Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Pozadina mita o Bin Ladenu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Pozadina mita o Bin Ladenu

Počalji od vivijen taj Uto 10 Maj - 1:03:05





МЕДИЈСКА И ФИНАНСИЈСКА ПОЗАДИНА МИТА О БИН ЛАДЕНУ

Пише: Милорад Вукашиновић
уторак, 10 мај 2011 11:49

МИСТЕРИЈА 11. СЕПТЕМБРА

Једанаестог септембра 2001. године, догодио се један од најзначајнијих али најмистериознијијих догађаја у историји Сједињених Америчких Држава. У терористичким нападима на Њујорк и Вашингтон, током отмица већег броја авиона цивилног ваздухопловства, смртно је страдало преко три хиљаде људи. Причињена је огромна материјална штета, која до данас није прецизно утврђена. Тога дана, мета терориста, били су симболи моћи и утицаја ове земље. Два авиона директно су се зарила у зграде Светског трговинског центра у Њујорку, које представљају симболе америчке финансијске моћи. У главном граду Вашингтону, нападнута је зграда министарства одбране Пентагона, која је симбол америчке војне супремације у свету. Широм земље отето је неколико авиона, у којима је, према званичној верзији догађаја, погинуо велики број путника.

Једанаестог септембра 2001. године, ова велика земља доживела је трауму, какву није очекивала ни у најгорим сновима. Већина становника с неверицом је посматрала телевизијске снимке удара авиона у зграде Светског трговинског центра. Пред очима милиона Американаца урушавао се брижљиво грађен мит о непобедивости и недодирљивости земље. Туга и резигнација, убрзо су замењени патриотским заносом, који је захватио цело друштво.

Политичка елита државе, успешно је оркестрирала патриотску кампању нације, која се осетила егзистенцијално угроженом. Председник САД Џорџ Буш млађи, заједно са сарадницима, саопштио је веома брзо да је организатор терористичких напада на САД, исламистичка организација Ал Каида, чији је оснивач саудијски милионер Осама Бин Ладен, преко ноћи проглашен „америчким непријатељем број један”. Истовремено, председник Буш млађи, оптужио је владајући режим талибана у Авганистану, да скрива Осаму Бин Ладена, најављујући америчку војну интервенцију у том делу света, уколико лидер исламских фундаменталиста не буде изручен САД.

Под утицајем патриотског заноса и страха од тероризма, обе странке у Конгресу, енормно су повећале војни буџет, док је на унутрашњем плану усвојен читав низ мера, којима се озбиљно доводе у питање основна људска права америчких грађана. Амерички конгрес, уз само један уздржан глас, усвојио је пакет мера познатији као „Патриотски акт“, којим су безбедносне службе добиле огромна овлашћења, о којима су до јуче могле само да маштају. Реч је о документу, који је дуго и веома темељно припреман. Догађаји од 11. септембра 2001. године, само су искоришћени за његову промоцију. САД које воле за себе да говоре да су светионик слободе и демократије, преко ноћи су постале сасвим друга земља.

Амерички председник Буш млађи, у критичним тренуцима, целокупној трагедији дао је мистично религиозни карактер. На церемонији без преседана, у Националној катедрали у Вашингтону, 14. септембра 2001. године, изговара речи које су својствене религиозном проповеднику, а не председнику једне секуларне државе. Његово обраћање америчкој нацији и остатку света, припремио је саветник Мајкл Герсон, иначе бибилијски фундаменталиста.

Церемонијал је имао дубоко симболичко значење, јер су у Националној катедрали присуствовали и председници Клинтон, Картер и Форд, сви конгресмени и сенатори, као и по један кардинал, рабин и имам, који су наизменично водили екуменску процесију. Овај догађај у исто време, пратио се у више од 40 земаља света, у којима владе европских земаља и Русије, проглашавају по три минута ћутања за невино пострадале Американце. Тога дана амерички председник изрекао је следеће речи: „Наша одговорност према историји је јасна, морамо да одговоримо на те нападе и спасемо свет од Зла. Објавили су нам рат лукаво, уз подвалу и убиства. Наша нација је мирољубива, али ако је неко наљути постаје сурова... Божији знаци нису увек они које смо тражили. У трагедији сазнајемо да Његов циљ није увек и наш. Ипак, молитве и патња, било у нашим домовима, или у овој Катедрали, саслушане су и схваћене. Има молитви које нам помажу да пребродимо дан и да поднесемо ноћ. Има и молитви пријатеља и странаца које нам дају снагу да идемо даље. И на крају, има молитви које потчињавају нашу вољу, вољи која је јача од наше... Америка је благословена и племенита нација, али нисмо били поштеђени од бола. У свакој генерацији свет је створио непријатеље људске слободе. Ови су напали нашу земљу јер је она бранилац слободе. Оно за шта су се наши очеви заузимали постало је императив садашњег времена. Овог дана националне молитве и комеморације, молимо се Свевишњем Богу да чува нашу земљу и да нам удахне стрпљење и вољу за све оно што ће уследити. Молимо се да утеши охрабри људе који су у дубоком болу. Хвала за сваки живот чији губитак оплакујемо и за свако обећање новог живота. Добили смо од њега следеће убеђење: ни смрт, ни живот, ни анђели, ни кнежевине, ни моћи овог света, ни садашње ни будуће ствари, ни висине ни дубине, не могу нас одвојити од Божије љубави. Нека благослови нестале душе, нека за нас буде утеха и нека води нашу земљу заувек. Нека Бог благослови Америку!“

Дакле, пред очима целог света, председник Америке објавио је рат глобалном тероризму, не означавајући прецизно шта под тим појмом подразумева. Престонички „Вашингтон пост“ написао је тих дана, да је реч о „историјској прекретници“. Молитвена процесија у Катедрали није била окренута миру, већ оправдању „крсташког рата“ који следи, а који је планиран у круговима неоконзервативног крила републиканске странке. Француски публициста Тијери Мејсан, у наведеном обраћању, уочава још један занимљив детаљ, манипулацију религиозним осећањима људи, што је имало је за циљ не само уздизање америчких жртава, већ пре свега заштиту „званичне верзије“ догађаја за који је оптужена Бин Ладенова мрежа, без икаквих материјалних доказа



МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ

Догађајима од 11. септембра 2001. године, потребно је приступити опрезно. Иако означен као терористички акт, овај догађај не уклапа се ни у једну познату дефиницију класичног тероризма. Наиме, сам догађај делимично се може означити као терористички напад. Мета терориста, заиста су били симболи моћи Америке, зграде Светског трговинског центра и Пентагона. Избором мета терористи су постигли још један важан циљ; изазвали су велику панику, показали рањивост система безбедности најмоћније државе света. Али шта су били њихови политички циљеви? Без одговора на ово најзначајније, суштинско питање, дешавања од 11. септембра 2001. године, остају магловита, нејасна, недоречена. Управо, на том најважнијем питању званична верзија се руши као кула од карата. Пред нама се отвара читав низ питања која још увек остају без одговора.

Најпре, о одговорности Осаме Бин Ладена и његове терористичке мреже Ал Каида. Да ли је могуће да једна организација, чији се лидер налази, према званичној верзији, негде сакривен у пећинама Авганистана, планира тако масиван терористички напад на Сједињене Америчке Државе? Одговор је негативан. Према свим показатељима, један такав масован удар, није могуће извести без неколико претходних предуслова . Најпре да би остао у тајности, потребно је да планер, организатор и извршилац делују потпуно самостално, односно да не знају један за другог. У противном, акција таквих размера, строго хијерархијски планирана и организована, не може остати у тајности. Други разлог је логистичке природе. Нема никакве сумње да истовремено координирање између 200 до 300 људи, који се налазе у контроли лета, Светском трговинском центру, Пентагону итд, није у стању да обезбеди ни једна терористичка организација у свету, па самим тим ни фанатизоване муслиманске организације. Према томе, операцију као што је 11. септембар, може да изведе само држава или поједине државне структуре, које су се отеле контроли и теже остварењу неких својих циљева и интереса.

ГЛОБАЛНО „УСЕКОВАЊЕ“

Тези да муслимани нису наручиоци говори у прилог још један занимљив податак. Наиме, тога дана, што највероватније није случајно, хришћани су обележавали велики празник дан Усековања Светог Јована Крститеља. Јован Крститељ је иначе заштитник утицајних масонских ложа у САД, тако да наручиоца овог терористичког акта треба пре тражити у њиховим или конкурентским масонским ложама, а никако и у редовима муслимана. Ово неупућенима у ову проблематику може звучати као „теорија завере“ али добрим познаваоцима езотеријских учења је познато да они планирају догађаје по свом „тајном“ календару који се често поклапа са хришћанским. Рушењем зграда Светског трговинског центра, могуће је да су чланови масонских група на езотеријском нивоу поновили судбину свог „заштитника“. На почетку „новог доба“, свет је на Крстовдан, доживео езотеријско усековање које треба да буде увод у историјску трансформацију и „глоблану транзицију“. Поновним симболичким одсецањем главе светитеља на овоземаљском нивоу („куле близнакиње“), Америка а и свет су ушли у постхришћанску епоху. Две хиљаде година после Христа, на почетку „новог доба“ успостављена је глобалистичка постмодерна диктатура каква има потенцијал да надмаши све друге у светској историји.

Да би објаснили материјалну подлогу оваквих „езотеријских трансформација“ на овом месту потребно је направити дигресију, неопходну за дешифровање мистерије 11. септембра 2001. године. Наиме, центри одлучивања у самој Америци, налазе се далеко од очију јавности и делују као што је претходно речено, ван легалних политичких и правних оквира. Њихово прикривено деловање карактеристика је америчког политичког живота и друштвене стварности у читавом XX веку. Постхладноратовска епоха глобализације, тим процесима дала је додатни стимуланс. Америка је још током хладног рата, са својим структурама моћи и капитала, почела да прераста у државу – империју, заштитника економских и политичких интереса обједињеног Запада, државу чувара заједничког система вредности – неолибералног „ковчега завета“.

Улогу светског хегемона, САД су наставиле да играју и у периоду после „хладног рата“. Према томе, САД су већ одавно престале да постоје као држава у класичном значењу те речи. Америчка политичка и економска елита, постала је глобалистичка, а структуре америчке државе, већ одавно служе глобалистичким, а не националинм и државним интересима земље.

Таква империјална стратегија, закономерно је изазвала тешке последице на унутрашњем плану. Амерички корпоративни капитализам, крајем деведесетих година прошлог века, ушао је у дубоку системску кризу. Глобализација се показала као мач са две оштрице, односно као процес који је тешко угрозио националну безбедност САД и интересе националне економије. Захваљујући процесима глобализације, Америку је запљуснуо велики талас нерегулисаног капитала сумњивог порекла. Све то је изазвало тешке потресе на Њујоршкој берзи и омогућило велеоперације прања новца, као и предимензионирано „пумпање“ вредности акција појединих корпорација, тржишта вредносним папирима а нарочито тржишта некретнина. Тешка финансијска криза а и могућ крах берзе, током 2000. године, наслућивао се и голим оком. На десетине корпорација, заснованих на високој технологији, почело је преко ноћи да се урушавају. САД су почели да потресају финансијски скандали великих размера. Берзански мегашпекулатни, почели су да окрећу огромне количине новца, да свесно обмањују кроз мрежу посредника ситне акционаре, који су преко ноћи остајали без уштеђевина. Америци се догодила рецесија.

Подилазећи интересима глобалистичке елите, председник Клинтон је прихватио пројекат ОЕЦД–а, који може да послужи као школски пример како једна држава „де јуре” постаје власништво траснационалиних корпорација. Наиме, под окриљем наведене организације, сачињен је у најстрожијој тајности „Мулитилатерални споразум о инвестицијама – АМИ”, чији је званично промовисани циљ унапређење инвестиционе политике и њено прецизно правно регулисање, а прикривени али главни циљ, хитно укидање националних закона у области инвестиција, односно дерегулација или потпуно изједначавање националних и транснационалних инвестиција и инвеститора. Пројекат забрањује давање предности домаћим физичким или правним лицима у процесу приватизације јавног сектора и редефинише улогу националне државе, која тако служи интересима транснационалног капитала. На тај начин, држава одлази на маргину и укључује се у процесе глобализације. Ове околности свакако се морају узети у обзир, како би се разумела позадина дешавања 11 септембра 2001. године, а које суштински задиру у срж глобалистичког пројекта „новог поретка“, чија је Америка, иако главни носилац, истовремено и несумњива жртва.



БИОГРАФИЈА „АРАПСКОГ ПРИНЦА“

Дакле, прича о одговорности Осаме Бин Ладена и његове организације Ал Каида, далеко је занимљивија у сфери која се јавно ретко истиче, а која је значајнија од терористичко војног деловања. Ради се о пословно-финансијским везама, америчког естаблишмента са сличним „пословним круговима“ из Саудијске Арабије и остатка муслиманског света, којима свакако припада и садашњи „амерички непријатељ број један Осама Бин Ладен”.

Осама Бин Ладен је богаташки син и заправо један „арапски принц“. Његова лична биографија веома је занимљива. Бин Ладен је један од педесет четворо деце шеика Мохамеда Бин Ладена, који је још 1931. године основао компанију „Сауди Бенхладен груп“. Ова холдинг корпорација, половину дохотка остварује од грађевинарства и јавних радова, а другу од инжењеринга, некретнина, дистрибуције, телекомуникација и издаваштва. Ова групација основала је и инвестициони фонд СИЦО, који је оснивач више филијала саудијске трговачке банке. Ова корпорација има деонице у чувеним америчким компанијама, попут гиганта војне индустрије “Џенерал електрика“. Бин Ладенова породична корпорација има представништво у САД, на чијем је челу Аднан Кашоги, светски познати трговац оружјем, иначе зет Мохамеда Ал Фаједа (чији је син Доди Ал Фајед, страдао у саобраћајној несрећи, под сумњивим околностима, са британском принцезом Дајаном). Финансије Бин Ладенових контролише позната групација „Карлyле груп“. „Сауди Бенхладен груп” финансијер је вахабитског режима у Саудијској Арабији, као и компанија која има монопол на извошење радова у светим местима Меки и Медини. Ова корпорација учествовала је у изградњи америчких војних база у Саудијској Арабији и обнови Ирака, после првог Заливског рата, 1991. године.

Осама Бин Ладен, рођен је 1957. године. Завршио је високу школу на Универзитету краљ Абдул Азиз, област за економију и менаџемент. Његов ментор је директор саудијских обавештајних служби принц Фејсал Ал Сауд, који га је још 1979. године, ангажовао да контролише тајне финансијске операције ЦИА у Авганистану. Американци су тада са преко 2 милијарде долара, финансирали исламистичке организације у рату против Совјетског Савеза. Бин Ладен је овим операцијама управљао преко компјутерске картотеке, зване Ал Каида или база података.

После распада Совјетског Савеза, Американци су изгубили интересовање за догађаје у Авганистану, који је пуштен на милост и немилост муџахедина. Осама Бин Ладен, наставља да окупља оружане групације, чини се, у своје име и за свој рачун. Веома брзо учврстио је свој положај међу исламистичким групацијама, захваљујући и измењеној реторици . Нови Бин Ладенов поклич је „избаците многобожце са арабијског полуострва”, а као главне непријатеље означио је Израел и САД. Према наводима америчких специјалистичких служби, његова терористичка мрежа, одговорна је за нападе на Американце у Сомалији током 1992. године, као и 1996. године, током напада на војну базу Кнобар у Саудијској Арабији. Бин Ладенов позив за обједињавање свих муслимана, није наишао на шири одјек муслиманских маса.

На захтев Американаца, Саудијска Арабија га је лишила држављанства и протерала са своје територије. Седмог августа 1998. године, догодили су се истовремени терористички напади на амбасаде САД у Најробију и Даресаламу, за који је одмах оптужен Осама Бин Ладен. Амерички председник Клинтон, наредио је бомбардовање кампова Ал Каиде у Авганистану, као и фабрику Ал Шифа у Судану, за коју се касније испоставило да производи лекове, а не никакво хемијско оружије. Бивши шеф канцеларије ЦИА, Милтон Бирден, изразио је скептицизам у погледу одговорности Бин Ладена за ове терористичке нападе. Бирден као искусни обавештајац тврди да „има много мистификације у целој митологији Бин Ладена“ и додаје да „САД помало воле сав тај чудни међународни тероризам, у моменту када је онај прави драматично променио свој карактер”. Искусни обавештајац наглашава, да је највећи проблем САД што више нема глобалног непријатеља, као и да је у процесу трагања за њим. Због тога је и измишљен мит о „глобалном тероризму” у који се личност Осаме Бин Ладена савршено уклапа.



ФИНАНСИЈСКА ПОЗАДИНА МИТА О БИН ЛАДЕНУ

Саудијски принц никада није прекинуо сарадњу са америчким обавештајним службама. У постхладноратовској епохи, активности Ал Каиде коришћене су ради остварења америчких геополитичких интереса, кроз посредно јачање исламског фундаментализма, против руских интереса. Америчке специјалистичке службе, пружале су отворену финансијску и логистичку подршку исламистичким формацијама на подручију Чеченије, Босне и Херцеговине и на Космету. Терористичке формације Ал Каиде послужиле су не само за остварење геостратешких интереса Америке, већ и разарање традиционалног исламског учења у оним деловима света, где САД има значајне геостратегијске интересе.

Медијском пропагандом стваран је „мит о Бин Ладену “, као човеку који је у стању да победи „великог сатану САД“. Добар пример такве манипулације је наводни успех исламистичких формација у Сомалији, у борби са америчким трупама у тој земљи 1998. године. Наиме, по свему судећи чини се да су догађаји у Сомалији послаужили да се повећа популарност саудијског принца у исламском свету. Терористичку формацију Ал Каиде надгледао је египатски официр придружен америчкој армији Али Мохамед, и то у веома дугом периоду од 1987. до 1998. године . Овај високи официр истовремено је предавао и у школи „John Keneddy Wаrfare Center and School, где је организовао мрежу утицаја тзв. „stay – behind“ и обучавао специјалне снаге Америке. Дакле, практично било је немогуће да овај официр, истовремено предаје у америчкој војној школи и обучава исламистичке формације за рат против Америке. Наравно, уколико није све договорено. Наиме, потпуно је невероватно да Осама Бин Ладен успева да натера америчку војску на повлачење из Сомалије, са само двадесетак бораца.

Такође, веома је спорна одговорност Осаме Бин Ладена за терористичке ударе на америчке амбасаде у Најробију и Даресаламу, јер за то никада није понуђен ниједан матријални доказ. Веома је занимљиво да је у наведеним акцијама, погинуло свега 12 Американаца, од неколико стотина погинулих. Француски Фигаро објавио је строго чувану информацију, о томе да је Осама Бин Ладен тешко болестан боравио, од 4. до 14. јула 2001. године у америчкој болници у Дубајиу у Уједињеним Арапским Емиратима. Према писању листа, током боравка посетили су га многи чланови породице, саудијски званичници, као и представници земље домаћина. Осаму Бин Ладена, током наведеног времена, посетио је и локални функционер ЦИА.

Извештач Бари Петерсен из ЦБС-а, известио је да је ноћ пре терористичког напада од 11. септембра, Бин Ладен дискретно пребачен у једну војну болницу у Раванпилди, због дијализе, под заштитом пакистанске армије. Мохамед Ата, којег је ФБИ оптужио да је био агент Ал Каиде, који је командовао камиказама од 11 септембра 2001. године и чији је банковни рачун био наводно коришћен за финансирање ове тајне операције, био је официр пакистанске тајне службе ИСИ, која је сматрана одувек филијалом ЦИА. Директор пакистанске тајне службе генерал Ахмед Махмуд, уплатио је јула 2001. године, неколико стотина хиљада долара на рачун Мохамеда Ате, што је веома занимљив податак. После догађаја од 11. септембра дискретно је пензионисан. Професор Мишел Чосудовски са Универзитета у Отави, каже да је Вашингтон и даље подржавао Бин Ладена, док га је ФБИ истовремено ставио на листу најтраженијих личности. Угледни експерт закључује да је међународни тероризам, подстакла ЦИА посредством тајних операција, чији је извршилац Бин Ладен.



Осама Бин Ладен тангентално је везан за пословне интересе породице председника Буша. Као што је претходно речено, пословном корпорацијом породице Бин Ладен, управља корпорација „Карлyле груп“ основана 1987. године, чији је буџет 12 милијарди долара. Ова моћна компанија контролише већински пакет акција „Севен уп”, која је опремила Федералну летачку администрацију САД системом за надзор цивилног ваздухопловства. Корпорација контролише акције и у компанији „United Defence Industries”, која је главни снабдевач опремом америчких, турских и саудијских армија. “Kарлyле gруп” преко предузећа која контролише заузима 11. место на списку главних снабдевача америчке војске.

Ова корпорација један је од најзначајнијих финансијера предизборне кампање породице Буш, још од избора 1990. године. Председник управног фонда групације је Френк Карлучи, бивши заменик директора ЦИА и некадашњи секретар за одбрану, саветници су Џејмс Бејкер III шеф Регановог кабинета и бивши државни секретар, као и Ричард Дармен, директор буџета. Међу осталим руководиоцима ове групације су и Сами Мубарак и Талат Отман, који су директно повезани са председником Бушом јуниором. Наиме, Талат Отман био је администратор који је заступао интерес Каледа Бин Мафхуза који је имао преко 11% акција у малој тексашкој компанији “Harken Energy Corporation”, која је породична империја Бушових. Веома је занимљиво да је у наведеној компанији Бушових пословне интересе имао Салем Бин Ладен, старији Осамин брат, чије је интересе заступао Џејмс Р. Бат, као његов амерички опуномоћеник.

Ова занимљива пословна групација, састављена од некадашњих функционера ЦИА, председника Америке и њихових финансијских саветника, банкарских групација и трговаца оружијем, нашла се још деведесетих година у средишту великог финансијског скандала, приликом оснивања Банке за међународни кредит и трговину. Ова англо-пакистанска установа, формирана је од стране три велике породице: Гокали ( Пакистан), затим Бин Махфузи (Саудијска Арабија) и Геит Фараони (Абу Даби). Банкарска групација формирана је од стране ЦИА за тајне финансијске операције, са филијалама у 72 земље. ББЦИ је коришћена у велеоперацијама прања новца, током афере Ирангејт, затим за финансирање муџахедина у Авганистану, шверц оружија за сиријског трговца Саркиса Саркеналиана, послове трговца Марка Рича, финансирање групе терористе Абу Нидала. Установа је пропала када се сазнало да пере новац за нарко картел из Меделина, у Колумбији. Њеним затварањем оштећено је преко милион ситних депонената, али нико и поред спроведене истраге није осуђен.

Колико је ова банкарска група везана за ЦИА, најбоље говори податак да су два директора агенције Ричард Хелмс и Вилијам Кејси радили у њој, као и познати агент америчке тајне службе и трговац наоружањем Аднан Кашоги, који је заступао интересе Бин Ладенове групације у САД. Поред тога важан је и податак да су за ову банкарску установу везани и Камал Адхам, Ал Фејсал Ал Сауду и Абдул Рауф Халил, шефови тајних саудијских служби, од којих је Ал Сауд вишегодишњи тутор Осаме Бин Ладена. Преко ове мафијашко-финансијске групације реализован је трансфер нуклеарне технологије за Пакистан, као и остварена тесна финансијска сарадња са швајцарским инвестиционим фондом СИЦО чији је власник Салем Бин Ладен, старији Осамин брат. Занимљиво је да је после 11. септембра 2001. године затворено финансијско крило истраге, које би неминовно утврдило везе између америчког војно индустријског комплекса, ЦИА и ФБИ, са сличним пословним групацијама у окружењу Осаме Бин Ладена. Ово су токови новца који су колали венама глоблане „терористичке мреже“ у којој су заједно били и амерички капиталисти и високи официри служби безбедности али и арапски милионери и арапски фундаменталисти. Све остало је медијски мит који је свет тако лако прогутао.

Овај текст је објављен на сајту Видовдан 06.02.2008.г.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59062
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu