Rana Renesansa U Italiji

RANA RENESANSA U ITALIJI

Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva, koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnik više nije zanatlija kao do tad, već je čovek mislilac, obrazovan, u društvu naučnika i pesnika. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija, ćudljivog osobenjaka.
VARSTVO

Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. Antički primeri direktno utiču na renesansu. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. Što se tiče klasične nagote, gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. Umetnost rane renesanse za ra 535j96f zliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini.

Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca.

Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji, položaju, kopoziciji, detalju. Primetan je uticaj i romanike i gotike.

Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture, mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Obnavlja se antički duh, polazi se od prirode i proučava se anatomija.
LORENCO GHIBERTI

Dela:

Rajska vrata, 1435 g., reljef, pozlaćena bronza, krstionica Firenca

NANNI DI BANCO

Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. Dela:

Četiri sveca, 1410 – 1414 g., mermer, crkva Or San Michele,Firenca

Uspenje Bogorodice, 1420 g., reljef, Porta della Mandorla


DONATELLO (1386 - )

On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Učio je kod Ghibertija. Rešio je većinu problema u vajarstvu. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu, što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja.

U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Preuzima oblike iz prirode, ne idealizuje ih toliko, a likovi su realistični i brutalni. Služi se kontrastima svetlosti i senke. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. Dela:

Sv. Marko, 1411 – 1413 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca, prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom

Sv. Đorđe, 1415 – 1417 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca

Prorok (Zuccone), 1423 – 1425 g., mermer, zvonik firentinske katedrale, Donatello je govorio statui: «Govori, govori inače će te Đavo odneti»!

Irodova gozba, 1425 g., reljef na ploči od pozlaćene bronze, S. Giovanni, Siena, koristi na linearnu perspektivu

David, 1430 – 1432 g., bronzana statua, prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini

Gattamelata, 1445 – 1450 g., konjanička statua, bronza

FILIPPO BRUNNELESHI

Bio je arhitekta. Pronašao je sistem linearne perspektive. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru, slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali.
SLIKARSTVO

Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke, forma se deformiše linijom i jakom konturom, boja je sekundarni element, slikari su oslobođeni kanona. Naglašava se psihologija likova. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo.

Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Prostor je predstavljen što vernije. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama, sve više se ističu portreti. Osnova je promatranje čoveka, a ne imitiranje.

TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g.)

On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije, stabilne, plastične i prirodno stoje u prostoru. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Njegova dela su monumentalne veličine, likovi su odeveni aktovi, čija draperija pada kao prava tkanina. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Bio je freskista, ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. Dela:

Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Jovanom, 1425 g., freska, crkva Sta Maria Novella, Firenca

Poreski novčić, 1427 g., freska, kapela Brancacci, Firenza

Izgnjanje iz raja, 1427 g., freska, ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza

Madona na prestrolu, 1426 g., slika na drvetu

FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g.)

Likovi su mu masivni, trodimenzionalni, perspektiva je nedisciplinovana, istražuje pokret. Dela:

Madona na prestolu, 1437 g., slika na drvetu

FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO

On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Posle 1430g., njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije, boje i perspektive. Dela:

Blagovesti, 1440 – 1450 g., freska, manastir Sv. Marko, Firenca

DOMENICO VENEZIANO (1410 - )

1439 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. Likovi opšte među sobom, dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu, ali ne i da im priđemo, kao u pozorištu. Oseća se Donatelov uticaj. Kolorit je integralni deo dela. Dela:

- Madona sa detetom i svecima, 1445 g., slika na drvetu, Firenca, značajno delo po koloritu i kompoziciji

PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g.)

Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. Spaja Masacciovu plastičnost, geometriju urbinskog dvora, Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela, arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dok je slikao glavu, ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte, kupe, kocke, cilindra i piramide. Dela:

- Otkrivanje Časnog Krsta, 1460g., freska, crkva San Fracesco, Arezzo

ANDREA DEL CASTAGNA

Dela:

- Tajna večera, 1445 – 1450 g., freska, Firenca

- David, 1450 – 1457 g., slika na koži, prikazan je pokret

LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g.)

Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Dela:

- Anđeli koji pevaju, 1435 g., reljef, katedrala Firenca

- Madona sa anđelima, 1460 g., gleđosanaterakota

BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g.)

1436 g. dolazi u Firencu. Dela:

- Grobnica Leonarda Brunija, 1445 – 1450 g., mermer, smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere, ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni, komemorativni, klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu, spasenju

Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar, dok su slobodne statue potpuno retke.

Oko 1450 g. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama.

ANTONIO ROSSELLINO

Dela:

- Portretna bista Giovanni Cellinija, 1456 g., mermer

ANTONIO DEL PALLAIUOLO

Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. Dela:

- Herkul i Antej, 1476 g., bronzana statuetea, Firenca, snažan centrifugalni zamah

- Bitka desetorice nagih ljudi, 1465 – 1470 g., gravura, anatomija tela u pokretu

NICCOLO DELL'ARCA

Dela:

- Oplakivanje Hrista, 1485 – 1490 g., terakota, spoj pokreta i emocija, slikno kao kod Nike sa Samotrake

ANDREA DEL VERROCCHIO

Bio je Leonardov učitelj. Dela:

- Putto sa delfinima, 1470 g., bronza, Palata Vechio, Firenza

- Konjanička statua Colleonija, 1483 – 1488 g., bronza, Venecija

Putto (mn. Putti) – naga deca sa krilima, predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi, zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način.
ANDREA MANTEGNA

On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. Bio je mladi genije. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Radio je freske. Njegove figure, pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Voli patos, veliki prizor, tvrdu, čvrsto nacrtanu, jasno konstruisanu formu. Beleži svaki detalj. Koristi žablju perspektivu. Boje su hladne. Dela:

- Sv. Jakova vode na pogubljenje, 1455 g., freska, kapela Oretari, Padova, srušena 1944 g.

- Sv. Sebastian, 1455 – 1460 g., slika na drvetu

- Freske u Camera degli Sposi, 1471 – 1474 g., Mantova,

- Oculus, 1473 g., freska, Camera degli Sposi, Mantova
GIOVANNI BELLINI

Bio je Mantegnin šurjak. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva, naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Dela:

- Madona sa svecima, 1505 g., slika na drvetu, crkva S. Zaccaria, Venice, umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova, tako da su svi govornički gestovi nepotrebni

- Preobraženje, 1480 g., slika na drvetu, napulj

SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g.)

Bio je firentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Bolesno osećajan umetnik, zanet paganskom lepotom, a bio je hrišćanin, sklon misticizmu, ispaštanju i kajanju. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva.

Boje su mu jednostavne, a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Nema jakog kontrasta, senčenje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Simetričnost postiže rasporedom masa. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela, naročito ženskog. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. Figure mu «lebde», čak i kad stoje. Dela:

- Rođenje Venere, 1480 g., slika na platnu, Galerija Ufizzi, Firenza

Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon.
PIETRO PERUGINO

Dela:

- Predaja ključeva, 1482 g., freska, Sikstinska kapela Vatikan, jasnoća prostora, matematički tačna perspektiva