Tajanstvenim stazama duse...

cudna ko nemir, hladna ko led,
ja u nemiru trazim mir, i u svom haosu nalazim red...
Zedna ko pustinja, bela ko zime,
ja samo trazim nove rime...

Jednom ces morati da das sve i da te ne boli. Naucices da sanjas.

Ne dam veceras sjenama mraka da
izgube ti tragove
Ni pupoljcima ruža da ljube ti
tople dlanove

Ne postoji daljina koja moze sakriti osecanja,ne postoji tama koja moze sakriti tvoj lik.

Zivota nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnosljivo duga,
Ljudska sudbina.

Koracam jos kao da idem
necem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.

Ni bogova ni molitava!
Pa ipak biva ponekad da cujem
Nesto kao molitven sapat u sebi.

To se moja stara i vecno ziva zelja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom trazi malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle nasao ono
Sto sam oduvek uzalud trazio ovde:
Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodna daha.

Budi stalno blizu onih koje volis,
govori im na glas kako ti trebaju, kako ih ljubis,
i budi prema njima dobra;
nadji vremena i reci im "zao mi je", "oprosti", "molim te", "hvala"
i sve ostale reci ljubavi koje poznajes.
Niko nece pamtiti tvoje skrivene misli.
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogla izraziti.
Pokazi svojim prijateljima i bliznjima
kako su ti veoma potrebni.

Koga li ljubi sada ona mlada zena? Ona mlada zena koju sam nasao jednog ljeta lijepu i dozrelu od sesnaest godina, prolazi - bogzna zasto – jutros mojim sjecanjem.

Koga ljubi sada ona mlada zena?

Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do pono¿i sam lezao na travi, s glavom u njenom krilu.

Mirisu silno bijeli cvjetovi
i pada sitna kisa proljetna,
ja kisnem sam.

U srcu mome nema ljubavi,
u srcu mom su tavni spomeni,
davni i mucni.

Silno mirisu bijeli cvjetovi.
Kisnem. Bez mira, bez ljubavi.
Sam i zalostan.

Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, nocas, da dignu iz moje dubine sve sto je
bilo.

Od svih ruznih noci, ovo mi dodje noc, kad
zaboravih znacenje svega. Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tuzne
veze sa onim, sto je potonulo.

Osecam veceras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo...

Osecam, da dosad sve je bilo sala
moga srca vrela;
da jos nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nezna plima
reci nereceni',
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.

Kako je teska ova noc,
onako bez razloga gledam negdje u daljinu
ali svuda je tama

Kada sve ovo postane proslost
i ovaj dodir
i poljubac koji se nije zbio
a lebdi tu nad nama
Kad ova neznost zauvek umre
i namesto strasti
sjecanja nam obuzmu srca
Ne reci da ovo nije bila ljubav

Kad me putevi odvedu daleko
dalje od misli o tebi o nama
Ne reci da ovo u nama nije ljubav bilo

Pogledaj me u oci i reci
Bila je to ljubav
Nasa ljubav
i malo zelenog ponovo ce pasti
po nasim bezbriznim licima
i izmucenim mislima

Ti mozes vecno plakati
sve tvoje isplakane suze
nikad nece boleti kao sto boli
jedna moja suza

Ti mozes hiljadu puta reci zbogom
meni je dosta jedno zbogom
i znat cu da vise nisam tvoja

Kasno sam shvatila da uz tebe
rana moze zacjeliti
dusa moze ozdraviti
Da uz tebe kamen moze procvetati

Davno je bio nas rastanask
bez suza,
bez boli,
bez obecanja.
Nisam ti dala prici do mog ranjenog srca

Prepoznajem zvuk tisine
obgrljenog oko stene
Ne treba mi tudje vreme
moje iskre same teku
uscu svome nemoj sumi
konacistu svome vecnom
Ne treba mi tudje vreme
moj sat kuca u mom veku
suze nemam
isusene oci peku