Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Join the forum, it's quick and easy

Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...
Zvezdan Forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

U basti cica Tomine kolibe

Ići dole

U basti cica Tomine kolibe Empty U basti cica Tomine kolibe

Počalji od vivijen Čet 26 Apr - 22:13:38


У БАШТИ ЧИЧА-ТОМИНЕ КОЛИБЕ

ТРИ ФРТАЉА



Како се Џејмс Хемингс, роб Томаса Џеферсона, тада потпредседника САД, изборио да постане свој човек...

а америчким пољима, фармама и градилиштима, у кухињама и фабрикама, лукама и рудницима 1796. године радило је преко 700.000 робова. Одатле је најчешћи излаз била смрт. Слобода је могла да се купи, али прилика да већином неписмени робови стекну новац потребан за избављење била је готово незамислива. Како је онда Џејмс Хемингс те године добио манумисију, правни акт о добијању слободе, од Томаса Џеферсона, тада потпредседника Сједињених Америчких Држава?
Делом је могао да захвали судбини која му је наменила да се роди баш у Џеферсоновој непосредној близини. Сплетом необичних околности могло би да се каже да су овај роб и један од оснивача америчке нације били род. Он је био син Бети Хемингс, робиње и љубавнице богатог велепоседника и трговца робљем Џона Вејлса, коме се пре овога родила Марта, Џеферсонова жена. Иако чак три четвртине европског порекла, последња четвртина превагнула је и Џејмс је, као део мираза, од рођења 1765. године постао роб.
За њега се први пут чуло у Џеферсоновим мемоарима. Под надимком Џејми аутор наговештава наклоност према свом осмогодишњем робу, већ тада изузетно сналажљивом. Његов задатак био је да хвата птице ругалице које је Томас волео да сакупља. Прошло је једанаест година пре него што је Џеферсон опет писао о њему.

Револуционарна кухиња

Године 1785. Томас Џеферсон, успешни адвокат, постао је амерички министар у Француској, наследивши Бенџамина Френклина. У међувремену напредује и његов роб Џејми. Не зна се тачно како, вероватно захваљујући природном оштроумљу и амбицијама, роб је успео да се описмени, образује и научи понашању у високом друштву. Радио је за разне Томасове пријатеље који су хвалили деветнаестогодишњег дечака. Зато му је послао писмо и позвао га да му се придружи на путовању у Француску. Тамо му је обећан посао кувара.
Џејмс је оберучке прихватио позив, али је пре одласка отишао да се поздрави са својом великом породицом. У другим околностима такав гест непослушности према господару био би незамислив, али то опет показује да су њих двојица били више од роба и господара. Иако је између њих постојала разлика од 22 године и она немерљива у положају, постали су пријатељи.
По доласку у Француску Џеферсон је био одушевљен тамошњим обичајима високог друштва, посебно храном. Навикао на једноставна и тешка јела завичајне Вирџиније, није могао да одоли јелима која је пробао. У њима је видео дух другачије нације, назирао се долазак револуције која је продрла чак и у кухињу. Многи кувари одбијали су да спремају дворска јела, па су смишљали нове смеле комбинације укуса, богато украшене порције и компликоване начине припреме.
Захваљујући томе, Џејмс је добио неслућену повластицу. Џеферсон му је плаћао часове кулинарства код најбољих француских кувара. Тако је осамнаест месеци учио све што је могло да се зна о тамошњој кухињи. Један од специјалитета била је чорба с млевеним месом и беланцима која се кувала сатима уз непрекидно додавање састојака и зачина. Новостеченим мајсторијама могао је да се похвали и пред Џеферсоновим угледним гостима, међу којима су били маркиз Франсоа де ла Рошфуко и принцеза Сесилија Лубомирска.

Поцепани реденгот

Поред свих угодности којима је био окружен, Џеферсон је имао своје бриге. Од када је ступио на француско тло, његов роб могао је себи да издејствује слободу. Како закони робовласништва у тој земљи нису важили, Џејмс је, за одређену своту, могао да унајми адвоката, плати судске трошкове и брзо постане слободан човек. Многи робовласници који су у то време путовали Европом имали су сличне невоље.
Иако је од куварске плате могао да сакупи довољно новца да се откупи, Хемингс то није урадио. Његови биографи кажу да је жарко желео поново да види своју породицу, па се због тога није носио том мишљу, али постаји могућност да је, једноставно, био веран и захвалан господару и пријатељу. Ипак, својеглавост и нескривена жеља за независношћу, чак и у ропству, које је показао још оног дана када је са закашњењем испунио заповест да крене у Француску, нису нестале.
Амбициозан као и увек, Џејмс је упоредо са часовима кувања учио француски језик. Двојезичност је била ретка и код људи више класе, а нарочито код оних који нису били слободни. Месецима је све било у реду, док једног дана Џеферсону није стигло забрињавајуће писмо од пријатеља:
„На дан 6. јануара дошао је (професор) да захтева 24 ливре које му је дуговао шеф кухиње за часове француске граматике током протеклих 20 месеци. Претходно је плаћање дуга одбијено уз најтеже увреде... Џејмс га је, затим, ударао и шутирао, што га је од тада везало за кревет, а поцепао му је и реденгот, једини део одеће који је могао да га заштити од суровог времена, онемогућавајући му тиме да заради за живот, пошто је толико хладно и јер се не усуђује да се појави у поцепаној одећи. Молим Вас, помозите му да добије своју плату, јер се он увек с поштовањем опходио у Вашој кући. Ваш носач био је сведок, а и други...”

Џеферсон се тихо разрачунао са професором и никада више није помињао тај догађај. Шта је натерало младог Хемингса да се овако понаша могла су да расветле једино сазнања о његовом животу након повратка у Америку.

Семе слободе

Хемингс се радовао повратку у домовину. С једне стране, после пет година одсуства поново ће да види своју породицу, а моћи ће и да покаже сва своја знања. Могло би да се каже да је он један од првих људи који су француску кухињу пренели на другу страну Атлантика. Што је најважније, по повратку му је обећана слобода. Зато се без бриге посветио паковању.
Вратио се пуних руку. У кухињи Џеферсонове куће први пут су се нашли посебни бакарни лонци и шерпе, разне врсте зачина, маслиново уље, дотад невиђена вина, рецепти за сладолед и разно семење. Засађена је мала башта искључиво за зачинско биље које је морало да се користи свеже.
Џеферсон је по повратку био затрпан обавезама. Постао је државни секретар тадашњег председника Џорџа Вашингтона. Неколико пута је одлагао обећање да ће Џејмију дати слободу. Наводно због обавеза, али знало се да би тиме изгубио најбољег кувара, али и пријатеља на чије се друштво навикао. Тих месеци живели су у престоници, Филаделфији. Ропство је ту било забрањено, па је Хемингс био плаћан за своје услуге. После две године, Џеферсон је намеравао да се врати у своју вилу Монтичели, у Вирџинији. Џејмс је, пак, хтео да избегне повратак у државу где би поново званично постао роб, па је поднео званични захтев за ослобођење.
Џеферсон није имао куд, па је саставио обећану манумисију, али из ње није изоставио, донекле, увређен тон и удаљеност од дотадашњег пријатеља. Саставио је и потписао, 15. септембра 1793. године, необичан документ:
„Како је био велики трошак подучити Џејмса Хемингса уметности кулинарства, уз жељу да му постанем пријатељ и да од њега заузврат тражим што је могуће мање, овиме обећавам и објављујем, да ако би горепоменути Џејмс отишао са мном у Монтичело у току следеће зиме, када и сам будем отишао тамо да боравим, и ако тамо буде наставио док не подучи особу коју ћу поставити уместо њега да буде ваљан кувар, и ако се тај услов испуни, он ће следствено томе постати слободан.”
Хемингс је одмах прионуо на посао и као замену обучио свог брата, Питера Хемингса. Последњу плату од 30 долара примио је 26. фебруара 1796. године. Постао је слободан човек.

Здравица за председника

Иза себе је оставио детаљан попис свих намирница и састојака из кухиње, збирку рецепата и неке писане документе. Сви ти рукописи данас се чувају у Библиотеци америчког Конгреса. Рецепти које је вредно сакупљао, са његовим личним напоменама, од којих је многе сам превео на енглески, коришћени су дуго после његовог одласка, али куварима који су га наследили морали су наглас да буду читани. Робови су и даље већином били неписмени.
Када је средио све административне послове, кренуо је на пут по Америци и Европи. Причало се да је био у Шпанији и Француској и, можда, превише уживао у новостеченој слободи. Хроничари тог доба често су уз посао кувара везивали тешкоће с алкохолом. У прилог необичном Џејмсовом понашању иде и савремена теорија о тешком привикавању робова на слободу. Њихов живот мењао се из корена и нису знали како да се снађу.
Без обзира на широко образовање, даровитост и несумњиву сналажљивост, Хемингс је био све несрећнији. Здравље му се погоршавало и решио је да се врати у Америку. Баш у то време, 1801. године, Томас Џеферсон постао је трећи председник САД. Очигледно је заборавио негдашње несугласице, па је позвао старог пријатеља да поново ради за њега, овај пут као слободан човек. Понудио му је место главног кувара Беле куће и позамашну плату. Џејмс га је одбио.
У новембру Џеферсон је од свог пријатеља Вилијама Еванса примио писмо из кога је сазнао да је Џејмс извршио самоубиство. Судећи по причама, данима пре тога био је у делиријуму. Због превелике количине алкохола тело му се полако гасило, а очигледно није имао жељу да се лечи.

--------------------------
АФРИКА У АМЕРИЦИ

У луку у Вирџинији, 1619. године, пристао је брод са двадесет људи из Африке. Од тада па све до 19. века око дванаест милиона робова из Африке доведено је у Америку. Само у САД до 1860. године било је четири милиона робова.
Иако су је многи историчари оповргавали, модерним ДНК испитивањима готово је потврђена прича да је Томас Џеферсон након смрти своје жене имао још шесторо деце са робињом Сели Хемингс, сестром кувара Џејмса. Садашњи управитељи имања Монтичели с правом кажу:
„Кроз своју славу изузетног заступника слободе и једнакости, као и кроз то што је предак људи који живе са обе стране ’линије боје’ Џеферсон је оставио јединствено наслеђе потомцима робова Монтичела, али и свим другим Американцима”.

[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61734
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 70
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu