Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Nis kroz vekove

Ići dole

Normalna Nis kroz vekove

Počalji od vivijen taj Sub 3 Sep - 14:11:07



Ниш кроз векове

Ниш, на раскрсници балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, један је од најстаријих градова на Балкану и важи од давнина за капију Истока и Запада.
 О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом с оближње хумске чуке. Има доказа да је Ниш насељен већ у праисторијско доба. Један војник из инжињеријске јединице ископао је 1878. године изнад тврђавског моста 153 мм дугу секиру-чекић направљену од базалта кога има у околини Островице у клисури Нишаве. Друга секира-чекић од 155 мм дуга, грубље израде, нађена је код старих гробова покрај Ниша, а једна кремена тестера код Врежине. Сви налази из перода од 4000 година пре н.е. могу се видети у Археолошком музеју у Нишу.
 Град је добио име од реке Нишаве која кроз њега протиче и коју су келтски прастановници звали Navissos. Сваки освајач је давао своје име граду. Римски Naissus, византијски Nysos, словенски Ниш, немачки Nissa.
 У својој најсјајнијој епохи Naissus је био једна од најважнијих раскрсница мезијско-трачко-дарданске путне мреже, јер су се ту сливали путеви од Љеша (на Јадрану), Солуна, Цариграда, Сингидунума (Београда). У античко време Naissus је био веома снажан и неосвојив каструм. Због свог изврсног географског положаја Naissus је постао значајна стратегијска тачка тако да се Ниш помиње у свим војним походима на Балкану још од другог века. Код Ниша је Клаудије II победио Готе 269. године и спасио Рим велике опасности. Константин Велики, римски император (306-337), наследник Деоклецијана, је Naissus, у коме је рођен 274. године, украсио раскошним грађевинама (Медијана) и учинио га значајним економским, војним и административним центром.
 Мада се сматрало да је Ниш неосвојив град у својој дугој историји је више пута освајан, рушен и спаљиван. Хуни су Ниш заузели 441. године употребивши огромне јуришне справе и кишу стрела. Следеће разарање је било 448. године, а затим 480. године делимично обновљен град поново руше Варвари. Византијски цар Јустинијан обнавља Ниш, али у новим походима Авари га поново руше. На путу за Византију, 540. године, Ниш насељавају Словени. Око 987. године Ниш заузима бугарски цар Симеон. У 11. веку Византија поново колонизира Ниш и околину. 1072. године до Ниша су продрли Угри. Манојло I утврђује град, али његов наследник Андроник га губи. Осваја га угарски краљ Бела III. Кратко време после тога био је грчки, а 1185. године дошао је у српске руке, али за кратко. Исак Анђел побеђује Стефана Немању 1196. године. Ниш поново долази у српске руке 1241. године.
 Кроз капије Ниша су прошли многи значајни владари Европе. 1096. године крсташки витез Валтер, а 1189. године дуже време је у Нишу боравио цар Фридрих I Барбароса кога је свечано дочекао и поздравио велики српски кнез Стефан Немања и са њим склопио савез против Византије.
 Иако на међи истока и запада Ниш је увек био православни и средиште велике нишке епархије која почетком 13. века обухватала област Нишаве, Мокрог, Топлице и Сврљига, а под Пећком патријаршијом њене границе су сезале до Лесковца и Параћина.

Падом Ниша у руке султана Мурата 1385. године била је одлучена и судбина српске државе. Град је пао после опсаде од 25 дана. После Косовског боја 1389. године пут Софија-Београд је запустео. Али 1443. године Ниш закратко долази у руке Лудањина. Град је предат Србима, а Бранковић га препушта Ђорђу Мрњавчевићу. Ниш је поново изгубљен 1448. године и следећих 245. година Турци владају њиме. За време Турске доминације Ниш је средиште војне и управне власти. Нишка Тврђава изграђена је 1723. године и спада у најлепша и најочуванија турска здања на Балкану. За време аустријских освајања, 1737. године у поновном походу Аустрије на Турску Ниш пада. Заузима га аустријска војска без борбе. Турци се повлаче, а Аустрија реновира Тврђаву. То је кратко трајало, јер се исте године Турци враћају у Ниш такође без борбе. Настаје тешко време за рају.
1804. године избија први српски устанак. 1809. године устаници су ојачали и пошли на јужне делове Србије. Код Ниша на Чегру 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Ојачана турска војска са 10000 војника је напала војводу Стевана Синђелића са 3000 сабораца. Остављен без помоћи коју је тражио Синђелић је желео достојну смрт. Пуцајући у складиште барута дигао је у ваздух Чегарско брдо. Да би раја памтила пораз паша је на Цариградском путу после битке на Чегру подигао Ћеле Кулу од лобања српских јунака, што представља јединствен споменик у свету.
За време кнеза Милоша и кнеза Михајла јужни делови Србије остају под Турцима. 11. јануара 1878. године после дугих борби кнез Милан је ушао у нишку Тврђаву. Од тог времена Ниш престаје да буде оријентална касаба и долази до наглог развоја. Град се изграђује и унапређује културно и политички. Ниш постаје друга престоница у Србији. 1878. године добија гимназију, 1882. године учитељску школу, а 1894. године вишу девојачку школу. Ниш је 1895. године имао три основне школе за дечаке и једну за девојчице.
У области привреде основане су четири штедионице, радионица за одржавање возног парка поред железничке станице, рафинерија шпиритуса са великим подрумом браће Тутуновић, пивара, циглана, кланица.
 "Краљев двор" у Нишу је био удобна резиденција муслиманских великопоседника. Саградио га је Хафис-паша, а затим је припао Мехмед-паши. Када се 1878. године у њега уселио Главни штаб српске војске, он је био Бећир-пашина својина. Конак је потом пропао, јер унук Хафис-паше није хтео да га прода краљу Милану. Али, његов син Муста-бег га продаје после очеве смрти. Здање је доведено у ред и представљало је пријатну резиденцију краља са погледом на Нишаву и Тврђаву. Зграда је била спратна. Горњи спрат је био за становање са дивним доксатима са којих се краљ Милан обраћао неколико пута народу. Краљица Наталија и престолонаследник Александар су радо боравили у двору.
У Нишу је од 1878. године седиште црквене власти - Митрополије и Епархије нишке. На челу нишке Митрополије стајао је митрополит Виктор. Црква Св. Пантелејмона завршена је 08.08.1878. године. Саграђена је на месту где је око 1185. године оснивач династије Немањића подигао манастир.
Преко пута двора поред Нишаве у Београд-махали изграђена је 1889. године зграда окружног начелства (Бановина). Зграда је изграђена у западноевропском стилу и коштала је 250.000 динара. У њој су нашла место сва одељења српске префектуре: полиција, финансијска, грађевинска и санитарна управа, државна штедионица и затвор. Унутрашње просторије, нарочито велика дворана за седнице и суђења, луксузно су опремљене.
У то време у Нишу је често заседала Скупштина. 1878. године у Нишу се одржава прво заседање Народне скупштине Србије уз учешће 172 народна посланика. Скупштина је свечано отворена 23. новембра 1878. године у згради основне школе (иза Саборне цркве) престоном беседом Кнеза Милана Обреновића. Тадашњих 15 општинскох чиновника и 120 писара имали су пуне руке посла, као и 150 државних чиновника свих ресора. Окружна управа је од 1896. године центализована у Нишу. Округ је обухватао 2.558 км2 са 246 места у 88 општина, а према попису из 1905. године имао је 184.045 становника.
Пред почетак Првог светског рата влада и Народна скупштина прелазе у Ниш. Ниш постаје ратна престоница Србије. Скупштина је заседала 7. децембра 1914. године у згради официрског дома и разматрала предлог владе о уједињењу Јужних Словена и формирању југословенске државе. Усвојена је Декларација о уједињењу и стварању државе Срба, Хрвата и Словенаца, тзв. Нишка Декларација. Октобра 1915. године Ниш заузимају бугарске трупе. Почиње сурова окупација Бугара која траје до краја рата. 12. октобра 1918. године војска Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем, ослобађа Ниш.
Од 1921. године Ниш постаје средиште Области. На челу области стајао је велики жупан кога је постављао краљ својим указом. У састав Нишке области улазило је 11 срезова и два округа. Град Ниш у то време има 25.096 становника.
 У периоду Другог светског рата од 1941.-1945. године Ниш је стратегијска тачка на путу за Солун и Црно море. После жестоких борби 14. октобра 1945. уништена је 7.СС - брдска дивизија "Принц Еуген". Ниш је ослобођен.

vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Nis kroz vekove

Počalji od vivijen taj Sub 3 Sep - 14:12:53



Nis

ВРЕМЕПЛОВ
75–73. год. пре н.е. Римске трупе су највероватније дошле у додир са становницима ових крајева. И век н.е. ВИА МИЛИТАРИС (у римско доба војничка цеста која из унутрашњости земље води ка граници). Једна од најстаријих је она која је од Сингидунума (Београд) преко Наиса и Сердике (Софије) водила за Константинопољ.
Почетак ИИ века н.е. Први извори у којима се спомиње Наис.
ИИ – ИИИ век н.е. АКВАДУКТ – Водовод античког Ниша изграђен крајем ИИ и почетком ИИИ века н.е. На изворишту Каменичке реке била је урађена римска каптажа из које је антички Ниш снабдеван водом.
169. год. н.е. У Наису је формирана прва КОХОРТА Римљана састављена од 1000 војника и еqуитата-коњаника.
269. год. н.е. У близини Наиса одиграла се важна битка коју је Клаудије ИИ водио са Готима.
280. год. н.е. Рођен је Константин И Велики који је управљао римским царством од 306. до 337.
ИВ век Наис доживљава свој пуни развој и највећи економски процват (између осталог постојала радионица за израду сребрног посуђа).
441. Хунска војска под Атилом заузела је и потпуно разорила Наис.
471. Наис (који се није опоравио од разарања Хуна) је без већег отпора подлегао нападу Гота.
530–552. Обновљен је Наис. Прокопије наводи “Увидевши (Јустинијан) да су временом већ оштећени бедеми Савдике (Софије) и Наиса... утврди их и учини неосвојивим за непријатеље”.
550. Прокопије бележи прве провале Словена у околини Наиса.
612–614. Пад ромејског Наиса. Карактерише га престанак циркулације новца у граду, због чега су и утврдјења опустела.
618. Словени и Авари су освојили Ниш и потпуно га разорили.
1072. Угарска војска је продрла долином Мораве до Ниша. Град је освојен и опљачкан. Исте године обновљена је Византијска власт.
1019. и 1020. Византијски цар Василије ИИ (пре тога победио Самуила) је у Повељама Нишку епископију од 31. сврстао на 10. место византијског царства.
1183. Велики жупан Стефан Немања одузео је Ниш од Византије. У обновљеном граду јула 1189. год. свечано је дочекао и преговарао о савезу са немачким царем Фридрихом И Барбаросом. Намеравао је да Ниш прогласи престоницом Србије. Нишка епископија је у саставу српске државе. Стефан Немања обнавља храм св. мученика Панталејмона.
1190. Битка на Морави после које је Византија поново освојила Ниш.
1386. Мурат И је освојио Ниш после 25-дневних борби.
1498. Нишка нахија је имала око 33000 становника, а сам Ниш 915 становника (144 хришћана). Те године Ниш је добио КАНУН – градски закон којим су регулисане тржишне и друге дажбине као и таксе на производњу и промет робе у граду.
1516. Изграђен је први КАРАВАН-СЕРАЈ (објекат већих димензија за смештај путника, трговаца, коња и робом натоварених кола). 1619. Нишка тврђава је делимично обновљена због нарасле хајдучије. Тада је и грађен нишки камени мост, а на његовој средини налазио се киоск за одмарање.
1660. Нишка чаршија имала је око 200 дућана.
1689. Аустријанци су заузели Ниш.
1690. Ниш је тешко страдао приликом турског освајања.
1719–1730. Турци су градили Тврђаву.
1722. изграђена је црква св. Николе под Горицом.
1734. умро је први нишки митрополит Јоаникије.
1743. основана је организација за превоз робе од Ниша до Београда – Арабаџијска компанија.
1804–1813. Буне у Нишу за време I српског устанка.
1809. Бој на Чегру (Стеван Синђелић је дигао у ваздух барутану, убивши себе заједно са преосталим Србима и Турцима). Исте године подигнута је Ћеле Кула од лобања изгинулих Срба у бици на Чегру.
1819. Подигнута је црква св. Архангела, а две деценије касније на њу су дограђени отворени тремови са 3 стране.
1837–1838. Велика епидемија куге у Нишу.
1830. Доласком учитеља Спиридона Јовановића у Ниш почела је модерна настава. Поред црквених књига он је користио и српске уџбенике – граматику и историју.
1837–1838. Школа је прекинула рад због куге.
1838. Владика Григорије отпустио је Спиридона Јовановића и узео попа Милована за учитеља.
1843. Владика Венедикт и нишки грађани заузели су се за то да се подигне “нова пространа једноспратна школска зграда са четири одељења”.
1845. Владика Венедикт је дозволио учитељу Спиридону да се врати у Ниш и поставио га за “првог градског учитеља” с’ тим да предаје све што зна од науке.
1857–1872. Грађена је Саборна црква, а завршена је после ослобођења од турака.
1845. Отворена је прва мешовита мушка и женска школа.
1852. Основана је прва трговина Мите Величковића и сина.
1861. Изгорела је школска зграда подигнута по заповести Владике Венедикта.
1863–1864. Подигнута је велика двоспратна зграда основне школе код Саборне цркве. Сви учитељи су били из Ниша, а учило је преко 300 ученика.
1865. Митхад-паша основао је занатску школу “ИСЛАХАН” која је примала и муслиманску и хришћанску децу како би стекла основно образовање и научила неки занат. Двоспратна зграда-интернат издржавана је о трошку општине.
1868. Отворена је прва турска јавна библиотека у Нишу.
1873–1874. Оснива се двогодишња гимназијска реалка (6.1.1874.). Одбор за учитеље и школе послао је овој школи следеће уџбенике: Минерологију, Физику, Зоологију, Ботанику, Планиметрију и др.).
1878. Отворена је Нишка гимназија у закупљеној приватној згради са само једним одељењем.
1878. Прве угоститељске објекте отворили су: Ђорђе Мишић, Андон Панајотовић (саградио кафану “Српска круна”) и Душан Цвитановић (отворио кафану “Код слоге”).
1876–1878. Ослободилачки ратови.
1878. Ниш ослобођен од турака.
1878. Берлински конгрес – Србија је после велике дипломатске борбе добила независност и проширила своје границе на нишки, пиротски, лесковачки и врањски округ.
1878. Скупштина Србије у Нишу свечано је отворена 23. новембра у згради основне школе (иза Саборне цркве) престоном беседом кнеза Милана Обреновића. Скупштина је у свом раду поред осталог усвојила и Закон о штампи да би после 20 месеци завршила заседање. Наставила је са радом 1.11.1879. год, а завршила 3.11.1880. У Нишу се још једном састала скупштина пред почетак српско-турског рата 1885. Од овог заседања рад скупштине је настављен у Београду све до 1914. када је скупштина поново прешла у Ниш.
1878. Атила Околичањи отвара прву цивилну апотеку.
1878. Први споменик – скромна гранитна пирамида налик надгробном обележју – подигнут је ван Ниша, на месту Синђелићевог шанца из 1809, на узвишењу Чегар.
1878. Откривено је налазиште угља у Јелашници, па је одмах био отворен и први рудник у ново-ослобођеним крајевима.
1879–1880. Уложен је државни капитал у коришћење термо-минералне воде у Нишкој Бањи. Покривени су базени од којих је један био намењен женама, а други мушкарцима. 1879. Основана је Градска читаоница, библиотека, а њен први деловођа био је Стеван Сремац.
1879. Изграђен је хотел “Европа”, који је више пута преправљан и дозидаван. Порушен је 1958. као биоскоп “Јастребац”.
1881. Основана је прва банкарска организација (Нишка окружна штедионица). Није располагала државним капиталом већ црквеним и повереничким, који је орочаван на дужи рок. Користила је и судске, полицијске и друге депозите.
1881. Цивилна болница је формирана под именом Окружна болница у приватној згради поред Нишаве, иза данашњег Дома младих. 1910. се иселила из приватне зграде и прешла у новоизграђене, савремене болничке павиљоне.
1881. Закључен је Трговински уговор Србије са Аустро-Угарском који је донео ниске цене за све пољопривредне производе, велику конкуренцију занатству и изузетно неповољне услове за развој индустрије.
1882–1887. Ударени су темељи зграде Начелства (Универзитета, Бановине) да би иста била предата на употребу 1887.
1883. Путујућа дружина Лазе Поповића гостовала је у Нишу и извела прву позоришну представу.
1884. Прва локомотива дошла је у Ниш 31. јануара, а први воз 15. септембра, повезујући Ниш не само са Београдом већ и са Европом.
1884. Први писани подаци о конзулатима у Нишу: 1888–1892. у Нишу борави Енглески вицекнез; 1890. Аустро-Угарски; 1893. отворен је грчки конзулат; 1889. Француски
1883. Књижар, штампар и издавач Коста Чендаш оснива прву штампарију (четврту по реду у унутрашњости Србије). 1884. почиње са издавањем листа “Нишки весник”, а 1895. покреће “Нишке новине”.
1884. Основано је прво аматерско радничко певачко друштво “Слога”, које је радило само годину дана. Рад је обновило тек 1889. год.
1884. Јован Апел гради пивару на парни погон.
1884. Са радом је почела железничка радионица.
1885. Саграђен је Стари монопол као откупна станица за дуван.
1887. На иницијативу наставника Нишке гимназије основана је Нишка црквено певачка дружина “Бранко”.
1887. Михајло Димић основао је прво нишко позориште под називом “Нишко позориште Синђелић”. Представе су одржаване у кафани “Књаз Михајло”, а радило је све до 1889. Настојањем угледних нишлија и позоришног одбора позориште је обновљено 1891. Представе су одржаване у сали хотела “Европа”, а позориште се потом преселило у кафану “Булевар” (Официрски дом, Дом младих).
1888. Код Цариброда је успостављена железничка веза са Бугарском, а код Ристовца са Турском.
1890. Отворен је француски клуб у Нишу.
1890. Изграђена је зграда историјског архива која је имала више намена до данас: најпре је служила као картографско одељење српске војске, затим 1. као подофицирска артиљеријаска школа, а после 1955. као историјски архив.
1892. Изграђен је први споменик у Нишу, капела над Ћеле Кулом, чиме је ова кула од лобања српских устаника из 1809. год. постала маузолеј херојства и слободе.
1894. Основана је радионица за израду војне одеће и обуће (војна шивара).
1894. Основан је Државни лозни расадник.
1897. Ниш је поплављен по први пут.
1897. Мита Ристић оснива “прву српску текстилну фабрику” (Нитекс).
1899. Саграђен је хотел “Оријент”, који је срушен 1960. да би на његовом месту био сазидан хотел “Амбасадор”.
1900. Подигнута је зграда радио-станице (зграда Јована Попића) која је за време Првог св. рата служила као дом краља Петра.
1900. Изграђена је инжињеријска касарна.
1901. Саграђен је Пастеров завод који се везује за почетак рада прве здравствене установе из области превентивне медицинске заштите у Југославији уопште.
1902. У Тврђави је подигнут споменик у облику пушчаног метка поводом 25. годишњице ослобођења од Турака.
1904. На иницијативу професора Нишке гимназије основана је Народна библиотека. Основни легат од којег је настала био је фонд књига и две зграде које је будућој библиотеци завештао владика Јероним 1894. Стеван Сремац је народној библиотеци завештао своју личну библиотеку 1908.
1906. Први стални биоскоп почео је да ради под шатором на Синђелићевом тргу.
1906. Формирано је Радничко културно уметничко друштво Абрашевић.
1907. Подигнут је хируршки павиљон војне болнице.
1908. Изграђена је хидроелектрана “Света Петка” на Нишави у Сићевачкој клисури. У то време била је највећа у Србији. Електричну енергију за потребе индустрије почела је да испоручује 1911. године. 1912–1913, изграђена је резервна електрична централа као допунски извор у1077 ĺлектричне енергије јер хидроелектрана није могла да задовољи све потребе. 1926. уграђен је и трећи генератор.
1908. Ваздухопловство – прво је 1908. год. у Медошевцу почела рад прва српска станица за голубове писмоноше, а затим су 1909. набављена два балона. 1912. на Трупалском пољу је завршен први аеродром. 1913. прорадила је водонична станица у Медошевцу. Први авиони стигли су у Ниш 27.12.1912. год. и смештени у 6 хангара где су и монтирани. Ваздухопловна команда установљена је у Нишу 24.12.1912.
1909–1910. Изграђен је Срески суд на месту куће Ахмед-бега, односно куће Николе Колета Рашића, као Среско начелство. Касније је зграда служила као окружни и Срески суд.
1937. згради је дограђено крило, а 1957. још један спрат.
1912–1913. Балкански ратови – Ниш је био седиште врховне војне команде Србије.
1913. Испред моста у Тврђави, на месту где су Турци 1821. обесили петорицу Нишлија, постављен је споменик. 1959. споменик је премештен у Тврђаву.
1913. Прва поставка музеја била је састављена од археолошке збирке, збирке оружја, војних униформи и застава, етнографске збирке и збирке уметничких слика. Делатност музеја почиње са почетком Првог св. рата.
1914. 25. јула Српска влада своје седиште премешта у Ниш. Пример владе следили су и Народна скупштина као и друга политичка и административна тела Краљевине, дипломатски и војни представници савезничких и неутралних држава и дописници иностраних листова.
1914. 26. јула у Ниш је стигла депеша да Аустро-Угарска објављује рат Србији – почетак Првог св. рата.
1914. Донета је “Нишка декларација” у којој се по први пут спомиње службени захтев за уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
1914. Из Београда је у Ниш премештена Фабрика дувана.
1915. Настало је гробље британских војника – енглеско војно гробље.
1920. Основана је Берза рада са циљем да посредује приликом запошљавања.
1921. Отворена је филијала Народне банке у згради садашњег председништва града Ниша.
1929. Формирана је Моравска бановина.
1930. Уведен је трамвајски саобраћај. Последња вожња обављена је 9. августа 1958.
1930. На Црвеном крсту изграђен је касарнски објекат (магацин) који је за време Другог св. рата коришћен, од стране у1085 íациста, као концентрациони логор.
1933. Завршен је и свечано отворен Учитељски дом у Нишу.
1933. Оснива се Народни музеј у Нишу.
1934. Војни аеродром је оспособљен за цивилни саобраћај, а 1935. год. “Аеро-пут” Београд обављао је свакодневни саобраћај у летњим месецима на линији Београд - Ниш - Скопље.
1937. Пуштен је у експлоатацију модеран водовод саграђен 1936. год.
1937. 28. јуна изграђен је и откривен, према пројекту Антуна Аугустинчића, споменик ослободиоцима Ниша.
1937. На месту Бећир-беговог конака и краљевог двора изграђен је хотел “Парк”.
1937. Женска гимназија, (Виша педагошка школа, Филозофски факултет) почела је да се гради 1935. на делу плаца мушке гимназије, а завршена је 1937. После више функција користила се као зграда Више педагошке школе, а од 1971. год. као Филозофски факултет.
1939. 1.1. свечано је освећена новоподигнута зграда Народног позоришта.
1951. Позориште лутака се први пут представило најмлађим гледаоцима у Пионирском дому у Тврђави.
1958. Основана је професионална позоришна трупа

Izvor
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60055
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu