Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Boris Aronovič - Ja sam ono sto mislim o sebi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Boris Aronovič - Ja sam ono sto mislim o sebi

Počalji od vivijen taj Pon 16 Dec - 11:23:46



Boris Aranovič je osnivač i direktor Univerziteta za bioenergetske probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti alternativne medicine. Godine 1991. je pozvan da radi kao predavač u Institutu za alternativnu medicinu u Stokholmu, Švedska, gde se i sada nalazi. Sa ženom Ivonom je stvorio Centar čovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajući unutrašnje rezerve organizma" je osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi se ne drže samo u Švedskoj, već i u drugim zemljama (Finska, Norveška). Metode B. Aranoviča su jedinstvene i zahvaljujući njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljšaju zdravlje.

U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste, pozvan je da drži kurseve u Južnoj Americi i Nemačkoj. Obrazovanje: Elektrotehnički institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je završio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i medicinski kurs na Institutu za pedijatriju. Vršio je mnoga istraživanja na katedri za fiziologiju Instituta za fizičku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izložio u radu "Psihofiziološka i funkcionalna karakteristika uticaja metode biokorekcije na čovekov organizam". Knjige B. Aranoviča: "Terapija pomoću misli" - Stokholm, 1995. i "Budi gospodar svog zdravlja"- Stokholm, 1997. su izazvale ogromno interesovanje mnogobrojnih čitalaca.



Put misli

Ako zamislite krišku limuna, posle nekog vremena, u ustima će se pojaviti pljuvačka. Kao što vidite, misli su izazvale fiziološke promene u obliku stvaranja pljuvačke. Ili, na primer, dok se sećate nekog značajnog događaja iz vašeg života, srećnog ili nesrećnog, srce može da počne brže da vam kuca, može da vam se promeni pritisak, da vam se prošire ili skupe zenice. To je, takođe, uticaj misli na fiziologiju. Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom i šalje ih u malu oblast mozga – hipotalamus. Hipotalamus pamti sva emocionalna preživljavanja, među njima i stresove, i upravlja hipofizom, koja reguliše rad celog endokrinog sistema, koji stvara hormone. Hormoni utiču na sve životne funkcije organizma, među njima i na krvne sudove, koje širi ili skuplja. Osim toga, hipotalamus učestvuje i u upravljanju imunobiološkim sistemom. Imunobiološki sistem je prirodna zaštita organizma, namenjena uništavanju naših "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba, zloćudnih ćelija. Negativne emocije prvenstveno menjaju količinu hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabilizujući faktor praktično za sve sisteme organizma: želudačno-crevni trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Među poznatim hormonima navešću adrenalin, estrogen, kortizon. Na primer, nedostatak kortizona dovodi do sledećih poremećaja: čir u želucu, kožna oboljenja, tromnoflebitis (upala vena), problemi sa težinom i dr. Osim toga, narušavanje hormonske ravnoneže utiče na štitnu žlezdu, što ponovo izaziva psihičku destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug. Ortodoksna medicina prilikom lečenja često pokušava da nadoknadi nedostatak hormona. To pomaže samo neko vreme, a zatim stanje može da se pogorša, jer se organizam navikava na "dodatke" i žlezde se "ulenje" i proizvode još manje hormona. Negativne emocije preko hipotalamusa takođe slabe imuni sistem i čine da organizam postaje prijemčiv za "neprijatelje", među
njima i ćelije raka.


Rad podsvesti

Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo ću se više zadržati na radu naše podsvesti. Podsvest upravlja svim životnim procesima: mi ne mislimo kako da se reguliše krvni pritisak, na stvaranje želudačnog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to svest. Većina naših svakodnevnih poslova se obavlja, takođe, podsvesno, na primer hodanje, šivenje, upravljanje automobilom. Svest, naravno, takođe, upravlja telom - mi svesno
podižemo ruku, ili pokrećemo glavu, ili svesno nešto govorimo. Ali postoji, takođe, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde molim za posebnu pažnju.

Svest i podsvest: emocije i slike

Postoje, da tako kažemo, vratanca između svesti i podsvesti. Kroz njih se vrši uzajamno delovanje svesti i podsvesti. Kada smo zamišljali limun i izazvali lučenje pljuvačke, to je bilo delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada nešto osećamo intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I što su više otvorena "vratanca" veće je uzajamno delovanje. Otvaranje vratanaca reguliše se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija. Desna dominira kada se čovek bavi stvaralačkim radom, kada misli u slikama.

Emocije dovode, takođe, do aktiviranja desne polovine mozga. Uticaj na "vratanca" je sledeći: što je aktivnija desna polovina "vratanca" se više otvaraju, što je aktivnija leva polovina mozga ona se zatvaraju. Drugim rečima, otvaranje vrata u podsvest je mogućnost otkrivanja unutrašnjih rezervi organizma. Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje omogućavaju razvoj stvaralačkih sposobnosti i drugih čovekovih mogućnosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i dublje pronicanje u podsvest. Čitaocu sada mora biti razumljivo da svaka misao ispunjena emocijama lakše dolazi do podsvesti i, prema tome, snažnije utiče na telo. Setite se nekog događaja u životu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osušila usta. Eto vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela. Isto se događa i kad mislimo u slikama.

Slika, takođe, otvara "vratanca", utoliko više ukoliko je slika sjajnija. Na primer, slikovito sećanje na neki tragičan događaj prouzrokuje hlađenje ruku i nogu. Ili, slikovito sećanje na erotski događaj može da izazove uzbuđenje. Negativne misli, nespokojstvo, preživljavanje, strah, sve su to svojevrsne emocionalno obojene misli. I, takođe, vrlo često slikovite. Recimo, takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda kao jako osećanje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi svoj "crni" posao i u toku vremena može da dovede do ozbiljnih oštećenja u organizmu. Jasno je da jača emocija jače "udara" telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam pomoću sistema samoregulacije može da se oporavi. Emocija, koju dugo nosimo, bez obzira na to što je slaba, podriva organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, takođe, treba praviti razliku među ljudima. Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su osećajniji, senzitivniji, ali i podložniji uticaju negativnih misli i
emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji za život usled boljeg kontakta sa podsvešću i mogu brže da pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog mišljenja. I obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u organizam i u skladu sa tim usporen je i proces oslobađanja od njih.

Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz čovekovog lica. Obratite pažnju na lica zlih, rđavih ljudi - ona tačno odražavaju unutrašnje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihički nestabilne ljude karakteriše brz hod, odsečni pokreti. Ljudi puni straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutrašnje želje da se sakriju. Na taj način telo se izražava mislima, preko ideomotornih impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme mišljenja. Nije teško dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom mozga to izražavanje jače. Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, što je veoma važno, jer je povezano sa otkrivanjem unutra.njih rezervi organizma pomoću upravljanja sopstvenom energijom.


Dejstvo misli na daljinu

Da li ste nekad razmišljali o tome, dragi čitaoci, da kompjuter ima mnogo zajedničkog sa našim mozgom? U kompjuter možemo da smestimo koliko hoćemo informacija i da ih zatim, po potrebi, izvlačimo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se čuvaju u memoriji računara - na disku, u kodiranom obliku. Isto se dešava i u čoveku.

Vi već znate da čovek nije samo fizičko telo, nego i energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu različitih učestanosti koje nose informacije o svemu u čoveku. Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog čoveka. Vaše oči, kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog čoveka ka bioinformacioni objekat i šalju tu informaciju u kodiranom obliku u jednu od memorijskih ćelija. Zatim, kada budete hteli da se setite tog čoveka, informacija o njemu se izvlači iz ćelije i ponovo pretvara u lik. Dubina pamćenja zavisi, pre svega, od interesovanja, koje je taj čovek u svoje vreme izazvao kod vas. Jer je interesovanje, takođe, emocija, koja, takođe, pojačava efekat. Isto se odnosi i na pamćenje predmeta.

Svi predmeti, i uopšte sav materijalni svet, imaju svoje biopolje, svoje frekvencije. I sada smo došli do nečeg vrlo važnog. Ako ste se setili nekog čoveka ili predmeta i ako ste ga predstavili sebi, pred vama se neće pojaviti samo lik, već i biopolje tog čoveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono će vršiti energetsko dejstvo na vas. Sećate li se primera sa tragičnim događajem? Tako se, sa bioenergetske tačke gledanja, to objašnjava time što pri sećanju na tragični događaj stupamo u kontakt sa biopoljem tog događaja ili sa njegovim frekvencijama, a one utiču na naše biopolje, pa time i na naše telo. Isto je i sa erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvučen iz ćelije deluje na nas, mi takođe delujemo na njega. U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi: "Ako u nekoj tački u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog objekta (na prlmer čoveka), u toj tački se javlja blopolje tog objekta, koje ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima i
telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da bi se izvršio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli je utoliko jače ukoliko su one jače emocionalno obojene, što je više čovek koncentrisan na njega.

U trenutku zlobe čovek povećava snagu delovanja misli nekoliko puta. Svako od vas je, verovatno, osetio u životu delovanje ljutitog čoveka, koji se nalazi u blizini. Takva osećanja se mogu osetiti i kada se nalazite daleko od čoveka koji vam želi zlo. Razlika je samo u tome što u tom slučaju nećete shvatiti odakle vam takvo osećanje. Čovek, koji na vas misli sa ljubavlju i poštovanjem, slaće vam isceljujuću energiju. Na taj način se među nama, ljudima, stalno obavlja energoinformaciona razmena.


Misaoni obrasci

Delovanje misli se razlikuje među sobom. Postoje prosta misaona dejstva, kada jednostavno mislimo o čoveku s ljubavlju ili ljutito, ali naša misao ne nosi nikakvu informaciju i složena misaona dejstva, kada mi ne samo što mislimo o čoveku, nego mu i želimo nešto. Na primer, možemo da želimo čoveku da uspešno položi ispit ili da ozdravi. To će već biti složeni misaoni obrazac, tj. naše misli prenose informaciju, isto kao prilikom emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usađuje u biopolje čoveka na koga mislimo i stvarno počinje da pomaže ili da nanosi štetu, u zavisnosti od želja onoga ko ih emituje.

Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da žive u prostoru, što zavisi od toga kolika je bila koncentracija i koliko je bila emocionalna prilikom njihovog formiranja. Na tom polju su interesantne praktične vežbe učesnika na mojim kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne terapije. Učesnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim počinju da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim učesnicima se dešava da kuglica sasvim odleti. To se dešavalo, po pravilu, kod jakih učesnika, koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevši do drugih vibracija u prostoru, napustila domaćina koji ju je stvorio. Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja složenih misaonih obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva. Zamislite da pesimistički mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci dospevaju u prostor i, pošto tamo požive neko vreme, počinju da deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih,
optimističkih misli privlače pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako ne verujete u sebe, vi, takođe, formirate misaoni obrazac o svom neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno dejstvo. I taj misaoni obrazac se usađuje u biopolje vaših poznanika i rođaka i izaziva kod njih osećanje da vi ne verujete u sebe i oni će se u skladu sa tim ponašati prema vama.

Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usađujemo i u omotač biopolja predmeta. U tom slučaju, stepen uzajamnogn dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od sinhronizacije naše energije i energije predmeta. U svakom slučaju, dolazi do uzajamnog dejstva u većem ili manjem stepenu i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se nahrane našom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su negativni? ...Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najjače voda. Trudite se, takođe, da za vreme jela budete dobro raspoloženi. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne emocije, vi ćete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i ostali predmeti, upija psihičku energiju.


Ja sam ono što mislim o sebi

Svaki čovek nosi u sebi lik samog sebe, počevši od fizičkih podataka do umnih sposobnosti. Na primer, čovek može smatrati da je zdrav ili bolestan, lep ili ružan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih detalja. Drugim rečima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna da ono što on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju dugo nosimo u sebi, ali vi već znate da misli koje dugo nosimo prodiru u podsvest i odatle utiču na organizam. To je tako sa fiziološke tačke gledanja. A sa bioenergetske tačke gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket "programa" o samom sebi po kome živite. Ako smatrate da ste slabog zdravlja, tako će i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam bolesni bubrezi, organizam će odraditi taj "program" šaljući stalno ideomotorne impulse na bubrege i oni će kroz izvesno vreme stvarno postati bolesni.

Često se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji, grdeći dete, i ne podozrevajući slali u njegovu prijemčivu podsvest informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u podsvest ili, što je isto, u biopolju i počinju da deluju na organizam na taj način da posle izvesnog vremena dete i nosi te osobine kroz ceo život. "Pomoć" u skladištenju negativnih programa često pružaju rođaci izjavama kao što su: "Imaš loš vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o zdravlju vrše nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se komplikovano leči", ili "To je za ceo život".

Često sam radio sa pacijentima koji su bili ubeđeni da imaju neku bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U slučajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da simptomi te bolesti nestanu samo pomoću uklanjanja programa o bolesti. Većina onih koji su izlečeni na taj način, govorila je da je to neko čudo. U stvari, nema nikakvog čuda, jednostavno, posle uklanjanja programa, mozak prestaje da šalje ideomotorne impulse o bolesti i simptomi nestaju.

Ono što čovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo na zdravlje, već i na druge oblasti života. Ako vi sebi izgledate nespretni, nezgrapni, nevešti, bojažljivi, takva predstava o sebi će vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog čoveka. Ako mislite da je suviše teško zaraditi mnogo para, nikad vam se neće ukazati šansa da poboljšate svoje finansijsko stanje.

Predstava o sebi vrši odlučujući uticaj na ceo čovekov život. Zato, prvo što treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno mišljenje o sebi.

Govoreći o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam da pokažem čitaocu koliko ozbiljno mogu da naškode zdravlju i životu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnoštva negativnih misli, prikazao sam samo neke od njih. Međutim, i druge misli slične opisanim stvaraju negativne programe i nanose štetu čoveku u ovoj ili onoj meri.


Uticaj misli na sudbinu

Naša sudbina - to je sve što nam se događa od detinjstva do smrti. Svi mi želimo da ti događaji budu povoljni: dobra porodica, ljubav, uspešna deca, interesantna profesija, dobri odnosi na poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od čega sve to zavisi?

Svakako da spoljašnji uslovi, društvena sredina, naše okruženje utiču na neki način na našu sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina, koja može da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo mi smo uzrok onoga što nam se događa u životu. Ta teza, na prvi pogled, ruši uobičajeni način mišljenja. Jer je većina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme prebacuje na druge. Pa iako takav način mišljenja ne samo da ne pomaže da se razreši problem, nego čak donosi razočarenja, ljudi nastavljaju da žive u stereotipima, koji koče njihovo napredovanje. Dok čovek ne shvati da su njegove misli programi koji funkcionišu, da oni određuju njegovu budućnost, njegovu sudbinu, on neće uspeti u životu. Pokušaću da na primerima pokažem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja.

Zamislite sledeću situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju ponudu baš za taj dan. Vi treba da izaberete kuda ćete otići. I vi birate prvo, planirano, bez obzira na to što vam je drugo interesantnije. Po pravilu, ljudi u sličnim situacijama postupaju baš tako. Zašto? Stvar je u tome što ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni obrazac izleta sa slikama odmora, čistog vazduha, šume, pecanja. Taj misaoni obrazac je prodro u vašu podsvest, pripremio vaš organizam za odlazak na izlet, ovladao vašim bićem i sada je teško bilo šta promeniti. A ako se menja, naići će se na veliko naprezanje tela. Sa bioenergetske tačke gledanja, planirani izlet je zapisan u obliku informacije ili programa u čovekovo biopolje i ta informacija sada utiče na telo.

Sve naše misli, naročito one emocionalno obojene, utiču na naše dalje ponašanje i postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi, na primer, raspravljate o cenama, kako je postalo teško živeti, kako je malo para, da one nisu dovoljne za život. Što češće učestvujete u takvim raspravama, vaši misaoni obrasci "život je težak", "nedostaju mi pare" itd. postaju sve jači. Zatim, te misli prodiru u podsvest i upisuju se u vaše biopolje i počinju da žive svoj život, odražavaju se na vaš život i stvaraju realnost u kojoj vam stvarno nedostaje novac, u kojoj vaš život stvarno postaje težak.

Uzrok neuspeha u životu je pesimizam i samoprogramiranje. Devojka, koja želi da se uda, a misli da je ružna i nesposobna, teško će uspeti da se uda, zato što ona emituje taj "program" i ne izaziva interesovanje mladića koji je okružuju. Poslovni čovek koji je započeo neki posao i koji mnogo razmišlja o teškoćama i mogućim neuspesima osuđen je na neuspeh. Uzrok tome je što negativno samoprogramiranje utiče kako na njegove postupke tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom.

Sećam se da mi se, početkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio jedan poslovni čovek čiji su se poslovi razvijali jako loše i imali su tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da utiče na okruženje da bi ponovo uspešno poslovao. Rekao sam mu da njegov posao zavisi od njega, ne od okruženja. U toku razgovora se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopšteno, ne konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih grešaka.

"Programi" naših misli, koje se usađuju u podsvest ili biopolje, rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni čovek je suviše sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima i njegovo opšte raspoloženje je bilo pesimističko. Počeo sam da radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan i razradili ga do najsitnijih detalja. Zatim sam mu održao nekoliko individualnih seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, javili su se prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle još jednog meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu i on je kasnije postao jedan od najuspešnljlh poslovnih ljudi u Petrogradu. Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su i dalje uspešni. On
smatra da je naš prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom životu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba obratiti pažnju na najpozitivniji momenat - ogromnu želju da se promeni situacija. I na tome hoću detaljnije da se zadržim.

Vi se sećate da su naše misli snažne kada su emocionalno obojene. Želja je jaka emocija, motivacija, ona čini da naše misli budu snažne i uz pozitivno mišljenje dovodi do uspeha. Često se dešava da čovek pokušava da reši neki problem, ali ne uspeva zato što se negde na dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak želje. Čovek često ni sam nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer, neki ljudi ne mogu da nađu posao ne zato .to je to nemoguće, nego zato što podsvesno ne žele da rade. A to utiče i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne žele da ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se nalaze u tom stanju. Oni nešto dobijaju time: pažnju bližnjih, onih koji ih okružuju, socijalnu i materijalnu pomoć itd. Kada čovek ima mnogo želja - to je već aktivna životna pozicija, koja, uz pozitivno mišljenje, donosi čoveku uspeh u životu. Masa želja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog čoveka ogromno
biopolje, koje mu omogućava da dugo radi i da se ne zamara.

Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna životna pozicija je garancija dugovečnosti, što potvrđuju životi mnogih naučnika. Ako čovek nema želje - životna apatija, slabljenje organizma, sve se dešava naopako. Takvi ljudi češće boluju, zamaraju se na poslu, zato što rade bez želje i često doživljavaju neuspehe.

Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao novost koja me je u početku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije pušio, živeo je zdravim životom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, rođaci i prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam mogao da dođem sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio loš inženjer, on nije imao nikakva interesovanja u životu i radio je samo zato što je trebalo raditi. On nije imao želju da nešto promeni nabolje, nije imao životni impuls. A baš taj životni impuls nam je svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada može da se desi bilo šta ...

Neki čitaoci mogu da mi prigovore: a šta ako ja u životu nisam našao interesantan posao, nešto što mi je na duši? Šta ako bih hteo, ali nemam želja i stremljenja? Šta onda? Dragi moji čitaoci, i u tom slučaju sve zavisi od vas samih. U datom slučaju kakvim očima posmatrate svet. Na primer, dva čoveka su došla u šumu. Jedan je ushićen raznovrsnošću i lepotom drveća, naslađuje se mirisom šume i pevanjem ptica i napušta šumu srećan i pun snage. A drugi gleda na šumu kao na drvenu građu, sirovinu za nameštaj i papir i odlazi iz šume sa osecanjem dosade. Ili, recimo, živeći sa ženom možemo da vidimo njene pozitivne osobine i da ne obraćamo pažnju na njene mane. U tom slučaju čovek je srećan. Ali na istu ženu se može gledati i drugim očima, koncentrišući se na mane i patiti zbog toga.

Čovek je takav kakav je, a opažanja mogu biti različita. To se odnosi i na one ljude koji ne mogu da nađu interesantan posao. Opet sve zavisi od toga kakvim očima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti on je morao da radi kao čistač. Sasvim na početku taj posao je kod njega izazvao negativna osećanja i nezadovoljstvo. Ali pošto je shvatio da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadržajem. Evo odlomka iz knjige: "Kroz pola sata ja sam već znao da treba raditi tako da mi gomila đubreta ne zaprlja karakter zauvek. Počeo sam da čistim ne odvod za đubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa đubretom nego svoje bolesti. Nisam čistio pod nego svoju sudbinu, nisam odvajao organsko đubre od neorganskog, nego svoje grehe iz duše. Sa oduševljenjem sam čistio levi bubreg i jasno osećao kako on prosto podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre...
Na kraju sam se tako oduševio i zavoleo taj posao da sam počeo ozbiljno da razmišljam da li da on postane moja profesija."

Ovaj smešni primer pokazuje da se svaki posao može ispuniti smislom i sadržinom i da se u njemu može naći interes. Sve zavisi od čoveka.


Stvaranje idealnog lika

Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Sećate se, govorili smo o tome da svaki čovek nosi u sebi sliku - predstavu o sebi. I ono što on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako čovek promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona će posle nekog vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i čovek će početi da se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi?

Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve biste želeli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na primer, vi ste razdražljivi, agresivni, vi se bojite budućnosti, vi zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih zamenite suprotnim. Počnite da stvarate novi lik sebe, kao vajar, dodajući postepeno sve nove i nove detalje. Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, uključite prijatnu muziku, opustite se, zatvorite oči i počnite da zamišljate sebe sa novim osobinama, na primer: vi uopšte niste razdražljivi, mirno reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, što je moguće detaljnije, kao da vi već jeste takvi, a ne da želite da budete. To je veoma važno! Utrošite na to 15-20 minuta.

Sledećeg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upošte ne bojite budućnosti, naprotiv, gledate na budućnost sa velikim optimizmom i očekujete pozitivne promene. Predstavite, što je moguće jasnije, da vi već jeste takav optimista. Sledeći put dodajte novu osobinu. Možda će vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana. Možda će biti potrebno da se vraćate na tu osobinu. Baš onako kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj lik. Trudite se da idete sa tim likom, uživite se u njega, bilo gde da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod kuće, dotle dok on ne postane vaša stvarnost.

Veliku pomoć u prodiranju lika u podsvest čine vežbe. Ovde se dobija dvostruka korist. S jedne strane, vežbe će pomoći idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane, idealni lik sam pomaže da se održi koncentracija pažnje pri stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotrićemo oba slučaja.

U prvom slučaju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski ulazimo u stanje transa i naša je podsvest otvorena. U isto vreme, možemo da "držimo" u glavi idealni lik, tj. da zamišljamo da smo takvi kakvim želimo da se vidimo i, zahvaljujući otvorenim "vratancima" u podsvest, taj lik se tamo učvršćuje. U isto vreme, lik pomaže da pažnja bude skoncentrisana zato što, kada postoje dva objekta, na koja obraćamo pažnju, u mozgu nema mesta za druge misli koje, po pravilu, odvlače pažnju. To je poznati psihološki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.

Želim da vas još posavetujem: kada budete stvarali idealni lik potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica, hod, držanje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da osetite ponos što ste takvi. Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim učenicima, koji su prošli moj kurs, među ostalim pitanjima bilo je i :"Kako stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najviše mi se dopao odgovor jednog učenika: "Ja jesam sada idealan lik."


Rad sa simbolima

Treći pravac je rad sa simbolima. Prvo, šta je to simbol? Setite se nekog jako emocionalno obojenog događaja, koji ste doživeli. Na primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim čovekom i za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na to što niste obraćali pažnju na muziku, kasnije, posle mesec dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste čuli tu melodiju uvek biste se setili tog susreta. Drugim rečima, muzika je bila asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Može se navesti mnogo sličnih primera. Šta se u tim slučajevima događa?

Kao što čitaalac već zna, svaki emocionalno obojeni događaj dovodi čoveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Baš u to vreme, čovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se
smešta duboko u podsvest, čuvajući i druge asocijativne veze sa tim događajem, zahvaljujući kojima je ona uspela da se ugnjezdi u mozgu. Ona je postala simbol. Koristeći taj fenomen, možemo preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u našem slučaju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada hoćemo da se reprogramiramo, najbolji i verovatno jedini način da se to uradi je da se prodre u podsvest "doskočivši" joj. Rad sa simbolim je jedna od tih metoda.

Dakle, prvo birate "program" koji želite da smestite u podsvest. Recimo, čovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno poveća i ojača. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara tom cilju. Ja preporučujem da se u tom slučaju koriste
geometrijski simboli. Stvar je u tome što geometrijska figura nije samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zrače enrgiju, neki više, neki manje. Geometrijske figure su, međutim, izvor naročitog, povišenog zračenja (čitalac je možda čuo za piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako utiče na čoveka i, u skladu sa tim, stvara jače asocijacije.

Pošto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami u sobi, niko ne sme da smeta, pustite muziku. Dakle, počinjete da "punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Počnite da igrate ulogu čoveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamišljajte da imate izvanredne sposobnosti, snagu, jasno mišljenje, da imate dovoljno znanja i mogućnosti da rešite sve životne probleme. Ovde treba misliti i zamišljati emocionalno, produhovljeno – biti stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "doskočiti" podsvesti, a ona, kao dete, ne razume razliku između fantazije i stvarnosti.

Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na simbol, ali neka vam sva pažnja bude upravljena na vašu ulogu. Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite isto to još 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to će vam otići ukupno 20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme, ali osnovnu pažnju koncentrišite na fantazije i emocije.

Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato što je podsvest prijemčivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra, čoveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i posle toga simbol je "napunjen". Dalje će već simbol raditi za vas.

On je - asocijacija sa željenom osobinom. Nacrtajte taj simbol na kartonu, uveličan u nekoliko primeraka, isecite ga i okačite na mestima gde ste najčešće: u spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu. Više nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja da utiče na vas, on je asocijacija sa vašim željenim ponašanjem. Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je da pogledate na simbol, ne misleći o njemu, i on će prodreti u dubinu vašeg mozga stvarajući osobinu koja vam je neophodna.

Naravno, na isti način treba raditi i sa drugim željenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikaže i igra uloga čoveka koji ima osobine koje mi želimo da imamo.
Možete da uzmete simbole koje želite. Ako imate više problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.


Izbacivanje negativnosti iz podsvesti

I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo efikasna. Ona se sastoji iz dva dela. U prvom delu vizualizujete, zamišljate jasno negativnost od koje hoćete da se spasete. Na primer, bojite se vožnje liftom. Zamislite sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah što je moguće jače. Zašto je ovo potrebno? Sećate se, svaka negativnost ima u podsvesti svoje "žarište". I kada zamišljate situaciju povezanu sa određenom negativnošću, to "žarište" se aktivira i oko njega se povećava energija. I tu energiju treba odstraniti.

Pošto ste zamislili aktivirano "žarište" udahnite duboko kroz nos, istovremeno zamišljajući da udisanjem izvlačite energiju iz "žarišta". Zatim, izdahnite kroz usta zamišljajući da je ta negativna energija, takođe, izašla kroz usta u prostor. Zatim, vizualizujemo kako "sagoreva" taj oblačić energije. Ovo treba ponoviti nekoliko puta. Pomoću ovog postupka mi, u izvesnom stepenu, smanjujemo delovanje "žarišta" lišavajući ga energije kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima. Na primer, neki čovek vas je uvredio. Zamislite tog čoveka i počnite da osećate uvredu, što je moguće jače. Posle toga, sprovedite opisani postupak.

U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva želite da bude. Takođe, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se vozite liftom i da se uopšte ne bojite, naprotiv, osećate radost i ponosni ste što ste se izbavili od tog straha. U primeru sa uvredom, zamislite čoveka koji vas je uvredio i zamišljajte da ne samo što niste uvređeni, nego ste mu zahvalni za pouke u životu, poštujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi potiskuju negativne i još više slabe "žarišta". Za oba dela nije potrebno više od 15-20 minuta i oni su utoliko efikasniji ukoliko je više emocionalno obojeno naše ponašanje.

Metoda se može primenjivati odvojeno za rešavanje bilo kakvih problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a među njima su i pušenje i alkoholizam.
Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije lišena mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan službenik pogrebnog preduzeća, 40 godina, od detinjstava je patio od mnogih strahova. Pokušao je razna psihoterapeutska lečenja, među njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo zemalja. Nikakvog poboljšanja. Kada mi je došao sa svojim problemom preporučio sam mu da primenjuje kod kuće ovu prostu metodu za likvidaciju "žarišta". Radio je 30 minuta svakog dana i jedanput mesečno dolazio kod mene radi korekcija. Rezultat je zaprepastio čak i mene. Posle mesec dana od strahova nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potrošio sam na razna lečenja više od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i skoro besplatno uspeo sam da izlečim sam sebe."


vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59067
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu