Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Strana 1 od 3 1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Počalji od vivijen taj Sub 28 Maj - 15:38:41


Mineralne vode Gamzigradske Banje u narodnom lečenju

Timočku krajinu priroda je obdarila banjskim i klimatskim mestima. Zastupljena su nalazišta svih termalnogeografskih kategorija, a izražene su i pseudotermalne pojave.
U mnoštvu toplih i hladnih mineralnih izvora posebno mesto zauzima Gamzigradska Banja. Nalazi se na 11 km. od Zaječara, na putu prema Paraćinu, sa leve strane u dolini Crnog Timoka, u čijem se samom koritu nalaze izvori mineralnih voda. Sa svih strana okružena je šumovitim bregovima obraslim listopadnim drvećem i novozasađenim četinarima. Sa blagom kontinentalnom klimom i najtoplijim mesecima: jul, avgust, septembar (ponekad i prva polovina oktobra), na nadmorskoj visini od 160 do 180 metara, Gamzigradska Banja je odgovarala lečenju svih hroničnih reumatičnih oboljenja i oporavku rekovalescenata posle iscrpljujućih bolesti. Nekada nazivana "rečna banja", danas je dobro poznata po Zdravstvenom centru za rehabilitaciju i banjskom lečenju.
Iako se u njenoj neposrednoj blizini na 3,5 km. Nalazi arheološki lokalitet Romulijana - velelepni dvorac rimskog cara Galerija, nema sačuvanih podataka o postojanju banje u antičko doba.
Mnogi istraživači su sa čuđenjem konstatovali činjenicu "da se Rimljani nisu služili ovom vodom jer se tu nigde ne vidi trag neke rimske zgrade, mada ova vruća voda nije ni po časa udaljena od znatnih rimskih razvalina. Ipak, nekih antičkih gradnji u vezi sa Gamzigradom svakako je bilo, ali su one na ovim hidrotermama kao i kod mnogih drugih isčezlih termaliteta lociranih i u rečnim tokovima – rečnih banja uništete. Banjska voda je u terme znamenitog rimsko–vizantijskog grada dovođena verovatno preko nadzemnog akvadukta kome su utrveni tragovi" (1).
Ni za kasniji period nema podataka. Pojavom knjige dr Dušanke Bojanić Lukač "Vidin i vidinski jat sandžak prez 15 do 16 vek" saznajemo za podatak da se "lekovite izvori Gamzigradska banja" pominju još u turskim popisima 15 i 16. veka (2).
Drugih pisanih podataka za srednji vek nema. Prvi pisani trag je iz 1835. godine, kada je baron Sigmund Avgust Herder, kraljevsko saksonski upravitelj rudokopstva, proputovao Srbiju da bi ostavljene stare majdane, srpske rudokope i uopšte rudno stanje ove zemlje izvidio i ispitao. Tom prilikom posetio je i Gamzigradsku banju i vršio ispitivanja njenih voda. Pored voda Gamzigradske banje izvršio je i hemijsko ispitivanje voda sa šesnaest mesta u Srbiji. Posle Herdera, ispitivanja su "vršili Dr Frušauer u Beču i Dr E. Lindermajer u Beogradu. Kasnije je Dr. Karlo Pacek sve mineralne vode u Srbiji klasifilovao i utvrdio kojim bolestima i kako koja voda treba da se upotrebljava" (3).
Da se u istočnoj Srbiji nalazi veliki broj mineralnih izvora poznato je još iz vremena razvoja balneologije u kneževini Srbije 1856. godine, kada je Dr Lindermajer prikazao Gamzigradsku banju (4). Tako su na teritoriji Srbije regionalizovane jedna balneo–termalna regija, više termalnih zona, termomineralni i netermalni tereni (5). Brestovačko – gamzigradska termalna zona obuhvata termo-mineralne izvore na sektoru termaliteta Brestovačke i Gamzigradske banje.(6)
Ovo je posle Sokobanje najznačajnija termalna zona istočne Srbije i u njoj su skoncentrisani termaliteti trajne vrednosti. Zato se smatra da je "lekovitost peloida Gamzigradske banje bila najvažniji faktor, da se u ovoj rečnoj banji toplih izvora usred hladne reke pojavi sezonsko banjsko naselje" (7). Na posebnu vrednost gamzigradsko – banjskog lekovitog peloida ukazao je istaknuti balneolog L. Nenadović 1936. godine, a "prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje izvršio je 1889. godine Prof. Sima Lozanić".
Slične beleške ostavio nam je i Kosta Popović (1863. godine) pišući o licejskim pitomcima i njihovom kretanju kroz istočnu Srbiju, koji kaže: "Pređemo tako kroz vlaško selo Gamzigrad i na samo podne dođemo na Banjicu, tako se zvala samo voda, ali pored nje i okolina. Banjica izvire iz pukotine krečnog kamena koja svojim pravcem ide preko Timoka s kraja na kraj. Izvor je većinom u vodi i samo kad je mali Timok, ostanu izvori na krajevima te se mogu upotrebljavati. Ova voda Banjice, prilično je jaka i upotrebljavana je od naroda za lečenje rana i okobolje" (9).
"1892. godine Dr. Stevan Mačaj, prvi lekar u okružju zaječarskom, zabeležio je da su se bolesnici kupali u Gamzigradskoj banji u nadi da će se osloboditi groznice" (10).
O prvim kupanjima u Gamzigradskoj banji nema pisanih podataka. Prema predanju, bila su u higijenske svrhe – pranje od nečistoće i prljavštine, a pošto je voda bila topla meštani su u njoj prali veš i druge tkanine.
Vremenom se "čulo" za banju, njene tople i hladne izvore smeštene u koritu Crnog Timoka i čudotvornu, lekovitu vodu, koja je kako narod kaže "tamo njemu pomogla". Verujući u njenu lekovitost narod Timočke krajine je počeo masovno da dolazi u banju i to po "preporuci" onih kojima je banja pomogla, jer lekara u to vreme nije bilo.
Glas o lekovitosti Gamzigradske banje brzo se širio. Tome je pogodovala i saobraćajnica Zaječar – Paraćin koja je prolazila kroz samu banju (11). Ubrzo su ovde pohitali mnogi, a posebno seljaci iz timočkih sela. Nažalost, rudari iz okolnih rudnika ređe su dolazili. Sredstva za život rudara su bila oskudna, a "bratinska blagajna" (kasa uzajamne pomoći za invalide – rudarske radnike, penzije i dr. prema zakonu za sve rudnike u Srbiji od 1900. godine bila je delom formirana od sredstava vlasnika rudnika a delom od sredstava radnika i nadzornika) nije finansirala ovakve vidove lečenja. Ukoliko je neko od rudara smogao snage da nađe novac i ode u banju na lečenje, po povratku u rudnik, zbog teških uslova rada, ponovo bi oboleo" (12).
Lečili su se od raznih oboljenja: reumatizma svih vrsta, ženskih bolesti (neplodnost i žensko pranje), nervnih bolesti (šlog, ludilo i dr.), kožne bolesti, zapaljenje pluća i trbušne maramice i dr. da na lekovitim izvorima tople mineralne vode nađu utehu i zdravlje.
Bolesnici su dolazili najčešće preko leta, obično posle žetve i drugih poljskih radova.
Prevozno sredstvo za teške bolesnike bila su zaprežna kola, a inače se najčešće u banju dolazilo pešice i to preko sela Gamzigrad, starim putem koji je bio uzan, makadamski, skoro neprohodan.
Prva kupanja u svrhu lečenja započela su 1890. godine i to u improvizovanim bazenima, čija temperatura iznosi 38 do 42 stepena, koje su bolesnici i njihovi članovi porodice sami kopali. Od okolne rečne vode bazeni su ograđivani blatom, kamenjem, koljem i šašom, a preko njih su prebacivane lisnate grane i pruće koje su kupače koliko toliko skrivale od ljubopitljivih očiju prolaznika (13) slike 1, 2.
Licejski pitomci 1863. godine zabeležili su kako je "nad jednim izvorom izvan reke načinjen zaklon od lisnatih grana te se tu kupa ko hoće" (14).
Početkom 20. veka Dr L. Ilić i D. Micić u zvaničnim banjskim izveštajima pišu: "Preko leta su Gamzigradsku banju posećivali samo siromašni seljaci, da se tu leče (kupaju, oblažu mineralnim blatom) ali nešto kasnije dolaze i imućni ljudi, tu podižu šatore i bave se po deset do dvadeset dana. Svet se kupa i noćeva pod vedrim nebom a leži na vlažnoj zemlji" (15). Bolesnici su stanovali po okolnim pojatama, gde se spavalo na zemlji pokrivenoj slamom ili šašom, a gde se našao i po neki odar, ili u improvizovanim sobama koje su bile napravljene od pobijenih kolaca u zemlju, pokrivenih slamom i prućem (16) a bilo je i blatnjara, slamom pokrivenih, u kojima se spavalo na zemlji.








"Nešto kasnije počinju da grade kuće pletene prućem i oblepljene blatom, bez vrata sa niskim ulazom, tako da se moralo kleknuti da se u njih uđe" (17).
U izveštaju iz 1922. godine M. T. Leka i njegovih saradnika kaže se "da osim nekoliko koliba na obali i improvizovanih kupatila u Timoku nije imalo nikakve udobnosti" (18).
U tako primitivnom stanju, Gamzigradska banja je bila do 1925. godine, kad preduzimljivi seljaci iz okolnih sela počinju da zidaju bazene (sl. 3) na izvorima, i to bazen 2 i 3. Sadašnji bazen br. 3 i sada po predanju nosi naziv "blato" (19). "Istaknuti balneolog L. Nenadović naglasio je 1936. godine da se u neposrednoj blizini bazena 3 nalaze dva prirodna izvora sa toplom vodom koji su puni sivkastog mekog "mineralnog mulja", koji se obično upotrebljava u prirodnom stanju" (20). To blato je bilo blagotvorno i stavljano je na noge, kolena, prste i zglobove.

Tu je bio i bazen za nerve i pričalo se da je "dobar za živci". Danas tog bazena nema, kao ni izvora koji je nestao. Postojao je i izvor "za oči" u narodu znan kao "sveti izvor". Tu su ranije ljudi ispirali oči, a vremenom je i ovaj izvor izgubljen.
Narod je banju smatrao "svetom vodom". Postoji predanje da se neka žena ukočila usred zime, ne pomerajući ni glavu, ni ruke, ni noge. Ukućani je odvedu u banju. Posle nekoliko dana kupanja žena se oporavi, a te izvore nazvaše "Svetim". Tako se proču Gamzigradska banja kao "Sveta banja", i s tog razloga, bolesnici su pre nego što počnu sa kupanjem vršili posebne rituale, verujući da će darivanje vode i ostavljanjem sitnih poklona na izvorima, banja pomoći:
- pre nego što uđu u vodu molili su se Bogu, Bogorodici i svim svecima, da im banja pomogne
palili su sveće pored improvizovanih bazena, a bilo je slučajeva da su celo vreme držali upaljenu sveću u ruci, dok su se kupali. To se činilo "za zdravlje"
- izvore su kitili bosiljkom, a grane oko izvora vezivali raznobojnom vunicom i krpicama, posebno je bilo pored izvora za oči i blato,
- u vodu su bacali novac, jer se pričalo "plaća se vodi za lek". To se radilo i za vreme prvog kupanja i kad se odlazi iz banje, zadnjeg kupanja.
Eksplotaciju izvora mineralne vode 1927. godine preuzima opština Gamzigrad, a nakon dve godine 1929. godine uprava Moravske banovine. U to vreme u Gamzigradsku banju dolazi i prvi banjski lekar dr. Milivoj Milić, koji podiže svoju vilu, nekadašnju upravu banje (21).
"Od 1930. godine kada je Gamzigradska banja došla pod upravu Moravske banovine u staroj Jugoslaviji sa uvođenjem kontrolisanog zdravstvenog turizma počelo se izgrađivati organizovano banjsko naselje" (22). Počinje izgradnja modernijih i konfornijih kuća zidanih opekom. U ovom periodu se i sama banja popularizuje i sve više postaje banjsko lečilište. Preduzimljivim meštanima u gradnji stanova pritekli su u pomoć i bogatiji ljudi iz okolnih sela i gradova. Tako je podignuta i stara kafana Vražogrnački stanovi" (23), a Timok je premošćen drvenim mostom (sl.6), a sa druge strane mosta nalazila se kafana "Lipov lad" a nešto dalje su bile sobice "kvartiri", gde su bolesnici odsedali (sl.7).
"Do 1935. godine bila su ozidana tri bazena od cementa (br.1, 2 i 3) pod otvorenim nebom, a kasnije i četvrti. Do pomenute godine podignuto je 11 zgrada sa oko osamdeset soba, koje su imale ležajeve bez posteljine, sto i stolicu, dalje bio je jedan restoran i jedna baraka gde su se gosti hranili, mada je većina sama spremala hranu" (24), koju su donosili od kuće ili je sami pripremali u banji. Na mestu današnje česme (u centru banje) bila je nekad pijaca za bolesnike, gde su žene iz obližnjih sela najčešće Gamzigrada, prodavale sir, jaja, mleko, voće i povrće, hleb, a često i meso, što su nazivali "torbarenje". Tu se nalazio i bunar sa pijaćom vodom, za koji se pričalo da je "dobro za jetru".
Lečenja u Gamzigradskoj banji obavljala su se kupanjem (balneoterapija) i oblaganjem mineralnim peloidom (frangoterapija).
Bolesnici su se kupali dva puta dnevno, pre podne (od 06 do 14 sati) i popodne (od 16 do 19 sati). To su sami određivali jer lekara nije bilo.

Adresa autora:
Gordana Živković
Narodni muzej Zaječar


Poslednji izmenio vivijen dana Sub 28 Maj - 16:00:31, izmenjeno ukupno 1 puta

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13282
Broj Poena: 57563
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Počalji od vivijen taj Sub 28 Maj - 15:42:07



GOVOR VODA U REKOVCU LEČI MUCANJE

Ljudi iz cele Šumadije na čudotvornom izvoru koji se nalazi pored crkve svetog Petra i Pavla traže lek i spas od raznih bolesti



REKOVAC - Muka natera čoveka da pomoć traži bilo gde! U rekovačkom selu Sibnica, na planini Straževici, nalazi se "govor voda", za koju se veruje da je veoma lekovita. Kretanje vode podzemnim krečnjačkim pukotinama praćeno je snažnim žuborom i potmulom tutnjavom. Čuje se kao da voda ključa, neki kažu "brblja".

Kraj "brbljive vode" je crkvica svetog Petra i Pavla, a od Rekovca do njih ima 30 kilometara krševitog puta. U crkvi se nalazi posebna odaja u koju dolaze osobe sa čudnim boljkama - nerotkinje, ljudi i deca koja mucaju, slabovidi...
Sveštenik Goran Stojanović priča da već decenijama roditelji dovode decu na izvor čudotvorne "govor vode" kako bi ih izlečili od mucavice.

- Deca koja posle rođenja dugo ne progovore dolaze ovde. Obred nad "govor vodom" traje kratko. Deca se umiju, popiju malo vode a njihovi roditelji pomole se za njihovo zdravlje - priča sveštenik Goran i napominje da se posle bogosluženja u manastiru obavezno spusti do "govor vode" i osvešta je.

Nad izvorom zatičemo oca sa sinom koji nosi slušni aparat. Otac priča da su već dolazili i da je mališanu bilo bolje, zbog čega su se opet uputili u ovo šumadijsko bespuće. Ostali sa kojima smo razgovarali kažu da je "govor voda" veoma blagotvorna za zdravlje, da leči neplodnost, sluh, govor, vid..

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13282
Broj Poena: 57563
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Počalji od vivijen taj Sub 28 Maj - 15:50:13



Vilinski izvori - lek za živce



Nema dva zla gora od griže savesti i teške bolesti, kaže naš narod. Sa prvim zlom se nekako izađe na kraj, a lek za bolest se traži na sve strane, pa se ne bira mesto. Ide se kod vračara, belih magova, na mesta koja zrače posebnom energijom ili na čudotvornim izvorima.




Verovanje u lekovitu i isceliteljsku moć vode je vrlo staro. Naš narod i danas veruje da su lekoviti samo oni izvori oko kojih se okupljaju vile, ali i da izvori pored crkava i manastira imaju isceliteljsku moć.

Zaboravljeno bogatstvo



- Ultrabazične vode nalaze se na Zlatiboru, u svetu ih je pronađeno 25, od čega je 15 u Srbiji.
- Srbija, Makedonija i Bugarska imaju više mineralne i termalne vode nego cela Evropa.
- Tople vode imaju terapeutske komponente: jod, brom, litijum, barijum stroncijum.
- Energijom geotermalnih izvora u Srbiji može da se zameni milion tona nafte godišnje.


Etnolog Živka Romelić, koja nekoliko godina proučava narodna verovanja i običaje, kaže da širom Srbije ima bezbroj izvora na koje ljudi dolaze i leti i zimi, ne bi li našli lek za svoje tegobe.


"Moja istraživanja nisu senzacionalistička, reč je o naučno-istraživačkom prikupljanju podataka. Međutim, i ja sam ponekad zapanjena pričama koje čujem. Pitam se da li leče izvori ili vera u Boga", kaže ona.


Činjenica je, ipak, da Srbija eksploatiše samo 10 odsto od 1.000 izvora na 250 lokaliteta. Čak 240 izvora ima vodu čija je temperatura iznad 20 stepeni. U Vranjskoj Banji je najtoplija voda u Evropi, a druga u svetu (96 stepeni). Samo Kopaonik sa 78 takvih izvorišta bogat je koliko i cela Francuska. Prema nekim podacima, godišnji prihod u svetu od medicinskog turizma iznosi oko 60 milijardi dolara. Iako su netaknuta priroda, čist vazduh i lekovite vode blago brojnih banja širom Srbije, mnoge se ne koriste.


Svake godine u Srbiji narod proglasi neki izvor da je lekovit. Tako se rekovačkom selu Sibnica, na planini Straževici, nedavno pojavila "govor voda". Čuje se kao da voda ključa, pa neki kažu da "brblja". Na izvor dolaze nerotkinje, ljudi i deca koja mucaju, slabovidi...



Kraj "brbljive vode" je crkvica Svetog Petra i Pavla. Sveštenik Goran Stojanović priča da već decenijama roditelji dovode decu na izvor čudotvorne "govor vode" kako bi ih izlečili od mucavice.


"Deca koja posle rođenja dugo ne progovore dolaze ovde. Obred nad "govor vodom" traje kratko. Deca se umiju, popiju malo vode, a roditelji se pomole za njihovo zdravlje", priča sveštenik.


U selu Brajići, nadomak Ravne Gore, nalazi se izvor iz kojeg svakog minuta izbija 20 litara vode i koji je pre 55 godina proglašen svetim. Na livadi na kojoj se nalazi izvor čuvao je goveda Milinko Pantović, od mladosti tuberan. Pio je često vodu sa izvora i, na zaprepašćenje doktora, izlečio se potpuno. A čulo se daleko, pa je svet, gonjen mukom, počeo masovno da dolazi.


U Kiseljaku kod Zvornika, na prostoru od samo 500 metara, mineralna voda izvire iz devet vrela i nepovratno otiče u rečicu Jasenicu. Izvori su jedinstveni u Evropi, ali neiskorišćeni, iako bi mogla da se koristi za lečenje bolesti želuca, bubrega, malokrvnosti, žuči, disajnih organa, dijabetesa, reumatskih i kožnih oboljenja...



Preporučuje se da je piju i oni koji rade na teškim poslovima u crnoj metalurgiji i rudarstvu. Izvori su zapušteni, nema pravog prilaznog puta i trenutno ih koriste samo meštani.



Narod Potkozarja od davnina zna za lekovita svojstva Slatine u selu Lješljani, kod Novog Grada. Voda leči kožne bolesti, povećanu želudačnu kiselinu, čir, oboljenja žuči i žučnih puteva... U Lješljanima tvrde da je za otkriće lekovite vode zaslužna partizanska kobila. Kažu da su je borci tokom Drugog svetskog rata otpisali kao šugavu i bolesnu i ostavili je u šumi, a ona ih je mesec dana kasnije sustigla, u punoj kondiciji. Prateći je, primetili su da je pronašla izvor i pila vodu na potočiću, za čija lekovita svojstva se dotad nije znalo.


Kod Petrovca na Mlavi, između sela Malo Laole, Zdrelo i Veliko Laole, nalazi se prirodno jezerce sa geotermalnim izvorom u kome se ljudi kupaju i leti i zimi. Voda leči reumu, kožne bolesti i živce. Izvor u Knjaževcu na samom ulazu u selo Rgošte posećuju nevoljnici iz mnogih krajeva. Seljani kažu da leči išijas, smanjuje otoke, a pomaže i nervnim bolesnicima. Priča se da su teško obolele dovozili nepokretne, iznosili ih na rukama iz kola, da bi posle samo nekoliko dana kupanja u "bari" sami hodali.


U srednjovekovnoj Srbiji manastiri su obično građeni u okolini izvorišta, pa narod veruje da je i manastirska voda lekovita.

Hrist i slepac


Verovanja u isceliteljsku moć vode imali su potporu i u zvaničnom učenju crkve. Isceljenje slepih dovođeno je u vezu sa navodom iz Jevanđelja po Jovanu, o tome kako je Hrist podario vid slepom od rođenja: "I reče mu: Idi, umi se u banji Siloamskoj. Otide, dakle, i umi se, i dođe gledajući."


Manastir Svete Petke u Berkasovu kraj Šida poznat je i po izvoru čija voda leči razne bolesti. To potvrđuje i mermerna ploča na kojoj su uklesane reči zahvalnosti jednog Dubrovčanina koji se ovde izlečio od teške bolesti.



Manastir Svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu poznat je i po čudotvornom izvoru koji leči sve boljke. Mada je izvor pre nekoliko godina presušio, vodena žila je ponovo proradila pre dve godine, upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suša.


Izvora je mnogo, oni su neiskorišćeno blago Srbije. Za Đavolju varoš prošle godine je saznao ceo svet, kad je stavljena na listu kandidata za sedam svetskih čuda prirode. Međutim, i danas se u Srbiji malo zna o neobičnim izvorima u blizini čuvenih figura. Pri vrhu je izvor "bele vode", a u podnožju izvire "crvena". Ova voda navodno leči spoljne rane, skida bradavice s ruku, a posle ispiranja usta zubobolja nestaje kao rukom odneta.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13282
Broj Poena: 57563
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Počalji od vivijen taj Sub 28 Maj - 15:58:57


Belom vodom protiv gube

Sumporovite mokrogorske vode - pričaju i oni kojih ih koriste i ne koriste - bolje su od svakog leka za kožu, a pogotovo za oči i sluznicu želuca. Da li zbog toga što se najpoznatiji izvor bele vode nalazi u živopisnom ambijentu ili nečeg drugog, mnogi tvrde da su mokrogorske vode dobre i za dušu.


- Iz ovih belih voda izvire zdravlje - kaže užički sveštenik Dragoslav Jaraković, jedan od stotine posetilaca koji svaki dan dođu sa balonima u podnožje Šargana, na jedan od izvora bele vode pored rečice Kameštine.


Profesor Radomir Tišma, koji je istraživao lekovitost mokrogorskih belih voda, kaže da su one veoma retke u svetu.



- Mokrogorske vode su, prema poznatoj literaturi, po visini alkaliteta 16. ili 17. takva voda u svetu, dok bi po užoj klasifikaciji bile čak na petom ili šestom mestu. Ove vode se mogu koristiti kod zapaljenja želudačne sluznice, gastritisa, povećane želudačne kiseline, kod čira na želucu i na dvanaestopalačnom crevu. Dobre su i za ispiranje sluznice nosa, kod zapaljenja očnih kapaka. Zato je narod ovu vodu i proglasio "očnom vodom" - kaže Tišma.


Jedan od najvećih čuvara starih mokrogorskih priča Gvozden Miković kaže da je Mokra Gora, nekad, davno, u Rimsko doba, bila poznato banjsko lečilište.


- U Mokru Goru su dolazili ljudi sa mnogih strana jer se na ovim vodama, bolje nego bile gde, lečila najteža kožna bolest - guba. Legenda kaže da se, tako, jednog dana ovde nakupilo toliko gubavaca da je neko pozvao vojsku, sve ih pobio i pokopao u obalama pored Kamešine. O tom stradanju gubavaca postoji i brojni zapisi, ali i spomenici. Vekovima kasnije, tačnije 1991, Kamešina je nadošla i počela nositi obale. Tada se na ovoj desnoj obali ukazala jedna drvena, skoro ugljenisana kaca, prečnika oko metar i dubine dva metra. Iz kace je izvirila bela voda, odnosno sumporovita voda. Naravno, odmah smo znali šta je u pitanju i okolo kace je ozidan bunar. I danas ljudi dolaze na izvor, umivaju se i toče vodu u balone i flaše - priča Gvozden Miković.


Šta su prorekli Tarabići


U Mokroj Gori se priča da su svojevremeno i čuveni proroci Tarabići iz komšijskog sela Kremna dolazili u Mokru Goru i umivali oči na tada jedinom otkrivenom izvoru bele vode. Miloš i Mitar su, navodno, rekli da u Mokroj Gori nema jedan, nego devet izvora lekovite vode. Prorekli su da će se otkriti svih devet izvora, ali da će tada svi Srbi već biti pod jednom šljivom.
- Znam šta su rekli Tarabići i to me brine. Do sada je otkriveno svega pet izvora i nadam se da ostali neće biti otkriveni - više u zbilji kaže Miković.





Na izvor bele vode na obali Kameštine pored novosagrađenog pravoslavnog hrama posvećenog svetom Jovanu Krstitelju dolaze ljudi sa svih strana i pomoću stare pumpe izvlače vodu sa dna bunara koji nikad nije presušio.


- Već 10 godina koristim ovu vodu za oči i lice, a moj otac koristi vodu za želudac. Ovo je najbolji izvor zdravlja za koji ja znam! - reče Radmila Milošević iz Požege.


Nedaleko od izvora nalaze se i dva bazena za kupanja, kao i nekoliko izvora planinske vode za piće.


- Kad bi se u ovu priču oko lekovite vode malo bolje uključili marketinški stručnjaci i lekari, verujte da bi za koju godinu u Mokru Goru dolazilo više ljudi zbog bele vode nego zbog pruge i Drvengrada - kaže Gvozden Miković, koji stotinak metara nizvodno od izvora, na obali Kamešine, gradi etno-kutak za "oči i dušu".

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13282
Broj Poena: 57563
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Mineralne vode - lekovite, cudotvorne vode

Počalji od vivijen taj Sub 28 Maj - 16:03:09



Sumporom protiv tumora



Starosedeoci Višnjice tvrde da je pre Drugog svetskog rata na višnjičkim brežuljcima, nadomak Dunava postojala banja sa kupatilima, tuševima, bazenima sa lekovitim blatom, ambulantom, restoranima iz kojih je grmela narodna muzika.



Likovi Branislava Nušića


Stariji meštani Višnjice pričaju da su redovni posetioci banje bili i članovi srpskog dvora sa svojim porodicama. Stalni gost bio je i srpski književnik i komediograf Branislav Nušić. Dolazio je da uživa u blagodetima banje, ali i osluškuje i traži likove za svoje komedije, jer je banja bila prava galerija ljudskih sudbina.


Običan svet, ali i beogradske dame i njihovi kavaljeri su kočijama stizali u banju da bi se lečili, rekreirali i zabavljali.


Danas Beograđani masovno dolaze da bi se ispolivali sumpornom vodom, koja ističe iz novosagrađene česme na samoj obali Dunava, a mnogi dolaze sa balonima i vodu nose kućama, za piće i umivanje.


- Voda je dobra za želudac, leči kožna oboljenja i oboljenja očiju, a ako se zagreje dobra je i za lečenje reume - kaže penzionerka Ljuba Stojnić dok u dva balona naliva vodu.


Na košarkaškom igralištu koje su gradski oci napravili pored česme izležava se i sunča dvadesetak muškaraca i žena, mahom penzionera, ali ima i mlađih, čak i dece. Pre desetak godina tu je bila poljana obrasla travom, prava oaza zdravlja pored reke. Sumporna voda je delom tekla kroz cevi do česme, a delom izbijala ispod zemlje na površinu i pravila sumporno blato.


- Žitelji Višnjice su dobrovoljnim radom i novčanim prilozima uspeli da sagrade česmu. Osnovana je i organizacija građana, ljubitelja banje, koji su pokušali da je obnove. Međutim, urbanisti su predvideli da se tu izgradi igralište za košarku. A onda su stigli i ugostitelji koji su obalu naselili splavovima-restoranima, pa je priča o banji pala u vodu - kaže penzioner Mile Radovanović, koji radi sumporne vode i sunčanja dolazi leti svakodnevno u Višnjicu.


Nekadašnja Višnjička banja je sada u betonu, a iz restorana dopire miris roštilja. Ali, narod dolazi, ne samo iz Beograda, jer o lekovitosti ove sumporne vode kruže neverovatne priče.


- Čula sam da je jedna žena izlečila rak želuca pijući vodu iz ove ovde česme. Mene muči čir na želucu i mnogo mi je bolje otkako vodu nosim kući i pijem je tri puta dnevno.


Posetioci banje su uvereni da voda pomaže kod lečenja svih kožnih oboljenja, a oni koji pate od reume žale za lekovitim blatom koje je pokrio beton. Višnjička banja danas je samo česma iz koje ističe zdravlje, kažu korisnici sumporne vode, ali je njena sudbina ove narodne banje neizvesna. Vrlo je moguće da će i slavina česme biti zauvek zavrnuta ako se nekom biznismenu prohte da tu sagradi restoran.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser: Opera
Broj Postova: 13282
Broj Poena: 57563
Reputacija: 971
Datum upisa: 29.01.2010
Datum rođenja: 03.08.1953
Godine Starosti: 60
Pol: Ženski Zodijak: Lav Zmija

Zanimanje: slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje: smireno
Uzrečica: ah
Knjiga/Pisac: orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 3 1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu