Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Genetika - Oluja u kutiji zitarica

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Re: Genetika - Oluja u kutiji zitarica

Počalji od Svetlana taj Čet 23 Jun - 3:18:10

Visoka sam 1.55cm i nisam zadovoljna tom visinom...Pojedinci mi kazu da je to zapravo genetika,a ima i onih koji kazu da cu rasti jos...Zanima me da l' postoje neke vjezbe istezanja za povecanje rasta ili je to stvarno genetika... :] Majka mi je otprilike moje visine,a otac mi je normalne visine oko 1.90...

Svetlana
Novi Član
Novi Član

YUgoslavia

Grad : BG
Browser : Firefox
Broj Postova : 5
Broj Poena : 2011
Reputacija : 0
Datum upisa : 23.06.2011
Datum rođenja : 01.01.1980
Godine Starosti : 36
Pol : Ženski Zodijak : Jarac Koza

Zanimanje : ---
Uzrečica : jbg
Knjiga/Pisac : Starac i more
Moj YOUTube Video :


Nazad na vrh Ići dole

Normalna Genetika - Oluja u kutiji zitarica

Počalji od vivijen taj Ned 5 Jun - 8:56:04



Наука
ГЕНЕТИКА
Олуја у кутији житарица

Нобеловац Џејмс Вотсон се,у култној књизи „ДНК – тајна живота”, осврнуо на друштвену контроверзу која од самог почетка прати генетски модификована хранива. Чак помиње штиво Ракел Карсон „Тихо пролеће”, у којој она износи тврдњу да пестициди до застрашујућих размера трују животну средину, укључујући нашу храну! Све то се дешавало лета господњег 1962. знатно пре појаве тзв. Генетски модификованих организама

У култној књизи нобеловца Џејмса Вотсона „ДНК – тајна живота”, у једном од поглавља (Олуја у кутији житарица – генетски модификована пољопривреда), аутор се осврће на друштвену контроверзу која од самог почетка усмереног стварања и производње конзументних генетски модификованих хранива прати ову делатност.

Џејмс Вотсон помиње, и сам се живо сећам серијала објављеног у магазину „Њујоркер” (The New Yorker), штиво Ракел Карсон „Тихо пролеће”, у којој она износи тврдњу да пестициди до застрашујућих размера трују животну средину, укључујући нашу храну!

Одмах су одговорили представници два највећа произвођача. Тако је представник „Америкен сајанемида” дао следећу изјаву: „Ако бисмо дословно следили учење госпођице Карсон, вратили бисмо се у средњи век, а инсекти, болести и црви би поново освојили Земљу.” Није остао дужан ни „Монсанто”, сада већ у Србији одомаћено име (појам), а и симбол зла, који је жестоко оспоравао тврдње ауторке „Тихог пролећа” штампајући и бесплатно делећи књижицу под насловом „Опустошена година”.

Све се то дешавало лета господњег 1962. знатно пре појаве тзв. генетски модификованих организама. Тровање радника На овом месту ћу направити малу дигресију. Да подсетим, вредност произведених пестицида у свету у 2007. години била је 500 (пет стотина) милијарди долара, а на њиве је бачено око 160.000 тона ових хемикалија. И да додам: према анализи Светске здравствене организације сваке године три милиона радника у пољопривреди у земљама у развоју (да ли је ту Србија?) изложено је погубном тровању пестицидима, од чега, богами, 18.000 умре!

У истој студији се наводи да 25 милиона радника у земљама у развоју пати од последица тровања пестицидима! А оне могу бити у виду не-Хоџкиновог лимфома, леукемије, малформација при рођењу, смрти фетуса и неуродегенеративних поремећаја. И да се вратим ГМ пољопривреди. Све је почело седамдесетих година када су три истраживача, Мери- Дел Килтон, Марк ван Монтагу и Џеф Шел, радећи са опортунистичком бактеријом Agrobacterium tumefaciens (At), открили молекуларни механизам, начин на који овај микроорганизам на стабљикама биљака ствара туморе познате под именом „крунске шишарке”.

Молекуларна биологија поменутог тумора је следећа: бактерија At се прилепи за неко оштећено место на стабљици, затим на зиду ћелије биљке пробуши ензимским путем отвор кроз који убаци пакетић сопственог генетског материјала. Тај пакетић се састоји од ДНК који је врло прецизно исечен из посебног бактеријског плазмида и потом упакован у протеински омотач. Када та ДНК стигне у ћелију, она се слично вирусима (бар то одавно знамо) интегрише у ћелијски геном биљке. Међутим, за разлику од вируса који у интегрисаном геному служи као матрица за сопствено размножавање, убачена ДНК из речене бактерије садржи гене за биљни хормон раста и неке посебне протеине који даље помажу размножавање самог микроорганизма.

Дакле, убачени хормон раста утиче на ћелије биљке да се брже размножавају, а самим тиме служе као подлога за даље размножавање саме бактерије.

И тако у круг! Поука је била очигледна. Што би Лале рекле, за музикалног су и гајде музика! Међу биљкама постоји природни механизам по којем долази до размене генетског материјала између две различите биолошке врсте, еволутивно изузетно удаљене једне од друге. Бактерије прокариота (једноћелијске) и биљке еукариота (вишећелијске, иако их има и једноћелијских)!

Само по себи се наметнуло: уместо гена биљног хормона раста и других гена бактерије At, можемо у биљку да убацимо – послуживши се системом At, а после генетичког инжењерства – било који ген(е) по вољи! Посипање бактеријом Ако је то тако, резоновали су у „Монсанту”, зашто не бисмо то исто поновили с генима по избору, али сада на нама важним пољопривредним биљкама, као што су пшеница, кукуруз, соја, пиринач, и тако редом. Независно од тога, и много раније од генетски модификоване пољопривреде, органски фармери су имали своје трикове како да заобиђу употребу пестицида! Једна од тих генијалних метода била је заснована на токсину неке бактерије, или чешће самој бактерији, а у питању је била Bacillus thurengiensis (Bt), која се, у ствари, посипа по усевима и када доспе у цревца инсекта оштети их до те мере да он угине од глади и оштећења ткива.

Најпре је коришћена у Јапану још 1901. године, а додатак имену thurengiensis стекла је у Турингији деценију доцније. Принцип пестицидног дејства састоји се у томе што ова бактерија синтетише један протеин, тзв. Bt протеин, сада већ и токсин, који у киселој средини интестиналног тракта већине животиња, па и човека, није токсичан, али своју отровност исказује у алкалној средини у инсектима!

Опет, близу памети било је да се уместо посипањем бактеријама B. thurengiensis, у саму биљку путем генетичког инжењерства убаци ген Bt и да свака ћелија носи отров против инсеката. Тако је урађено, међу првима био је „Монсанто”. Данас имамо повећи број генетски модификованих пољопривредних биљака на принципу Bt гена: Bt кукуруз, Bt кромпир, Bt соја, Bt памук, да наведем само неке. Генетске манипулације засноване су, иначе, и на додавању и на одузимању (мутације) гена.

Другим речима, додавањем неким хранивима за нас повољних особина или одузимањем неповољних особина до сада је обављен велики број таквих модификација. Тако је, осим убацивањем Bt гена, створен тзв. златни пиринач који има већу хранљиву вредност од немодификованог, јер садржи гене за синтезу бета каротина, извора (прекурсора) витамина „А”, и за акумулирање гвожђа.

Пиринач је главна храна у многим земљама Азије и Африке, у земљама с највише ослепеле деце и анемичних мајки. Гвожђе и витамин „А” су, управо, материје одговорне за анемију и слепило!

*Универзитетски професор молекуларне биологије
Владимир Глишин
објављено: 27.02.2011
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59068
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu