Srbija mentalno kontaminirana

Srbija mentalno kontaminirana


Srbija je poslednjih godina postala mentalno kontaminirana zemlja. Podatak da više od 300.000 ljudi u našoj zemlji ima neki psihički poremećaj jasno pokazuje da Srbi, usled hronične frustracije i straha kao načina života, sve češće postaju tempirane bombe, koje bi mogle da „eksplodiraju“ u svakom trenutku.

Rezultati najnovije međunarodne studije, u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, od toga 640 iz Srbije, pokazuju da u našoj zemlji 24 odsto stanovništva pati od psihičkih poremećaja vezanih za strah, paničan strah ima svaki deseti stanovnik, a posle NATO bombardovanja čak 18 odsto osoba ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.


Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da su mentalni poremećaji od 1999. godine porasli za 13 odsto i taj trend se nastavlja. Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija, agresija, nasilje i suicid, kao i rekordna upotreba lekova za smirenje.


- Ne morate ni da budete stručnjak da biste uvideli da mentalno stanje nacije nikada nije bilo gore. Ranije su još postojali optimizam i nada da će se stvari promeniti nabolje, ali sada je apatija potpuno zamenila veru u bolje sutra – objašnjava psiholog Aleksandra Janković.

Ako smo po visini mesečne zarade na samom evropskom dnu, a među vodećim kada su u pitanju oboleli od karcinoma, broju izbeglica i konzumiranju cigareta i alkohola, nije ni čudo što stručnjaci upozoravaju da je psihičko stanje nacije alarmantno.

- U zemlji gde je stepen nezaposlenosti prestao da se meri, imate armiju isfrustriranih i bezvoljnih ljudi. Frustracija se akumulira, potiskuje i vremenom stvara jak stepen agresivnosti. Zato je među srednjom generacijom sve više u porastu nasilje u porodici. To su do juče bili normalni porodični ljudi, koji su postali tehnološki viškovi, bez šanse da se prekvalifikuju. S druge strane, kod mladih je, u odsustvu perspektive i sistema vrednosti, agresivnost postala norma ponašanja – upozorava sagovornica „Novosti“.

Nekada smo se čudili američkim vestima ili filmovima gde čovek posle otkaza maltretira porodicu ili uzme pušku i pobije prolaznike.

- Nažalost, to je sada postala i naša stvarnost – konstatuje psiholog Zoran Milivojević. – Ljudi žive sa strepnjom i tremom pred onim što ih čeka. To je globalni fenomen, koji kod nas još nije došao do punog izražaja, jer smo devedesetih godina očvrsnuli i makar delimično se „vakcinisali“ protiv kapitalističkog stresa.

Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Srbi su samo u ovoj godini već popili 4,3 miliona kutija sedativa. Lekovi za smirenje u Srbiji su, inače, dugo među najtraženijima, pa se tako svake godine proda preko deset miliona kutija ovih medikamenata.

Stres je u Srbiji postao način života.

Po mišljenju stručnjaka, Srbi su „mentalno zapušteni“ i za pomoć se obraćaju tek kada dođu u najgoru fazu. Ljude je i dalje sramota da odu kod psihologa, dok se na Zapadu ovo ne razlikuje od odlaska kod zubara. Takođe, kada se u Srbiji sazna da neko koristi psihijatrijske usluge, ta osoba se šikanira, često ostaje i bez posla, prijatelja, oduzima mu se pravo da vaspitava decu…

Planetarni uspesi sportista bili su odlično sredstvo koje je lečilo frustriranost nacije zbog raznih poraza u prethodnih dvadeset godina. U poslednje vreme ulogu terapeuta Srbije preuzeo je Novak Đoković. Momenat kada Novak uz našu trobojku podiže pehar budi osećaj koji nam najviše nedostaje – ukus pobede.

- Ovo je veoma bitno, jer Novak predstavlja najbolji uzor mladima. Nažalost, većina devojaka i mladića Srbiju vidi kao močvaru, zemlju iz koje treba pobeći. A nisu više mračne devedesete, koje su dugo bile izgovor – upozorava Zoran Milivojević.

Svake godine u Srbiji se ubije nekoliko desetina tinejdžera, a procenjuje se da čak 150 puta više njih ima samoubilačke tendencije.

Pretprošle godine stopa samoubistva u Srbiji bila je 18 ljudi na 100.000 stanovnika, po čemu smo iznad svetskog (16) i evropskog (13) proseka. Vojvodina prednjači po broju samoubistava u poslednjih 20 godina, sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.

Izvor: Večernje novosti