. A takav plan ima i Slobodan Pavlovic, graditelj Pavlovica mosta na Drini i crkve u selu Popovi.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13348
Broj Poena: 57754
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Srbsko osvajanje Amerike

Počalji od vivijen taj Čet 31 Mar - 15:14:56



BEOGRADjANI U SAN FRANCISKU

Ne moze tacno reci kada i gde su se prvi put Srbi doselili u Kaliforniju, jer ne postoje pisani tragovi o prvim srpskim iseljavanjima u SAD. Pretpostavlja se, naime, da je na dubrovackim brodovima koji su plovili do americke obale jos tokom XVIII veka, medju mornarima, bilo i Srba iz Dalmacije, Boke i iz Pastrovica. Pojedini americki dokumenti govore, medjutim, da je prvi srpski useljenik stigao je u Ameriku tacno pre 183 godina, septembra 1815. Bio je to Djordje Sagic, rodjen u Austro-Ugarskoj 30. aprila 1795. godine od roditelja Srbijanaca koji su dosli u talasu velike seobe Srba pod pritiskom Turaka. Nakon smrti oca, Djordje iz rodnog Stonog Beograda u danasnjoj Madjarskoj dolazi u Sremske Karlovce, gde pohadja gimnaziju i stice "klasicno" obrazovanje, uceci - pored ostalog - nemacki, grcki i latinski. Sa osamnaestom presao je u Srbiju, 1813. godine, gde se prikljucio ustanicima u borbi protiv Turaka. Ucestvovao je u borbi za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, Sagic bezi u Austriju. On je proveo dve godine lutajuci duz Dunava, kao trgovac. Tako se 1815. godine u Hamburgu ukrcao na brod za Filadelfiju. Njegovo stupanje na tlo Amerike, zato jer je zvanicno bilo registrovano, uzima se kao pocetak novije seoba Srba u Ameriku.

U novoj zemlji Djordje je dobio novo ime Dzordz Fiser. Za sezdeset godina zivota Fiser je postao vrlo ugledan Amerikanac. Uvrscen je u red istaknutih pionira u Teksasu. Fiser je proveo dvadeset godina u Meksiku i Teksasu. Kasnije je postao jedan od vidjenih ljudi Hjustona, kao trgovac i advokat. Kada je Kalifornija ustupljena SAD, u vreme zlatne groznice, Fiser se seli u San Francisko gde je postao sekretar zemljisne komisije. Do svoje smrti 1873. Dzordz Fiser je bio je i sudija, a i pocasni konzul Grcke u San Francisku. Sahranjen je u San Francisku. Najvaznije je, medjutim, da je Djordje Sagic prvi u Kaliforniji osnovao malu koloniju srpskih doseljenika, koja je okupljala i znacajan broj Hrvata, uglavnom iz Dalmacije i sa jadranskih ostrva.

Pioniri male srpske kolonije u San Francisku sredinom proslog veka bili su Bob Konjevic, Ilija Celovic, Pera Vukotinja, Jovan Catovic, Stevan Davidovic. Najbrojniji i najpoznatiji zitelji San Franciska bili su tada clanovi familija Ljepava, Mandic, Lucic, Ljubibratic, Davidovic, Lepetic i Kosic. Prva mesta srpskog okupljanja bile su kafane, koje su imale americke nazive. Jedna od poznatijih bio je, na primer, "Bakingem kafe". Danas u centru grada postoji restoran "Tadic". Godine 1864, kada je nekoliko pravoslavnih hriscana u San Francisku osnovalo Grcko-rusko-slavonsko pravoslavno dobrotvorno drustvo, u kome su Srbi cinili vecinu, sa ciljem da osnuju pravoslavnu crkvu u gradu, Dzordz Fiser je postao veoma istaknut clan. On je bio, isto tako, clan i prvi predsednik Ruskog i panslavenskog dobrotvornog drustva osnovanog u San Francisku 1857. godine.

Godine 1880. u San Francisku je osnovano i Prvo uzajamno dobrotvorno drustvo Srba u Americi. Njegov prvi predsednik bio je Lazar Jovovic poreklom iz Herceg Novog. Bilo je tu i Srpsko-crnogorsko literarno i dobrotvorno drustvo "Njegos". Tradiciju ovog prvog danas nastavlja predsednik Milorad Golubovic, a drugog predsednik Jefto Davidovic, potomak Pastrovica. Oni brinu o kulturnom zivotu kalifornijskih Srba, ali i vecnom miru srpskih pionira na groblju koje se zove Kolma. Na groblju Kolma starom u San Francisku, gotovo, sto godina Srbi su udruzenim snagama podigli pravoslavnu kapelu, koju je oslikao Aleksandar Dzigurski, sigurno najpoznatiji srpski slikar u SAD.

San Francisko je bio do polovine ovog veka duhovni i kulturni centar Srba u Americi. I prve srpske novine stampane u Americi javljaju se bas u San Francisku 1893. godine. To su "Srbin Amerikanac", koje je uredjivao Bozo Gopcevic, i "Sloboda", ciji je urednik bio Spiro Radulovic iz Boke Kotorske. Danas se izdaje casopis "Njegos " i Bilten Sabora srpskog ujedinjenja. I prva srpska pravoslavna crkva Sveti Sava u Americi sagradjena je u zaledju San Franciska, 1894. godine u Dzeksonu. Najvecu zaslugu za gradnju crkve imao je otac Sebastijan Dabovic, inace, prvi srpski svestenik rodjen u Americi, u San Fransisku, 1863. godine. Donator crkve bila je lokalna rudarska kompanija "Canada Co." a osnivaci Srpske pravoslavne crkve, pored oca Sebastijana Dabovica, bili su Milan Kurilic, Milos Dragulovic, Savo Lakonic, Simo Dragomanovic, Todor Kurilic, Risto Kurilic, Nikola Dragulovic, Tripo Vasiljevic, Savo Savic, Andrija Vuckovic i Tripo Kurilic. Srpske crkve su kasnije nicale svuda po SAD, ponajvise na istoku, gde su se Srbi sve vise nastanjivali. Danas na tlu severne Amerike ima 94 crkve i cetiri manastira. Crkva Sveti Sava u Dzeksonu i dalje radi. Pre pet godina proslavila je stogodisnjica njenog postojanja. Pri crkvi se nalaze i Misija Svetog Save i Omladinski srpski kamp, u kome potomci nasih iseljenika uce maternji jezik, nacionalnu istoriju i srpske obicaje. U regionu San Franciska imam osam parohija, tri crkve i oko hiljadu registrovanih parohijana, koje predvodi prota Dusan Bunjevic iz crkve Sveti Jovan Krstitelj u San Francisku.

Americki popis iz 1980. godine pokazao je da u Kaliforniji ima 63.442 nasih doseljenika. Naseljeni su na prostoru dugom preko sest stotina milja od San Dijega preko Los Andjelesa do San Franciska. Pre ravno devedeset godina u San Francisku je bilo samo dve hiljade Srba i Crnogoraca.

San Francisko sa okolinom danas ima desetak hiljada srpskih doseljenika. Nastanjeni su u samom gradu, potom u Oklandu, dolini Napa, i na jugu u Santa Klari, San Hozeu, Saratogi i Montereju. Druga generacija srpskih doseljenika stigla je posle rata, uglavnom, iz ratnog zarobljenistva ili iz otadzbine kao politicki emigranti. Treca je pristigla za ocevima pedesetih, a cetvrta sezdesetih godina kao ekonomski migranti. Novi peti talas srpskog useljavanja u San Francisko zapoceo je devedesetih, nakon, izbijanja novog rata u Jugoslaviji. Za razliku od ranijih godina, kada su pristizali odrasli, vec formirani ljudi, sa slabim znanjem engleskog jezika, ovog puta nam dolaze mladici i devojke, skolovani i strucni ljudi. Kako znaju engleski i brzo nalaze posao, malo njih trazi pomoc srpske zajednice, pa se odmah i ne ukljucuju u srpski etnicki zivot. Sve dok ne pocnu da se zene, radjaju decu, stvaraju kumstva, tada se pojavljuju u srpskoj crkvi i pocinju da dolaze na srpske sabore.

Za San Francisko kazu da je najlepsi i naduhovniji americki grad, jer je steciste intelektualaca iz citavog sveta. U njemu se krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih rodila ideja o stvaranju jedne nove svesrpske organizacije, koja je dobila ime Sabor srpskog ujedinjenja. Njeni idejni tvorci, ali i organizatori bili su Beogradjani, otac i sin, Dragoslav Djordjevic, profesor istorije i srpskog jezika iz Montereja i Miroslav Djordjevic, bankar iz San Franciska. Zvanicno, Sabor srpskog ujedinjenja je osnovan na kongresu u Klivlendu, 7. decembra 1990. godine. Ovom osnivackom skupu prisustvovalo je oko 350 delegata iz citavog sveta, koji su zvanicno bili predstavnici svoje baze od najmanje deset clanova. Za predsednika Sabora srpskog ujedinjenja u Klivlendu je izabran Miroslav-Majkl Djordjevic, biznismen iz San Fransiska, za sekretara Momcilo Tasic iz San Franciska, a za potpredsednike Milos Milenkovic iz Klivlenda, dr Nikola Nik Petrovic iz Meksiko Sitija, Majlo Popovic, Ron Radakovic, Dusica Babic-Protic, dr Dejan Markovic i Nadezda Rakic iz Cikaga.

Prvobitni zadatak ove asocijacije je bio ujedinjenje i okupljanje svih Srba sveta oko programa finansijske pomoci mladim srpskim intelektualcima u obrazovanju, a potom i uspostavljanje sirih ekonomskih i kulturnih veza s otadzbinom. Sa zaostravanjem situacije na Balkanu, a posebno nakon raspada SFRJ i izbijanja gradjanskog rata ciljevi ove asocijacije su se umnogome promenili. Pored ujedinjenja Srba u dijaspori sa Srbima u matici Srbiji, glavni pravci delovanja su bili zastita i zastupanje srpskih interesa u americkoj administraciji i medijima, kao i organizovanje humanitarne pomoci srpskim rodoljubima i izbeglicama.

Sabor srpskog ujedinjenja je registrovan kao iseljenicka kulturna asocijacija, u kojoj je clanstvo doborovoljno i zbog neprofitnog karaktera oslobodjeno placanja poreza na sve finansijske rashode. Asocijacija okuplja srpske iseljenike svih uzrasta, bez obzira da li su vec clanovi nekih organizacija i ima svoje odbore sirom SAD, Kanade, Australije, Velike Britanije i Zapadne Evrope. Za osam godine postojanja broj clanova i simpatizera Sabora srpskog ujedinjenja, koji je promenio ime u Kongres srpskog ujedinjenja (KSU) je narastao cak na dvadesetak hiljada, a broj regionalnih odbora na dvadeset. Pored Centralne kancelarije KSU u San Fransisku, koju vodi Jelena Kolarovic, postoji i Srpska kancelarija u Londonu, koju vodi Radomir Putnikovic, a u Srpskoj kancelariji KSU u Beogradu direktor je Slavka Draskovic-Jovanovic.

Na poslovima politickog marketinga Kongres srpskog ujedinjenja u SAD izdaje na engleskom i srpskom bilten "Glas Kongresa", koji se stampa u San Francisku i Beogradu. Urednici su Jelena Kolarovic i Slavka Draskovic-Jovanovic, dok je urednik programa KSU na Internetu ([You must be registered and logged in to see this link.] Nenad Vukicevic, Jagodinac iz San Franciska.

Za osam godine rada Kongres srpskog ujedinjenja je odrzao osam konvencija u Klivlendu 1990. godine, u Cikagu 1991, u San Dijegu 1992. i Njujorku 1993. Detroitu 1994. San Francisku 1995. Milvokiju 1996. i Pitsburgu 1997. godine. Na tim svesrpskim saborima u dijaspori iznesena je i utvrdjena srpska strategija i metodi njenog predstavljanja u zapadnom svetu. Kongresima su prisustvovali i ugledni americki politicari Dzim Mudi, Helen Delic-Bentli, Bil Barton, novinari Stiv Pleter, Piter Brok i Zak Merlino, profesor Radza Tomas i clanovi dinastije Karadjordjevic, princ Aleksandar II i princeza Katarina. Rad Sabora srpskog ujedinjenja podrzava i Srpska pravoslavna crkva u Americi i Srbiji, a i mnogi srpski intelektualci i politicari. Za predsednike ove asocijacije birani su Miroslav Djordjevic, dr Nikola Nik Petrovic, Dzon Delic i dr Vojin Joksomovic. Naredni deveti Kongres srpskog jedinstva zakazan je u Vasingtonu, krajem septembra 1998. godine.

U prolece 1991. godine posebna delegacija od dvadesetak clanova ovog srpskog kongresa, predvodjena tadasnjim predsednikom Miroslavom Majklom Djordjevicem posetila je Srbiju, Bosnu, Krajinu i Kosmet i razgovarala sa vodecim licnostima srpskog naroda. Rezultat te posete je bila Bela knjiga o Srbima, u kojoj su date analize i zakljucci o situaciji u otadzbini, ali i o vrstama pomoci koju mogu dati Srbi u dijaspori. Tim povodom, Kongres srpskog ujedinjenja je na svojim kongresima usvojio nekoliko politickih rezolucija u kojima se javno osudjuju antisrpski stavovi u medjunarodnim institucijama i medijima, genocid nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj i daje podrska pravu na samoopredeljenje srpskog naroda u bivsoj BiH i bivsoj Republici Hrvatskoj, kao i procesu demokratizacije u SRJ.

Na kongresu u Njujorku, oktobra 1993. godine, posebno je od OUN zahtevano ukidanje sankcija prema SRJ i povecanje humanitarne pomoci Srbiji i Crnoj Gori, kao i Srbima u krajinama. Tada su formirani i posebni komiteti KSU za skidanje sankcija i za humanitarnu pomoc, cije je vodjstvo bilo povereno dr Vojinu Joksimovicu i princezi Katarini Karadjordjevic. U Americi se zahvaljujuci KSU obrazuje sezdesetak mladica i devojaka iz Otadzbine, koji bi posle studija trebalo da se vrate natrag da pomognu razvoju srpske nauke i privrede. Otvorena je, takodje, i mogucnost jacanja ekonomske saradnje samog Kongresa srpskog ujedinjenja i njegovih clanova sa privrednicima u otadzbini.

Posebnim zalaganjima predsednika Miroslava Majkla Djordjevica iz San Franciska i njegovih saradnika, KSU je ostvario i odredjene kontakte, ali i uticaje u americkom politickom vrhu. Majkl Djordjevic je govorio u americkom Kongresu. Naime, gospodin Djordjevic je u spoljnopolitickom komitetu Predstavnickog doma opsezno i vrlo objektivno objasnio bosanski problem, kao "problem iz pakla" podvlaceci da "politika koju Sjedinjenje Drzave vode prema Srbima nije samo kontraproduktivna vec i duboko neprincipijelna i ne pristaje velikoj americkoj naciji i njenoj istorijskoj demokratskoj tradiciji". Tom prilikom je predlozio Komitetu resenja koja bi bila prihvatiljava za rasplet bosanskog sukoba i ukidanje sankcija protiv Srbije i Crne Gore. Organizovao je desetak javnih tribina u americkim medijima o Srbima i dvadesetak demonstracija u Los Andjelesu, Njujorku, Cikagu, Vasingtonu i slanje oko pet hiljada protestnih pisama predsedniku Bilu Klintonu i uglednim americkim senatorima i kongresmenima. Tokom 1998. delegacija Kongresa predvodjena sa predsednikom dr Vojinom Joksimovicem posetila je Vasington i u politickom vrhu SAD lobirala za srpsku stvar.

Nevolje koje su u ovom balkanskom ratu zadesile srpski narod nisu ostavile ravnodusnim Srbe iz San Franciska. Mnogi od njih su se ukljucili u rad postojecih srpskih organizacija "Dusan Silni", Kolo srpskih sestara, Srpsku narodnu odbranu, Srpski fond Krajina, Americko-srpski zenski blok i Vizantijska alijansa. Njihovi celnici su Petar Lucic, Vera Davidovic, Milan Medan, Luka Milosevic, Miroslav Djordjevic, otac Radmilo Stokic, Mirjana Samardzija, Desa Tomasevic-Vekman i Mirjana Misic. Udruzenje Crnogoraca Amerike vodi inzinjer, sahista i biznismen Blazo Sredanovic. A na celu najuspesnijeg humanitarnog drustva "Srpski dobrovoljci" nalaze se Bogdan Supica i Gordana Petrovic.

Njihov cilj je da pomazuci srpski narod u otadzbinskim zemljama, pomazu i sebi i svojim potomcima, jer se bore za kutlurni i etnicki opstanak Srba na Balkanu, i u Americi i u svetu. Trenutno su srpski aktivisti iz San Franciska ukljuceni u borbu za otkrivanje ratnih zlocinaca i izvodjenje na Haski tribunal muslimanskih i hrvatskih komandanata i oficira, koji su u Bosni, Krajini i Hrvatskoj pocinili genocid nad Srbima. Prilikom poslednje posete tuzioca Ricarda Goldstona u San Francisku urucili su mu dosije Tarcin, sa podacima o stradanjima Srba u logoru "Silos ". Na osnovu dokaza i svedocenja prikazanih u tom izvestaju Haski sud ce uskoro podici i krivicne prijave protiv muslimanskih i hrvatskih ratnih zlocinaca.

Nekolicina Srba iz San Franciska formirala je 1994. godine kulturni fond "Studenica" koji pomaze skolovanje srpskih studenata iz otadzbine u SAD, sa ciljem da se potom vrate natrag u srpske zemlje i pomognu razvoj svog zavicaja. Ovog leta 1998. godine fond "Studenica" ce u Srbiju da posalje prvu grupu od pedesetak srpskih momaka i devojaka iz Amerike, da u zemlji svojih predaka uce maternji jezik, kulturu i obicaje.

Ziveti u Kaliforniji, a posebno u San Francisku znaci biti uspesan i cak imucan gradjanin SAD. Tamosnji Srbi uspevaju da izdrze sva iskusenja koja donosi jedan od najlepsih, ali i najskupljih gradova Amerike, jer se bave poslovima koji donose pristojne prihode. Jefto Davidovic je, na primer, kao inzinjer dugo godina radio u "Pan Amerikenu", a njegova supruga Vera je bila predstavnik modne kuce "Evlon" za Kaliforniju. Danas zive u najelitnijem kvartu, u kuci koja vredi do dva miliona dolara. Djordje Kolarovic je vinar i trgovac, poznat po svojim "Napa" picima. Miroslav Djordjevic je vlasnik velikog osiguravajuceg drustva za javne radove u Americi. Toni Mandaric je vlasnik lanca prodavnica bicikla. Milorad Karakasevic je poznati vinar. Milorad Golubovic je direktor u avionskoj kompaniji "Linton industri", a inzinjer Milan Glumac je proizvodjac rashladnih uredjaja i elektronike. Vecina njih su Beogradjani. Svi ovi ljudi su spremni da ulazu svoj kapital u perspektivne projekte u otadzbini. Jefto Davidovic ima kucu u Petrovcu na moru i planira da u njoj otvori americku prodavnici i kafe restoran. Djordje Kolarovic zeli da uvozi i prodaje srpska vina, a Miroslav Djordjevic da otvori na Terazijama u Beogradu prvu Americko-srpsku banku.

Pripadnici mladjih generacija, koji su iz Srbije dosli sa diplomama elektroinzinjera i kumpjuterskih tehnologa usli su u cuvenu Sulikonsku dolinu i stekli radom zavidan ugled. Najpoznatiji nas covek u Silikonskoj dolini je inzinjer Milan Mandaric, koji je u San Francisko dosao iz Engleske. Rodjen je u Beogradu. Ima tri fabrike za proizvodnju kompjutera u SAD i Evropi. Veliki je srpski patriota. Pomaze u prikupljanju sredstava za humanitarni fond "Covekoljublje", zainteresovan je za gradnju nase nove crkve u Saratogi, kao i za veca finansijska ulaganja u otadzbini. Svojevremeno je bio vlasnik FK "Standard" iz Lijeza. Nedavno je bio u Beogradu na razgovorima oko otvaranja fabrika kompjutera u Srbiji. U zimu 1998. sediste svoje kompanije "Sanmina" preselio je iz Kalifornije u Floridu.

Pored Mandarica u elektronici i kumjuterskoj industriji uspesno rade i Nenad Vukicevic, dr Radmilo Bozinovic, dr Srba Jovic, Dragan Popovic, Mirko Voinovic, Branko Janjic, Dragan Grgic. Svi oni su raspolozeni da pomazu rodni kraj. Trenutno najvise rade na uspostavljanju srpske kompjuterske mreze u Americi i na njenom spajanju preko Interneta sa Jugoslavijom. Ovi mladi ljudi u kompjutersku mrezu SAD ubacuju najnovije podatke o Srbima i srpskim drzavama, ne bi li na taj nacin demantovali lazi koje su muslimani i Hrvati posejali u informativn-komjuterski sistem sirom sveta.

U pozoristu i filmskoj industriji, koja je skoncentrisana u Kaliforniji, ima Srba. U San Francisko cesto dolaze i glumice Lolita Davidovic, Mila Jovovic i Deniz Hejl. I one su poreklom Beogradjanke. Deniz Hejl je Beogradjanka, zapravo Danica Radosavljevic, svojevremeno zena milijardera Djuzepe djigante, slavnog Vincenta Minelija i maceha Lize Mineli, napokon zena pokojnog Prentisa Koba Hejla. U filmskom svetu je poznata kao carica San Franciska, jer su joj svi pametni, lepi i imucni muskarci Kalifornije dolazili na noge.

Uvek kada imaju priliku ovi umetnici pomazu srpske akcije, a cuveni Karl Malden, svakog leta gostuje u Omladinskom kampu u Dzeksonu, jer zeli da nasi mladi Amerikanci postanu i ostanu Srbi. Svetska priznanja za svoju umetnost u San Francisku dobijali su i mladi Beogradjani, gitaristi Dusan Bogdanovic i Miroslav Tadic. Oni su danas profesori na Umetnickoj akademiji u San Francisku, odnosno Kalifornijskom institutu za umetnost u L.A. Jasmina Bojic, nekadasnja novinarka TRV Beograd afirmisala se kao predavac slavistike na Stenford univerzitetu, ali i kao profesor evropskog filma. Postala je i clan zirija Filmskog festivala u San Francisku za dokumentarni program, a sama je 1995. godine snimila dokumentarac "Istina u zasedi" o nezavisnim medijima u SFRJ. Bojan Knezevic, bariton je u Operi San Francisko zapoceo svoj put ka internacionalnoj karijeri i slavi.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13348
Broj Poena: 57754
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Srbsko osvajanje Amerike

Počalji od vivijen taj Čet 31 Mar - 15:16:03



SRBI U LOS ANDJELOSU

Na zapadnu kapiju Amerike i u jedan od najlepsih gradova sveta Los Andjeles doslaci pristizu, uglavnom, iz dva pravca. Oni iz daleka, a oni iz susedstva, stizu brodovima, podzemnim kanalima, kamionima, gumenim camcima i peske iz Meksika i sa Kube. Mi Evropljani u ovaj grad andjela, sirok dve stotine kilometara, dolazimo danas najcecse preko istocne kapije u Njujorku ili Cikagu, avionima. Prosla su vremena kada su Crnogorci, Bokelji, Pastrovici, Hercegovci i po koji Srbijanac sa Tihog okeana osvajali jug Kalifornije brodovima. I nekada i sada tamo se islo trbuhom za hlebom, ali se sad umesto golih ruku nudi mudra glava. Tokom jeseni 1995. u Los Andjelesu je preminuo stogodisnji Marko Radosinovic, dicni Crnogorac koji je svoj zivot i svoje porodice u americkom blagostanju podigao radeci sedamdeset godina, prvo kao prodavac, a potom kao proizvodjac mleka. Beogradjanin Miroslav Tadic otisao je osamdesetih u Los Andjeles da studira klasicnu gitaru, a vec deset godina radi kao profesor na Institutu umetnosti Kalifornije. Sad on Amerikance uci kako se na zici sviraju Bah i Betoven. Na najpoznatijim kalifornijskim akademijama u Los Andjelesu danas radi tridesetak srpskih profesora i naucnika, od kojih dr Pero Simic, dr Milos Ercegovac, dr Mita Djordjevic, mr Ljibisa Stevanovic, mr Milivoje Brkovic, mr Jakov Saizovic, mr Dragoljub Popovic i mr Ivan Radivojevic imaju visoku reputaciju i kao Amerikanci i kao Srbi. Oni su naime, od 1991. osnivaci i clanovi Srpske informativne-elektronske mreze u Kaliforniji.

Kalifornija je poslednjih godina postala steciste strijih i mladjih generacija srpskih doseljenika. Svoje staracke dane u San Markosu provodi i vojvoda Momcilo Djijic, usamljen posle smrti supruge Zorke i skrhan bolestima, a i oronuli Zvonko Vuckovic u Santa Barbari, obojica lideri dinarskih i drinskih cetnika. Tu je i Rade Rebic, nekadasnji sekretar vojvode Djujica, autor knjiga "Drazina Srbija", zbirke " Cetnicka biblioteka" i urednik nekadasnjeg lista "Cetnik".

A drugi, oni mladji, da se oprobaju u filmskoj, televizijzijskoj, muzickoj produkciji, na fakultetima i univerzitetima, ali i u industriji. Medju njima su Lolita Davidovic, Mila Jovovic, Mira Furlan, dr Borko Djordjevic, profesor Miroslav Tadic, profesor Slobodan Sijan i Aleksandar Pantic, vlasnik projektantske firme "Land space company". U Kaliforniji su danas i tri njegova brata. Najstariji je Milan Pantic, penzioner fabrike brodova, koji je kao dvadesetcetvorogodisnji momak usao u prolece 1954. u Ameriku. Posle njega je 1963. dosao Lazar Pantic, metalostrugar iz Rakovice, pa najmladji Tomislav Pantic, svrseni geodeta koji se uselio 1967. i postao veliki projektant i veleposednik sa privatnom avio-kompanijom.

Inzinjer Aleksandar Pantic stigao je sa porodicom iz Beograda 1969. godine i otvorio svoj projektantski biro. Pantici su u Americi neko vreme ziveli u Milvokiju, drzava Viskonsin, ali su zbog posla sa projektovanjem kuca presli u Kaliforniju. Njihov peti brat Miroslav ostao u srpskoj prestonici da radi kao profesor u srednjoj skoli i da cuva majku, dok jedina sestra Olga je radila u Sarajevu kao uciteljica. Danas je izbeglica u Beogradu. Svi Pantici su rodjeni u Novom Pazaru, a vec njihova deca i unuci su rodjeni u Kaliforniji i danas su pravi Amerikanci, ali i dobri Srbi, jer su ih roditelji slali u Beograd da zavrse srednje skole.

Petnaest hiljada Srba, koliko ih je izbrojao Aleksandar Pantic, projektant i arhitekta, Novopazarac iz Eskondida, zivi u Los Andjelesu i njegovim predgradjima San Dijego, San Markos, Santa Barbara, Pasadena. Srbi se bave uglavnom, gradjevinarstvom, poljoprivredom, projektovanjem i arhitekturom, naukom, sportom i umetnoscu. U okoloni zive i dvoje, sigurno, najbogatijih Srba u SAD. Milan Panic je u Santa Moniki, njegova imovina se procenjuje na pola milijarde dolara. A Vera Gajic, supruga pokojnog Petra Gajica, vlasnika fabrike vojne avio opreme "Alva radio" je vlasnica dve stotine miliona dolara. Zivi u Palm Springsu. Njena prva komsinica je princeza Milica Karadjordjevic, koja u Palm Springsu zivi sa sinom. Biznismen Djordje Zecevic i njegova supruga Maja Sabljic zive nadomak Holivuda, u Sanset Plaza. Operska diva Dubravka Zubovic i njen suprug Djordje zive u Orandz Kauntriju. Doktor Vlada Walter Vuckovic, ekspert za bolseti ociju zivi i radi u Long Bicu.

Na tom prostoru nalazi se i desetak srpskih crkava, od kojih je najveci i najlepsi pravoslavni hram Svetog Stevana na Alhambri, oslikan ikonama cuvenog majostora Paje Jovanovica. Ova crkva predstavlja i sediste srpske kolonije u Los Andjelesu jer u njoj stoluje vladika Jovan, nadlezan za nasu pravoslavnu eparhiju na jugu Amerike. Djakon Blasko Paraklis vodi srpski radio cas, u kome kao spiker ucestvuje poznata americka glumica Lolita Davidovic. Iz ove crkve su jos sredinom osamdesetih potekle i prve akcije pomoci srpskom narodu i srpskoj crkvi u otadzbini. Zajednickim bogosluzenjima svestenika federalnog i raskoljnickog krila 1986. godine Srbi iz L.A. su prevazisli verski raskol i zajedno krenuli u sakupljanje priloga za podizanje Hrama Sveti Sava na Vracaru. Zadatak je bio slozen i tezak, jer je trebalo za samo cetiri meseca da Srbi u Kaliforniji sakupe milion i po dolara, da bi se finansirala izgradnja i podizanje kupole na vracarkom hramu.

Bankar Predrag Mitrovic bio je glavni organizator ove velike akcije. Sa svojim prijateljima bankarima i srpskim biznismenima Mitrovic je u prvom krugu sakupio dva miliona dolara, vise nego sto je trazeno iz Beograda. A potom je u drugom krugu sakupio jos pet miliona dolara i predao ih petrijarhu srpskom gospodinu Germanu. Za ovaj izuzetan patriotski, srpski i pravoslavni podvig Sinod Srpske pravoslavne crkve je odlikovao Predraga Mitrovica iz San Dijega Ordenom Svetog Save. Bilo je to prvo takvo odlicje dato jednom srpskom civilu iz dijaspore. Urucio mu ga je licno vladika Sava koji je zbog toga doputovao iz Srbije u Kaliforniju.

Predrag Mitrovic je poreklom iz Pastrovica, on je sin Milutina Mitrovica, svestenika i profesora, poznatog javnosti kao autor knjige "Srbi u Dubrovniku". Rodjen je u Dubrovniku i imao je jos cetiri brata, koji su stradali u ratu. Iz Jugoslavije je izasao 1947. preko Italije, a potom Francuske stigao kod rodjaka u San Dijegu. Tu je 1950. godine zavrsio srednju skolu i zaposlio se kao sitan bankarski cinovnik. Dve godine kasnije, kada je sredio americke papire Predrag Mitrovic je postao marinac.

Tek pocetkom sedamdeset uspeo je da se osamostali i da otvori svoju banku i kompaniju za investicije. U njoj je na mestu predsednika 1991. docekao penziju. Supruga mi je umrla, pa zivi sa decom. Mitrovic Ima tri sina i cerku. Skolovao ih je u Engleskoj i Americi. I oni su uspesni poslovni ljudi. U San Dijegu Predraga Mitrovica Srbi su birali za predsednika crkveno-skolske opstine, kojoj je sa prijateljima podario crkvu Sveti Djordje.

Hram se nalazi na najlepsem mestu u Mislionarskom zalivu, odakle se vide luka San Dijego i Pacifik. Hram je zidao Velimir Petakovic, oblozen je predivnim pozlacenim mozaikom, koji je radjen kod meksikanskih majstora, a osvecen 1969. godine. Americko osiguranje ga je procenilo na pet miliona dolara. Prota Bozidar Draskovic oko crkve okuplja stotinak srpskih familija. Godisnje prota Draskovic ima dvadesetak vencanja, tridesetak krstenja i srecom, tek po koju sahranu, mnogo verskih praznika, igranki i kulturnih manifestacija. Slican pravoslavni zivot Srbi vode i u ostale dve crkve u San Dijegu. Zahvaljujuci upravo visokoj organizaciji svetovnog i kulturnog zivota Srba i Los Andjelesu, ova srpska kolonija u SAD priredila je u jesen 1992. godine najbolji docek srpskom patrijarhu, posle kog su i sami Amerikanci rekli da je gospodin Pavle "sveti covek koji hoda zemljom".

Srbi u Los Andjelesu imaju, humanitarni fond "Covekovljublje" koji vodi Blasko Paraklis, imaju po svojim patriotskim aktivnostima cuvenu zajednicu "Arkadija", ciji je osnivac gospodin Milan Nikolic, imaju svoje Srpsko pozoriste ciji je reziser Milan Dragicevic. Radio program uredjuje i vodi Veroljub Radivojevic. Imaju i riznicu duhovnog blaga koja domasuje ostvarenja jednog Vuka Karadzica. U Univerzitetskoj biblioteci Kalifornije dr Miroljub Jokovic je u arhivi profesora Rejmonda Burta iz Los Andjelesa pronasao stosedamdeset i devet hiljada stihova srpske starovekovne poezije, koje ce odstampati u sedam knjiga. Srbi iz grada andjela imaju i Fondaciju za negovanje srpske bastine, Telefonski informativni srpski centar "Srpske vesti" i casopis " Srpska stvarnost" na cijem celu je Mica Radenkovic. Humanitarnu organizaciju "Spas za iseljene Srbe" vodi Katica Medic.

Rad na humanitarnoj pomoci velika je obaveza Srba iz Los Andjelesa, koju oni uspesno izvrsavaju. Svakog meseca u srpskoj koloniji se sakuplja pomoc za crkveni fond "Covekoljublje", a svake godine, u novembru mesecu odrzava se veliki Srpski dobrotvorni bal. Prosle godine domacin bala su bili mitropolit Irinej i mitropolit Kristofer, a uvazni gosti i dobrotvori princeza Jelisaveta Karadjordjevic, Milan Panic, Gala Videnovic, Karl Malden, Vlade i Snezana Divac, Lolita Davidovic, Sladjana Milosevic, Blasko Paraklis, Ika Panajotovic, Milan Pantic sa porodicom, advokat Branko Milinovic, Aleksandar i Danka Pantic, Zeljka i Boris Gortinski, Vlada Vuckovic, Marko Trbovic i mnogi drugi ugledni kalifornijski Srbi. Tada je sakupljeno 26.000 dolara. Sam Vlade Divac je u svom porodicnom fondu, takodje, obezbedio veliku donaciju koja je predata Decijoj bolnici u Beogradu. Uvek kada ima slobodnog vremena Snezana i Vlade Divac putuju sirom Amerike, drze srpskim malisanima predavanja o ljubavi, slozi, humanosti, a od roditelja ubiraju donacije za srpsku decu u otadzbinskim zemljama. Ratko Djekic, hotelijer i trgovac iz San Dijega poklonio je besplatan boravak za dve stotine srpske dece u Kaliforniji. Veliki doborotvor je i Milos Supica predsednik Fonda "Spasimo srpsku decu" iz Stoktona. Gojko Vasic je poznat kao voditelj Srpskog radio programa u San Dijegu.

Od zacetka kosovske drame osamdesetih i jugoslovenskog rata devedesetih Srbi iz Los Andjelesa se, svaki na svoj nacin ukljucio u bitku sa ocuvanje srpskog nacionalnog identiteta i ponosa. U tome je posebnu aktivnost prvi iskazao dr Bogdan Maglic, koji formirao Srpsko-americki komitet sa ciljem da Amerikance upozna sa postojanjem i delovanjem srpske kolonije u SAD. U vise navrata doktor Maglic je americkim kongresmenima i senatorima slao svoje informacije, saopstenja, pa i protesete. Najvise reakcije izazvala su, na primer, njegova pisma senatoru Alfonsu Damatu zbog podrske albanskih secesionista na Kosmetu i drzavnom sekretaru Dzordzu Sulcu zbog pothranjivanja slovenackog nacionalizma. Maglic je kasnije bio inicijator ujedinjavanja srpske dijaspore u Americi, prvo u okviru Srb Neta, a potom u Kongres srpskog ujedinjenja, dok je Mica Radenkovic iz istog razloga formirao Akcioni politicki komitet i organizovao demonstracije usred Vasingtona. Na zalost, zbog liderskih nesuglasica ovi projekti srpskog ujedinjavanja nisu u potpunosti realizovani, ali je svaki od ovih ljudi nastavio svoj patriotski rad.

Akademik Bogdan Maglic je Somborac, sin narodnog poslanika i advokata Cvete Maglica. Sredinom pedesetih napustio je Vincu, otisao da magistrira u London, da doktorira u Masacusesu i ostao u Kaliforniji. Za otkrice cestice omegamezon 1961. dobio je nagradu i cestitke licno od Dzona Kenedija, predsednika SAD. Mica Radenkovic je pak Beogradjanin. Rodjen je 1933. ali je sa dvadeset godina napustio Jugoslaviju, kada je kao clan atletske reprezentacije prebegao u Austriju. Neko vreme je studirao u Parizu, a potom od 1957. na Kolumbija univerzitetu zavrsio istoriju i ekonomiju, da bi se skrasio u Santa Moniki kraj Los Andjelesa. Poseduje fabriku za proizvodnju sijalica i lampi koje stede struju.

I dr Vojin Joksimovic, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, koji zivi u Eskondidu, inace, ekspert za atomsku fiziku je rodjeni Beogradjanin. Magistrirao je u Engleskoj, doktorirao na Imperijal koledzu u Pitsburgu, ali je Amerikanac postao 1967. godine kada se kao strucnjak za nuklearnu energiju zaposlio u San Dijegu. Radio je za cuveni "Vestinghaus" do 1972. pa za "General atomik", da bi osamdesetih otvorio vlastitu Agenciju za nuklearnu prevenciju. Uvazeni je clan mnogih americkih institucija za atomsku energiju, ali se nalazi se u knjizi " Ko je ko u Republikanskoj stranci SAD" zbog svoje politicke aktivnosti. U srpskim poslovima Joksomovic je posebno aktivan od 1990. godine kao clan Kongresa srpskog ujedinjenja, u kome je bio direktor Komisije za skidanje sankcija SRJ. Na toj funkciji izborio se za mnoge dozvole srpskim humanitarnim organizacijama za uvoz hrane, medicinske opreme i lekova, a direktnim urgencijama kod kongresmena Randi Kaningema i kod republikanca Njuta Gringica za bolje razumevanje srpskih problema. Zajedno sa Aleksandrom i Dankom Pantic bio je jedan od organizatora treceg Kongresa srpskog ujedinjenja u San Dijegu.

Profesor istorije Milenko Karanovic u Los Andjelesu je Zagrebcanin po rodjenju, a rodjeni brat mu zivi u Beogradu. I pored zabrane dekana on je svojim studentima govorio o srpskim i balkanskim problemima. Dr Karanovic je poslednjih godina posebno bio aktivan u novinskim polemikama sa kalifornijskim kolegama. U srpskoj dijaspori profesor Milenko Karanovic je zapazen i kao koautor velikog istrazivanja "Srbi u Americi" koje se radi vec desetak godina.

Da bi se covek u Americi uspesno bavio politikom mora da bude i uspesan kao poslovni covek. Mnogi nasi ljudi su uspeli da spoje biznis i politiku. Doktor Zoran Basic je u Los Andjelesu, na primer, vlasnik cetiri advokatske kancelarije sa tridesetak zaposlenih. Svojevremeno je bio najbolji student prava na Lojola univeriztetu. Zajedno sa majkom Radmilom, koja ne Beverli Hilsu ima prodavnicu "Nimen Markus" veruje da otadzbini, a posebno rodnom Beogradu moze pomoci ako posluje sa srpskom privredom. Saradjivao je sa proizvodjacima odece. Njegov kolega Sinisa Zivic, trgovac nekretninama iz Los Andjelesa poslovao je sa BIM "Slavija". Caslav Maksimovic je, iako svrseni sumarski inzinjer iz Beograda dugo u L.A. radio kao komercijalni direktor u jednoj banci. A onda je 1980. osnovao transportnu firmu, koja danas ima filijale u Japanu i Hongkongu. Do sankcija poslovao je sa Jugoslavijom. Dusko Cavic ima u Santa Ani dve firme "D.C. Precision Inc." i "Hitec Interanational", a Petar Djokovic jednu "Strategix", kao i Danijela Copic "Creative".

Doktor Borko Djordjevic iz Santa Barbare se proslavio kao plasticni hirurg koji je ulepsavao lica Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Dzoan Kolins i preko njih postao prijatelj americkih predsednika Regana, Busa i Kartera. Ovog poslednjeg je pre dve godine doveo u Beograd i na Pale i upoznao sa srpskim problemima na Balkanu. Najvisi nivo od nasih ljudi iz Los Andjelesa u americkog politici dostigli su sedamdesetih godina Dzordz Zenovic, koji je bio kalifornijski senator, a potom devedesetih Aleksandra Vuksic, koja radi u kabinetu guvernera. Roza Vujic je bila u Senatu drzave Kalifornija.

Znamenitih Srbi na jugu Kalifornije su danas i Gavrilo Cucuk iz San Pedra, fabrikant avio-delova i opreme, svojevremeno vlasnik privatnog jugoslovenskog fudbalskog tima. Advokat Branko Milinovic je covek koji je doveo Milana Panica u Jugoslaviju za premijera, a za slicnu funkciju je spremao i Miroslava Djordjevica. Profesor Dragoljub Siljak, vaterpolista i najmladji doktor nauka u SFRJ sezdesetih je ekspert za sisteme upravljanja i predavac na Univerzitetu Santa Klara. Jedan drugi beogradski sportista Dobrivoje Tanasijevic, odbegli igrac "Crvene zvezde" bio je prvi menadzer FK "Los Andjeles junajteda" i pokretac fudbalske lige u Americi. U Holivudu je vlasnik restorana "Dan Tana", filmski producent, prijatelj Klinta Instvuda. Din Martina, Dzeka Nikolsona, Dzona Vejna, Ronalda Regana, a potom mentor reziserima Vlatku Gilicu i Slobodanu Sijanu. I danas se bavi loptanjem kao clan FSJ i FIFA. Mile Mitrovic je direktor u najlepsem hotelu San Dijega "Koronado", u kome je Merlin Monro snimila film " Neki to vole vruce". Svake nedelje na hiljade turista dolazi da vidi ovaj vec kultni filmski objekat.

"MLS" je firma Milana Djokica iz Karlsbada, dok su Ratko i Jovanka Djekic vlasnici motela "Bosna Inn" u Visiti. Misa Jovanovic ima turisticku agenciju "First Word" u El Kajon. U Laguni Hils su Radi i Cas Radovic, vlasnici gradjevinske kompanije "RR". Krsto i Svetlana Vukoje u Long Bicu imaju "Sub corporejsen", a Djordje i Julijana Stojadinovic u San Dijegu firmu "APD" za poslovne masine.

Bez obzira sto je srpska kolonija u Los Andjelesu, mozda, malobrojna ona je kao organizacija jaka, a po ugledu svojih clanova, verovatno i najpoznatija u Americi, pa i u svetu. Nekada su tu nasu slavu pronosili kosarkas Pit Maravic, poznat po nadimku "Pit pistolj", glumci Martin Bogdanovic i Karl Malden, reziser Slavko Vorkapic i producent Bred Dekster iz Holivuda. Danas su zvezde americkog sporta i filma Vlade Divac, mladi Ika Panajotovic, prvak sveta u trkama sa motorima na vodi, glumice Lolita Davidovic, Mila Jovovic, oskarovac Zoran Perisic, producenti Ika Panajotovic i Dan Tana. To su ljudi koji Amerikancima uvek stavljaju do znanja da su oni Srbi. Lolita Davidovic je zbog toga imala i problema u Holivudu sa producentima, a i sa novinarima. Ona je danas mega-zvezda americkog filma. Rodjena je u Kanadi, otac joj je Beogradjanin, majka Ljubljancanka, ali je odrasla u srpskoj tradiciji i odlicno govori srpski. Otac Mile Jovovic je Crnogorac, a majka Ruskinja. Rodjena je u Rusiji, a u SAD se proslavila i kao manekenka. Novinari je zovu "Bebi Dolar". Ika Panajotovic je scenarista i uspesan reziser i producent. Sudio sa firmom "Nobl prodaksen" zbog kradje njegovog rukopisa za film "Umri muski 3". Los Andjeles je grad nade, grad ljudi koji zele da ostvare americki san i postanu neko. Njega tako danas dozivljavaju i Milisav Culafic, Srbin iz Svedske koji je kupio "Metro Goldvin Majer", i glumac Rik Rosovic, epizodista iz "Top gana", i Mira Furlan, odbeglica iz Zagreba, kamerman Boris Bazeli iz Herceg Novog i mnoge druge srpske pridoslice. Medju njima su i glumice Maja Sabljic i Mirjana Jokovic, koje tvrde da su u L.A. dosle samo da se odmaraju od poslova zavrsenih u Beogradu.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13348
Broj Poena: 57754
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Srbsko osvajanje Amerike

Počalji od vivijen taj Čet 31 Mar - 15:17:21


HOLIVUD JE SRPSKO SELO

Najnoviji svetski horor hit "Stvor dva" Pitera Medaka sa Majklom Medisonom i Natasom Hestridz nije mogao da prodje bez jednog Srbina. Miljan Kreka Kljakovic je potpisan kao scenograf. Svoj deo posla ovaj Beogradjanin je uradio u studiju "Metro Goldvin Majera". Kljakovic je poznat kao majstor scene u filmovima "Drvo za vesanje", "Podzemlje", "Raspucin", "Hrabri" i "Delikatesna radnja" za koju je dobio nagradu Feliks. Krajem aprila 1998. beogradska publika videla je i premijeru filma "Spasitelj", koji je rezirao nas Predrag Gaga Antonijevic u holivudskoj produkciji Olivera Stouna. Glumica Natasa Ninkovic je za ulogu silovane Srpkinje u ovom americkom filmu vec dobila Gran pri na Filmskom festivalu u Valensiji.

I film "Peti elemenat", cija premijera je odrzana 1997. u Beogradu, izbacio je u sam vrh kinematografije jedno pravo srpsko ime - Mila Jovovic. Ali to nije jedino srpsko ime koje se danas vrti po Holivudu. Jos pre sedamdeset jedan Srbin, Djordje Mitic, snimao je kaubojske neme filmove. Dok je Karl Malden bio i predsednik Udruzenja holivudskih, tacnije americkih glumaca. Rodjen 1914. u Cikagu kao Mladen Sekulovic. Zavrsio pozorisnu skolu u Gudmen teatru, gde je ostvario mnoge uloge. Snimio sezdesetak filmova "Pakao Montezume", "Dzungla na asfaltu", "Sedam velicanstvenih", "Paton", "Jednooki Dzek", TV serije "Ulice San Fransiska" i "Skag" o srpskim doseljenicima. Dobitnik nagrade Donaldson, nagrade Americke kritike i Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu "Dzungla na asfaltu" 1951. godine. Clan Srpske crkve, predsednik pevackog drustva "Karadjordje" u Geri, pripadnik Ratne avijacije USA, predsednik Udruzenja americkih glumaca u Holivudu. Zivi u Los Andjelesu. Pocetkom 1998. godine Karl Malden je objavio knjigu svojih memoara "Kako sam poceo", u kojoj govori o svojim roditeljima, srpskoj koloniji u SAD i svojoj glumackoj karijeri u Holivudu.

Danas se i mladoj glumici Natasi Pavlovic nudi uloga sa Nikom Noltijem u filmu "Pokerasi".

Ona najbolje zna kako je to kada dvadeset godina radis da u Holivudu napravis glumacku karijeru, a sansa za to ti se pruza tek sada. Rodjena je u selu Popovi kod Bijeljine, ali je odrasla u Americi, u koju se doselila 1972. sa majkom kada je imala samo cetiri godine. Majka Juka Pavlovic posla je u Ameriku da zaradi 10.000 dolara. I danas ih jos zaradjuje, sali se njena cerka Natasa Pavlovic.

Kako je Natasa u porodici jugoslovenskog oficira bila jedinica, umela u kuci sama sa sobom da se igra, najcesce imitirajuci stare zene i srpske babe, od malena su je jednostavno zvali "Nasa glumica". Kad je dosla u Cikago sedamdesetih majku Joku je nagovorila da je upise u glumacku i u jos sest skola.

Istovremeno sa osnovnom skolom pohadjala je casove glume, muzike, gimnastike, baleta, slikanja, igranja, klizanja na ledu. U dvanaestoj godini je na jednom pikniku srela Stiva Tesica. On je tada snimao film "Cetiri prijatelja". Rekao joj je da mora da napusti Cikago i da predje u Holivud, jer tamo se sklapaju glumacki poslovi. Stiv Tesic je upoznao sa Dan Tanom i drugim Srbima u Holivudu.

Natasa je sa sesnaest godina zavrsila srednju skolu, a potom za dve godine i studije engleskog jezika i knjizevnosti na Drzavnom univerzitetu u Los Andjelesu. Isla je i u privatnu glumacku skolu Mikija Runija, u kojoj se, kaze, sretala sa Rajanom O'Nilom, Eliotom Guldom i Tomom Selakom, za koga se tvrdi da je, takodje, srpskog porekla. Sanjala je o tome da postane karakterna glumica kao sto su Misel Fajfert i Meril Strip.

Od tada do danas ova Popovljanka je snimila pedesetak filmskih i televizijskih uloga. Za "MGM" je nastupala u sest epizoda serijskog filma "Sin Pinka Pantera", za "Warner Bros" u filovima "Spijunska igra", "Gospodin i gospodja Smit" i tv seriju "Cudnovati pasulj". U "Paramountu" je radila veliku ulogu od dvadesetak epizoda sa Dzordzom Hamiltonom u serijskom filmu "Krila", pa filmove "Pilot" i "Dzeni". A za Diznija "Ozbiljna pravila". Najvise uspeha imala je sa ulogama u tv serijama "Magnum", "Majk Hamer" i "Nocni jahac".

Natasa Pavlovic je u Santa Monici komsinica i velika prijateljica sa Arnoldom Svarcenegerom, Son Penom, Tomom Selakom i Vladom Divcem. Njemu je 1989. godine u "Lejkersima" bila zvanicni prevodilac i vodic kroz Holivud i Kaliforniju. Svake nedelje u teretani Rajana O'Nila vidja se sa Sidni Kraford i Dzefri Murom, sinom Rodzera Mura. Vidja se i sa nasim glumcima Lolitom Davidovic, Natalijom Nogulic, Milom Jovovic, Mirjanom Jokovic, Karlom Maldenom i reziserom Danom Delasariom, koji radi za "Paramount". On je Srbin po majci. Na grudima nosi krst koji mu je poklonila baba iz Srbije.

U tv seriji "Cuvari plaze" igra Adrijana Oreskovic iz Beograda. I njoj je pomogao Dan Tana. Ovaj filmski producent i ugostitelj rodjen je 1933 godine u Beogradu kao Dobrivoje Tanasijevic. Otac mu je drzao dva restorana, i dobro mu je islo, ali je napravio veliku gresku kada je tokom rata podrzao monarhiste, a ne komuniste. Posle rata, oba restorana su mu nacionalizovali komunisti, a on je ostao u jednom od njih kao upravnik. Den je postao poznati fudbaler u najvecem fudbalskom timu - u Crvenoj Zvezdi.

Kada je sa timom otisao u Belgiju, odlucio je da se ne vraca u Jugoslaviju. Jedno vreme je tamo igrao fudbal, zatim u Nemackoj u Hanoveru, pa u Kanadi , da bi u SAD dosao 1956 godine u jedan americko-jugoslovenski tim u San Pedru. Den je pohadjao i glumacku skolu Dzefa Korija u Malibuu, "da bi naucio engleski". Sada mu je smesno sto je kao osoba koja je pobegla iz komunisticke zemlje pohadjao skolu coveka koji je bio na crnoj listi americke vlade kao komunista. Poceo je dobija manje uloge u filmovima -. "Igrao sam komuniste, fasiste, i kriminalce. Uvek sam ginuo na kraju, i nikada nisam poljubio devojku." Imao je manje uloge u filmovima "The Enemy Below", "Rin Tin Tin", "Peter Gun" i "The Untacables".

U medjuvremenu je radio u restoranima i nocnim klubovima. Bio je i partner u Peppermint West klubu, prvom nocnom klubu iskljucivo za ples. 'Tvist je dosao u Holivud preko naseg kluba". Restoran Den Tana's je otvorio 1964 godine - bio je to restoran kao i svaki drugi u okolini. Glavni kuvar je bio bivsi Musolinijev kuvar. Uz pomoc svojih prijatelja iz filmskog sveta i zbog toga sto je bio otvoren do kasno u noc, Den je vremenom od obicnog spageti-restorana napravio pravu instituciju. Sedamdesetih godina je producirao filmove u Jugoslaviji - jedan od tih filmova je osvojio i Zlatnu Palmu u Kanu.

Los Andjeles je grad nade, grad ljudi koji zele da ostvare americki san i postanu neko. Njega tako danas dozivljavaju i Milisav Culafic, Srbin iz Svedske koji je kupio "Metro Goldvin Majer", i glumac Rik Rosovic, epizodista iz "Top gana", i Mira Furlan, odbeglica iz Zagreba, kamerman Boris Bazeli iz Herceg Novog i mnoge druge srpske pridoslice. Posle uspeha sa serijom "Vavilon 5" Mira Furlan je dobila glavnu ulogu ambasadorke Delan i u nastavcima ovog tv filma koji je popularan u SAD i Velikoj Britaniji. U Holivudu je reditelj Bozidar Nikolic pre deset godina, snimajuci film "Tamna strana sunca" otkrio danas filmsku zvezdu Breda Pita. Tu se Beogradjanka, mlada Aleksandra Oreskovic, sa imenom Alisa i golim grudima probila do serije "Cuvari plaze". A Anka Radakovic do vlastitok seksi magazina "Sexplorations". Zoran Mladenovic je napravio pevacku karijeru sa pesmom "Bog ce dati", koja se lane vrtela na kalifornijskim radio stanicama. Svoju holivudsku sansu cekaju glumice Lucija Serbedzija iz Zagreba, Natasa Ninkovic iz Beograda i rediteljka "Tri letnja dana" Mirjana Vukomanovic.

Mirjana Mijojlic je tu sansu iskoristila. Jos pre desetak godina, dok je po Beogradu radila za "Avala film", dobila je ponudu da kao producent radi za americki Institut za film. U medjuvremenu, Mirjana Mijojlic je saradjivala na filmovima "Robinson Kruso", "Tiha noc", "Mama Lucija", "Put oko sveta za 80 dana", "Hajdi", "Serlok Holms" i sa glumcima Sofijom Loren, Nastasjom Kinski, Frankom Nerom i mnogim drugim.

Amerikanci danas luduju za Milom Jovovic. Dugo godina ova devojka bila je poznata u Holivudu samo kao slovenska Bruk Silds. Novinari je zvali i "Bebi Dolar", jer je prve pare napravila sa jedanaest godina. Sada, medjutim, u njenoj biografiji pise da je rodjena 17. decembra 1976. godine u Kijevu, Ukrajina i da je po nacionalnosti Ruskinja. Otac Mile Jovovic je Crnogorac, a majka joj Ruskinja. Milina porodica svoje korene vuce iz severne Crne Gore gde su joj rodjeni i odrasli deda i pradeda. Kao nekadasnji ratni heroj i visoki oficir JNA, njen deda Bogdan je, posle povratka sa Golog otoka, pobegao preko albanske granice i nekako stigao u Kijev. Dedin brat Komljen Jovovic ostao je u Jugoslaviji da breni staljinizam. U Ukrajini je Milin otac Bogic Jovovic, poznatiji po nadimku Borgij Jovovic, zavrsio medicinski fakultet, specijalizovao pedijatriju i upoznaje zenu svog zivota, Galinu Longinu, glumicu koja je vec tada bila najveca zvezda ruskog filma.

Mala Milica Mila Jovovic je imala samo pet godina kada smo 1981. godine iz politickih razloga morali da napustimo Kijev. Srpski nikada nije dobro naucila, ruski joj je ostao maternji jezik. Uvek je bila lepa, nezne plave oci na svetlom mekom licu. Milinu egzoticnu lepotu prvi su zapazili agenti modne kuce "Prime" s kojima je sklopila svoj prvi profesionalni manekenski ugovor davne 1988. godine. Usledila je potom naslovna strana tiraznog britanskog mesecnika "Face" koja joj je otvorila vrata za nove i vrlo vredne ugovore i naslovne strane "Voga" i "Kosmopolitena". Proslavila je kuca "Revlon" i njen slavni fotografa Ricard Avedon, koji je uvrstio na spisak najlepsih zena na svetu.

Njenu umetnicku karijeru gradila je njena majka Galja, koja je upisala u privatnu glumacku skolu u Kaliforniji. Mila Jovovic je bila najbolji djak te skole, kao sto je bila najbolja i u skoli baleta. Prva velika uloga bila je u filmu "Raskrsce dva meseca" u kome se pojavila sa Serilin Fen i Ricardom Tajsonom. U filmu "Povratak u plavu lagunu" licila je na Bruk Silds, koja je igrala u prvom delu tog filma. Za Milu Jovovic bila je izuzetna cast da igra u filmu ulogu koju je u originalnoj verziji iz 1949. godine tumacila Dzin Simons. Uspela da nadigra Bruk Silds i nista vise, ako se ne racuna status golisave princeze sa velikog ekrana koji je dobila upravo posle ovog filma.

Usledila je potom uloga u filmu "Kuffs" gde se pojavila sa Kristijanom Slejterom. Zatim je Ser Ricard Atenborou pozvao na snimanje filma "Caplin", u kome je igrala jednu od ljubavnica slavnog komicara. Posle toga je dosla pauza. Milicini roditelji, Galja i Bogic su se razveli.

Kao rokerka izdala je album pod nazivom "Bozanstvena komedija" . Mila Jovovic priprema za snimanje i svoj drugi album, na kome ce gitarista biti njen momak Mario Sorenti iz Njujorka. Film "Peti element"je vec inkasirao preko 100 miliona dolara i pored "Terminatora" je najkomercijalnije ostvarenje ove vrste. Na snimanju se i zaljubila u tridesetosmogodisnjeg francuskog reditelja Lika Besona. Posle uspeha sa "Petim elementom", Mila je postala istinska filmska diva. Mila Jovovic je ovih dana prihvatila je novi filmski projekat - americki rimejk filma "Nikita". Sprema i novi film u kome cu se u ljubavnim scenama pojaviti sa najzgodnijim crncem u Holivudu, Denzelom Vasingtonom.

O glumici Katarini Osemberg-Karadjordjevic danas se vise govori zbog knjige njene sestre Kristine "Kraljevsko plavo", nego li zbog njene holivudske karijere. Ogovarajuci svoju majku princezu Jelisavetu Karadjordjevic mladja cerka je napisala da je ona potomak ljubavne veze sa americkim predsednikom Dzonom Kenedijem. U toj knjizi Kristina je svoju sestru Katarinu, Amerikancima poznata iz televizijske serije "Dinastija" kao seksi Amanda, opisala kao majcinu kopiju: "Spolja lepota, unutra led. Lepotica, bezosecajna kucka i proracunata "kopacica zlata". Katarina Oksenberg, popularna americka glumica i foto-model, rodjena Njujorcanka, unuka srpskog kneza Pavla Karadjordjevica i kneginje Olge, izdanak je jedne od kraljevskih dinastija u Srbiji.

Katarina Osenberg je posle "Dinastije", koja je snimana u zgradi fabrike "Alva radio" ciji su vlasnici bili Vera i Petar Gajic, srpski doseljenici iz Beograda, snimila film o Ledi Dajani i njenom propalom braku sa princom Carlsom. Veliki broj televizijskih serija, kao sto je "Vrelina Akapulka" gde je igrala u 22 epizode, nacinio je od nje idola mladih. Od kada je rodila svoju cerku Indiju, medjutim, nije se mnogo pojavljivala u medijima iako je veliki broj producenata zeleo da sa njom napravi nove prodore slizne onom sa ulogom princeze Dajane. Poslednja filmska uloga Oksenbergove bila je u komediji "Boys will be boys" s Tomom Rajtom i Mikijem Runijem, u reziji Doma Deluisa.

Katarina Oksenberg je zastitni znak kozmetike "Zepter " i ambasador "Zepter internacionala" , multinacionalne kompanije ciji je vlasnik Milan Jankovic iz Beograda, koji zivi u Monte Karlu. Knjigu "Kraljevsko plavo" njene sestre prevela je na srpski i promovisala u Beogradu prevodilac Sandina Vagner. Ova lepa zena, rodjena kao Spomenka Bogunac, a neki kazu i kao Bogunovic, bila je udata za hokejasa i emigranta Nikolu Rebracu, sa kojim ima cerku Katarinu Rebraca. Svoju karijeru u SAD Sandrina Vagner je pocela kao novinar tv stanice ABC u Njujorku. Od devedesete godine, zahvaljujuci poznanstvu sa Orsonom Velsom, napusta novinarstvo i seli se u Holivud, u njegovu kucu. Bila je saradnik Orsona Velsa, Pitera Bogdanovica, Henrija Dzeglama i Dzona Hjustona. Pored filma Sandina Vagner se bavila i slikarstvom. U L.A. je otvorila Galeriju jugoslovenske likovne umetnosti, zbog koje je sa cerkom Katarinom, manekenkom, presla da zivi u Njujork. Tu danas ima galeriju "Sandrina".

Kako pisu americke novine i Lilita Davidovic, glumica srpskog porekla, dobila je angazman, za glavnu ulogu u rimejk filma "Ana Frank". To je cetrdeseta velika filmska uloga Lolite Davidovic, danas najvece srpske glumice u Holivudu. Svoj prvi film "Razred" snimila je 1983. a slavu je pocela da stice 1991. kada je nominovana za glumacku nagradu ACE u filmu "Zena u zatvoru". Naredna nominacija stigla je 1996. godine za ulogu u filmu "Harcest of Fire". U medjuvremenu igrala je u proslavljenom filmu "Predmet lepote", sa Kevinom Kostnerom u filmu "JFK", sa Polom Njumenom u "Jakes Woman". Tokom 1996. Lolita Davidovic je snimila pet filmova, a lane jos tri "Dodir","Santa Fe" i "Dzungla, dzungla". Za kanadsku televiziju uradila je tv seriju "Mrtva tisina", a tokom zime snimice i epizode americkog filma "Bogovi i monstrumi".

Svi nasi umetnici iz Kalifornije su ljudi koji Amerikancima uvek stavljaju do znanja da su oni Srbi. Lolita Davidovic je zbog toga imala i problema u Holivudu sa producentima, a i sa novinarima. Ona je danas mega-zvezda americkog filma. Lolita Davidovic je rodjena 15. jula 1961. u Ontariju, Kanada. Njen otac Branko Davidovic je Beogradjanin, poreklom iz Indjije, a majka Ljubljancanka, ali je odrasla u srpskoj tradiciji i odlicno govori srpski. Blasko Paraklis, paroh srpske crkve u Los Andjelesu zbog toga je angazovao Lolitu Davidovic da bude spiker na srpskom radio casu, koji se emituje svake nedelje u Kaliforniji.

Svojim srpskim poreklom istice se i mlada glumica Tamara Vesna, zatim Natalija Naglic, unuka cuvenog americkog admirala Ivana Mandarica i poznatog dobrocinitelja Riste Nogulica iz Hercegovine, koji je podigao srpsku crkvu u Kaliforniji. Ovoj srpskoj koloniji u Holivudu pridruzio se 1997. i Rade Serbedzija sa cerkom Ksenijom Serbedzija. I Snezana Divac je pokusala da bude glumica u SAD, pomagao joj je i Karl Malden, ali joj to nije uspelo. Vlade je imao cak vise filmskih uloga nego Snezana.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13348
Broj Poena: 57754
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Srbsko osvajanje Amerike

Počalji od vivijen taj Čet 31 Mar - 15:19:49



CIKAGO - NAJVECI SRPSKI GRAD

Amerikanci, koji ne vole nacionalno da se prebrojavaju, tek su popisom 1980. godine pokazali puni etnicki sastav SAD. Tada je utvrdjeno da su americki Srbi najvise skoncentrisani - oko sto pedeset hiljada. Kako je u medjuvremenu jos desetine hiljada Srba i Crnogoraca izbeglo u glavni grad drzave Ilinois, to je Cikago sa oko 200.000 nasih ljudi sigurno danas najveci srpski grad u inostranstvu.

Predeo na severu Amerike, oko jezera Micigen, na kome se nalazi ovaj metropolis, pre oko dve stotine godina, indijansko pleme Algonkini zvalo je Polje luka (Cikago). To ime je prvo dobila reka, a potom i grad, koji je nikao 1833. godine. U njemu je bilo cetrdesetak kuca i dve stotine zitelja. Prvi su u njega poceli da se doseljavaju francuski Kanadjani i urbani Indijanci, a potom mi dosljaci iz Evrope i sa istoka Amerike. Kako se naselje industrijski razvijalo, tako se povecavao i broj njegovih stanovnika. Danas Cikago ima sedam miliona zitelja, koji vode poreklo iz cak osamdeset nacija sa svih krajeva sveta. Srbi su zato u ovom gradu mala etnicka zajednica.

U istorijskim dokumentima ovog, drugog po velicini grada u Americi, nema mnogo pisanih tragova o doseljavanju Srba. Prvo srpsko ime u tim arhivama pominje se tek 1872. godine. Bio je to Ivan Vucetic koji je doplovio iz Boke Kotorske. Tek 1910. u opstinskim aktima registrovano je zvanicno postojanje stanovnika Cikaga srpskog porekla. Vecina njih je pristigla iz siromasnih krajeva Like, Korduna, Dalmacije, Boke, Hercegovine, Krajine, pa su bili uvedeni u knjige doseljenika kao Ugari, Bugari, Crnogorci , Bokelji ili cesto kao "ostali", jer nisu znali na engleskom da kazu odakle su. Bili su to, uglavnom, muskarci, koji su usli u Ameriku sa zeljom da zaradi koji dolar i vrati se kuci. Kako zarada u celicanama i rudnicima nikada nije bila dovoljna za povratak i zenidbu, to su mnogi zauvek ostali u "Ameriki". Za njima su, verujuci u pricu o americkom snu, medjutim, ubrzo poceli da pristizu i drugi, treci, cetvrti, peti i sesti Srbi.

Prva generacija srpskih doseljenika stvorila je svoju malu koloniju u Klejbornu, severnom delu Polja luka tj. Cikaga. Tu je pre devedeset godina, pred dve stotine ljudi, odrzana i prva sluzba u srpskoj crkvi "Hristovo vaskrsenje" na Silerovoj ulici. Druga kolonija nikla je na jugu, u 109. ulici i Komersal aveniji, gde je podignuta nova crkva. Na ovom prostoru prvi veliki srpski sabor, i crkveni, i narodni, odrzan je 1913. godine. A deset godina kasnije, takodje, u Cikagu srpska crkva u SAD se odvoji od ruske i pripojila Patrijarsiji u Srbiji. Bila je to zasluga dvojice vladika Mandarija i Nikolaja.

Kako su pristizale nove generacije Srba, koje su osvajale ovaj grad, tako je srpska kolonija rasla i selila se. Danas su Srbi skoncentrisani najvise oko jezera Micigen i na zapadnom delu grada. Pre dvadesetak godina preselili su najstariju srpsku crkvu na Redvud drajv ili Zapadni Srpski Put, kako Srbi zovu to pravoslavno imanje. Njime je dugo rukovodio gospodin Dragoljub Pavicevic. U ovom gradu i okolini danas postoji sedam srpskih crkava i dva manastira, Sveti Sava i Nova Gracanica, koji su i sediste najvecih pravoslavnih eparhija u rasejanju. Prvi je poceo da gradi vladika Mandarije, a drugi vladika Irinej. Zato se i moze reci da je Cikago pre svega duhovni centar Srba u rasejanju.

Slavko Stokovic je zaduzbinar manastira Presvete Bogorodice na Trecem jezeru kod Cikaga. I dugogodisnji clan uprave crkveno-skolske opstine i clan Sabora novogracanicke eparhije. Ima osamdeset i osam godina, vitalan je, okretan i duhovit. Dosao je u Sjedinjene Americke Drzave 1947. godine iz nemackog ratnog zarobljenistva u Minhenu. Put kroz tudjinu doveo je Slavka Stokovica do Pensilvanije i do vladike Dionisija. Tu se u manastiru Stokovic, bivsi vojni pravnik zaposlio kao administrator sa mesecnom platom od samo 125 dolara. Njegovi prijatelji, koji su radili za hiljadu ili dve hiljade dolara, govorili su mu da je lud. Dragica i Slavko Stokovic uzeli su se 1949. godine, a vec naredne tri dobili su sinove Milana, Jovana i Nikolu. Kum im je bio vladika Nikolaj Velimirovic, koji nije dozvolio da kumcici ne nose njegovo ime. Kada je Slavko od vladike Dionisija zatrazio vecu platu, ovaj mu je ponudio da otkupi pola doma za zbrinjavanje lica, i da posle dele prihod. Stokovici su pristali, jer je Dragica kao skolovana medicinska sestra imala licencu za rad. Jednog dana, sredinom pedesetih, gledajuci oglase, Slavko je nasao kucu sa dvanaest ekara zemlje, do auto-puta u Libertivilu, za 25.000 dolara. I kupio je. Danas se na tom mestu nalazi dom "Libertivil manor ", na stotinak ekara, i sa pet pararelnih krila. Njegov vlasnik Slavko Stokovic na vratima drzi tablu sa skromnim napisom - administrator.

Koliko je brinuo o svojoj porodici i svom poslu, Slavko Stokovic je brinuo i o srpskoj crkvi. Davao je uvek koliko je mogao, a kao pravnik pisao je i potpisivao razna dokumenta, od razvoda srpskih brakova do sklapanja velikih poslova za gradnju manastira Presvete Bogorodice na Trecem jezeru. Njega je crkveni raskol 1963. godine i deoba Srba na raskoljnike i federalce mnogo pogodio. Kada je vladika Dionisije osetio sta se dogadja, rekao je Nikolaju da nadje neko lepo imanje, gde bi raskoljnici podigli manastir. Moj sin Nikola je kod svog gazde nasao 63 ekara , doduse pod vodom, za 350.000 dolara. To je srpski narod kupio i poceo da zidamo manastir Nova Gracanica. Narod je dao pet miliona dolara, svoje ruke i hranu. Danas ovo imanje vredi najmanje deset miliona dolara. A manastir Presvete Bogorodice je zasticen kao kulturno dobro SAD.

Gospodin Slavko Stokovic, njegova supruga i sinovi osamdesetih godina prilozili za manastir 185.000 dolara. Dragica Stokovic, koja je bila predsednica Kola srpskih sestara postala je kuma crkvenog doma, a Slavko Stokovic kum ikonostasa. Kada je doslo do nacionalnog i crkvenog pomirenja Slavko Stokovic je licno organizovao i sproveo prenos mostiju svog kuma i vladike Nikolaja Velimirovica u Srbiju, u selo Lelice. Pre toga vladikama Atanasiju i Amfilohiju predao je tri kofera sa spisima i licnim dokumentima vladike Nikolaja, a Srpskoj akademiji nauka predao je tri sanduka sa arhivom profesora Milana Zecevica, nekadasnjeg nacelnika Narodne biblioteke Srbije. Tada je sa vladikom Atanasijem bio i u poseti Kosmetu.

Najveci broj Srba doselio se u cikaski basen, koji zahvata prostor drzave Ilinois, Indijana, Micigen i Viskonsin, iza I i iza II svetskog rata. Ta poratna emigracija udahnula je zivost i nacionalni duh starom projugoslovenskom iseljenistvu. Mnoge srpske organizacije su se omasovile i ojacale, pa je Cikago izastao i u politicki centar Srba u dijaspori. U ovom gradu je, na primer, odrzan 1941. godine Kongres Srpske Narodne Odbrane, na kome su pored Konstantina Fotica, Jovana Ducica i episkopa Dragoljuba Milivojevica-Dionisija, aktivni bili i V. Vukotic, M. Bojcetic, V. Pantic, B. Panovic . Za predsednika Centralnog odbora SNO za SAD i Kanadu tada je izabran Mihailo Ducic. Svoje politicko opredeljenje SNO je javno izlagalo preko svog glasila "Sloboda", lista koji je pokrenut 1953. u Cikagu i koji se i danas stampa kao nedeljnik na srpskom i engleskom jeziku. Najveci ugled SNO je imala dolaskom dr Urosa Seferovica za predsednika od 1960. do 1984. godine. Ovog lekara i predratnog iseljenika iz Kotora nasledio je potpredsednik Vukota Vukotic, samo godinu dana. A potom je od 1985. predsednik SNO je bio dr Rajko Tomovic koji je stradao 1992. u svom cikaskom stanu u pozaru pod sumnjivim okolnostima.

Danas ovu, nekada najmasovniju, emigrantsku politicku organizaciju u SAD vodi predsednik Slavko Panovic. Generalni sekretar SNO je Bora Rajic. Procenjuje se da je SNO krajem osamdesetih godina u svojih sest odbora u svetu imala 1.500 redovnih clanova. U Mesnom odboru SNO za Juzni Cikago, na primer, prvi ljudi su Gradimir Djokic, predsednik, Radomir Stefanovic, sekretar i Miroslav Sretenovic.

Od ostalih srpskih organizacija Kongres srpskog ujedinjenja u Cikagu zastupaju dr Petar Mlenkovic, Gradimir Markovic, Viktor Klebedinski, Nadezda Rakic, dok je predstavnik Srpske mreze gospodin Dzordz Bogdanic, Beogradjanin ciji je deda bio vlasnik zgrade hotela "Palas". Udruzenje srpskih boraca Kraljevske jugoslovenske vojske vode Milos Katic, predsednik, Mirko Krasic, sekretar i Nikola Djuric, blagajnik. Cetnicke organizacije zastupaju Milan Dragovic, Dusko D. Curcic, Stojan Radic, Ilija Djurisic i Djura Pesut, a Fond cetnickih invalida Dejan Lojancic. Prvi covek Srpske bratske pomoci je Bata Dobricanin, a cikaskog odbora Voja Vla i Stevan Petrovic. Svesrpski kongres vodi gospodin Djordje Nikolic.

Srpski kulturni klub Sveti Sava vodio je Budimir Sreckovic, pa Dragojlo Milovanovic. Sadasnji predsednik Centralne uprave SKK Sveti Sava je Bratimir Ilic, a urednik lista "Srpska borba" je Mileta Solujic. Predsednik Srpskog narodnog univerziteta je Brana Stanisic, a SIKD "Njegos" vodi Ilija Djurisic. Centralni komitet organizacije Srbi za Srbe vodi predsednik Dusan Simic. A predsednik Srpske vlade u egzilu je dr Jovan Deretic.

U Savezu pravoslavnih eparhije u SAD srpsku stranu zastupaju Majlo Popovic i otac Mirko Dobrijevic. Savez kola srpskih sestara u SAD i Kanadi predvodi Bratislava Beba Bjelopetrovic, koja vodi predivni letnji Kamp za srpsku decu i svake godine organizuje Srpsku paradu na ulicama Cikaga. Prvi odbor Kola srpskih sestara u SAD formirali su Darinka i Milan Mrvicin jos 1909. godine u Sinsinatiju. Pre cetrdeset i sedam godina, medjutim, odobori Kola srpskih sestara u Americi su se ujedinili i za predsednicu izabrali gospodju Dragicu Stokovic. Bratislava Buba Bjelopetrovic je vec devet godina prva Srpkinja u Americi, jer je tako zelelo clanstvo cetrdeset i sest odbora Kola srpskih sestara. Savez ove humanitarne organizacije koja se nalazi i okrilju Srpske crkve u Americi ima vise od 10.000 clanova. Kako u SAD postoje cetiri srpske eparhije, tako postoje i cetiri centralna odbora Kola srpskih sestara. U Kanadi radi sedam odbora sa dve hiljade clanova. Ljubica Djordjevic vodi Kolo srpskih sestara crkve "Vaskresenje Hristovo", ciji je predsednik Branko Puhar, a svestenik Djuro Krosnjar iz Cikaga.

Danas, inace, u srpskoj dijaspori postoji stotinak odbora Kola srpskih sestara, od Makedonije do Australije. Predsednica Saveza Kola srpskih sestara u Americi potice iz beogradske porodice Perisic. Njen otac je bio ratni zarobljenik u Nemackoj, odakle je iseljen u Englesku i SAD, a majka joj potice sa Kosova. Udata je za Vladu Bjelopetrovica, stampara i izdavaca iz Cikaga, sa kojim ima kcerku Nataliju i sina Daneta. Za svoje srpske aktivnosti Bratislava Beba Bjelopetrovic dobila je mnoga priznanja, a izmedju ostalih i titulu Viteza srpstva.

Srpske eparhije vodili su dugo godina mitropoliti Kristofer i Irinej, koji su kao civili imali isto prezime Kovacevic. Prvi je Kovacevic Velimir, mitropolit. Rodjen 1928. u Gal Vestonu, Teksas. Zavrsio Bogosloviju u Libertivilu i Cikagu, a studije istorije na Univerzitetu u Pitsburgu. Sluzbovao je u Kleartonu, Dzanstaunu, Pitsburgu i Cikagu. Ustolicen za mitropolita srednje-zapadno americkog 1991. godine u hramu Vaskresenje Hristovo, Cikago. Zenjen je i ima sina. Zivi u Lejk Zenevi, a sluzbuje u manastiru Sveti Sava u Libertivilu. siri pravoslavnu veru i srpstvo. Pomaze Srb Net i humanitarne organizacije americkih Srba.

A drugi je Kovacevic Milan. Mitropolit je rodjen 1914. u Vreocima, selu izmedju Gornjeg Milanovca i Kraljeva. Tu je i radio kao ucitelj, ali se pred rat kao rezervni potporucnik aktivirao i presao u vojsku Kraljevine Jugoslavije. Medjutim, kao i mnogi kraljevi podoficiri i oficiri i Milan Kovacevic je zapao u nemacko zarobljenistvo. Bio je vrlo aktivan u logoru, kao ucitelj ucestvovao je u formiranju srpskog pozorista " Rodna gruda". U nekim predstavama je cak igrao i likove zena sa velikim uspehom. Po raspustanju logora, medjutim, on se odlucio da sa jos sedmoricom ljudi, ode u Englesku, na kaludjerski seminar. Pohadjao je i Poslovnu skolu u Oksfordu. Taj pravoslavni seminar, kako sam saznao, od osmorice Srba zavrsio je samo Milan Kovacevic, i tada je dobio kaludjersko ime Irinej.

Kada je Irinej kao mlad svestenik dosao u Ameriku, vladika Dionisije ga je namestio za upravnika crkvenog imanja u Serlandu, Kalifornija. Tu je pokazao svoje velike organizatorske sposobnosti, uzdigao je imanje, a crkvi povratio narod i ugled. Mitropolit Irinej od svih svestenika iskazao u SAD najvecu stvaralacku energiju kao graditelj srpske crkve. Podigao je 1983. godine manastir Presvete Bogorodice, popularno nazvan Nova Gracanica u Sejdlandu tj. na Trecem jezeru i Dom za ostarela lica. Mitropolit novogracanicke eparhije Irinej je i inicijator crkvenog pomirenja koje je obavljeno sa patrijarhjom srpskim gospodinom Pavlom u Sabornoj crkvi u Beogradu u prolece 1992. godine.

Tokom 1992/95. vladika Irinej poslao je prvi u dijaspori organizovao humanitarnu pomoc za otadzbinu. Kada je u Americi 1987. osnovan prvi fond milosrdja "Gracanica", mitropolit Irinej je dao u fond za Kosovo hiljadu dolara. Sedeli su tu Todor Stanjevic, Milutin Bajcetic, dr Rajko Tomovic, Dragoslav Djordjevic, Dusan Mirkovic. Od osnivanja fonda "Gracanica" do 1991. sakupljeno je 300.000 dolara za Srbe na Kosmetu. Posle propasti Jugoslavije i novog genocida nad Srbima u Krajini i Bosni vladika je ukljucio vernike u fond za izbeglice "Covekoljublje" koji je osnovao patrijarh Pavle. Srbi su poslali vise miliona dolara na ime pomoci, u novcu, bolnicama, lekovima, hrani, odeci i obuci. Izvestaj blagajnika eparhije kaze da je rec o sest miliona dolara ukupne vrednosti.

Sa odobrenjem mitropolita Irineja, porodica Slavka Stokovica je pri novogracanickoj eparhiji osnovala fond milosrdja "Sveti Djordje", krsne slave Stokovica. Ovaj fond je zvanicno osnovan prvog januara 1994. godine i u njemu je do sredine oktobra bilo primljeno 38.438 dolara, poslato u otadzbinu 14.110, a cekalo na slanje jos 24.328 dolara. Novac je slat po spiskovima koje su Stokovici dobijali od valadike Artemija iz Prizrena i slikarke Mire Knezevic iz Beograda. A onda je na sestom Saboru novogracanicke eparhije Slavko Stokovic prilozio cek svojih sinova na 500.000 i svog unuka Nikole na 100.000 dolara. Uz obecanje da ce naredne godine ta cifra sigurno dostici milion dolara.

Mitropolit Irinej je dugo ziveo u manastiru Nova Gracanica na Trecem jezeru kod Cikaga. Oboleo je i nalazi se u bolnici kod prijatelja gospodina Slavka Stokovica.

Od 1996. godine ovu eparhiju vodio je vladika Sava iz Melburna, ali je patrijarh Pavle 1997. godine za administratora imenovao vladiku Longina iz manastira Krka. Vladika Longin Krco rodjen je u Knezini kod Sokoca. Jedan brat mu zivi sa majkom i porodicom u Diseldorfu. Drugi brat je u Engleskoj. Na Bogosloviju u manastiru Krka vladika Longin bio je najbolji. Zavrsio je Moskovsku duhovnu akademiju. Posle toga tri godine je bio na postidiplomskim studijama u Engleskoj. Nakon toga vraca se na Bogosloviju u manastir Krka, gde radi kao profesor predavac. Neko vreme je sluzbovao u Melburnu kao vladika. A potom opet u manastiru Krka i u Patrijarsiji SPC u Beogradu. Odatle ga patrijarh Pavle salje u SAD. Ovaj mladi episkop danas u Cikagu radi aktivno na ostvarenju verskog pomirenja medju Srbima.

Mira i Slobodan Pavlovic su u Cikagu nacinili prvi korak ka verskom pomirenju jos pocetkom devedesetih godina. O tome je snimljen i televizijski film, koji je radio Milan Knezevic iz Beograda. Pavlovici su pravi ambasadori srpstva u SAD. U njihovu kancelariju na Klark stritu svakodnevno dolaze mnogi srpski doseljenici da traze smestaj i posao, bilo kakvu pomoc, jer znaju da ce je i dobiti. Nedaleko od svoje firme Mira i Slobodan su pre nekoliko godina kupili veliku kucu, od 400 kvadrata i plac, tik uz jezero, blizu Holivud avenije. Na zgradi visi srpska zastava, a u dvoristu i cvece je posadjeno kao srpska trobojka. U basti rastu paprika, krastavci i paradajz sa srpskim semenom, a u kuci na zidovima su slike srpskih junaka i sire familije. Pavlovici su u Cikagu stampali knjigu o srpskim vladarima, na engleskom i srpskom jeziku, i uputili je americkim kongresmenima, senatorima i poslanicima, kao i ljudima iz administracije u Beloj kuci, sa namerom da ih upoznaju sa istorijom srpskog naroda i srpskih zemalja. U srpskoj kolonij Pavlovici su poznati i kao donatori srpske crkve, ali i kao ljudi koji svesrdno rade na srpskoj slozi i jedinjenju. Mira i Slobodan Pavlovic su podigli Pavlovica most na Drini i spojili dve obale srpske zemlje. U selu Popovi kod Bijeljine podigli su spomenik Knezu Ivi od Semberije i crkvu "Vaskresenje Hristovo". Srpska crkva im je zato dodelila Orden Svetog Save.

Od svih srpskih doseljenika u Cikagu, u ozbiljnom biznisu se nalazi jedva pet odsto nasih ljudi. Pre dvadesetak godina najveci broj Srba radio je u ugostiteljstvu. Tada je u Cikagu bilo oko tridesetak srpskih kafana i restorana, a danas ih ima svega osam. U ugostiteljstvu su nekada bili slavni Miomir Radovanovic i "Miomirs Serbian club", kao i Zlata Maksimovic i "Zlatas Beograd", kod kojih su Amerikanci cekali da sednu za stolove. A danas su poznati ugostitelji Miki Knezevic i Zvonko Klacnik, vlasnici restorana "Orijent ekspres" i "Skadarlija". U gradjevinarstvu su danas najpoznatiji Branko Tupanjac i Vuk Zecevic. Prvi gradi hotele i zgrade, a drugi puteve. Nekretninama se na veliko bavi Slobodan Pavlovic. Nikola Salatic-Salata bio godinama predsednik Zilet kompanije. Medju trgovcima Dragan Kecman je poznat po marketu "Beograd", a Sima Vujic vodi prodavnicu "DSD" i Slavoljub Damjanovic "Sandys bakery".

Od lekara poznat je dr Vuko Zecevic, dr Zarija Djurovic, dr Ilija Sreckovic-Bibe, dr Radomir Jovanovic, dr Branka i Drasko Konstantinovic, dr Petar Milenkovic, dr Jovan Cupic, dr Milan Lekovic. U istoriji Cikaga upisano je ime lekara Konstantina Dimitrijevica, poznatijeg pod imenom Dimitri, kao americkog humaniste. Dr Ljubomir Djordjevic je, naprimer, ekspert svetskog glasa. A Luis Milicic je advokat svetskog glasa. Zoran Knezev je poznat kao upravnik americke carine na aerodromu O'Hara.

Borivoje Ristic, Vukasin Pavlovic, Dragoljub-Danijel Giljen i Toni Miladinovic su uspesni dileri nekretnina. Slobodan Pavlovic je samo jedan, poslednji od trojice uglednih srpskih dobrotvora i poslovnih ljudi, i najimucnijih Srba koji i danas aktivno pomazu Srbe u rasejanju i u otadzbini. Takav ugled ima i Branko Tupanjac, sa suprugom Radmilom i sinom Radivojem, kao i braca Ranko i Vlado Bjelopetrovic. Po produkciji svetovnih dela, ali i po izdanju jos stotinak velikih srpskih dela Vlada Bjelopetrovic je zajedno sa bratom Rankom, danas najveci srpski izdavac, ne samo u Cikagu vec i na citavom americkom kontinentu. To su sve ujedno i ljudi koji su pomogli mladom advokatu, kasnije drzavnom tuziocu Miloradu Rodu Blagojevicu, da u Cikagu pobedi na izborima za kongresmena SAD. Tako je danas Rod Blagojevic najugledniji Srbin u Cikagu, ali i u Americi.

Vodeci svoju politicku kampanju za ulazak prvo u Senat americke drzave Ilinois, advokat Rod Blagojevic je propagirao programe ekonomskog razvoja, socijalne i zdravstvene zastite Demokratske stranke u svom Petom distriktu. To je region koji pripada gradu Cikagu, i zahvata severne opstine Norfidz, Harvud Hajs, Franklin Park, Melrouz park i Nortlejk uz jezero Micigen. Dok je njegov republikanski protiv kandidat imao veceg uticaja na periferne opstine i predgradje Cikaga. Kako je Cikago sa 150.000 Srba najveci srpski grad u dijaspori, to se Milorad Blagojevic u svojoj politickoj kampanji i 1992. i posebno 1996. godine obracao za dvostruku pomoc i srpskim iseljenicima. Trazio je od njih prvo dotacije, od pet dolara do hiljadu, koliko ko moze da finanisjki da pomogne njegovu kampanju, a potom i njihove glasove, iako je poznato da su Srbi uglavnom republikanci. Da bi se priblizio srpskim iseljenicima Rod Blagojevic je poslednjih godina poceo da se pojavljuje na vaznijim skupovima u srpskoj koloniji. Veliki broj, narocito imucnijih Srba iz Cikaga pomogli su kampanju Milorada Blagojevica, jer su zeleli da imaju "svog" coveka u Kongresu drzave Ilinois i Kongresu SAD. Pre Blagojevica jedini Srbin koji je bio u organima vlasti americke drzave Ilinois bio je Sem Panajotovic, clan cikaskog Senata. Milorad Blagojevic je ozenjen Amerikankom, ima dvoje dece i zivi u Cikagu, a radi u Vasingtonu. Tokom 1997. i 1998. godine dva puta u restoranu "Skadarlija" kongresmen Milorad Rod Blagojevic pravio je prijem za svoje srpske prijatelje.

Cikaski Srbi su jos pre devedeset godina poceli da se profesionalno i sindikalno udruzju. Tada su i nikla srpska potporna drustva "Obilic", "Balkan" i "Kralj Petar I Karadjordjevic". Poslednjih desetak godina, medjutim, nove generacije intelektualaca i biznismena u Cikagu su osnovale, prvo Americko-srpsko lekarsko drustvo, zatim Srpsku-americku advokatsku komoru i Americko-srpsko udruzenje policajaca. Njihovi celnici su dr Milan Dragasic, koji predvodi tri stotine udruzenih srpskih lekara, dr Nik Djuric je bio lider osamdesetak srpskih pravnika. Sada tu komoru vode Vida Dimitrijevic, predsednik i Nikola Katic, sekretar. Narednik Milan Vujic sa kolegama Miloradom Sofrenovicem, Dusanom Puharom i Robertom Mihajlovim vodi udruzenje od cetrdeset policajaca srpskog porekla koji rade sirom Amerike. Vujic sa kolegama vec godinama "cuva ledja" patrijarhu Pavlu, princu Aleksandru Karadjordjevicu, Helen Delic-Bentli, liderima i gostima Kongresa srpskog ujedinjenja kada dolaze u Cikago, srpskim mitropolitima od najavljenih ustaskih napada u SAD.

Vujic nastavlja tradiciju jednog Djordja Mandica, koji je bio siva eminencija FBI u Cikagu. Mlada Toni Rous, unuka Milice i Laze Kekusa iz Krajine je serif u Micigenu.

Da bi okupio inteligenciju oko sebe Vlada Bjelopetrovic je prvo razmisljao da stampa Imenik cikaskih Srba. Po azbucnom redu, ali i po profesionalnom opredeljenju. A zatim se odlucio da osnuje Srpsku privrednu komoru i dijaspori.

Kulturnu elitu u najvecem srpskom gradu u inostranstvu predstavlja nekolicina umetnika cija su dela podjedanko popularna i u otadzbini. Profesor cikaskog univerziteta i nekadasnji ucitelj srpskog jezika princu Aleksandru Karadjordjevicu doktor Nikola Moravcevic bas u tom milju metropolisa napisao je istorijski roman "Albion, Albion". Profesor je i autor eseja, kao i urednik casopisa "Srpske studije". Dr Miodrag Radulovacki, profesor farmakologije Univerziteta Ilinois, inace Zemunac, vec godina vodi Jugoslovenski komitet za posdiplomske studije, kroz koji su prosli mnogi srpski, a posebno beogradski studenti pridoslice u SAD.

Svojim delima "Tri srpske glave" i "Srbija medju vukovima" istakli su se u Cikagu i pisci Vojin Markovic, odnosno Milan Popovic-Veljkov. Borko Jovanovic je pesnik, autor zbirke "Zazen", Tamara Vesna reziser predstave "Skver jedan" Stevana-Stiva Tesica. Muzicar Jovan Maksimovic se predstavio i kao pisac i reditelj drame "Magnifiko". Jovan Deretic je autor knjiga "Istorija Srba", "Zapadan Srbija" i "Serbi-narod i rasa", a Milan Markovic je pripremio "Genocid nad Srbima".

Na vrhu srpskog, ali i americkog umetnickog neba nalaze se jos jedan Srbin iz Cikaga, koji je dobio Pulicerovu nagradu. I to za novinarstvo. To je Volter Bogdanic, koji je rodjen u Geri, a radi kao novinar "Vol Strit zurnala". Dobitnik je Pulicera za 1988. godinu. Savo Rakocevic je slikar iz americkih enciklopedija. A Nikola Brcin je poznat kao veliki americki vajar. U americkom profesionalnom fudbalu, ragbiju, pominju se brojna srpska imena : Dzim Mandic, Norm Bulajic i Pit Stojanovic, zatim Ed Obradovic , igrac "Birsa" iz Cikaga, Dzim Obradovic, Pit Lasetic, Sem Jankovic i drugi. U bejzbolu, vredna su paznje srpska imena, kao sto su Pit Vuckovic, Eli Grba, Nik Strincevic, Volt Dropo, Dzon Vukovic i Pol Popovic. I, konacno, kao reli vozac poznat je Bil Vukovic. Po svemu tome, reklo bi se, da je Cikago prava srpska kulturna prestonica.

U Cikagu se stampaju novine na cirilici "Srpska borba", "Sloboda", ali i rade prve srpske radio stanice. "Romski dukat" je radio srbijanskih Cigana, u kome je glavni voditelj bio Zoran Ostojic, nekadasnji novinar Studija B iz Beograda. A sada je Alija Dalipovic sa suprugom. Pre sesnaest godina, kada su Amerikanci imali prvi popis stanovnistva, u kome se trazio i odgovor na pitanje o etnickom poreklu, vecina ovih ljudi napisali su da su "srpski Cigani". Porodica Kostandinov je pre pet godina u Cikagu osnovala crkveno-skolsku opstinu, sa predsednika izabrala srpskog biznismena Slobodana Pavlovica, graditelja mosta na Drini, inace, poreklom iz Popova kod Bijeljine, a od jednog bioskopa napravila je svoju pravoslavnu crkvu. U njoj su se vencavali i decu im krstio srpski svestenik, otac Djuro Krosnjar. Tu u toj crkvi "srpski Cigani" su za svog kralja izabrali najuspesnijeg i najuglednijeg medju sobom, Djuru Kostandinova.

Radio program vikendom "Tamo daleko" vodi Petar Jovanovic, vlasnik agencije "Nikola Tesla". On emituje vesti iz srpskih zemalja, intervjue i dokumentarne emisije, kao i narodnu i novokomponovanu jugoslovensku muziku u ogromnim kolicinama. Sve su to programi na komercijalnoj osnovi, sto u mnogome doprinosi i stvaranju prvog srpskog etnickog trzista u dijaspori. Preko ovih stanica nasi poslovni ljudi iz Cikaga reklamiraju svoje lekarske ordinacije, putnicke agencije za prodaju karata za Srbiju i Beograd, svoje trgovacke radnje. I Dalipovic i Jovanovic su ljudi koji organizuju srpske zabave na kojima pevaju umetnici iz otadzbine. Katarina Stojnic, unuka cuvenog halfa Bobe Mihajlovica danas je glavna plesacka zvezda u najvecim latino-americkim klubovima "Infinity" i "Tropicana". A od pocetka 1998. godine radi u restoranu "Iluzija" ciji je vlasnik poznati kosarkas Denis Rodman.

Srpska muzika se svira i cuje u kafanama "Skadarlija", kod Zvonka i Nine Klacnik, gde peva Zorica Tanasijevic. U diskoteci "Kalemegdan", u kojoj su gostovali Knez i Keba. U restoranu "Srpsko selo" koji vodi Rade-Dunja Markovic. Restoran "Kragujevac" vodi Desa Blagojevic.

Kada Srbin prvi put dodje u Cikago, jedna od ovih kafana bice mu, najverovatnije prva stanica. Posle toga sve ide mnogo lakse. U kafanama se pronalazi sve, i rec utehe, i novi prijatelj, i stari zemljak, ali i ono sto Srbin u Americi nije jos izgubio, sto ga i najvise veze za otadzbinu i pridoslice iz srpskih zemalja. A to je njegova srpska dusa. Kod Pavlovica i Tupanjca najcesce se nadje i krevet i sitan posao, dok se ne dodje do zaposlenja. To je put koji danas prolaze i pridoslice i izbeglice. Indijansko Polje luka na obali americkog jezera Micigen primilo je u ovo ratno vreme, najmanje deset hiljada novih Srba, kojima je Cikago postao uteha za Beograd, Kraljevo, Nis, Knin, Sarajevo, Banjaluku.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13348
Broj Poena: 57754
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 3 1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu