S kim si, onakav si

С КИМ СИ

ОНАКАВ СИ?


У Шропширу у Енглеској, на једној малој фарми, догодило се право мало чудо које личи на басну


нате ону стару причу о извесним људима који, на пример, замишљају да су Наполеон? И ви сигурно помишљате да их одмах шаљу на лечење.
Јесте ли сигурни да је баш тако?
Ако боље размилите, или мало пажљивије осмотрите око себе, приметићете да одређени људи као да преузимају улогу неке сасвим друге особе. Укратко, глуме да су неко други. Не глуме баш Наполеона, али преузимају улогу потпуно другачије особе него што јесу. И тако живе цео живот. Не одлазећи на лечење! Због чега то бива, врло је сложено питање и по свој прилици различито је од примера, до примера.

во једног веселог примера из животињског света који потврђује да „погрешно” доживљавање самога себе, не мора нужно да значи пропаст. Управо је обратно!
Он се врло снажно чеше ногом иза увета. Трчкара весело за својом господарицом, врло често на повоцу. Кад се врате из шетње и кад смести овце у тор, леже на кућни праг. Уколико неко непознат прође крај куће, он покушава да лаје. Само што Џек – животиња о којој је овде реч – уопште није пас. Џек је осмомесечна овца која се понаша истоветно као пас. Заправо, као њен најбољи пријатељ, деветогодишњи искусни овчарски пас Џеси.
Ко је та необична животиња?
Џек је рођен на малој фарми Сузан Алисон Синстад и њеног момка Сајмона као трећа, најситнија овца. То се пре непуних годину дана догодило у селу Маркет Драјтон у Шропширу у Западној Енглеској. Овчица се одмах спријатељила са искусним псом овчаром Џесијем, иначе „спримгер шпанијелом”. Сва је прилика да је већ тада почео да подражава Џесија. Овај му је постао нека врста узора, па су већ после неколико месеци заједно изводили овде на пашу!



о свему би се рекло да Џек у потпуности личи на Џесија, али једна ствар га одаје, односно – разликује. Храна. Не радује се месу као шпанијел, већ радије, када обави посао, прошврља около не би ли се, ипак, осладио – травом!
Гледајући свакодневно Сузан како на повоцу шета пса и овцу, суседи су почели да шире глас о необичној животињи. И тако, пошто вести данас путују огромном брзином, Џек је постао врло познат у Енглеској. Бројни новинари упутили су се у Маркет Драјтон не би ли се уверили да ли је Џек заиста овчарски пас или овца. Имали су прилику да виде како се он заиста понаша као овчарски пас, те да је за тај задатак врло обдарен. Али, ипак, Џек је овца! Уосталом, ево шта је новинарима рекла његова власница Сузан:
„Живим у малом селу, на малој фарми, где имам малу продавницу пољопривредних производа. Џек-овца има осам месеци и он је мој нови овчарски пас. Џек и Џеси заиста су врло добри пријатељи. Они су нераздвојни од како се Џек родио. Имао је само два дана када смо га унели у кућу и када је упознао Џесија. И тако, једног дана, овца је ишетала из куће, промувала се около да види чега све има, проњушкала, а онда мирно легла на кућни отирач. Заузела је исти положај као Џеси.
Од тада је Џек наставио да прати Џесија, да трчи за другим овцама, утерује их у тор и сакупља по пашњацима. У томе је врло вешт. Када увече овце смести у тор, не придружује им се, већ се враћа опет испред кућних врата и ту спава”.




акле, Џек је врло вредан. Али, воли и да се игра. Баш као и сваки пас како тврди његова власница:
„Научио је неколико уобичајених псећих трикова. Уме да пружи „шапу” (папак) када га замолите, затим седне уколико му се то заповеди и преврће се на леђа да бисте га чешкали. Када изводим Џека и Џеси на повоцу крај канала, лепо се понаша и сви га гледају. Џек је врло дружељубива овца. Некада је враголаст. Украде Џесију месо из посуде, па побегне, али му га не поједе. Воли да га чешкамо између ушију. Као да је пас!!”
Укратко, Џек је постао права атракција у малој продавници госпође Синстад. Она тврди како би волела да се он врати у тор, међу своје. Премда, већ јој је одавно јасно да Џек неће завршити као остале њене овце, у кланици. Остаће оно што јесте: кућни љубимац и део породице. До последњег дана свог овчије-псећег живота који може да потраје четврт века.
Ова истинита прича што личи на басну, нека нам послужи као поука из природе. Баш као и када тумачимо басне, можда ћемо моћи да нађемо сличне примере у људском друштву!

[You must be registered and logged in to see this link.]