Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Bitka za vodu je pocela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Bitka za vodu je pocela

Počalji od vivijen taj Pon 4 Apr - 13:35:40



Битка за воду је почела

Зоран Милошевић
Објављено 02.04.2011. у 00:39:03 сати



Државна секретарка САД Хилари Клинтон и председник Светске банке Роберт Зелик, 22. марта 2011. године, на Дан светских вода, потписали су Меморандум којим започиње процес приватизације водних ресурса земаља у развоју


Светски дан водних ресурса обележава се од 1993. године, 22. марта, на основу Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација (бр. А/РЕС/47/193 „Обележавање светског дана водних ресурса“). Овај 22. март се, међутим, умногоме разликовао од претходних јер је фактички отворен пут приватизацији, а тиме и стварању монопола над водним ресурсима. О чему се, заправо, ради?

Државна секретарка САД Хилари Клинтон и председник Светске банке Роберт Зелик потписали су у уторак, 22. марта, на Дан светских вода (код нас овај празник није медијски пропраћен), Меморандум о узајамној сарадњи којим усаглашавају делатност у државама у развоју, у циљу „рационалног коришћења водних ресурса“.

„Недостатак адекватне воде за пиће и неадекватни санитарни услови представљају основу многих болести у свету и годишње изазову два милиона смртних случајева“, изјавио је Зелик.
„Светска банка даје помоћ државама које имају растуће потребе за водом за пољопривреду, енергетски сектор, становништво и природу. Проширење партнерства са САД омогући ће нам да то радимо још ефикасније“.

Иза ових лепих реченица, нажалост, крију се сасвим други циљеви. Аналитичари сматрају да је ово нова етапа у борби за монопол над водом (као што се води и борба за монопол над енергентима и храном), како би се ефикасније контролисало понашање становништва на планети. Јер ко има монопол над храном, водом и енергијом може да манипулише становништвом ефикасније него било којим другим средством. На сајту геополитика.ру ову вест су прокоментарисали на следећи начин:

„Ова иницијатива усмерена је на штету народа држава у развоју и ресурса тих држава (конкретно воде), јер ће бити купљени од стране мултинационалних корпорација, а средства (тзв. хуманитарна помоћ) биће потрошена на плаћање консултација и других услуга компанија из САД, као што се већ мноштво пута догодило. Подсећамо да су на иницијативу Светске банке, 2003. године, власти Боливије приватизовале водне ресурсе, што је довело до невероватног раста цене питке воде и имало за последицу (пошто се становништво окренуло преосталим природним изворима) пораст инфекција. Све ово је изазвало масовне протесте и принудило транснационалисте да побегну из ове државе“.

ПЕТСТО КОНФЛИКАТА ЗБОГ ВОДЕ

Све веће потребе за водом и раст становништва говоре да ће питка вода у XXИ веку бити најдефицитарнији стратешки ресурс. Тренутно све развијеније државе предузимају мере за предупређење нестанка питке воде. Сви прорачуни говоре да питка вода брзо нестаје. На пример, тренутно на сваког становника Земље долази 750 м3 питке воде, а 2050. године ова цифра ће бити умањена на 450 м3. То значи да ће око 80 посто држава у свету бити у зони, по класификацији Уједињених нација, испод црте нормалних резерви воде.

Дефицит чисте воде постаће проблем већ ових деценија, па треба предузети све да се то не догоди – истиче Викторија Елиас, директор департмана за очување природе Светске банке. Опасност расте са глобалном промене климе, која доводи до раста практично свих опасних хидрометеоролошких појава: поплава, суше, јаких ветрова и свих других природних непогода.
Водни ресурси могу постати једним од најтраженијих у XXИ веку, јер је то ресурс који је ограничен. „Сви лако доступни извори воде су већ искоришћени“ – истиче директор „ПФW Wатер Фунд“, Нил Берлант. Овај Фонд ради са акцијама којима се регулише власништво над водом. Слана вода из океана и мора може постати питка, али је процес јако скуп. Такође је и рад са подземним водама јако скуп. Технологија прераде воде је веома унапређена и са њом нема проблема, али да би се вода довела до исправности за пиће потребно је уложити знатна средства, што сваке године поскупљује њену експлоатацију. Државе трећег света већ одавно осећају недостатак питке воде и приморане су сваким даном да овај ресурс плаћају све скупље.

Према прогнозама експерата у наредним годинама цена воде у САД ће порасти за два до три пута и ова држава је принуђена да тражи нове изворе воде, како у свом дворишту, тако и у свету. То значи да ће бизнис са водом постати један од најисплативијих, јер је у САД, али и у свету под диктатом ове државе, Светске банке и ММФ-а, започео процес приватизације извора питке воде. Тренутно је у САД приватизовано око 15 посто извора воде.

Пажња целог света у највећој мери прикована је за конфликте око извора нафте. Новости из држава где се налазе нафтни извори су на првим странама светских медија, док ратови за друге ресурсе остају ван пажње јавности. Али рат за природне ресурсе, који су у геополитици, али и реалном животу, посматрани као извор живота, захуктава се. Стручњаци сматрају да је рат за воду рат будућности. Јер, без нафте је немогуће одржати савремену цивилизацију, али без воде није могућа никаква цивилизација. Није, дакле, никакво изненађење што је питање воде све актуелније у међународним односима. За последњих пола века, због воде догодило се око 500 конфликата. Најпроблематичнији су региони Блиског и Средњег истока, Северна Африка и Централна Азија.

ЖЕЂ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Године 2002. године академик Леонид Абалкин је у једној од својих књига отворено написао да у свету постоји око 2.000 места у којима ће временом почети ратови због чисте пијаће воде. Те прогнозе ни на кога нису оставиле утисак, иако се зна да је воде све мање. На пример, Африка чини 12 одсто становника Земље, а пијаће воде у њој има само један одсто. Бивше средњоазијске републике практично воде тихи рат због воде јер државе које заузимају узвишења могу себи да дозволе да граде хидроцентрале и да задржавају воду, која не долази до равница.

Водећи француски произвођачи воде удружени у „Ентреприсес поур л’Енвироннемент“, упозорили су да ће се 2025. године човечанство суочити са великим недостатком воде, што може довести до међународних конфликата. Басени више од 260 светских река су подељени између две или неколико држава и при одсуству јасних уговора или институција које би регулисале проблеме, свака промена у коришћењу ових ресурса може довести до међудржавних сукоба.

Но, да рат за воду није само ствар будућности показао је Блиски исток. Наиме, према речима израелског генерала Ариела Шарона, шестодневни рат 1967. године између Израела и Сирије започео је када су сиријски инжењери почели рад на узимању воде из реке Јордан, која је један од главних снабдевача водом Израела. Према речима Шарона није било алтернативе него проблем решити ратом.

Када је египатски председник Анвар Садат, 1979. године, потписао Мировни споразум са Израелом, рекао је да његова држава више никада неће ратовати са Израелом, изузев ако буде приморана да заштити своје водне ресурсе. Бивши генерални секретар Уједињених нација Бутрос Гали изјавио је да ће следећи велики рат на Блиском истоку бити рат за воду.

Јордан и Израел не могу да поделе воду библијске реке Јордан. Турска, Сирија и Ирак не могу да поделе Тигар и Еуфрат, још ако Турска, како планира, изгради хидроцентралу на Еуфрату, то ће Сирија имати мање за 40 посто воде из ове реке, а Ирак и целих 80 посто. У Африци Нил деле Египат, Етиопија и Судан. У Централној Азији са сличним проблемима суочавају се Казахстан, Узбекситан, Туркменистан, Киргизија и Таџикистан око коришћења воде река Амурдарија и Сирдарија.

Проблемом водних ресурса бавила се и ЦИА. Њена прогноза је да ће човечанство на крају заратити због недостатка воде. Нема ли воде – нема хране, нема ли хране – нема се шта јести, а глад је главни узрок масовних миграција.

КО КРАДЕ ВОДУ

Већина, тачније 97 посто воде на земљи је слана морска вода. Од осталих три процента, две трећине отпада на Гренланд и Антарктик. Само један проценат воде је распоређен на остали свет, а од тог једног процента пола је власник Руска Федерација. Током XX века потрошња воде се увећала за седам пута, док је становништво порасло за три пута. Ко троши сву ту воду? Троше тзв. „цивилизоване државе“. На пример, становник Немачке на дан потроши 127 литара воде, САД 296, Русије 278. На производњу тоне пшенице одлази 1.000 тона воде. За тону купуса потребно је потрошити од 500 до 1000 тона воде… Истовремено, култура исхране људи се мења, као и обрасци живота. Тако је просечни Кинез 1985. године трошио годишње 20 кг меса, а 2009. године 50 кг меса. То значи да Кина има потребе за додатних 390 кубних метара воде. Ради поређења вреди навести да је просечни становник Шведске 2002. године трошио 76 кг меса, а становник САД 125 кг.

Недостатак воде довео је до пиратства (крађе) у овој области. Наиме, државе које немају воду краду од оних које имају, најчешће од суседних држава. На пример, копањем (подземних) канала до корита река и језера чиме се омогућује крађа воде. Ово се већ дешавало, а и сада се дешава на Блиском истоку (Јордан, Турска). Турска је и главни крадљивац воде током прошлог века на Блиском истоку. Наиме, воде Тигра и Еуфрата су јединствени извор живота у арапским пустињама, а које имају право на ту воду. Турска је у оквиру једностраног пројекта модернизације југоисточне Анадолије изградила 22 језера и 19 великих хидроцентрала на рекама Тигар и Еуфрат, чиме је повећала наводњавање земље на 1,7 милиона хектара. То је довело до умањења воде у тим рекама за арапске земље.

И Уједињене нације дају свој допринос решавању проблема питке воде. Наиме, УН су направиле истраживање о овом проблему „Вода за живот 2005-2015“. УН сваке три године објављују оцене по питању водених ресурса, а пројектом руководи Канцеларија УНЕСК-а из Париза. У материјалу се констатује да је потреба за водом висока и да, као никада до сада, расте. Разлози су: раст и миграција становништва, промене у коришћењу и потрошњи, као и потребе за (електричном) енергијом. Истовремено, у истраживању се констатује да без воде нема развоја и економског раста, па ни борбе са сиромаштвом. На хоризонту су и борбе за воду између држава, између градова и села и међу различитим класама. Све ово наговештава да ће недостатак воде брзо постати политички проблем – истиче генерални директор УНЕСКО-а Които Мацура.
Данас постоје политичке одлуке које би требало да доведу до смањења губитака у експлоатацији воде, као и до побољшања управљања водним ресурсима, без умањења количине воде за потребе становништва. У многим државама су већ донесени закони са циљем очувања и рационалног коришћења вода, међутим, како се наводи у документу Уједињених нација ове реформе још нису довеле до пожељних резултата. Аутори документа УН наводе ако се стање у сфери коришћења вода брзо не промени, то ће довести до тога да 2030. године око пет милијарди људи (или око 67 посто становништва планете) неће имати приступ чистој води, те ће се придружити становништву Африке и Јужне Сахаре, где тренутно око 340 милиона људи нема редован приступ води.
Оваква ситуација се радикално лоше исказује на здравље људи. Чак 80 посто оболелих у државама у развоју, од којих сваке године умире око три милиона људи, повезано је са недостатком здраве воде. Сваке године од дијареје умре око 5.000 деце, тј. сваке секунде умире једно дете. У целини посматрано десет посто болести у свету могуће је избећи уз помоћ обезбеђења здраве воде за пиће, побољшања хигијенских услова и рационалног управљања водним ресурсима.

ПУСТИЊЕ НА МЕСТУ РЕКА

Док део наше планете има ограничен приступ води, други део света је ово питање актуелизовао и започео борбу за контролу над водом. Потребе за питком водом за последњих 50 година су се утростручиле, а површине које се наводњавају су се удвостручиле. Ово је повезано, прво, са демографским растом. Према статистичким подацима на планети има око 6,6 милијарди људи, а годишњи раст је 80 милиона. То значи и годишњи раст потрошње воде за 64 милиона кубних метара, а интересантно је да се раст становништва одвија баш у оним регионима где има мањка воде. Раст становништва на Земљи захтева и повећање производње хране, а да би се то остварило потребна је вода. Пољопривреда је једна од грана која много троши воде, чак 70 посто од опште потрошње, 20 посто индустрија и 10 посто за личну хигијену људи.
Производња биоенергије последњих година расте, а повезана је са великом потрошњом воде. Ова производња 2008. године трошила је 77 милиона литара воде, а претпоставља се да ће 2017. године достићи ниво потрошње воде од 127 милиона литара. Главни произвођачи биоенергије су Бразил и САД, обезбеђују 77 посто светског тржишта овом енергијом. Године 2007. САД су на производњу етанола потрошиле 23 посто произведеног кукуруза, а Бразил 54 посто од рода шећерне трске. Иако коришћење биоенергије расте, њен удео у општој енергетској продукцији је скоро безначајан. Главни проблем је што ова производња захтева велике количине воде и одобрење за коришћење житарица за ову сврху. Да би се произвео један литар етанола потребно је од 1.000 до 4.000 литара воде.

Истовремено расту и потребе за електричном енергијом, а тиме, опет, за водом. Очекује се да ће до 2030. године потребе за овом енергијом порасти за 55 посто. Само у Кини и Индији раст је 45 посто. Ово значи велике еколошке проблеме и потребе да се веће групе људи преселе, што има разноврсне последице.
Научници су сагласни да ће глобално отопљавање довести до испаравања многих вода, али још није јасно какве ће то последице оставити по водне ресурсе у целини. То целој причи даје како политичку, тако и економску и социјалну ноту. Наиме, према тренутној рачуници Уједињених нација улагање у воду доноси велику добит. На један долар улога добија се од три до 34 долара добити, а оне државе које изоставе из својих планова такве инвестиције могу умањити бруто друштвени производ за 10 посто.
Зато се, као и другде у капитализму (председник Венецуеле Уго Чавес изјавио је: „Увек сам говорио да ме не би изненадило ако би се открило да је на Марсу постојала цивилизација, али је стигао капитализам и уништио планету. Освестите се! Овде, на планети Земљи, налазе се пустиње тамо где су пре неколико векова биле шуме. А данас су пустиње тамо где су некада биле реке“) у овој области појавила корупција. Преваре у испоруци неквалитетне уместо квалитетне воде, продаја водних ресурса мултинационалним компанијама, иако национално законодавство то забрањује… Где год су корумпирана политичка руководства неке земље, тзв. „инвеститори у водне ресурсе“ се појављују и купују све што се може купити.

Другим речима, суштина проблема је у томе што ће се растуће становништво у врло блиској будућности суочити са недостатком чисте питке воде, а онај ко буде имао контролу (монопол) над водним ресурсом владаће светом. Међутим, остаје отворено питање како се могу усагласити приватизација водних ресурса и право човечанства на питку воду, проглашено од стране Генералне скупштине УН?

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu