Pobednici

Победници

Пише: Даниел Јовановић
06 јул 2011



Последњих неколико дана насловне стране и ударне вести београдских медија посвећене су једном великом победнику. Лепо. Још лепше би било да се нашло мало места и за једног другог победника који је истог дана потписао један занимљив споразум са онима које његова држава не признаје да постоје. Човек се зове Борислав Стефановић илити Први репликант Вука Јеремића. Из искуства у панк бенду ,,Генерација без будућности'' човек је извукао поуке и схватио да са Обамином администрацијом и те како има будућности. Бар за неке. ,, Неки ћемо имати будућности а неки нећете'', што би рекла наша црвенија браћа. Али авај, за његов огроман успех није се нашло ни прозорче на насловној, ни друга вест у Дневнику. Тако му Србија враћа, срамота...
Мукотрпним преговорима које је водио са маскираном особом у сукњи, за коју се претпоставља да је лично Хашим Тачи, дошао је крај. Тужном игром судбине, момак који је рођен на Косову, послужио је као идеалан штит за одабир датума када ће се парафнути потпис. Трагикомично је и то како је еуфорија победе у белом спорту читав народни понос изместила из области реалног, стварног живота. Спорт као и свака забава, данас јесте-сутра није. Има утицаја на живот колико и добар филм, дакле, замаје те мало, заборавиш на гунђавог мужа, рату кредита, дуг за струју, кашњење плате, поскупљење импулса, национално понижење. Али не може решити нити један реалан проблем.

Е сад, да не би упали у тотални бедак, власт нам стално смишља нова и нова замајавања. Данас је то неки спорт, сутра неко хапшење, прекосутра неки штрајк, скандал или спектакл. И тако укруг. Док се ми сити нагледамо директних преноса и начитамо напумпаних текстова прође живот. У том животу ништа нисмо постигли нити стекли. Нигде нисмо били,ништа нисмо видели. Преспавали смо проклињући ЦИУ, КГБ,папу, комунисте, масоне и тако редом. Продаће нас заједно са кућом у којој спавамо а ми нећемо ни приметити. Свираћемо и даље у бенду ,,Генерација без будућности''. Ћутаћемо и плашити се да има нечег још горег од овога. Да нам је деци једини сан бекство у иностранство а нама најгора мора да ће после четворке у школи завршити у оближњој фабрици где се за минималац везују жице десет сати дневно. Или у кинеској продавници. И то је нека алтернатива.

Мирно спавај Србијо, ту су Борко и Вук, Мирко и Славко. Мали бомбаши. Амерички. Ако треба придружиће им се и Божа са новим спином.,, Косово јесте услов за ЕУ, шта је ту спорно''. Па скоро ништа осим оног што сте ти и твој шеф причали јуче. Мало јуче за мало сутра.

Океј, рећи ће неко, је л немамо право да славимо, да два, три дана заборавимо стварност као што је ред. Имате. Осим ако вас у та два,три дана не превари и остави супружник. Или вам дете одлучи да почне да се дрогира у та два, три дана. Или вас вољени вођа преведе жедне преко воде потпуно игноришући своје предизборно обећање које је било главни мотив већине неодлучних да гласају за њега. И јаре и паре. Много чешће плаћамо данак својој наивности него свим лошим намерама.

Ако сте помислили да је то крај и да Борис Тадић не може више ништа да поквари, пазите се: данас је у првој радној посети Босни.

[You must be registered and logged in to see this link.]