Vesti o otkrivanju i čuvanju istorije u Srbiji

Kulič-grad, tvrđava podignuta u vreme Rimskog carstva, zaštićena kao nepokretno kulturno dobro, zarasla je u korov i šumu i niko je ne održava. Iako bi zbog burne istorije, koja se proteže od borbe za tron Rimskog carstva, pa sve do Drugog svetskog rata, mogla da bude prijemčiva za turiste, ali i za arheologe, do nje ne samo da je teško doći, već se od svojevrsne „prašume“ koja je okružuje gotovo i ne vidi.

Kulič-grad nalazi se na desetak kilometara od Smedereva, na ušću Morave u Dunav, a za njega ne znaju čak ni mnogi meštani susednih sela Kulič i Šalinac.
Kako navode istorijski izvori, utvrđenje je nastalo u doba Rimljana, najverovatnije kada se tu nalazio Limes, sistem utvrda koje su čuvale granice carstva. Za to nema pisanih dokaza, ali pouzdani su podaci da je tvrđava obnovljena u doba Justinijana početkom šestog veka, u ranovizantijskom dobu. Na ušću Morave sukobili su se i pretendenti na rimski presto Dioklecijan i Karin 285. godine, a prvi je izvojevao pobedu. Istoričari i arheolozi pretpostavljaju da je sukob bio većih razmera i da su u okolini tvrđave ostali brojni arheološki artefakti.

Oko utvrde, osim Dunava i Morave, bio je i sistem kanala koji su od ove pogranične postaje činili neosvojivo ostrvo. Ovakvu stratešku poziciju nisu propustili da iskoriste ni naredni vladaoci, pa se pouzdano zna da je utvrđenje bilo u funkciji i u doba despota Đurđa.

Kulič kod Smedereva

U Pašinom konaku u niškoj Tvrđavi, mestu na kome se nekada nalazio forum, centar antičkog Naisusa, radnici Javnog komunalnog preduzeća "Gorica" uništili su vrednu arheološku građu prilikom kopanja rupe za izgradnju - septičke jame.

Iskopavanje je započeto rano jutros i već do podneva bageri su napravili veliku rupu, duboku skoro 4 metra i isto toliko široku. Radnici su iz rupe vadili komade građevine koja se tu nalazila više od hiljadu godina, a izvađen je i veliki deo zida građevine iz antičkog perioda.

Po dolasku Tonija Čerškova, arheologa Zavoda za zaštitu spomenika, koji je u Tvrđavu došao na poziv Južnih vesti, radovi su obustavljeni.

- Ja sam šokiran. Ovo je skandal. Sve je uništeno. Oni sada ne mogu da vrate ovo u prvobitno stanje. To više niko ne može da vrati - kaže Čerškov.

U Gorici kažu da su radovi započeti iz nužde i da je to trebalo da bude samo privremeno rešenje.

- U četvrtak nam se zapušila kanalizacija a tu radi više od 200 ljudi. Odlučili smo da iskopamo malu rupu koja bi trebalo da bude samo privremeno rešenje. Čim smo videli šta su radnici pronašli, mi smo obustavili radove - kaže Branimir Jezdimirović, direktor JKP Gorica.

Ipak, novinari i arheolozi u Pašinom konaku zatekli su bager koji kopa, radnike koji rade, ogromnu rupu, komade antičkih građevina, gvožđe i blokove pripremljene za izgradnju septičke jame i nekoliko pokretnih toaleta, očito pripremljenih za montažu.

Iako je čitava Tvrđava pod zaštitom države, radovi radovi na iskopavanju započeti su bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika, saznajemo u ovoj instituciji.

- Meni je, kada sam stigao, u Gorici rečeno da su zahtev za dozvolu poslali "pre 20 minuta". Znači, oni su prvo započeli radove a onda tražili saglasnost. Zbog ovoga će protiv odgovornih lica biti podneta i krivična prijava - kaže Toni Čerškov.

Okrivljeni radnici

Nepoznati vandali oštetili su vredan mozaik na arheološkom nalazištu "Caričin grad" kod Lebana.

Srećom, prema procenama stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša, moćiće da se restaurira.

Ipak, problem Caričinog grada time neće biti rešen.

Lokalitet "Justinijana Prima", poznat kao "Caričin grad" potpuno je nezaštićen posle odluke Narodnog muzeja u Leskovcu, koji se decenijama stara o tom lokalitetu, da ukine jedino mesto čuvara na tom objektu.


Caričin grad

Ovo je malo starija vest, uveliko se radi na iskopavanju i istraživanju tog dela Niša, pošto mi je to na putu do posla, svakodnevno pratim dešavanja .
Dosta je i oštećeno tokom postavljanaj raznih cevi, nastaviće se izgradnja puta, ali će se pre toga ispitati grobnice kako su rekli..
..............................................................

Najnovije analize antropologa potvrdile su sumnje da je u grobnici u niškom naselju Jagodin Mala pronađen i skelet fetusa iz ranohrišćanskog perioda.

Za sada je utvrđeno da grobnica datira iz šestog veka. I dalje nije poznat pol deteta, kao ni uzrok smrti majke, ali bi dalja ispitivanja trebalo da daju odgovore i na ova pitanja.

U porodičnoj grobnici, koja je verovatno bila vlasništvo porodice višeg socijalnog statusa, pronađeno je osam individua, a arheolozi veruju da će dalja istraživanja pokazati da ih je bilo i više.

Ranohrišćanske grobnice

skeleti

Izložba "Bataševo - naselje iz starijeg neolita", autora Velibora Katića, na kojoj će biti prikazani arheološki ostaci lokaliteta Bataševo kod Mladenovca, biće otvorena 8. juna u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu.

U saopštenju Muzeja grada Beograda se navodi da oko 150 izloženih predmeta, raznih oblika i namene, iz perioda oko 6.000 godina pre nove ere, svedoče o postojanju organizovanog naselja, sa ukopanim zemunicama.

"Objekti su imali drvenu armaturu u vidu prepleta premazanu ilovačom i krov, verovatno na dve vode, koji je bio pokriven slamom ili trskom", piše u saopštenju.
Na izložbi će na fragmentarno sačuvanim delovima zidova, biti prikazani vidljivi tragovi zidnog slikarstva sa upotrebom bele i sive boje, koji su najstariji ovakvi nalazi u okviru kultura Evrope i Balkana.

Najveći broj predmeta koji će biti predstavljeni na izložbi izrađen je od pečene zemlje.

Na izložbi će biti predstavljeno i posuđe koje ima otiske ruba rečne školjke ili njihovu imitaciju, žrtvenici, figurine i predmeti za igru različitog oblika.


Izvor

ĆELE-KULA je ozbiljan kandidat za Uneskovu listu svetske baštine, saznaju “Novosti”. Zbog izuzetnog značaja ovaj spomenik stavljen je pod zaštitu zakona 1948. godine, a prvi put je predložen za listu svetske kulturne baštine maja 1989. godine. Deset godina pre toga, Skupština Srbije proglasila ga je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

- Trenutno se na državnom nivou formira tim, koji treba da proceni i spomenička dobra Niša, pre svega Ćele-kulu, ali i arheološko nalazište Medijanu - kaže za “Novosti” Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Niš. - Ćele -kula je, po mom mišljenju, ipak izvesniji kandidat.



Izvor

Zaječar - Na kasno­antičkom lokalitetu Feliks Romulijana juče je predstavljena novootkrivena mermerna statua za koju stručnjaci kažu da je od neprocenjive vrednosti.

Izvor

Реализација амбициозног и великог пројекта уређења једног од највећих и најпознатијих археолошких налазишта из античког доба у Србији, Медијане, између Ниша и Нишке Бање, почела је јуче. Пројекат који носи радни назив „Константинова вила на Медијани 2010–2013” реализује се под окриљем Министарства културе Србије, Републичког завода за заштиту споменика и Народног музеја у Нишу, као и Института за конзервацију и Археолошког и Архитектонског факултета у Београду, предвиђа истраживања и уређење археолошког парка, што треба да буде окончано до краја пролећа 2013. године, пред централну свечаност обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта.


Izvor