Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Tajna Aveljevog kovcezica

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Tajna Aveljevog kovcezica

Počalji od vivijen taj Uto 12 Feb - 1:38:12


Tajna Rusije i tajna bezakonja

Piše: Radmila Voinovič Sadovnikova

Eshatološka geopolitika Trećeg Rima

Na Severnoj Svetoj gori , po snežnim bezmolvnim arhipelazima, od Valaama do Solovki, od davnina se podvizavaju ruski monasi. Napuštaju svet, izložen dejstvu podnebesnih duhova i zatvaraju telesne oči za zemne lepote, da bi zadobili Carstvo Nebesko. Još telesni, a žive angelski.U ćutanju i sećanju na smrt, predaju se u Božije Ruke.

Molitvom i postom monah privlači blagodat koja mu otkriva dveri večnosti! Manastir je duhovna bolnica za isceljenje duše.Odrešenim od strasti palog sveta, Gospod otkriva Svoju Volju. Ko revnuje za spasenje duše u večnosti, nalazi tiho pristanište za umornu dušu. Ninje i vo vjeki vjekov.

U 17. veku, Solovecki manastirski letopis beleži proročanstvo o velikom stradanju pravoslavnih koje će nadmašiti stradanja prvih hrišćana!Jednom monahu Presveta Bogorodica ukazala je na vrh i podnožje gore, gde treba podići hramove posvećene Stradanjima Hristovim i Njegovom Vaskrsenju! Kao svetionik spasenja za buduće solovecke stradalnike!

Ovo proročanstvo postalo je jasno 1920. godine kada boljševici manastir pretvaraju u logor za uništavanje pravoslavnog ruskog naroda!Skraćenica Slon označavala je sistem konclogora na arhipelagu Solovki gde je ubijeno preko milion ljudi.Bio je to logor za uništavanje vernih Hristu: monaštvo,episkope,sveštenike i članove njihovih porodica. Lenjin proglašava petoletku bezbožništva sa ciljem likvidacije Pravoslavne Crkve! Danas je Solovecki manastir vraćen Moskovskoj Patrijaršiji. Monasi su se vratili na arhipelag.

Spaso-Preobraženski stavropigijalni manastir i njegovi tihi skitovi prostiru se duž čudesnog arhipelaga u Belom moru.1429. godine ovde se naseljavaju prvi podvižnici: prepodobni German i Savatije.Savršeni mir i surova klima su strogi vaspitači duše i tela!Solovecka monaška obitelj postaje glavni misionarski centar i bedem prema evropskim jereticima koji su neprestano napadali Rusiju. Šveđani,Finci i Englezi vekovima su pokušavali da osvoje manastir. Božiji Pokrov čuvao je monahe od gramzivih Evropljana.

Gospod je dao ruskom narodu ogromne evroazijske prostore da bi se Njegov Zakon pravilno preneo što većem broju ljudi! Bogougodna vlast Trećeg Rima brinula se o spasenju duša svih podanika, nikada nije istrebljivala ili pljačkala druge narode kao zapadne jeretičke države. Ruska Samodržavna monarhija pomagala je nomadskim srednjeazijskim, brđanskim kavkaskim i severnim narodima da se duhovno i kulturno razvijaju, novim tehnologijama, saobraćajem i zakonima. Zakoni Pravoslavne Imperije videli su u svakom čoveku ikonu Božiju.Drevne države, Jermenija, Gruzija i nomadska azijska plemena traže da uđu u sastav Ruske Imperije, da bi izbegli genocid od strane Irana i Turske. Zahvaljujući velikodušnosti i milosti Ruske Imperije, ovi narodi su sačuvali svoju nacionalnu posebnost i jezik.Zahvaljujući ruskoj velikodušnosti i dobroti baltičke državice sačuvale su jezik i nacionalnu posebnost, za razliku od Prusa, koje su Nemci uništili.Od pruskog plemena ostalo je samo ime!

Samodržavna Ruska Imperija, duhovna naslednica Vizantije, dovela je do savršenstva simfoniju Crkve i države, kojom vlada Car Samodržac, po Milosti Božijoj!U čemu je geopolitičko čudo Trećeg Rima? Bog je dao misionarski prostor ( šestinu kopna) Narodu i Državi, Čuvarki Božijeg Zakona, koja štiti Dobro od Zla. Ruski narod prepoznao je Svetost kao svoj duhovni i nacionalni ideal! Sticanje lične i saborne svetosti je zadobijanje Carstva Nebeskog, spasenja u večnosti! Zato se Satana tako žestoko obrušavao na Rusiju i ruski narod, da bi razorio Bogougodnu Čuvarku Pravoslavlja, Stan Svetih i blagočestivih!

Kroz hiljadu godina ruske istorije, Misija Trećeg i Poslednjeg Rima je duhovna, da čuva čistu veru i onima koji imaju uši da čuju i oči da vide svedoči Istinu Pravoslavlja! Zadatak ruskog naroda Bogonosca je služenje Bogu! Saborni eshatološki ideal ruskog naroda zove se Sveta Rusija.Šta je sveto Evropi? Rimokatolička Evropa «osveštava» zemnu moć i vlast( povratak paganskoj sili Prvog Rima). Protestantska Evropa «osveštava» sticanje bogatstva i gramzivost, (protestantske sekte judaizuju rimokatolicizam). Pratimo borbu dobra i zla, kao borbu Svete Rusije, Zaštitnice Božijeg Zakona, i Tajne Bezakonja, kojoj od 11. veka služi bogoborna Evropa.

Hristov prorok Avelj

U vreme cara Feodora Joanoviča, krajem šesnaestog veka, manastir je cvetao. Bratija je mrežom kanala povezala mnoštvo slatkovodnih jezera. Podignut je veličanstveni Spaso-Preobraženski hram. Ogromna Tvrđava sa neprobojnim zidinama i utvrđenjima štitila je bratiju od pohlepnih zapadnjaka. Poslednji put 1854. engleska kolonijalna flota pokušava da osvoji i opljačka manastir.Bezuspešno!Oštetili su granatama zidine i hramove ali niko od monaha nije postradao.

Sredinom osamnaestog veka, ovde se podvizavao monah Avelj.Imao je dar neprestane Isusove molitve!Nije mario za sujetne trice i kučine koje sapliću većinu ljudi.U keliji svoga srca on je imao samo ljubav i milosrđe!

Gospod mu je dao da vidi skrivene adske dubine i angelske visine. Video je duševno stanje ljudi,tajne pokrete srca, patnju i stradanje onih koji su ga molili za pomoć!Govorio je istinu, prosto, bez okolišenja.Izbegavao je svako laskanje i ugađanje ljudima, što mu je donelo neprestano stradanje od moćnika ovog sveta.

Bilo je to vreme imperatorke Katarine Aleksejevne(nemačke princeze Sofije Avguste Frederike do pravoslavnog krštenja). Ruski narod je nazvao velika jer je vodila velike ratove i pobeđivala s lakoćom.Stupila je na presto 1762. godine posle smrti muža, Imperatora Pavla Trećeg, unuka Petra Velikog.

Velika imperatorka pobedila je poljske buntovnike. Pod komandom Rumjanceva, ruska armija izvojevala je veličanstvenu pobedu nad Turcima kod Kagule. Caričin ljubimac, grof Orlov spalio je kod Česme tursku flotu. Nižu se veličanstvene pobede nad Turcima, osvojen je Krim, Suvorov osvaja nepristupačnu tvrđavu Ismail.Turska je na kolenima i potpisuje mir u Jašiju. Suvorov slama poljsku pobunu i zarobljava Košćunskog u Pragu. U isto vreme ruska armija u Persiji osvaja Derbent. Lukavu Evropu obuzima užas!Evo nas u Rusiji1795. godine.

Dok imperatorka niže pobede sa svojim ljubimcima, generalima, nadmena Evropa pita se na koju će stranu Katarina da usmeri flotu i vojsku!Rusija je velika i usamljena!Rusija zna da je njen prijatelj na nebu Bog, a na zemlji armija i flota.

O proročanstvima soloveckog monaha Avelja svedoče mnogi letopisci i istoričari. On je predskazao napad Francuske na Rusiju i stradanje i trijumf Rusije! Od svojih osamdeset, dvadeset jednu godinu proveo je u tamnici zbog svojih proročanstava!Za njega su znali: Katarina Velika, Pavle Prvi, Aleksandar Prvi i Nikolaj Prvi.Oni su ga za proročanstva zatvarali, a potom u želji da zavire u budućnost puštali na slobodu.Smireni prozorljivac održavao je prepisku sa mnogim mirjanima.Zanimljiva je njegova opaska u pismu Paraskevi Andrejevnoj Potemkinovoj koja ga moli da joj otkrije njenu budućnost. Avelj joj piše:»Bolje je ništa ne znati i biti slobodan, nego videti budućnost i sedeti zatočen u tamnici.»

Izvesno vreme se uzdržavao od prorokovanja , pa opet počeo ...Iz Ukaza Svetog Sinoda 1826.godine, saznajemo da je Imperator Nikolaj Prvi naložio da se «smirenja radi» blagoglagoljivi monah zatvori u suzdaljski Spaso-Jefimijevski manastir. Iz drugog pisma Paraskevi Aleksejevnoj, vidimo da je Avelj za nju napisao nekoliko knjižica i namerava da ih pošalje.»Tajanstene knjige sa proročanstvima su zanimljive, ali užasne. Treba da ih čitaju samo oni koji se uzdaju u Božiju pomoć i milost!»

«Žitije i stradanja monaha Avelja» sačuvano je u cenzurisanom obliku, bez proročanstava o carskoj porodici. Po njemu, monah Avelj rodio se 1755. godine u Tulskoj guberniji. Bio je samouki veterinar.Sva njegova pažnja bila je usmerena na Božiji zakon i spasenje. Izgledao je sumorno.Obilazio je sveta mesta i skrasio se u Svetoj severnoj gori, Valaamu. Posle godinu dana dobija blagoslov da se povuče u usamljenu pešteru. Iznurio je telo postom, u sećanju na smrt i ćutanju. Pred Bogom, srceznalcem, njegov podvig bio je veliki. Zadobio je najviše duhovne darove.Odoleo je napadima nečistih duhova. Vodio je veliku nevidljivu borbu sa neprijateljem spasenja. Bog ga je pomilovao i poslao Anđele. Pokazali su mu tajne Božanskog domostroja i kazali:»Ti kao novi Adam napiši šta si video i čuo. Ali, samo izabranima i svetima, slugama Gospodnjim.»Od tog vremena počeo je da prorokuje.

Vratio se u Valaamski manastir i proživeo tamo neko vreme... Zatim je počeo da obilazi sveta mesta.Skrasio se u Nikolajevskom manastiru Kostromske eparhije na reci Volgi.Tu je napisao prvu knjigu»mudru i premudru», kako kaže žitije. Monah je dužan da otkriva srce i um duhovniku. Smireni Avelj pokazao je svom igumanu prvu proročku knjigu. Tu je opisana bliska smrt imperatorke Katarine Velike. Ubrzo je doveden u arhijerejski dvorac.«Ovom knjigom zaslužio si smrtnu kaznu!»

Avelja su poslali gubernatoru koji je pročitao knjigu i odmah zatvorio pisca u tamnicu. Iz Kostrome, pod carskom stražom, proroka sprovode u Sankt Peterburg. Glavnokomandujući Carskog Senata, general Samoilov, uz neobičnog zatvorenika dobija knjigu. Kad je pročitao proročanstvo o skoroj smrti Katarine Druge, ošamario je monaha i rekao:»Kako si mogao, zlobniče, da pišeš protiv one koja vlada po Milosti Božijoj?»

Avelj je odgovorio:»Mene je tajnama koje sam opisao naučio sam Višnji!»

General je zaključio da pred njim stoji jurodivi i posadio ga u tamnicu.U zatvoru se Avelj podvizavao godinu dana, dok se prvo proročanstvo o Katarininoj smrti obistinilo! Za monaha nema razlike između života u tamnici ili na tobožnjoj slobodi.Nije ti jasno, grešni čitaoče? Budući da su zli dusi proterani sa Nebesa u podnebesje, dopušteno im je da nas iskušavaju! Nekog više, nekog manje. To zavisi od naših misli, reči i dela.Od stanja našeg srca i tajnih, samo Bogu poznatih stremljenja! Smireni i krotki privlače Božiju Blagodat. Od njih demoni beže! Njima je svejedno da li su u dvorcu ili bednoj kolibi. Oni su odrešeni od palog sveta, povezani molitvom i postom sa Carstvom Nebeskim! Tako je krotki Avelj prebirao brojanice u zatvoru i čekao Carsku milost! Sedeo bi on još dugo da njegova knjiga nije došla u ruke knjazu Kurakinu. Poražen vernošću i neobično preciznim detaljima ostvarenog proročanstva, knjaz je knjigu dao novom imperatoru, Pavlu Petroviču.

Avelja su odveli u Carski dvorac. Car ga je molio za blagoslov: «Oče, blagoslovi mene i sav moj dom, da nas štiti Božija blagodat!»Avelj je blagoslovio Imperatora koji ga je zadržao u Svetoj Carskoj Aleksandro-Nevskoj Lavri. Ubrzo prozorljivi monah odlazi na sever, u Valaamski manastir gde piše drugu proročku knjigu.

Novo proročanstvo, po Milosti Božijoj, i novo stradanje.Kao smireni monah, bez tajni pred duhovnikom, pokazao je novu knjigu igumanu. Zatim je knjiga došla do mitropolita koji je poslao Caru. Tako je Pavle Prvi saznao proročanstvo o svojoj tragičnoj smrti!

U Petropavlovskoj tvrđavi, Avelj je u postu i molitvi proveo godinu dana. Zatočenik je u molčaniju sozercavao viši nebeski svet. Posle smrti Pavla Prvog, novi Car Aleksandar Pavlovič naložio je da se prozorljivac odvede u Solovecki manastir.

Preteča antihrista, mason Napoleon u Poslednjem Rimu!

Teško je bilo nositi krst prorokovanja! Avelj je stradao kao starozavetni proroci pravednici, Isaija ili Jeremija. Napisao je treću proročku knjigu i ponovo se obreo u tamnici! Ova knjiga govori o budućem ratu sa Fracuskom. Avelj je tačno predskazao da će 1812. godine Francuzi osvojiti i zapaliti Moskvu!»Neka sedi u zatvoru i čeka ostvarenje svog proročanstva»,bila je reakcija vlasti. U soloveckom zatvoru sedeo je prorok deset godina i deset meseci.

1812. godina, preteča Antihrista, mason Napoleon u Moskvi!Treći Rim u plamenu.U septembru te godine imperator Aleksandar Pavlovič seća se monaškog proročanstva i traži od knjaza Golicina da dovede Avelja u Sankt Peterburg. Imperator je pisao:» Ako je živ i zdrav Mi želimo da ga vidimo i porazgovaramo sa njim u Piteru!»Pismo je stiglo na Solovke prvog oktobra. Iguman odgovara da je monah bolestan. Plašio se da Avelj ne otkrije vlastima njegova pakosna dela!

Avelj je bio sasvim zdrav i tek sledeće godine uspeo je da se javi knjazu Golicinu.Tako se monah prorok vratio u prestonicu. Otkrio je knjazu mnoge tajne o početku kraja sveta koji je blizu!

U podvigu ćutanja i neprestane molitve stranstvovao je od manastira do manastira i zbog prorokovanja u vreme imperatora Nikolaja Pavloviča zatvoren u Spaso-Jefimijevski manastir u Suzdalju, gde se i preselio u večnost 1841. godine.

Sudbinski susret Avelja sa Carem Pavlom Petrovičem

O monahu proroku pisao je i Pjotr Nikolajevič Šabeljski Bork. On je, kao verni monarhist, učestvovao u pokušaju oslobođenja carske porodice iz jekaterinskoga zatočenja.U emigraciji se borio protiv Miljukova, masona koji je nastavio da kleveće dinastiju Romanovih i Rusiju.

Umesto Miljukova ubijen je drugi mason, V.Nabokov, otac pisca. Bork se posebno bavio istorijom kratke vladavine Pavla Prvog, o kojoj je sakupio bogatu kolekciju retkih i dragocenih dokumenata. Na žalost, ona je iščezla tokom Drugog svetskog rata u Berlinu, gde je Bork u to vreme živeo. Ipak, sačuvani su njegovi zapisi, rekonstrukcija epohe, u kojima je sabrao najvažnije o proroku monahu.

Bork piše o sudbinskom susretu imperatora Pavla sa prozorljivim Aveljom. Car je odmah zavoleo neobičnog monaha.U njegovim očima blistala je ljubav, tišina i uteha. O njegovoj čudesnoj proročkoj harizmi znali su svi, od prostog sveta do velmoža i monaštva. Mnoštvo ljudi tražilo je od prozorljivca molitve, duhovne savete i utehu.Car je znao da je Avelj prorekao dan smrti njegove majke, Katarine Velike. Zato je naložio da ga dovedu u Gatčinski dvorac.

Upitao je monaha,kada i gde je dao monaške zavete i u kojim manastirima je bio.

«Časni oče!-nastavio je Imperator.» I sam vidim da na tebi počiva blagodat Božija.Šta možeš da kažeš o mojoj sudbini ?Šta vidiš svojim prozorljivim očima kroz maglu vekova o našoj Rusiji i carskom rodu našem?»

«Eh, Baćuška Care, zbog čega tražiš da ti prorokujem tugu! Kratko će trajati carstovanje tvoje, i vidim ja ,grešni, strašni kraj tvoj! Na dan Sofronija Jerusalimskog, neverne i podle sluge će te izdati.Ubiće te u spavaćoj dvorani. Ugušiće te zmije koje se greju na tvojim carskim grudima.

Bićeš pogreben na Strasnu subotu. Zaverenici će te, da bi opravdali strašni greh caroubistva, proglasiti za bezumnika. Nastaviće da te kleveću i posle smrti.

Znaj Care Baćuška, da će ruski narod svojom pravdoljubivom dušom sve razumeti. Mnogi će dolaziti na tvoj grob sa svojom patnjom. Moliće te za zastupništvo pred Prestolom Božijim za umekšanje zlih i okrutnih srca. Da, broj godina tvog života zapisan je na frontonu tvoga zamka.»

«U čudesnom viđenju, meni je otkriveno, da ovde treba da podignem Hram posvećen Vođi Nebeskih Sila, Arhistratigu Mihajlu, i ovaj zamak», rekao je Car.

»Vidim u njemu tvoju prevremenu grobnicu, blagoverni Care. On neće biti, kao što misliš, rezidencija tvojih potomaka.

«A šta čeka mog naslednika, Carevića Aleksandra? - pitao je Imperator.

«Francuzi će Moskvu spaliti, ali Aleksandar će kao pobednik ući u Pariz i nazvaće ga narod Blagoslovenim. No, njemu će carska kruna biti teška i podvig carskog služenja on će zameniti podvigom molitve i posta i biće pravedan u očima Božijim!»

«Ko će naslediti Imperatora Aleksandra?»

«Sin tvoj Nikolaj...»

«Kako?A Konstantin Carević ...»

«Carević Konstantin neće želeti carsku krunu, sećajući se tvoje sudbine. Početak vladavine Cara Nikolaja počeće volterijanskim buntom i ovo zlo seme, pogubno za Rusiju počeće da se razvija...Kroz sto godina opusteće Dom Presvete Bogorodice i Zemlja Ruska pretvoriće se u «mrzost zapuštenja»!

«Ko će naslediti moga sina Nikolaja?-pitao je Imperator.

«Na prestolu ruskom biće tvoj unuk, Aleksandar Drugi, Car Oslobodilac. Ispuniće, Care baćuška, Tvoj zavet, oslobodiće seljake i pobediti Turke. Bezbožnici mu neće oprostiti velika dela i započeće lov na njega. Ubiće ga usred bela dana. Kao Ti, Care baćuška, podvig služenja ruskom narodu zapečatiće tvoj unuk svojom krvlju!

«Da li će tada početi jevrejsko ropstvo?-pitao je Imperator Pavle.

«Još ne. Tvog unuka, Aleksandra Oslobodioca naslediće njegov sin, Car mirotvorac. Tvoj praunuk, Aleksandar Treći učvrstiće mir i poredak, biće silan i veliki Car.»

«Ko će ga naslediti na Prestolu?»

«Nikolaj Drugi, Sveti Car ličiće na Pravednog Jova Mnogostradalnog!

Carsku krunu zameniće Trnovim Vencem, kao Hristos. Narod će ga izdati i bezbožnici pogubiti. Biće veliki rat u celom svetu. Ljudi će leteti po vazduhu kao ptice i plivati kao ribe pod vodom. Međusobno će se istrebljivati i izdaja će se širiti.

Uoči pobede pašće Tron Carski, a krv i suze natopiće zemlju. Bezumni mužik sa sekirom zgrabiće vlast i nastupiće za narod ropstvo egipatsko.»

Monah prorok je gorko plakao i kroz suze tiho produžio:» Ubijaće najbolje ruske ljude. Gospod će to dopustiti zato što će narod izdati Svetog Cara! O njegovoj sudbini govore devetnaesti, dvadeseti i devedeseti psalam.

Na kraju vremena ostvariće se ruske nade, o kojima je otkrovenje Bog dao proroku Danilu (DAN.12, 1)...i ustaće u to vreme Mihail, knjaz veliki...

Na Hramu Svete Sofije, u Carigradu( Drugom Rimu) ponovo će zasijati pravoslavni krst, a tamjanom i molitvom zablistaće Sveta Rusija i procvetaće kao krin nebeski...»

Monah Avelj je stajao nepomično i u njegovim očima goreo je nezemaljski proročki plamen. Između Avelja i cara angelska tišina. Car je sve duboko preživljavao.

Dužan sam da pripremim mog potomka za krsni put i trpljenje. Neka zna za svoj mučenički put otkriven u Knjizi Promisla. Zapiši, prepodobni oče, sve što si mi rekao, a ja ću tvoje zapečaćeno proročanstvo položiti u kovčežić. Neka se čuva ovde, u kabinetu Gatčinskoga dvorca, za mog prapraunuka. Moli se, oče, za rod naš carski i našu Rusiju!»

Imperator Pavle Prvi položio je Aveljevo proročanstvo u koverat i sam na njemu napisao:»Otkriti Našem Potomku na stogodišnjicu moje smrti»!

Otvaranje Aveljevog proročanstva u Gatčinskom dvorcu

Jedanaestog marta, 1901. godine, na stogodišnjicu mučeničke končine Pavla Prvog, svog prapradeda, posle zaupokojene liturgije u Petropavlovskom hramu, gde je i carska grobnica, Imperator Nikolaj Drugi sa pratnjom, stigao je u Gatčinski dvorac, da bi ispunio volju svog pretka.

Parastos je bio ostvarenje proročanstva monaha Avelja. Hram je, kao i uvek, bio pun naroda, vojnika i monaha, a Carska grobnica pokrivena voštanicama i cvećem. Narod se uverio u čudotvornu pomoć Cara Mučenika, čije molitve zastupaju pred Prestolom Božijim one, koji prose o umekšanju zlih i nepravednih srca .

Nikolaj Drugi otkrio je kovčežić sa proročanstvom.Osećao je da se nije slučajno rodio na dan Mnogostradalnog Jova. On je znao za buduće krvave ratove, novo smutno vreme. Njegovo srce naslućivalo je strašni dan kada će biti predan i obmanut...Car i Carica izašli su iz Gatčinskog dvorca tužni...

1905. godine pravedni baćuška Jovan Kronštatski kaže: «Naš Car je pravedan i blagočestiv. Bog mu šalje, kao ljubimcu i svome izabraniku, težak krst stradanja. Ako se narod ne pokaje blizu je kraj sveta. Bog će uzeti Cara i poslati bič u vidu okrutnih i pokvarenih samozvanaca koji će zemlju rusku zaliti suzama i krvlju!

I. Surski piše da je kod baćuške Jovana 1890. godine došla blagočestiva trgovačka porodica iz grada Kungura u Permskoj guberniji. On im je rekao da nad Permom visi crni krst. Nije hteo dalje da objašnjava, ali posle mučeničke končine Carske porodice, bilo im je jasno: kronštatski pastir je 28 godina ranije video Trnov Venac Svete Rusije!

Divjejevska i Optinska monaška proročanstva

Velika divjejevska starica Paša Sarovska predskazala je Caru Nikolaju i Carici Aleksandri 1903. godine rođenje naslednika i stradanje koje će uslediti. Tako su, prilikom proslavljenja Prepodobnog Serafima, Car i Carica, još jednom, čuli o budućoj propasti monarhije, progonu Crkve i njihovom mučeništvu!

1915. godine, pred smrt, Blažena Paša stavlja portret carske porodice na ikonostas! Njena kelijnica beleži kako se Blažena molila:»Sveti carski mučenici molite Boga za nas!»Arhimandritu Serafimu Kuznjecovu dala je ikonice Presvete Bogorodice Umilenje (pred kojom se upokojio Sveti Serafim), za carsku porodicu kao blagoslov.On beleži njeno proročanstvo o mučenju i ubistvu carske porodice.Blažena je govorila o privremenom trijumfu neprijatelja Rusije. Starica je celivala Carske portrete. Govorila je da će biti sa njima u tihoj nebeskoj obitelji!

Duhovni sin optinskog shiarhimandrita Varsonufija,skitski monah Terentije piše u svom dnevniku 1916. godine:»Biće revolucija, Cara će ubiti, Optinu razrušiti!

Optinski starac, jeromonah Nektarije, u februaru 1917. godine piše: »Nastupa teško vreme. Počinje vreme ćutanja. Car i Carica, Velike kneginje i Carević biće ubijeni.»

1918. godine jeroshimonah Aristoklije piše:»Potrebno je da mnogo postradamo. Samo kroz pokajanje i stradanje možemo da spasemo Rusiju.Biće mnogo stradanja, mnogo mučenja.Treba da se plašimo i najmanjeg greha.Postarajmo se da neprestano činimo dobro, makar najmanje. Rusija će biti spasena!

Rusija i Antihrist

Velika divjejevska tajna je proročanstvo baćuške Serafima Sarovskog o sudbini Rusije poslednjih vremena.Ovaj umni biser dar je Presvete Bogorodice sarovskom podvižniku i čudotvorcu za njegov molitveni podvig i služenje Hristu! On je blagoslovio budućeg divjejevskog dobrotvora Nikolaja Aleksandroviča Motovilov da govori o opasnostima koje prete Rusiji u budućnosti! Starcu je otkriveno da tajna bezakonja (svetska zakulisa) ubrzano napreduje. Umesto Carstva Nebeskog, ljudima obećava zemaljski naučno – tehnički progres i civilizaciju. Idolatrija palog ljudskog razuma i zlatnog teleta širi se i u Rusiji. Naime, ubogi Serafim otkriva Motovilovu da na Rusiju, Čuvarku Božanskog Poretka, koja brani Dobro od Zla, Carskom Vlašću, po Milosti Božijoj, ide tamni oblak evropskog bezbožništva. Deo naroda prima otrov liberalizma i plotskih mudrovanja zapadnih jeretika i time navlači na Rusiju Božiji gnev. Rusiji je mnogo dato i od nje se mnogo traži.

Rusija kao duhovna misija za čuvanje čistote Pravoslavlja, mora da se bori protiv tajne bezakonja! To je ruski eshatološki zadatak do kraja zemaljske istorije. Starac Serafim opisao je bogootstupništvo početka 19. veka kao širenje tajne bezakonja.

Mi znamo da će se njeno širenje završiti zacarenjem antihrista. Starac Serafim opisuje ga kao vaseljenskog mirotvorca, demokratskog diktatora iz Danovog plemena.

Devetog septembra 1831. godine starac je iscelio Motovilova, koji postaje njegovo duhovno čedo. Mladi Motovilov bio je često u Sarovu i vodio je dnevnik. Starac je Motovilovu predao pismo za Cara koji će doći u Sarov i Divjejevo. Ponavljao je da će Car koji njega ubogog proslavi, biti proslavljen od Gospoda! Kada dođe Carska porodica u Sarovsku pustinju i Divjejevski manastir, skupiće se više naroda nego klasja žita u polju.U sred leta pevaće Vaskršnji Tropar: Hristos Voskrese! Ali, posle velikih svečanosti, u Rusiji će biti takvo stradanje da će anđeli jedva uspevati da prime duše!

Proročanstvo se ispunilo u leto 1903. godine. Akt o kanonizaciji sarovskog čudotvorca potpisao je Car Mučenik, a pokrov za kovčeg sa svetim moštima izvezla je Carica Mučenica Aleksandra. Car Nikolaj i Veliki Kneževi nosili su na svečanim litijama u Sarovu kovčeg sa svetim moštima.

Starčeva duhovna učenica, prozorljiva Paša ( shimnica Paraskeva) doživela je proslavljenje baćuške Serafima. Divjejevskim sestrama jurodiva starica je govorila: »Evo, ide nam Sveti Car Mučenik i Sveta Carica Mučenica!» Car i Carica došli su u Serafimo-Divjejevski manastir posle svečanosti proslavljenja Prepodobnog u Sarovskom manastiru.Paša je držala fotografiju Carske Porodice sa svetim ikonama. Bila je tako stara da su je kelijnice monahinje spuštale da napravi zemni poklon pred fotografijom budućih mučenika! Monahinje su zabeležile Pašine proročke molitve:»Sveti Carski Mučenici molite Boga za nas!»

Car je znao da ga kod udovice Nikolaja Motovilova čeka pismo starca Serafima! Blagočestivi poklonici želeli su da čuju jurodivu staricu Pašu Sarovsku. Igumanija je naredila da se oko Pašine kelije postave stolice za Cara i Caricu sa pratnjom.

Starica je predložila da se svita udalji. Caru i Carici rekla je da sednu na zemljani pod uboge kelije.Rekla im je da će Hristovi neprijatelji započeti rat; Uoči ruske pobede pašće Carski tron i Carska porodica će postradati. Carica je plakala,a Paša je dodala:»Evo platno za ptića Carevića koji će se roditi. Da znate da će sve to biti. Molite se Bogu i ne očajavajte».

Prepodobni Serafim govorio je da će do rođenja antihrista u Rusiji biti dugi rat i užasna revolucija koja prevazilazi svako ljudsku predstavu.

On je živeo u dobrovoljnom zatvoru, tišini i molitvi. Hiljadu dana i noći molio se na kamenu u sarovskoj šumi. Starčevo srce,očišćeno od strasti udostojeno je proročkog dara. Kao savremenik masonske francuske revolucije, starac Serafim je ponavljao da se svi ratovi u istoriji ne mogu meriti sa paklenim strahotama onoga što će se desiti u Rusiji! Postradaće najbolji ruski ljudi verni Bogu i Caru, dušmani će razgrabiti i uništiti manastire i crkveno blago, oskrnaviće hramove, domove i imanja blagočestivih, proliće se reke ruske hrišćanske krvi. Ali, Gospod će pomilovati i putem stradanja proslaviti Rusiju!

Svetski rat i revolucija trajaće oko deset godina. Starac je prorekao da će se u Rusiji rušiti crkve i krstovi! Kabalistička petokraka zameniće krst! Baćuška Serafim govorio je da će njegova plot počivati u Divjejevskom ženskom manastiru, a ne u njegovoj Sarovskoj pustinji! 1991. godine iz Muzeja ateizma u Sankt Peterburgu njegove svete mošti vraćene su Moskovskoj Patrijaršiji. Iz Sankt Peterburga, kroz Moskvu, drevne velikokneževske gradove, prošla je svenarodna litija sa svetim moštima, ...ali do Svetog Serafimo-Divjejevskog manastira baš kao što je prorekao baćuška!

1927. godine, Sarovski manastir pretvoren je u specijalnu dečiju koloniju. U smutno vreme revolucije, milioni dece ostali su bez roditelja. Poginulih, deportovanih u Gulage, streljanih od boljševičkih vlasti! Sovjeti siročad vaspitavaju u novom bezbožnom duhu. Pred rat, nekadašnji Sarovski manastir pretvoren je u vojnu fabriku koja proizvodi municiju za čuvenu kaćušu.Od dvadesetih godina prošlog veka, monasi su mučeni, ubijani i zatvarani, a manastirski hramovi su postepeno srušeni.Hram posvećen Prepodobnom Serafimu, sagrađen oko njegove kelije i osveštan 1903. godine pretvoren je u gradsko pozorište!

Pedesetih godina, vojna fabrika (manastir) pretvara se u tajni nuklearni centar, a grad Sarov sasvim je zatvoren i okružen vojskom. Tu se do danas razvija kosmički i nuklearni program, odbrambeni štit Rusije. Sarov je izbrisan iz svih mapa i dokumenata. Imao je nekoliko šifrovanih imena od kojih je najpoznatije Arzamas 16. Ruševine hramova i monaškog groblja su pokrivene asfaltom.

Starac Serafim prorekao je razaranje Sarovskog manastira i procvat divjejevske obitelji koju je sama Presveta Bogorodica označila kao svoje poslednje imanje na zemlji do Strašnog Suda. Veličanstvena obnova Divjejevskog manastira krunisana je povratkom moštiju Svetog Serafima u Sveto - Trojicki hram. Danas one počivaju baš tamo gde je označio starac na svojim crtežima budućeg manastira!

Eshatološka sudbina Rusije vezana je za starčevo proročanstvo o Svetoj Kanavki. To je staza kojom je Presveta Bogorodica ogradila svoj Vrt, svoje Poslednje četvrto imanje u vaseljeni do Strašnog Suda! Presveta Bogorodica dala je sarovskom čudotvorcu molitveno pravilo za divjejevsku obitelj.Starac je govorio da će antihrist svuda proći ali kad dođe do Svete divjejevske Kanavke biće nemoćan. Ona se do nebesa proteže. Sveta Kanavka je 2003. godine obnovljena po starim nacrtima.

«Sveta proizvodnja i potrošnja» antihrišćana dovodi na vaseljenski presto «mirotvorca» i demokratskog diktatora, kojeg Pravoslavlje prepoznaje kao antihrista!

Antihrist će zacariti u Jerusalimu i biće iz kolena Danova, rođen veštačkim putem. Rusija će se obnoviti kao ogromni okean naroda o kojem, po rečima Svetog Serafima, Gospod kroz usta svih svetih od drevnih vremena govori: Nepobedivo i strašno biće carstvo sveslovensko i rusko.

Sveti Serafim govorio je da svi koji se zalažu za ostvarenje materijalnog zemaljskog «raja», vode otvoreno ili tajno rat protiv Hrista i njegove Crkve. Racionalistička i materijalistička doktrina kao antihrišćanst vo postepeno će dovesti do rastakanja hrišćanstva u svetu. Na kraju će zacariti Antihrist kao vaseljenski car. On neće kontrolisati obnovljenu Rusiju sa kojom će se ujediniti neke države u Aziji.

Kada Rusija bude imala sto osamdeset miliona stanovnika javiće se sin bezakonja, antihrist. Pre njega biće održan Osmi vaseljenski sabor sa ciljem objedinjenja svih Svetih Crkava pod Pokrovom Gospoda našeg Isusa Hrista Žiznodavca i poslednje anateme masonerije i svih njenih pipaka, partija koje hoće da ostvare raj na zemlji bez Boga. Pod maskom humanizma i filantropije, sa ciljem ostvarenja sveopšteg mira, ravnopravnosti, blagostanja i sreće za sve, vaseljenska masonerija je prigrabila zlato i moć. Licemerjem i silom hoće da podčini ceo svet vaseljenskom caru, čovekobogu antihristu.

Satana, prvi revolucionar, svrgnut je sa nebesa.Taj knez tame obećava raj na zemlji. Gospod poziva da kroz ispunjenje Božijeg zakona stičemo blagodat i spasemo dušu u večnosti. Carstvo Nebesko javlja se u našoj duši kao radost i mir u duhu svetome.

Jevreji i Sloveni su dva naroda izabrana za zavetne i sudbinske zadatke u istoriji sveta. .Ali, budući da su Jevreji odbacili istinitog Mesiju,Hrista, Bog ih je rasejao po celom svetu. U vreme Antihrista mnogo Jevreja obratiće se Hristu, Shvatiće da su čekali lažnog mesiju po rečima Gospoda:»Ja sam došao u ime Oca i ne primiste me, a kada drugi dođe u svoje ime primićete ga.»

Sloveni su bogoizabrani narod koji će do Strašnog Suda sačuvati Pravoslavlje, kao istinitu veru u Boga.Sloveni neće priznati Antihrista za vaseljenskog cara i Mesiju i zato će od Boga biti nagrađeni. Četvrti Udel Presvete Bogorodice, Serafimo-Divjejevski manastir, biće čudo iz kojeg će Gospod obasjati svetlošću Istine i Pravde Pravoslavlja ceo svet! U poslednje vreme, Bog će privremeno vaskrsnuti starca Serafima, za vaseljensku propoved pokajanja. Ličiće to na vaskrsenje sedmorice efeskih mladića, koji su pokazali čudo nevernim Tomama mlade Vizantije!

Posle starčevog preseljenja u večnost...

Dvorska dama A.F.Tjutčeva piše u svom dnevniku: »...Imperatorka (Marija Aleksandrovna, supruga Imperatora Aleksandra Drugog, govorila o proročanstvu jednog otšelnika iz Sarova (Starca Serafima) velikom knjazu Mihajlu Pavloviču, o smrti njegove kćeri, njegovoj sopstvenoj smrti i o smrti Imperatora Nikolaja.

Veliki knjaz Mihail nikada nije hteo da otkrije šta mu je predskazano o deci Imperatora Nikolaja Prvog, ali bilo je jasno da je to nešto zlokobno. Govorio je da će strašnu tajnu reći samo Carici, ali je umro.Odneo je tajnu u grob!.

1856 godine, prvog januara, Tjutčeva piše:»Poslala sam Carici malu ikonu starca Serafima. Ja verujem u silu molitve Svetomu. Verujem da on posebno štiti Imperatorku o kojoj je govorio pre njenog dolaska u Rusiju!

Serafim je govorio da će ona biti blagodatna, mati celoj Rusiji i Svetoj Pravoslavnoj Crkvi.»

Proročko pismo za Nikolaja Drugog

17-19. jula, 1903. godine svi članovi Imperatorskog doma učestvovali su u proslavljenju Svetoga Serafima u Sarovskoj pustinji.

Monahinja Divjejevske obitelji Serafima pamti kako je Car stigao u Divjejevo:»...Pošli su kod Elene Ivanovne Motovilove. Car je znao da ona čuva pismo koje je Sveti Serafim predao Nikolaju Motovilovu. Sveti je tada rekao :

«Ti nećeš, a tvoja žena će doživeti kad u Divjejevo stigne cela carska porodica. Car će doći kod nje. Neka mu ona preda ovo pismo.» Starac Serafim je rekao da je pismo za četvrtog cara koji dođe u Sarov. Starac je to govorio u vreme cara Nikolaja Prvog.(sledi vladavina Aleksandra Drugog, zatim Aleksandra Trećeg, četvrti Car beše Nikolaj Drugi.)

Kćerka vladike Serafima Čičagova (napisao Letopis Serafimo-divjejevskog manastira) Natalija Leonidovna govorila je kako je Car Nikolaj primio pismo od Elene Motovilove. Položio ga je sa strahopoštovanjem u džep na grudima.Kad se vratio u igumanski dom pročitao je pismo i gorko zaplakao.Cara su tešili rečima:»Baćuška Serafim je Sveti ali i on može pogrešiti .»

Iguman Serafim Kuznjecov, učesnik sarovskih svečanosti 1903. godine, napisao je: « Prepodobni Serafim napisao je pismo Caru kome je suđeno da dođe u Sarov i Divjejevo. Sadržaj pisma ostao je tajna.Jasno je da je sveti prozorljivac video budućnost i nastojao da ukrepi Cara u veri. Svetom Serafimu bilo je važno da budući Car shvati da se ništa ne dešava slučajno, već po Božijem promislu, da ne bi pao u očajanje kada dođe strašni čas da ispije čašu stradanja.

izvor




vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu