Tajanstvenim stazama duse...

Na rekama Vavilonskim, sedeli smo i plakali...

Kakav uzvisen prizor...ovde mozemo pronaci sebe, i...Stvoritelja...u sebi...

Sa raspustenom kosom, pod vencem od ljubicica,
spustivsi bledjanu glavu na zvucnu srebrnu liru,
ja vidim nebesku sliku...

O cemu li cute?

Kada bih mogla osjecati miris Mora
Na zelenim livadama sjevera
I vjerovati u novo sutra…
Ah… kada bi ova dusa zaboravila...

Miris koji opija dusu...kao tamjanom...

U mome dvorcu, na kraju puta...

Bezbrizno, srecno detinjstvo...u samo njihovom raju...

Ko moze da ostane ravnodusan...pa svi smo mi bili deca, i....ostali....

San letnje noci...i svi snovi prohujalih dana... i mladosti...

jer tvoja je duša kao polje žita
zatalasano pod toplim vjetrom
u kojem se skriva samoća
tuga i čežnja
za poljskim plavim
cvijetom
što ljubavlju miriše
ruku ti pružam..srce na dlanu...

Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš.
A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš.
Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada.
Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka.
Vrlina je biti potpuno živ.

Ljubav se stiče polako - od jednog po jednog coveka.
Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par...

Potreba za usamljenoscu je znak da u coveku postoji - duh.
Samo nerazboriti brbljivci, stado nerazdvojnih,
ne oseca nikakvu potrebu za usamljenoscu,
jer oni kao mali papagaji umiru odmah
cim samo na trenutak ostanu sami..

Da posedujes ono sto ne posedujes
Moras ici putem lisenja poseda,
Da dopres do onoga sto nisi
Moras proci putem na kom nisi.
A ono sto znas jedino je sto znas
I ono sto je tvoje ono je sto nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi.

Imam zelju da se jednog jutra probudim, a da tvoja ruka bude na mom jastuku...
a taj jastuk da mirise na dunje..

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim zbilja?
Ili sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnog minuta!

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Ptico nebeska...mali prijatelju moj

Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,
Ali ne ko žena što čezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.