Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Pomračenje Meseca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:27:31



Pomračenje Meseca

Nebeska mehanika je odredila da prvo ovogodišnje pomračenje Meseca bude 15. Juna. Ono će se desiti kod uzlaznog Mesečevog čvora, u blizini M8 (maglina Laguna) i trajaće ukupno 100 minuta.



P1 Ulazak Meseca u polusenku: 19:24:34
U1 Početak delimičnog pomračenja: 20:22:56
U2 Početak potpunog pomračenja: 21:22:30
M Maksimumu pomračenja: 22:12:37
U3 Kraj potpunog pomračenja: 23:02:42
U4 Kraj delimičnog pomračenja: 00:02:15
P4 Izlazak Meseca iz polusenke: 01:00:45

Mesec će tog dana izaći u 20 sati i 20,6 minuta tako da nećemo moći da vidimo ulazak Meseca u polusenku. Tok preostalog dela pomračenja videće se u celosti ukoliko bude vedro.

Danžonova skala ocene pomračenja MesecaStepen
Opis
0 Pomračenje je veoma tamno, u sred pomračenja Mesec je skoro neprimetan.
1 Pomračenje je tamno-sivo, detalji Mesečeve površine se s naporom uočavaju.
2 Pomračenje je tamno crvenog ili riđeg preliva, u sred pomračenja centar izgleda tamniji.
3 Nijansa senke je cigla crvena, okružena sivo-žutim rubom.
4 Pomračenje ima bakarno-crvenu nijansu, vrlo jarko, razlikuju se osnovni detalji površine, senka okružena svetlo-plavim rubom.



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:31:50


pomračenja
Pomračenje Meseca


Pomračenje Meseca nije tako sprktakularna pojava kao pomračenje Sunca i uglavnom prolazi nezapaženo jer, sem astronoma za nju se izgleda niko više i ne interesuje. Ipak ne porpustite da vidite ovo pomračenje, ono vam može priuštiti lep doživaljaj.

Čvorovi Meseca se kreću u ravni ekliptike.


Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima konusni oblik pošto je Sunce mnogo veće od Zemlje. Duga je u proseku 1 367 650 kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 170 kilometara, što iznosi približno 1°24'. U senku Mesec ulazi samo u vreme uštapa, ali ne uvek. Najčešće on prolazi iznad ili ispod senke pošto njegova staza ne leži u ravni ekliptike. Da bi dakle došlo do pomračenja, nepohodno je da u vreme uštapa Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Ako je u vreme uštapa Mesec u čvoru to znači da se čvor nalazi u senci i da sa Zemljom i Suncem leži u istoj pravoj [drakonički mesec].



Ali pošto je senka široka Mesec će moći da uđe u nju čak i kad nije u svom čvoru. Poluprečnik senke iznosi oko 42', a poluprečnik Meseca (prividni) je oko 15'. To znači da Mesec ulazi u senku čim rastojanje između centra senke i centra Meseca postane menje od 57', a to je opet moguće samo ako je dati čvor od centra senke udaljen manje od 11°, sa jedne ili druge njene strane.



To znači da zona pomračenja iznosi oko 22°, a pošto se senka kreće brzinom od oko 1° na dan (jer Zemlja 360° načini za 365 dana) izlazi da će senka prolaziti kroz ovu zonu oko 22 dana. U tom periodu može Mesec da uđe u fazu uštapa najviše jedanput (sinodički mesec traje 29,5 dana). Znači, ako dođje do uštapa biće jedno pomračenje dok za drugo nema vremena. Sledeća mogućnost nastanka pomračenja desiće se kroz pola godine, ali do pomračenja ni tada ne mora da dođe. Zapravo ima godina bez i jednog pomračenja Meseca, ali se zato zna desiti da ih bude i tri u tekućoj godini. Tada se prvo pomračenje dogodi početkom godine kod jednog čvora, drugo šest sinodičkih meseci kasnije kod drugog čvora, a treće 12 sinodičkih meseci nakon prvog pomračenja opet kod prvog čvora.

tok pomračenja

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (M1, M2). Naime, oko Zemljine senke prostire se raspršujući krnji konus polusenke koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Ako je odnosni čvor od centra senke udaljen više od 11° sve se time završava, jer Mesec prolazi ispod ili iznad senke. Mi međutim ne razmatramo taj slučaj. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku (M3) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (tok pomračenja posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.



Mesec ne mora sasvim da zaroni u senku što zavisi od položaja cvora. Ukoliko to nije slučaj Mesec sve više tone u senku. Potpuno pomračenje počinje kada senka dodirne desni kraj Mesečevog diska (onaj kraj koji je okrenut zapadu).

Ukoliko se faza uštapa potpuno poklopi sa Mesečevim prolaskom kroz čvor (tada je čvor u centru senke) pomračenje je najduže. Prečnik senke u koju ulazi Mesec je vise od 2,5 puta veći od prečnika Meseca i Mesec kroz nju prolazi (ako ide kroz njen centar) najvise 1 sat i 44 minuta, što je i najduže moguće pomračenje.

Ukupno pomračenje Meseca: delimično, totalno i opet delimično traje preko pet sati.

pojave

Za razliku od pomračenja Sunca pomračenje Meseca se vidi iz svih krajeva noćne strane Zemlje, pa su zato za jedno isto mesto ova pomračenja češća nego pomračenja Sunca.

Ima jedna pojava koja pomračenju Meseca daje posebnu čar. Naime i pri totalnom pomračenju nešto Sunčeve svetlosti ipak pada na Mesec. To su zraci koji se prolaskom kroz gornje slojeve atmosfere naše planete prelamaju te jače ili slabije razbijaju senku koja pokriva Mesec. Godine 1848. 19. marta desilo se jedno toliko svetlo pomračenje da se verovalo kako do pomračenja nije ni došlo. Opet 10. juna 1816. za vreme pomračenja Mesec se golim okom uopšte nije mogao videti jer je senka bila veoma tamna.

Ali ima nešto još interesantnije od ovog. Kada svetlost Sunca uđe u atmosferu ona se tu rasipa o čestice atmosfere i skreće u stranu u odnosu na prvobitni pravac prostiranja. Ali svetlost kraćih talasnih dužina, a to je plavi kraj spektra, skreće više no svetlost dužih talasnih dužina (crveni kraj spektra). Zbog toga plavi i njima susedni zraci spektra ostaju u atmosferi (zato je nebo plavo), a crveni (i susedni) zraci ulaze u Zemljinu senku te osvetljavaju Mesec.

Rezultat ovoga su tamni bakarno-crveni prelivi Mesečevih pomračenja. Kada dakle posmatrate pomračnje našeg satelita uživajte u lepim nijansama senke - one inače nemaju nikakve veze sa crvenim krilima ala [predanja].

Izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti.

Primećeno je da je u toku dve godine nakon minimalne aktivnosti Sunca ova senka najtamnija, a da u periodu od 3 do 4 godine pred sledeći minimum aktivnosti Sunca, ona dobija intenzivno crvenkast ili narandžast preliv. U toku maksimalne aktivnosti Sunca, međutim, ne opaža se jasna promena u svetlini senke

Jasno je da Mesečeva pomračenja, zbog svega napred pomenutog, pružaju astronomima lepu priliku za izučavanje gornjih slojeva naše atmosfere.

Ali vratimo se pomračenjima. Francuski astronom A. Danjon je predložio sledeću skalu za ocenu sjaja i boje pomračenja:

Stepen
Opis
0 Pomračenje je veoma tamno, u sred pomračenja Mesec je skoro neprimetan.
1 Pomračenje je tamno-sivo, detalji Mesečeve površine se s naporom uočavaju.
2 Pomračenje je tamno crvenog ili riđeg preliva, u sred pomračenja centar izgleda tamniji.
3 Nijansa senke je cigla crvena, okružena sivo-žutim rubom.
4 Pomračenje ima bakarno-crvenu nijansu, vrlo jarko, razlikuju se osnovni detalji površine, senka okružena svetlo-plavim rubom.

U svakom pojedinom slučaju boja pomračenog diska može da ima svoje posebni karakteristike što zavisi od stanja atmosfere u kojoj se Sunčevi zraci prelamaju (oblačnost, prozračnost itd.).

statistika

Na kraju možemo izvesti malu statistiku pomračenja. U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva. Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja. Najveći broj pomračenje je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih. Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja tj. ukupno osam jer posle petog pomračenja Sunca nema vremena za treće Mesečevo (potrebno je 14,5 dana da Mesec iz mladine dođe u uštap), odnosno posle trećeg Mesečevog pomračenja nema vremena za peto Sunčevo. Znači najveći broj ukupnih pomračenja je sedam.

Pomračenja Sunca i Meseca, zavise od perioda prolaska Meseca kroz svoje faze (sinodički mesec), od prerioda Mesečevog prolaska kroz čvor (nodički, odn. drakonički mesec) i od perioda prolaska Sunca kroz odgovarajući čvor Mesečeve staze (eklipsna, odn. drakonička godina). Još su Haldejci utvrdili da se periodi od 223 sinodička meseca, 242 nodička meseca i 19 eklipsnih godina gotovo sasvim podudaraju. Svaki ovaj period ima 6585 dana i nešto sati (6585,321124 dana), tj. 18 godina i 11,3 dana*. Ovaj period nazvali su saros, a on je značajan iz praktičnih razloga, jer se nakon njega Sunce i Mesec postavljaju ponovo u gotovo iste pozicije te se pomračenja u jednom periodu sarosa ponavaljaju istog datuma u narednom periodu sarosa.

Ova podudarnost traje nešto preko hiljadu godina, nakon čega, zbog malog odstupanja u svakom saros periodu, počinje novi ciklus pmračenja.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:34:17


O pomracenjima Meseca

nesto iz istorije

Najstarije pomracenje Meseca o kome postoji pisani trag dogodilo se 29. januara 1135. pre n.e. a zapis je sastavljen u Kini.

Cini se da je pravu prirodu pomracenja prvi otkrio Anaksagora, filozof iz Jonije (500-428. g. pre n.e.), koji je ucio da do Mesecevih pomracenja dolazi kada Mesec udje u Zemljinu senku, a da njegova senka opet proizvodi pomracenje Sunca na Zemlji.

Tukidid pominje slucaj iz vremena peloponeskog rata kada Atinjani jedom prilikom nisu isplovili sa sidrista u bitku (iako im je oklevanje moglao naneti samo stetu) jer je u presudnom momentu doslo do pomracenja Meseca.

Aristotel iz posmatranja pomracenja Meseca zakljucuje u svom cuvenom delu O nebu (zapravo sva Aristotelova dela su cuvena:) da je Zemlja loptasto telo jer je senka koju baca na Mesec prilikom pomracenja zaobljena.

U staro vreme Srbi su, ako je suditi po nekim starim zapisima, znali za uzrok pomracenja jer se u tim pisanim spomenicima objasnjava da je Zemlja manja od Sunca i da zato ona ima iza sebe kupastu senku, a Mesec se pomraci kada udje u tu senku i tada on gubi svetlost pa se ne vidi, za razliku od Sunca koje se pomraci kada ga pokrije Mesec i koje ne gubi svetlost. Postoji inace dosta belezaka u srpskim zapisima o pomracenjima Sunca i Meseca.

Prvo i najstarije pomracenje Meseca koje se spominje u starim srpskim zapisima dogodilo se 22. juna 1461. Zatim slede pomracenja iz 20. februara 1570. pa 16. avgusta 1598. itd.

predanja

Ale hoce ponekad, govorilo se u nasem narodu, da navale na Mesec i da ga jedu i otuda mrlje na Mesecu. Prema nekim pricama to se ustvari desava svakog tridesetog dana (tj. kad je Mesec pun) samo se taj dogadjaj ne vidi uvek.

I kod nekih drugih naroda do pomracenja Meseca, a i Sunca dolazi na slican nacin, samo sto je predator razlicit. Tako kod Indusa Sunce ili Mesec proguta demon Ruhaj, kod Egipcana Mesec guta neka vodena zivotinja a Sunce zmijurina Apopi. Kod Kineza je za pomracenja je kriv strasni zmaj.

Zaprvo sto se Srba tice citava stvar oko pomracenja nije bas tako jednostavna jer sem ala postoje i druge nemani koje kidisu na Sunce i Mesec. Nekad je to vukodlak, nekad vestice, a desi se da i djavo tu umesa svoje vrazije papke.

Vestice to rade planski. Prvo jedna doleti, otkine parce Meseca i sakrije ga. Zatim navali druga, pa treca i tako redom. Medjutim Bog onda posalje svoje andjele koji savladaju prvo jednu vesticu i ona onda vrati parce Meseca koje je ukrala, zatim andjeli isto postupe sa drugom vesticom i tako redom sve dok Mesec opet ne postane ceo.



Zna se desiti da od silnih rana Mesec pusti krv, pa se vidi crven. Medjutim neki misle da ova crvena boja potice od krila ala. Ova krila su naime crvena i delimicno providna pa kad ale zaklone Mesec on sa Zemlje izgleda crven. (Prilikom pomracenja Mesec zaista zna biti crven, medjutim naucnici to objasnjavaju drugacije i sasvim suvoparno o cemu mozete citati ovde).

A prica se da djavo iz obesti i vec ne znajuci ni sam kakvo zlo da napravi, pridje krisom Mesecu i hoce da ga ukrade. Samo, andjeli uvek odbrane Mesec.

Ponekad sveti Arandjeo odbrani Mesec od nemani tako sto ga zakloni skutom svoje haljine.

Neki opet misle da je za pomracenje Meseca kriv sveti Ilija (jer je on jednom od gladi jeo Mesec).

Neposredno posmatranje pomracenja je i stetno i to ne samo kad se radi o pomracenju Sunca vec i kad je u pitanju pomracenje Meseca, jer, tvrdi se, i to coveku donosi zlo.



Kako i kod posmatranja pomracenje Sunca za posmatranje pomracenja Meseca koristi se jedana posuda sa vodom u kojoj se zatim uhvati odraz Meseca, i pomracenje se posmatra kao u ogledalu. Posuda naravno treba da bude ćasa. Tako je navodno radila neka baba u okolini Loznice i postigla izvanredne rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gledjosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kazu, bolji ako se radi otepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obicno radile vracare. Neki su trazili da i voda u kojoj se hvata odraz bude narocito, ali se na tome ipak ne insistira suvise.

Nekada je posmatranje pomracenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo siroko rasprostranjeno u narodu. Cak je i sama rec “hvatanje” ili “uhvatiti” postalo sinonim za pomracenje Sunca odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pmracenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je bas to glavni razlog sto niko vise nije u stanju da vidi sva ona cudesa koja su videli nasi stari kada su se Sunce i Mesec “hvatali”.

Na srecu, o tim prizorimma imamo sacuvana neka svedocanstva starih vracara. Scene koje one opisuju su dramaticne i okrutne. Veliko crno june, tako kazu, dugih rogova, usiju i repa, ogroman crni vepar duge njuske, krupan crni vuk velikih celjusti i duga repa - svi sa po sest prstiju na nogama - kidisu naizmenicno, u bezumnom besu na Mesec, trgaju ga i odlamanu njegovu parcad. A posle treceg napada sve zivotinje se pretvaraju u ljude sa po sest prstiju i ti ljudi neodoljivom snagom, gvozdenim vilama navaljuju na Mesec i drobe ga.

Ponekad se, opet kazu, mogu ale videti kako se zalecu na Mesec, grizu ga, a njegovi delovi odlecu na sve strane.

A druge vracare i babe vele da vide djavole oko Sunca kad se Sunce pomracuje i da djevoli navaljuju da ga rastrgnu.

I za celo to vreme i Mesec (i Sunce kad se ono pomracuje) trpi uzasne muke i u velikoj je opasnosti. Ljudi se trude da mu pomognu i odbrane ga i zato udaraju u zvona, vicu, galeme, pa i pucaju puskama ne bili oterali nemani[1]. Sigurno je jedno: ovako krupni dogadjaji kao sto su pomracenja Sunca i Meseca ne desavaju se u prirodi bez znacajnih posledica po ljude. U vecini slucajeva oba pomracenja losi su znaci. Pomracenje Meseca predskazuje rat, a pomracenje Sunca i rat ali i druge posasti: glad, kugu, ustanak. Uopste, pomracenje Sunca je znak nevolje za sve hriscane, narocito za Srbe, dok pomracenje Meseca predskazuje zlo za Turke.
Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:38:12


Nastanak

Shodno ljudskoj prirodi da svemu trazi uzrok i pocetak vrlo davno se nametnulo pitanje nastanka Meseca. Tokom istorije nudjeni su razni odgovori ali vecina njih ima u najboljem slucaju samo knjizevnu vrednost. Najpoznatije tumacenje ovog dogadjaja je svakoko ono po kojem je nas satelit nastao voljom Bozjom cetvrtog dana od pocetka stvaranja sveta. U sedamnaestom veku pedantni teolozi, izucavajuci Sveto pismo, izracunali su da je ovo moralo biti 4004. godine pre rodjenja Hrista i to oktobra meseca!

Prva teorija

U novije doba stvorene su i druge terorije. Po jednoj Mesec je nastao daleko od Zemlje, od protoplanetarnog oblaka kao zasebno telo, mozda kao jedna od planeta Suncevog sistema koju je kasnije svojom gravitacijom Zemlja zarobila i prinudila da se obrce oko nje.
Ova teorija polazi od razlike izmedju Zemlje i Meseca u pogledu fizickog i hemijskog sastava njihovih stena te zakljucuju da je Mesec morao nastati na nekom drugom mestu. S obzirom na srednju gustinu Meseca to ne bi trebalo da bude izvan Marsove orbite posto dalje planete imaju znatno nizu srednju gustinu (ispod 2 g/cmі) i gradjene su uglavnom od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).


Sunce, Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter i Saturn



Druga teorija

Druga teorija polazi od slicnosti Zemlje i Meseca bas u njihovom hemijskom sastavu te nastanak ovog satelita locira u blizini nase planete. Istrazivanja zadnjih decenija su pokazala da izmedju Zemlje i Meseca razlike i nisu toliko krupne koliko je to izgledalo u prvi mah kada su uzorci tek poceli pristizati sa Lune, odnosno da se one mogu objasniti i u slucaju nastanka Meseca u komsiluku. Ono sto medjutim ne moze da objasni ova teorija jeste zacudjujuce mala kolicina gvozdja na Mesecu. Ako je Mesec stvoren u okolini Zemlje morao bi biti gradjen od istog materijala kao i Zemlja te bi morao da ima bar priblizno isto toliko gvozdja koliko i Zemlja. A to nije slucaj. S druge strane doneseni uzorci Meseca neobicno podsecaju na materijal spoljnog omotaca Zemlje.

Treca teorija
Ovo je bilo odlucujuce za kreiranje trece teorije po kojoj je Mesec dete Zemlje. Na neki nacin on je stvoren od delova nase planete. Ideja je zapravo dosta stara. Prvi ju je izneo Vilhelm Henri Pikering 1907. godine, a zatim su je prihvatili i neki drugi istrazivaci medju kojima i Dz. H. Darvin (sin "onog" Darvina) po kome se Mesec na prelazu arhaika i proterozoika otrgao od nase planete sa mesta gde se danas nalazi Tihi okean. Moderna varijanta ove teorije objasnjava i paradoks sa gvozdjem. Naime u procesu formiranja Zemlje gvozdje i drugi teski elementi tonuli su prema dnu, tj. ka centru planete, a laksi elementi su se premestili u gornje slojeve. Deo ovih slojeva se kasnije odlepio od planete da bi se od njega formiralo novo telo - nas Mesec. No, kako je doslo do odvajanja ovog sloja od planete? Prema jednoj verziji talozenje gvozdja u sredistu Zemlje izazvalo je ubrzanje njene rotacije oko sopstvene ose, a brza rotacija je zatim dovela do jake centrifugalne sile koja je poput pracke nestabilne povrsinske slojeve odbacila u svemir.

Konacan scenario
Danas se medjutim kao prihvatljivija navodi druga verzija. Po njoj celokupan scenario nastanka Meseca izgleda otprilike ovako. Nakon sto se gvozdje u dobroj meri vec koncentrisalo u sredistu planete Zemlja se sudarila sa nekim telom cija je masa bila deset ili nesto vise puta manja od mase Zemlje. Danas takav sudar nije verovatan jer je Suncev sistem u medjuvremanu uredio orbite svojih vecih tela, ali je u ono vreme sigurno bilo mnogo objekata cije su se putanje ukrstale.
Sudar o kome je rec bio je kataklizmican. Izazvao je strahovitu eksploziju od koje se povrsinski omotac Zemlje razneo u okolni prostor i zatim pretvorio u oblak vrele prasine. Visoka temperatura je istisnula svu vodu iz oblaka od koga se zatim formirao satelitski roj cvrstih cestica koje su se medjusobno privlacile i lagano lepile jedna na drugu. Zatim su se stvorile grudve. Najveca je privlacila ostale i tako je rasla. Konacno nastalo je novo nebesko telo, Zemljin satelit. To jos nije bio Mesec kakvog danas vidimo na nebu, ali je vec imao izvesnu moc. Izazivao je plime na Zemlji i usporavao njenu rotaciju. Zbog toga je po zakonima mehanike poceo da se udaljava od Zemlje. Na putu u dalje orbite kupio je ostatke satelitskog roja i uvecavao se, uvecavao....
Sve ovo se dogodilo pre 4,6 milijardi godina. Mesec ne moze biti mladji od toga jer su njegove najstarije stene stare toliko, 4,6 milijardi godina. A ne moze biti ni stariji jer je i citav planetni sistem otprilike toliko star. Najstariji meteoriti su nastali pre 4,6 do 4,7 milijardi godina.



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:42:45


Od nastanka do danas




Najranije doba Meseca bilo je obelezeno dramaticnim zbivanjima. Snazan pljusak velikih meteorita obrusavao se po satelitu neprestano pola milijarde godina. To su bile preostale stene iz satelitskog roja oko Zemlje i bezbroj drugih krhotina koje su lutale medjuplanetarnim prostorima. Pri svakom udaru oslobadjala se ogromna energija od koje se tlo topilo tako da je cela povrsina Meseca gorela i kljucala od vreline. Spoljni omotac je bio pretvoren u vrelu lepljivu kasu istopljenih stena.



Raslojavanje Dvesta miliono godina vrio je ovaj omotac a za to vreme tvari manje gustine izbijali su u gornje slujeve, dok su druge su tonule. Zatim je Mesec poceo da se hladi jer se broj meteorita koji su ga bombardovali vremenom smanjivao. Tokom hladjenja omotac se lagano raslojavao na koru i gornju mantiju.
Tokom ovog raslojavanja vaznu ulogu u formiranju kore igrala je nasa planeta. Pod uticajem njene gravitacije teze tvari Meseca premestale su se ka Zemlji i zato je centar mase satelita danas pomeren za oko dva kilometara ka nama. Zato je i kora Meseca tanje na strani koja je okrenuta nasoj planeti, a sto ce imati znacajne posledice u kreiranju reljefa citavog satelita.

Elementi U kori Meseca se koncentrisao aluminijum i kalcijum i tu su tokom hladjenja nastali minerali plagioklasa i anortizitne stene. U gornjoj mantiji zadrzalo se gvozdje i magnezijum. Kasnije ce od ovih elemenata nastati minerali piroksen i olivin, te stene balzata.

Krateri Iako je bombardovanje meteorita je sve vise slabilo, oni su ipak pljustali jos 300 miliona godina. No sada su vec udarali o cvrsto tle i ostavljali su svoje tragove. Lomili su i drobili Mesecevu koru, stvarali prve trajne kratere i duboke pukotine. Izmrvljene stene, izbacene iz kratera pod slabom gravitacijom Meseca rasejavale su se daleko na sve strane i lagano talozile po citavoj povrsini.

Planine Ponekad bi se Mesec sudario i sa mnogo vecim telom od obicnog meteorita, sa ponekim planetoidom. Ovakvi sudari pustosili su ogromne prostore i iz osnova menjali reljef satelita. U trenutku sudara snazna eksplozija izbacivala je velike kolicine materijala u okolni prostor, tlo se topilo, a udarni talas se prstenasto sirio. Stvarali su se glomazni bazeni duboki nekoliko kilometara i siroki vise stotina, pa i hiljada kilomrtara. Od istisnutog materijala oko bazena su nastajale planine visoke nekoliko hiljada metara. Ove planine su stare od 3,9 do 4,1 milijardi godina pa se racuna da je to starost i bazena. Od tih bazena koju stotinu miliona godina kasnije nastace Meseceva mora.

Rude Verovatno je u to vreme, pre cetiri milijarde godina, zavrseno vertikalno raslojavanje rastopljenog omotaca. Pojavile su se rude bogate alkalnim metalima, fosforom, radioaktivnim elementima i retkim zemljama. Mozda se tada formiralo i Mesecevo ferosulfidno jezgro u kome je temperatura bila visa od tacke topljenja. Moglo je nastati i magnetno polje skoro iste jacine kao i Zemljino.
Mora Zatim su se bazeni ispunili tamnom bazaltnom lavom. To je bilo sto i vise miliona godina nakom stvaranja bazena. Kora je tada vec uveliko bila ohladjena i cvrsta, ali ispod nje su se jos uvek nalazili rastopljeni delovi omotaca. Bila je to magma koja je pod velikim pritiscima trazila svoj put ka povrsini. Izbijala je tamo gde je kora bila najtanja: u bazenima na nama blizoj strani. Probijala se kroz pukotine koje su nastajale od udara meteorita i razlivala se puneci bazene bazaltom. Tako su nastala Meseceva mora. Na daljoj strani Meseca gde je kora deblja, lava je uspela da potopi samo najdublje bazene. Zato ta strana oskudeva morima. Poslednja erupcija lave velikih razmera bila je pre 3,7 milijardi godina. Zatim se Mesec ohladio do velikih dubina i udarci meteorita vise nisu mogli da probude vulkane.
Ali, u morima lava se hladila jos skoro pola milijarde godina. Stare kratere na dnu bazena ona je potopila i izbrisala skoro svaki njihov trag, a novi nisu mogli da nastanu dok god je lava bila zitka. Kada se konacno ohladila, pre nesto vise od tri milijarde godina, veliki meteoriti su vec gotovo presahli. Zato je u morima tako malo velikih kratera. Ali ovih manjih ima isto koliko i na kopnu.

Regolit Meteoriti manjih razmera su i dalje rovarili povrsinu Meseca i pravili na njemu kratere, cesto jedan preko drugog i uglavnom manje preko vecih jer velikih meteorita gotvo da nije vise bilo. Skoro svi krateri su kruznog oblika jer telo koje padne na tlo velikom brzinom ne rije po njemu nego eksplodira i raspada se zajedno sa okolnim materijalom.
Od eksplozije izmrvljene i isitnjene stene lete zrakasto u stranu i hiljade kilometara i zatim lagano padaju na tle. Vremenom su fina zrnca stena prekrile ceo Mesec i od njih je formiran prasinast sloj regolita. Kako je erozija na Mesecu sasvim slaba jer nema ni vode ni zraka na njemu, izbaceni materijal iz kratera ostaje kao zaledjen tamo gde je pao. Geoloski - Mesec je vec odavno mrtav. Poslednji vazni dogadji dogodili su se pre mozda milijardu godina. Naravno, ako izuzmemo vasionske brodove koje su Zemljani poslali na njegovu povrsinu.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:46:16


Sidericki mesec






Ako imate dovoljo strpljenja dok posmatrate Mesec mozete uociti njegovo kretanje medju zvezdama. Zepravo cini se kao da se zvezde po nebeskom svodu brze krecu od Meseca, te ga u tom kratanju prestizu. Medjutim, kretanje zvezda po nebu je ilizuja, posledica obrtanja Zemlje oko svoje ose. Zvezde su za nase oko nepomicne. Istina je dakle da Mesec putuje nebom i prolazi kroz sazvezdja.

Uocite jednu zvezdu u blizini Meseca sa njegove leve strane, prema istoku. Vec za jedan sat videcete da joj se Mesec priblizio. Za jedan sat Mesec predje put koji je otprilike jednak njegovoj prividnoj sirini, nesto vise od 30'. Sutradan mozete vidati da je u odnosu na zvezdu Mesec prevalio veliki put od 13°. Za dva, tri dana on je vec zaplovio u drugo sazvezdje.

Poput Sunca i Mesec se krece po zodijaku, ali je od Sunca mnogo brzi. Sunce se po nebu krece oko 1° na dan i zato mu treba citava godina da prodje kroz sva sazvezdja zodijaka. Mesec isti posao zavrsi za tacno 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11,47 sekundi. Naravno, za to vreme je napravio i tacno jedan krug oko Zemlje.

Ovaj vremenski period obilaska oko Zemljine kugle, posto se meri u odnosu na zvezde zove se sidericki mesec (lat. sidereus = zvezdani)



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:48:21


Anomalisticki mesec


Oko Zemlje Mesec ide po elipticnoj putanji. A ta elipsa i sama ima svoje kretanje. Ona se rotira u svojoj ravni i to u smeru kretanja Meseca oko Zemlje. Ovo rotiranje se manifestuje kao kretanje velike ose Meseceve putanje. Osa (podsetimo se, ona spaja perigej i apogej) za godinu dana prevali put, u ravni elipse, od nesto preko 40°, a za pun zaokret treba joj 8 godina i 310 dana.

Zbog obrtanja ove elipse period prolaska Meseca kroz citavu stazu nije jednak siderickom mesecu. Ako posmatramo dva uzastopna prolaska Meseca kroz perigej videcemo da je taj period nesto duzi od siterickog meseca i da traje 27,554551 dana. Ovaj vremenski period se zove anomalisticki mesec.



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:51:17


Drakonicki mesec






Ravan u kojoj se nalazi Meseceva staza sece ravan ekliptike pod uglom od 5°,9. Mesta na kojima staza prolazi kroz ravan ekliptike zovu se Mesecevi cvorovi. Uzlazni cvor (W) je tacka u kojoj Mesec prelazi na severnu stranu ekliptike, a silazni (obrnuto W) tacka prelaska na juznu stranu. Prava koja povezuje cvorove zove se linija cvorova. U toj liniji se seku ravan ekliptike i ravan Meseceve staze.



Pazite sad: ravan Meseceve staze takodje ima svoje kretanje u prostoru, ali tako da linija cvorova ostaje u ravni ekliptike. Prema tome, u ravni ekliptike se rotira linija cvorova, a pri tom ravan staze zadrzava svoj nagib prema ravni ekliptike (5° 9).

Na ovaj nacin cvorovi za godinu dana predju u ravni ekliptike put od 19,355° (ili 3'10,77'' na dan). Da bi cvor napravio pun krug oko Zemlje treba mu 18,6 godina. Ovaj period se zove period regresije cvorova, posto se ravan staze i cvorovi krecu suprotno od smera kretanja Meseca oko Zemlje tj. od istoka ka zapadu. Period regresije cvorova uzrokuje veci odnosno manji uticaj Meseca na nutaciju i precesiju Zemlje sto cemo vec objasniti kasnije. Isto tako on utice i na broj pomracenja jer se cvorovi krecu i suprotno od gibanja Sunca oko Zemlje.

Ima jos jedna interesantna pojava uzrokovana regresijom cvorova. Zbog njihovog kretanja period prolaska Meseca kroz dati cvor, recimo silazni, nije jednaka sidericnom mesecu vec je kraci i iznosi 27,21 dan. Taj period se zove nodicki mesec (nod lat. = cvor), a vazan je jer se pomracenja mogu dogoditi samo kada se Mesec nadje u blizini cvorova. Postoji i drugi naziv za ovaj period od 27,21 dana. To je drakonicki mesec, a naziv potice otuda sto do pomracenje Sunca dolazi, kao sto znamo, kada zmaj, koji zivi u cvoru, proguta Sunce [verovanja].



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:52:52





Meseceve mene

To da po nebeskoj sferi Mesec nacini pun krug za 27 dana i nesto sati, a sto zovemo sidericki mesec, nije novo otkrice. Za to su znali jos Haldejci. Ali ne bas svi Haldejci vec samo oni koji su se bavili astronomijom. Obican covek nikad nije imao smisla ni strpljenja za duga osmatranja neba i kako je po prirodi praktican, on je za svoje potrebe posmatrao mnogo uocljiviju pojavu - Meseceve mene.

Mesec je tamno telo, on ne zraci svoju svetlost i zato mozemo da vidimo samo onaj njegov deo koji obasjava Sunce. Kako opet Mesec stalno menja svoj polozaj u odnosu na Zemlju i Sunce taj deo ce, posmatrano sa Zemlje, svakog dana izgledati drukcije. Kazemo - Mesec prolazi kroz mene ili faze.

Kao pocetni momenat za posmatranje promena ovih faza uzima se obicno trenutak kada se Mesec nalazi izmedju Sunca i Zemlje (polozaj M1 na crtezu). Ta faza se zove mlad Mesec, ali nju necete moci da vidite posto je Zemlji tada okrtnuta neosvetljena strana Meseca (istovremeno Mesecu je okrenuta osvetljena strana nase planete i Seleniti da postoje mogli bi na svom nebu da gledaju u punom sjaju "punu" Zemlju). Ponekad se medjutim zna desiti da Mesec u ovoj fazi pokrije Sunce pa onda mozemo da vidimo njegov tamni disk, ali do ove situacije dolazi retko. Najcesce Mesec prolazi ispod ili iznad Sunca.

Zanimljivi prizori nastaju tek nakon nekoliko dana kada Mesec na putu oko Zemlje odmakne prema istoku. Tada se moze videti njegov uzan, ali svakim danom sve siri srp (M2 i M3). Ispupcena strana srpa je okrenuta Suncu ali vi dobro pogledajte njegovu suprotnu, ugnutu stranu. Ivica te strane je granica izmedju osvetljenog i neosvetljenog dela Meseca, izmedju svetlosti i tame, izmedju dana i noci. Ta tanka linija koja razdvaja dan od noci na Mesecu zove se terminator i bas njega cemo u svim fazama posmatrati. Vrhovi srpa su rogovi Meseca, a zamisljena prava koja ih povezuje zove se linija rogova. U ovoj fazi rogovi su okrenuti ka istoku.

Preko dana Mesecev srp je tesko uocljiv jer ga zasenjuju zraci Sunca. Mozemo ga dobro videti teka kad Sunce zadje i to na zapadu, blizu tacke zalaska. Sa gledanjem treba pozuriti jer ce uskoro Mesec i sam da nestane iza horizonta.

Obratite paznju na figuru Meseca koju vidite tih prvih dana nakon faze mladog Meseca. Pada u oci bljestavi beli srp, ali sem njega mozete uociti i preostali deo Mesecevog diska. To je onaj deo na kome jos vlada noc, ali tu noc razbija neka slaba sivkasta svetlost i kao da je citav predeo u sumraku. Ova svetlost zove se pepeljasta svetlost, a ona potice od nase planete (ako se secate ovaj fenomen je razjasnio Leonardo). To su zapravo Suncevi zraci koji se odbijaju od Zemlje i obasnavaju Mesec. Zemlja na ovoj razdaljini prilicno snazno bljesti. Svetlost koja se od nje odbija i pada na Mesec osmdeset puta je jaca od najjace mesecine na Zemlji.

Pepeljasta svetlost se ne moze videti u sledecim fazama Meseca jer se Mesec polako premesta na nocnu stranu Zemlje.

Kada od mladog Meseca prodje nesto vise od sedam punih dana nastaje faza koju zovemo prva cetvrt (M4). Sada je osvetljena citava desna polovina Mesecevog diska, a terminator se poklopio sa linijom rogova. U ovoj fazi Mesec izlazi u podne, a zalazi u ponoc. Coveku koji poznaje kretanje Meseca nije potreban ni sat ni kompas jer i vreme i strane sveta on cita sa neba gledajuci Mesec.

Nakon prve cetvrti osvetljena povrsina Meseca se i dalje povecava. Mesec "raste" kazemo. Svakim danom terminator sve vise uzmice pred Suncem. Na mestima prko kojih prolazi svice dan (M5 i M6).

A dve nedelje od mladog Meseca, uvece kada Sunce zadje, na nebu se pomalja pun Mesec u svom najvecem sjaju (M7). Ceo je obasjan Suncevim zracima i njegova svetlost je tada najjaca. Ona razbija i najgusci mrak i pravi senke na Zemlji. Ova faza se drukcije zove ustap.

Kad je ustap Zemlja se nalazi izmedju Sunca i Meseca. Zemlji je okrenuta cela osvetljena Meseceva strana, a Mesecu cela neosvetljena strana Zemlje. Kada bi stvarno postojali mali beli coveculjci na Mesecu za njih bi nasa planeta tada bila u fazi mlade Zemlje i ne bi je videli. Samo ponekad bi Zemljina senka presla preko njih i oni bi govorili da se Sunce pomracilo. Za nas Zemljane to je pomracenje Meseca.

U ovoj fazi Mesec je cele noci na nasem nebu. Tek u zoru, kada se na istoku pojavi Sunce on zadje za horizont.

A vec sledece noci Mesec vise nije pun. Na njegovom disku pojavila se senka i kazemo: Mesec opada. Sledecih dana ovo postaje sve uocljivije (M8 i M9). Terminator sad pokazuje mesto gde na Mesecu pocinje noc.

Trece nedelje od mladog Meseca terminator se ponovo poklopio sa linijom rogova (M10). Sada je vec pola Mesecevog diska u mraku, a osvetljena je njegova leva strana. Ova faza se zove poslednja (ili druga) cetvrt. Mesec je izasao u ponoc, a zaci ce u podne.

Nakon poslednje cetvrti tama guta sve veci deo Mesecevog diska i osvetljeni deo sve vise dobija oblik srpa (M11 i M12). Osvetljeni deo je okrenut Suncu, ali rogovi sada gledaju na zapad. Mesecev srp ima oblik cirilicnog slova "S" (ili latinicnog "C") pa po tome odmah mozete znati da je Mesec tada "star", da opada. Vreme izlazenja Meseca je sve blize zori i izlasku Sunca, a njegov srp je sve tanji. Mesec ponovo dolazi iznad dnevne strane Zemlje i ona ga sve snaznije obasjava odbijenim zracima Sunca. Opet cemo na Mesecu videti pepeljastu svetlost i nocnu stranu Meseca (M12).

Uskoro potom, provescemo neko vreme bez mesecine i Meseca. Mesec je istina tu, ali po danu i okrenut nam je njegov neosvetljeni deo pa ga ne vidimo. On je ponovo u fazi mladog Meseca. A vec sledeceg dana pocece novi ciklus Mesecevih mena.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:54:36


Mesec kasni



Zamislite da se nalazite na Zemlji u tacki A naseg crteza i da je Mesec u kulminaciji. Nebesko telo je u kulminaciji onog trenutka kada prolazi kroz meridijan, a meridijan je zamisljen luk koji prolazi kroz zenit u pravcu sever-jug.

Dakle, okrenite se ka severu, u mislima spojte zenit (on se nalazi tacno iznad vase glave), sa tackom horizonta na krajnjem severu i dobijete meridijan. Kada Mesec presece taj meridijan on je u kulminaciji. U tom trenutku to je i najvisi njegov polozaj na nebu posto vec sledeceg momenta on pocinje da se spusta ka zapadu.

Dakle vi ste u tacki A a Mesec u trenutku kulminacije u tacki A'. Za 24 casa, posto se zajedno sa Zemljom okrenete oko njene ose, vi ponovo dodjete u tacku A. Za to vreme Mesec je iz tacke A' prevalio svoj put od oko 13° i sada se nalazi u tacki B'. On, znaci jos nije presekao vas meridijan. Isprednjacio je i vi morate da ga stignete, tj. da predjete tih njegovih 13°. Jedan stepen Zemlja rotirajuci se prevali za cetiri minuta (360° Zemlja predje za 24 sata, odnosno za 1440 minuta) sto znaci da joj za luk od 13° treba jos oko 50 minuta i to je vreme zakoji Mesec svakog dana "kasni". Ako zelite da sledeceg dana posmatrate izlazak Meseca morate imati ovo na umu jer cete inace na nebu videti samo zvezde.

Ovo je medjutima teorija. U stvarnosti Mesecevo vreme kasnjenja se stalno menja i gotovo nikada nije 50 minuta. To je zbog toga sto brzina Meseceve revolucije oko Zemlje nije konstantna. Ona je najveca oko perigeja, a najmanja oko apogeja, o cemu smo vec pricali. Zato se i kasnjenje Meseca menja od nekih dvadesetak minuta pa do jednog i po sata.



Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 10:59:43


Pojave



Nas Mesec slabo odbija svetlost. Od celokupne kolicine suncevih zraka koji padnu na njegovu povrsinu on reflektuje svega 7% (ostalo prelazi u toplotu). Kolicina odbijene svetlosti zove se albedo, a zavisi od prirode maerijala o koji svetlost udara. Po pravilu, nebeska tela obavijena atmosferom imaju veci albedo. Tako Venera koja ima gustu atmosferu odbija cak 76% suncevih zraka, dok Merkur koji opet nema atmosferu ima albedo od svega 6% (ovo pravilo medjutim ne treba suvise ozbiljno shvatiti jer je puno nebeskih tela sa visokim albedom iako nemaju atmosferu).

S druge strane Mesec nam je blizu te je i to malo svetla sto se odbija od njega dovoljna da nam nocu razbija mrak i cak pravi senke. Posle Sunca Mesec je najsjajnije telo na nasem nebu.

Mera za sjaj nebeskog tela je magnituda ili zvezdana valicina. Ova mera potice jos od Hiparha koji je sve zvezde podelio po velicini u sest grupa s tim da je najsjajnije zvezde svrstao u grupu prve velicine, a one koje se jedva vide u gupu seste velicine. U Hiparhovo vreme sintagma “sve zvezde” znacila je ono sto danas zovemo “sve zvezde vidljive golim okom” i zato je njegova lista prosirena cim je pronadjen teleskop. Danas su astronomi uz pomoc mocnih instrumenata u stanju da vide i zvezde 26-te velicine.

Medjutim na nebu mozemo videti i sjajnija tela od zvezda prve velicine, a to su Sunce, Mesec i dobar broj planeta Suncevog sistema. Kako je astronomija nauka koja se tesko odrice tradicije Hiparhova podela je sacuvana, a iduci logikom da sjajnija tela imaju brojcano manju vrednost magnituda Sunca je -26,8 a magnituda punog Meseca -12,7*. Ovo su srednje vrednosti sto znaci da je to sjaj ova dva tela pri njihovoj srednjoj razdaljini od planete Zemlje sa koje ih i posmatramo.
*Koga zanima trece najsjajnije telo
na nasem nebu je planeta Venera.
Njena maksimalna magnituda je -4,4.

Ali pazite sad: nasa cula imaju neobicnu osobinu da spoljne nadrazaje, ciji intenzitet raste po geometrijskoj progresiji dostavlja mozgu po aritmetickoj progresiji. Tako ona mala razlika u sjaju koju vidimo izmedju dve po magnitudi susedne zvezde znaci zapravo da je jedna sjajnija od druge 2,5 puta (Preciznije 2,512), a razlika u sjaju izmedju zvezda prve i seste velicine je 100 puta itd. Izovoga opet sledi da je Sunce oko 465 000 puta sjajnije od punog Meseca, a da je pun Mesec oko 280 000 puta sjajniji od zvezda prve velicine.
a = 2,512, a² = 6,310144, a³ =
15,851081, a4 = 39,817915 itd.

spljosten mesec Ali opet, iako tako mocno videlo (biblijski naziv za nebeska sjajna tela) da probija cak i svetlije oblake Mesec se moze jasno videti samo pri vedrom vremenu i to kad je visoko iznad horizonta. Jer nasa atmosfera ma koliko da je prozracna ipak ometa svetlosne zrake koji dolaze sa neba. Kad ulete u atmosferu ovi zraci se sudaraju sa molekulima gasova, kristalima leda, vodenim kapljicama i parom sa cesticama prasine. Zraci prolaze kroz slojeve vazduha razlicite gustine i zato ako je Mesec nisko nad horizontom tada njegovi zraci prevaljuju duzi put kroz atmosferu i prelamanje zraka tada je vece.

Bas ovo prelamanje izaziva neobican izgled Meseca (a i Sunca) kada se nalazi tik izad horizonta i kada nam se cini da je on spljosten. Prelamanje (refrakcija) je vece sto su zraci (koji nam dolaze od Meseca) blize horizontu i zbog toga se donja ivica Meseca “izdize” i on je kao stisnjen odole. U stvarnosti taj donji deo je vec zasao za horizont i mi ga ne bismo videli da prelamanja zraka nema. Zbog prelamanja Sunce, Mesec i druga nebeska tela vidimo i pre no sto se ona stvarno pomole nad horizontom, a vidimo ih opet i nakon sto za horizont zadju.



mesec u boji Ima jedna pojava koja pomracenju Meseca daje posebnu car. Naime i pri totalnom pomracenju nesto Sunceve svetlosti ipak pada na Mesec. To su zraci koji se prolaskom kroz gornje slojeve atmosfere nase planete prelamaju te jace ili slabije razbijaju senku koja pokriva Mesec. Godine 1848. 19. marta desilo se jedno toliko svetlo pomracenje da se verovalo kako do pomracenja nije ni doslo. Opet 10. juna 1816. za vreme pomracenja Mesec se golim okom uopste nije mogao videti jer je senka bila veoma tamna.

Ali ima nesto jos interesantnije od ovog. Kada svetlost Sunca udje u atmosferu ona se tu rasipa o cestice atmosfere i skrece u stranu u odnosu na prvobitni pravac prostiranja. Ali svetlost kracih talasnih duzina, a to je plavi kraj spektra skrece vise no svetlost duzih talasnih duzina (crveni kraj spektra). Zbog toga plavi i njima susedni zraci spektra ostaju u atmosferi (zato je nebo plavo), a crveni (i susedni) zraci ulaze u Zemljinu senku te osvetljavaju Mesec.

Rezultat ovoga su tamni bakarno-crveni prelivi Mesecevih pomracenja. Kada dakle posmatrate pomracnje naseg satelita uzivajte u lepim nijansama senke - one inace nemaju nikakve veze sa crvenim krilima ala (kod nas se verovalo da crvena boja Meseca pri pomracenju dolazi od crvenkastih krila ala koje kidisu na Mesec).

Dakle za vreme pomracenja Mesec moze da pocrveni i ta pojava je poznata od davnina. Ali 27. avgusta 1883. je zabelezeno da je Mesec bio plav. Isto se dogodilo i 26. sepetembra 1950. i to su samo dva najpoznatija ovakva slucaja.

Sta je uzrok plavom Mesecu? To su sitne cestice prasine u atmsferi. Ove cestice rasipaju svetlosne zrake, ali ne sve jednako. Beli zrak je heterogen, sastaji se od vise raznobojnih zraka od kojih svaki ima svoju talasnu duzinu. Vise se rasipaju zraci najvecih talasnih duzina svetlosti, a to su zraci crvene boje. Zato kad beli Mesecev zrak dospe u nasu atmosferu o cestice prasine se rasipaju najvise zraci crvene boje a do nas stizu zraci kracih talasnih duzina a to su pre svega zraci plave boje. Zato nam Mesec izgleda plav. Ali ove cestice prasine koje cine da nas satelit poplavi nisu obicne cestice. U prvom nasem slucaju plavog Meseca one su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatoa nakon njegove erupcije. Plavi Mesec iz 1950. opet posledica je cestica koje su nastale u procesu sagorevanja za vreme velikih sumskih pozara u Kanadi.

A zabelezen je i slucaj zelenog Meseca. On je vidjen u dva maha: 17. januara i 27. februara 1884. Vidjen je u Svedskoj ali je efekat trajao samo po tri minuta. I njegovi uzroci su se nalazili u nasoj atmosferi.

halo

Ako vas plavi Mesec nije zadivio mozda ce to uspeti jedna druga misterija. Postoji naime jedan stari zapis iz 12-og veka u kome se tvrdi da su 1118. godine na nebu iznad Francuske vidjena dva puna Meseca kako stoje jedan pored drugog. Isti slucaj se dogodio i kod nas pred smrt kneza Mihaila. Ono sto posebno golica u vezi ovih podataka jeste da su oni verovatno tacni; mi zapravo nemamo razloga da sumnjamo u njih. Isto tako postoje zapisi iz razih perioda istorije da su na nebu uocena dva pa i vese sunca a i ti podaci su prilicno ubedljivi. O ovoj pojavi posali su jos Aristotel i Ciceron, a njima se moze verovati. Zatim, krajem drugog veka stare ere na pocetku Jugurtinog rata u Rimu su vidjena tri sunca. Mongo kasnije, 1850. fizicari Barel i Biksio su iz balona videli i nacrtali dva sunca jedno iznad drugog. To su su samo neka svedocanstva o ovom fenomenu. U nekim nasim pripovetkama i pesmama isto se govori o dva ili vise sunca.

Ova pojava da se na nebu vide istovremeno dva ili vise Meseca odn. Sunca, koja je zbunjivala i plasila stare generacije danas se tumaci sasvim prozaicno. Radi se o jenoj vrsti haloa.
Halo je opsti naziv za grupu optickih pojava koje nastaju refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u oblacima. Ovi kristali su obicno u obliku sestougaone prizme a od njihove orijentacije u prostoru zavisi kakav halo mozemo videti.


halo od 22° Halo od 22° je ocaravajuca slika na nebu. To je prsten duginih boja oko Meseca. Svoje prozaicno ime duguje unutrasnjem uglovnom poluprecniku. Svetlost koja dolazi sa Meseca udara u oblake ledenih kristala u kojima se prelama pod raznim uglovima ali je najintenzivnija ona svetlost koja najmanje skrece sa svog prvobitnog pravca, tj. ona koja se prelama pod najmanjim uglom. Taj ugao iznosi priblizno 22°. Ovi zraci tvore unutrasnji krug prstena i taj krug je znaci od Meseca udaljen 22°. Ugao od 22° na nebu moze otprilike da stane u vasu ispruzenu i rasirenu saku. Posto nema zraka koji se prelamaju pod manjim uglom prostor izmedju Meseca i haloa je taman.

Ako pazljivo osmotrite ovaj halo videcete da je njegova unutrasnja strana najsvetlija. Tu je halo crvnkast posto se crveni zraci prelamaju manje no ostali. Zatim sledi zuta, zelena i plava boja prstena.

halo od 46° Postoji ponekad i halo od 46°, ali retko kad se on vidi kao ceo prsten. Obicno se mogu opaziti samo pojedini njegovi delovi. Ovaj halo ima isti raspored boja kao i halo od 22° ali je manje svetao.

Oba haloa mogu da se jave i oko Sunca ali sunceva svetlost otezava da ih vidimo tako jasno kao oko Meseca.

Kod haloa od 46° zbog drukcije orijentacije kristala zraci se prelamaju pod vecim uglom.



Haloi od 22° i 46° i parhelije od 22° (A) i 46° (B). Naravno, ne javljaju se svi zajedno.


parhelij Kada su refraktujuce ivice kristala leda normalne na nas horizont onda na nebu mozemo uociti onu zadivljujucu pojavu kojom smo i poceli ovu pricu o halou. To je parhelij, ostro ogranicena svetla pega na nebu od koje nam se cini da predstavlja jos jedno sunce. U nekim leksikonima i enciklopedijama umesto parhelij koristi se odrednica lazno sunce.

Najcesce se vide dva lazna sunca i to, kada je Sunce na horizontu ona se nalaze u halou od 22° (ali ponekad se halo ne vidi). Ova lazna sunca holoa od 22° su crvana prama Suncu, a dalje od njega boja im se menja kao i kod haloa. Sto je Sunce vise nad horizontom lazna sunca su na vecem rastojanju, a kada Sunce dostigne visinu od 60° 45' lazna sunca iscezavaju.

Ponekad se mogu videti i lazna sunca haloa od 46°. I njihovo rastojanje raste sa visinom Sunca nad horizontom. Ona su svetla i neobojena.

Zabelezena su i lazna sunca na 90°, 120° i 180° od Sunca. Ovo zadnje lazno sunce (na 180°) zove se antisunce ili antihelij. To je sjajno bleda tacka suprotno od pravog Sunca. A mogu da se jave i lazna antisunca, parantelije, na rastojanju 30° - 40° od antisunca.

Sa planina, iznad oblaka ledenih kristala ponekad se moze videti donje lazno sunce.

Kad se steknu potrebni uslovi iste efekte moze da izazove i svetlost koja nam dolazi sa Meseca te tada uocavamo: lazni mesec ili paraselenu, antimesec ili antiselenu, lazni antimesec ili parantiselenu.

Kad se Mesec nalazi na visini do 10° od horizonta iznad i ispod njega ponekad se protezu blede ili slabo obojene pruge. Do ove pojave dolazi usled refleksije svetlosti kada su kristali leda orijentisani vertikalno. Medjutim ova pojava je veoma retka i pre se javlja kod Sunca.

Kada se umesto sestougaonih u atmosferi nalaze kristali leda drugacijih, slozenijih oblika onda se mogu javiti sasvim drukciji haloi, ali to su veoma retke pojave.

venac Sem haloa postoje i druge opticki fenomeni. Venac ste sigurno mnogo puta videli. To je onaj bozanski, etericni oreol oko Meseca koji uliva spokojstvo i mir u dusu. Oreol izvire iz Mesecevog diska a precnik mu je najvise 15° i sasvim sigurno moze stati u vasu ispruzenu i rasirenu saku. Pri povoljnim uslovima mogu se uociti u njemu dugine boje od plave (unutra) do crvene (spolja). Okruzen je sa jednim ili najvise cetiri prstena.

Venac se ponekad obrazuje i oko Sunca ali ga je tesko videti zbog malog precnika. Vrlo retko se stvara oko planeta i sjajnih zvezda.

Do pojave venca dolazi kada je Mesec (ili drugo nebesko telo) prekriven tankim slojem oblaka. Najcesce su to cirokumulosi ili altokumulusi. Tada dolazi do difrakcije* svetlosti na vodenim kapljicama ili ledenim kristalima. Ukoliko su kapljice ili kristali podjednake velicine venac i prstenovi su jasno izrazeni.
*Difrakcija predstavlja savijanje svetlosnih
zraka pri prlolazu kroz vrlo uzane otvore

duga Za dugu sam siguran da ste je videli. To je veliki obojen luk na povrsini oblaka iz kojeg pada kisa dok na drugoj strani neba sija Sunce. Po jednoj biblijskoj prici Bog je stavio dugu u oblake kako bi ga podsetila da zaustavi kisu na vreme, da ne bude potopa.

Centar duge se nalazi na zamisljenoj pravoj liniji koja se pruza do vaseg oka i dalje do Sunca iza vas. Dugu mozete videti samo kad je Sunce na manjoj visini od 42° 18' jer u suprotnom ona iscezava. Iz aviona i sa visokih planina nekad se moze videti duga kao ceo krug. Spoljna ivica duge je crvena, a unutrasnja ljlubicasta. Ponekad se sa spoljne strane duge moze videti jos jedna, sporedna duga sa obrnutim poretkom boja.

Pojava duge na nebu je posledica difrakcije i interferencije* svetlosnih talasa pri prolazu kraz kisne kapljice.
*Interferencija talasa je medjudelovanje
dva ili vise talasa koji istovremeno
porolaze kroz prostor.

Sve ovo je manje-vise svima dobro poznato, ali mozda niste znali da i svetlost sa Meseca moze izazvati dugu. Medjutim meseceva duga je mnogo slabijeg intenziteta jer je i svetlost Meseca slabija. Ova duga je bleda, ponekad i sasvim bela.

Meseceve duge su retke pojave jer se oluje i pljuskovi najcesce javljaju popodne i predvece. Ako je tada Mesec na nebu onda je on u fazi (recimo prva cetvrt) kada je njegova svetlost suvise slaba da izazove dugu.

Na kraju ovog pregleda optickih pojava u atmosferi koje se ticu Meseca valja reci i jos i ovo: da biste videli halo, venac ili dugu potrebno je ne samo da se steknu odredjeni fizicki uslovi vec i da imate srece da se nadjete na pravom mestu. Jer kako cete videti ove pojave ne zavisi samo od polozaja Meseca i oblaka, vec i od toga gde se vi nalazite. Ako dva posmatraca na razlicitim mestima u isto vreme vide recimo dugu, oni ne vide istu vec svaki svoju dugu.

vreme U proslosti su naravno sve ove pojave tumacene drugacije. Bile su rezultat Bozje volje ili pak neke druge sile, a dolazile su kao predznaci vaznih i cesto dramaticih dogadjaja i zbivanja. Ponekad su pripisivane mocima samog Meseca i tada je Mesec bio odgovoran za ono sto se desavalo ovde na zemlji i ljudi su cesto pogledali u njegovom pravcu ne bi li otkrili sta im se sprema. Tako su izmedju ostalog otkrili da Mesec izaziva oluje i kise, pa su mnoge svoje poslove planirali po njemu.

A ono sto je najlepse u ovom jeste da ima tu i neke istine. Doduse Mesec ne utice na vremenske prilike, ali da nema njega ne bismo nocu mogli da opazimo one fine visoke i prozracne oblake koji ponekad nagovestavaju lose vreme. Nekad na ovim oblacima mozete videti Mesecev venac i opet cesto iza toga sledi ciklona, glavni uzrocnik loseg vremena. Isto je i sa haloom. Statistike kazu da u dve trecine slucajeva 12 do 18 sati nakon haloa dolaze padavina. Ako je Mesec bled opet ocekujte pogorsanje jer se na nebu nalaze tanki prozracni oblaci - prethodnici ciklona.

Ali ako je Mesec sjajan i beo onda je nebo vedro a vazduh suv te ce i vreme biti lepo.

Jasan i ostar Mesecev srp opet nagovestava vetrovito vreme. Ovo je staro opazanje (kao uostalom i prethodna) i uglavnom je tacno. U atmosferi postoje slojevi vazduha razlicite temperature i gustine i na svakom sloju zraci svetlosti sa Meseca se lome te Mesec izgleda nejasan. Ali jaki vetrovi mogu da razbiju i izmesaju ove slojeve te se svetlosni zraci pravilnije prelamaju i Mesec onda izgleda ostar. Ako, dakle, vidite ostro Mesecev srp znajte da gore negde besni jak vetar koji moze da zaduva i pri tlu.

velicina meseca Postoji jedno, da se izrazim malo slobodnije, do zla boga zaguljeno pitanje u vezi Meseca, odnosno u vezi naseg opazanja njegove velicine. Kada je Mesec tik iznad horizonta izgleda nam ogroman i mnogo veci nego kada je visoko na nebu. A ustvari trebalo bi da je obrnuto, da je sve veci sto je blizi zenitu jer se tada njegovo rastojanje od nas, posmatraca, smanjuje. Kada je Mesec u zenitu (to se naravno nikad ne moze desiti na ovim nasim geografskim sirinama, vec samo u ekvatorijalnom pojasu) onda je on za poluprecnik Zemlje blizi posmatracu nego kad se nalazi na horizontu i to za 1/60 rastojanja.



Pa ipak nama on izgleda veci nad horizontom.

Odgovor na ovo pitanje nije sasvim rasvetljen, ali ono sto je sigurno jeste da uzrok tog fenomena nije nasa atmosfera. Videli smo uostalom da prelamanje svetlosti nad horizontom naprotiv smanjuje dimenzije Meseca. Uzrok ovakvog dozivljaja moze dakle da bude samo u nama, to je stvar nase precepcije i zbog toga je citav problem iz fizike premesten u psihologiju.

A psiholozi su prvo pomislili da do citave iluzije dolazi zbog poredjenja Mesecevih dimenzija sa objektima na horizontu. Medjutim eksperimenti su demantovali ovakvo resenje jer iluzija postoji i onda kada se u zamracenoj prostoriji, bez ikavih objekata za poredjenje, vestacki Mesec pomera od “horizonta” ka “zenitu”.

Zatim je ponudjeno drugo resenje po kome se ova Meseceva obmana dovodi u vezu sa pokretom ociju navise kad se gleda gore. Iluzija da se Mesec smanjuje kako se penje po nebu, navodno nestaje ako Mesec stalno gledate bez podizanja ociju, tako sto npr. lezite na pokretnoj podlozi. Da li je to tako proverite sami. U svakom slucaju ovaj odgovor nije potpun jer ne daje objasnjenje kako to rotacija oka u ocnoj duplji utice na opazenu velicinu naseg satelita.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:01:46





Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:04:33


Misterija nastanka Meseca



Vodeća teorija koja objašnjava formiranje Meseca pretpostavlja da je neki objekat veličine Marsa udario Zemlju pre oko 4 milijarde godina, ubrzo nakon formiranja naše Zemlje. Dokazi se nalaze delimično u sastavu Mesečevog tla, koje je vrlo slično gornjim slojevima Zemlje. Ova teorija datira još iz 1970-tih godina i uglavnom je opšte prihvaćena, kao najverovatniji način nastanka Meseca. Ali, odakle je došao taj objekat koji je udario našu Zemlju? Istraživači misle da je udar bio pri maloj brzini, kao kada kola nalegnu jedna na druga prilikom sudara na slobodnom autoputu, više nego neki snažan čeoni sudar . Da bi se ovo dogodilo, telo koje je udarilo Zemlju moralo je da formira orbitu vrlo sličnu Zemljinoj. Ali, ako je bilo u blizini, zašto se to dogodilo nakon što je Zemlja već bila formirana, a ne dok je sve još bilo u haosu kretanja i formiranja, kada se sve međusobno sudaralo? Novi dodatak teoriji nastanka Meseca daje jednostavno objašnjenje:

Nebesko telo veličine Marsa se formiralo na istoj distance od Sunca kao i Zemlja na gravitaciono stabilnoj tački poznatoj kao Lagranžova tačka (Langrangian point), a zatim je bilo pomereno sa te tačke svoga nastanka, delimično zahvaljujući sudarima koji su se događali u vreme nastajanja satelita. Ovakav scenario su nedavno izneli astrofizičari J. Richard Goft i matematičar Edvard Belbruno, oba sa Univerziteta u Pristonu.



Ubrzo nakon nastanka našeg Sunca, kada se formirala i naša Zemlja, ostatci kosmičke prašine i stena su verovatno kružili u blizini Zemlje. Ali nakon formiranja Zemlje, ovi ostatci su morali da se grupišu i, po matematičkim proračunima, su morali da formiraju makar neki objekat. Postoje pet Lagranžeovih tačaka koje grade Zemlja, Mesec i Sunce, a Gott i Belbruno su preneli sirov materijal od kojeg su formirane planete u matematički model, onda su teoretski procenili šta se moglo dogoditi na Lagranžeovim tačkama L4 i L5. Materijal je imao tendenciju da se sakuplja na tim tačkama davajući slične rezultate. Belbruno je objasnio kako je izgledao scenario na tačkama L4 i L5. Ako se prvobitni gradivni materijal okupljao polako, međusobno se sudarajući, u blizinama ovih tačaka, gde se zadržao i počeo da formira pod uticajem gravitacionih sila i međusobnog privlačenja. Kako su prvobitne stene postajale sve veće, kako to naučnici kažu, one su sve više privlačile gradivnog materijala. Nakon oko 30 miliona godina se stvorio objekat veličine Marsa. Ovaj objekat je lutao negde u okolini regiona L4 u nasumičnom putanjom, pod dejstvom udaraca planetizemalnih objekata. Svaki udarac ili približavanje ovog lutajućeg materijala je davalo ubrzanje objektu, tako da je njegova brzina postepeno povećavala u odnosu na L4. Nakon 30 miliona godina brzina mu je postala dovoljno velika da je jedva zadržao stabilnost kretanja i opstao u regionu L4. Objekat je počeo da se kreće po sličnoj putanji kao i Zemlja, samo različitom brzinom. Njegovo kretanje je bilo haotično zato što su Sunce i Zemlja uticali na njegovo kretanje podjednako. Objekat se približio Zemlji od pozadi ili sa prednje strane, od kada je napustio region L4 počeo je polako da se približava Zemlji. Trebalo mu je verovatno nekoliko godina da stigne do Zemlje. Posto je tek stigao, nije odmah udario u Zemlju, ali je verovatno prošao veoma blizu Zemlje, zatim se vratio i skoro ponovo udario u Zemlju, ili je stvarno i udario. Simulacija je pokazala da je velika verovatnoća da je došlo do ovoga sudara, izjavio je Belbruno, a onda je došlo do raspada objekta. Od tada, drugi istraživači su razrađivali detalje ove teorije, kako je ovaj objekat otkinuo deo Zemlje i izbacio ga u svemir. Neki od delova objekta su nastavili da kruže oko Zemlje i eventualno se kasnije spojili i tako formirali Mesec.

Ova nova teorija bi se mogla ispitati i proveriti, slanjem neke letilice u Lagražov pojas. Možda se u tom pojasu mogu pronaći neki manji ostatci nekadašnje planete veličine Marsa. Mada je mala verovatnoća da bi se nakon 4 milijarde godine neki ostatci, i ako se pronađu, mogli dovesti u vezu sa ovim događajem iz tako daleke prošlosti. Ali svakako je vrlo intrigirajuće da se makar dokuči ili pokuša da pronađe odgovor.


Izvor informacije.....SPACE.com

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:11:05



Druga strana Meseca



Luna 3
Luna 3 je Sovjetska automatska međuplanetarna stanica. Lansirana je 10. aprila 1959. sa kosmodroma u Bajkonuru. Za ono vreme letelica je bila dobro opremljena brojnim instrumentima. Između ostalog imala je sistem za orijentaciju prema Suncu i Mesecu, automatski TV sistem, solarne ćelije za napajanje električnom energijom, radio komunikacijski uređaj itd. Cilj misije bio je da se snimi druga strana Meseca i da se zadivi svet. Oba plana su bila uspešno izvršena. Brod je prošao pored Meseca na najmanjoj razdaljini od 6200 km, a 7. oktobra 1959. načinjena je serija fotografija koje su potom razvijene na samom brodu i zatim (18. oktobra) radio putem upućene na Zemlju. Fotografije su zapravo bile loše. Ipak, nakon kompjuterske obrade poslužile su za pravljenje atlasa druge strane Meseca.



Iako je druga strana Meseca snimljena još 1959. prve kavalitetne i detaljne fotografije ove strane načinjene su tek u misiji Apolo. Gore vidimo snimak koji je načinila posada Apola 16.


1959. godine Sovjetska letelica Luna 3 je izazvala silno uzbuđenje u čitavom svetu. Zašla je iza Meseca i snimila njegovu drugu stranu. Snimanje je trajalo 40 minuta, zatim je film automatski razvijen i osušen. Radiovezom snimci su poslani na Zemlju. Prvi put od kako postoji čovek je mogao da pogleda Mesecu leđa. Astronomi su bili oduševljeni jer su videli da je druga strana Meseca rošava isto kao i prednja, što se uostalom moglo i očekivati. Ipak, postojala je jedna razlika. Ispostavilo se da drugoj strani Meseca nedostaju mora kojima obiluje nama okrenuta strana. To je otvorilo beskrajne rasprave o uzroku.
Zašto druga strana Meseca oskudeva morima
U literaturi se mogu naći uglavnom dva objašnjenja problema oskudice mora na drugoj strani Meseca. Po jednom, Zemlja je Mesečev kišobran (ili meteorotibran:o) koji štiti Mesec, tj. njegovu bližu stranu, od udara raznog kamenja koje luta u okolini. (Razume se da druga strana Meseca nije zaštićena te je tokom istorije obilato trpela udare meteorita). Zbog toga navodno na bližoj strani ima manje kratera, a vise mora. Medjutim ova teorija zapravo ne objašnjava zašto na drugoj strani nema mora, već zašto tamo ima više kratera. Ali postoji i druga, ubedljivija teorija.

Naime, u ranoj fazi razvoja Meseca, dok on još bio vreo, teži materijal se koncentrisao u središtu satelita, a lakši je izbijao na površinu. U procesu hladjenja od ovog zadnjeg formirala se kora, ali pod uticajem Zemljine gravitacije kora je nešto tanja na nama bližoj strani. (Centar mase Meseca je pomeren ka Zemlji te se ne poklapa sa geometrijskim centrom Meseca.) A pošto je na bližoj strani kora tanja tu je usled ranih vulkanskih aktrivnosti lava lakše krčila sebi put te je izbijala na površinu i razlivala se po basenima. Na drugoj strani to nije moglo da se desi zbog deblje kore te tamo Mesec oskudeva morima.

Nazivi
U literaturi se može naći više termina za drugu stranu Meseca. Tako se ta strana zove dalja strana, druga, nevidljiva pa čak i tamna. Ovo poslednje je sasvim netačan termin jer ne postoji tamna strana Meseca. Mesec se rotira oko svoje ose i celu svoju površinu tokom jednog Mesečevog dana jednako izlaže suncu.

Samo na polovima Meseca dna dubokih kratera nalaze se u večitom mraku jer tu sunčevi zraci nikada ne dopiru.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:12:45



Prolazne lunarne pojave
(engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)

J
edne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje. Po njemu radilo se o erupciji vulkana.

Heršel je bio odličan astronom. Postao je čuven 1781. kada je otkrio planetu Uran i od tada se njegovo mišljenje slušalo sa velikim respektom.

Ipak, danas postoji sumnja u Heršelov izveštaj o vulkanu na Mesecu. Oblast oko kratera Aristarh poznata je kao najsvetlija na celom Mesecu. Ponekad, kada je obasjana pepeljastom svetlošću, ova oblast može da se vidi čak i kad se nalazi u mraku. Sasvim je moguće da slavni astronom nije posmatrao nikakvu erupciju vulkana već samo svetlo Mesečevo tlo oko kratera Aristarh.

Međutim, nakon Heršela usledili su i drugi izveštaji o sličnim pojavama na Mesecu, a u neka od tih izveštaja ne možemo sumnjati. N. A. Kozirev, upravnik Astrofizičke opservatorije na Krimu, opazio je 3. novembra 1958. jednu crvenkastu pegu ublizini centralnog vrha kratera Alfons. Pega je nakom pola sata iščezla, ali je Kozirev pre toga uspeo da načini njen spektrogram. U spektrogramu se nalazila pruga karakteristična za molekul C2 pri temperaturi do 2000°C.

Od tada ove i slične pojave se pomno osmatraju i beleže, ali one ni do dans nisu razjašnjene. U proseku traju oko petnaest minuta, a zatim nestaju te su po toj osobini dobile naziv kratkotrajne lunarne pojave. Ispoljavaju se u vidu obojenih mrlja, sumaglica, pega, tamnih zamagljenja itd. Najčešće se javljaju duž granica mora, zatim u blizini centralnih vrhova, velikih morskih kratera, u podnožju nabora i valova na morskoj površini, ali ima ih i na kopnu. Na pojedinim mestima opažene su više puta, na primer u krateru Aristarh zabeleženo je preko stotinu takvih fenomena, u krateru Platon oko trideset itd. Zanimljivo je da se lokacija ovih pojava u nekim slučajevima podudara sa epicentrima nekoliko dubokih lunotresa. Čini se i da broj pojava stoji u izvesnoj vezi sa položajem Meseca prema Zemlji. One su najbrojnije kada Mesec prolazi kroz perigej, a zatim i kada je Mesec u blizini apogeja.

To je otprilike ono što se danas zna o ovim pojavama. Ostalo su pretpostavke. Godine 1967. NASA je objavila prvi katalog kratkotrajnih lunarnih fenomena. Katalog je 1971. dopunjen sa novim slučajevima tako da je ukupan broj pojava izosio 713. Međutim ovaj broj treba sa rezervom prihvatiti pošto su neke pojave sasvim sigurno rezultat optičke varke ili krive interpretacije onog što se opazilo. Ipak, neke pojave su ne sumnjivo endogenog porekla a to navodi na zaljučak da unutrašnjost našeg satelita geološki nije sasvim mrtva. Neki naučnici su spremni da čitavu misteriju ovih pojava objasne postojanjem kakvih-takvih vulkanski aktivnosti uprkos veoma debelom čvrstom plaštu našeg Meseca.

Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:20:27


















Izvor

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od vivijen taj Sre 15 Jun - 11:28:03



среда, 15. јун 2011, 08:30 -> 23:29
Месец нестао у Земљиној сенци


Читавих 100 минута Месец ће вечерас бити потпуно у Земљиној сенци, што је најдуже помрачење од 2000. године. У 21.13 природни Земљин сателит био 50 одсто у мраку, а око 21.24 је „нестао са видика“. Појава може да се прати из Европе, Африке, Аустралије и Јужне Америке, као и већег дела Азије.



Становници Србије могу вечерас да посматрају потпуно помрачење Месеца које је почело одмах након његовог изласка на источном делу хоризонта.

Баш као што је београдско Астрономско друштво „Руђер Бошковић" и најавило, Месец је изашао у 20.16, и седам минута касније почео да улази у сенку Земље.



Помрачење ће бити добро видљиво без посебне опреме само током проласка Месеца кроз Земљину сенку.



У 13 минута после 21 час биће средина помрачења, а три минута после поноћи биће последњи Месечев контакт са Земљином сенком.



Током помрачења, Месец ће проћи релативно близу центра Земљине сенке, па ће потпуно помрачење трајати 100 минута, а заједно са делимичним помрачењем око три сата и 40 минута.

После последњег контакта на Месечевој површини моћи ће да се види и утицај Земљине полусенке.

Помрачење Месеца безбедно је пратити голим оком.

Београђани ову интересантну појаву могу да прате уз стручне коментаре и са терасе Народне опсерваторије на Калемегдану.

Становници Европе, Африке, Аустралије и Јужне Америке, као и већег дела Азије ће га такође добро видети, док ће за становнике Северне Америке и пацифичких острва бити невидљиво.

[You must be registered and logged in to see this link.]

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pomračenje Meseca

Počalji od Sponsored content Danas u 23:48:59


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu