Tajanstvenim stazama duse...

Postao si reka cije se bujice igraju mojim zivotom
Postao si senka koja me vecno prati
i potseca na neostvarene zelje

Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane,grehe i vrline
zavoleo tamnom strašću,draga ženo,
strašću radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva čista srca u samoći,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bića u danu i noći.

Kad pričešće dođe duše koju zvona
zovu večnom carstvu čistote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže,vezani smo čvršće,
ti si tamna čežnja nagona i žudi,
i razblude moje,kad na meni dršće sve,
pohota se počinje da budi.

Kad instikt sa svešću počne da se bori,
kad se vani prospe mesečina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o večnoj lepoti,
veza našom decom,radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.

Srce voli, a to boli,
kad se ljubav ne uzvraca,
suzama se u samoci,
takva ljubav, gorkim placa.

Ja zavoljeh jednu zenu,
sto ne moze moja biti,
zbog toga mi dusa pati,
ali moram tugu kriti.

Moja ljubav - Jovan Ducic

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tisinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna i silna i kobna,
Teces mojom krvlju.Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna,svemu istodobna.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje bice to je trepet sene;
O ljubljena zeno silnija od mene -
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi.

Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
I moj glas je eho tvog cutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si,a sve druge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.

Opet tisina nemir mi stvara...

Ne..ja ne odustajem.. a oktobar u meni caruje..

Vremena jednog dana necemo imati vise
da putujemo svetom,putnika dva srece zedna...

prijatelje stvara sreća, a nesreća proverava

Ponekad nase oci, zaslepljene lepotom lepog,ipak ne uspevaju
da pomognu dusi da nadje dovoljno prave reci, bas one
koje bi izrazile sve sto se upilo pa pribegnemo necem drugom.
Bojama na primer.
Ipak, onome sto vidimo retko cemo pridavati vaznost koju pridajemo
onome sto pritom osetimo.
Magiju neizrecivog nosimo u sebi. Kao Dar.
Kao dokaz da sva nasa lutanja ipak nisu uzaludna
i da ce se i ona jednom zavrsiti, u nekoj tacki egzistencije,
na onaj nacin koji ce nas savrseno opiti.

Nocas bih mogla poljubiti tamu, zahvalna sto me svojim mrakom sakriva.

Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor
od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam...
m.antić

Ako zaplačem slučajno, ako suze zaiskre u očima,
Pusti ih, neka klize niz moje obraze blijede.
To nije strašno, ima i gorih i daleko težih stvari,
A suze ljubavi i tuge,sustižu se i neprestano slijede.

Reci su tvoje bile teske
ali nisam plakala znaj,
samo su oci tugu krile
tuzna je muzika svirala kraj.

Vodi me negde daleko
gde je uvek nebo zvezdano
vodi me negde daleko
gde ce more
da svira samo za nas dvoje
vodi me negde daleko
i samo me ljubi
ljubi kao sto niko nije

Što si mi dalje, to je teža ova tišina. A ćutanje je oštrije od ivice noža ! I sve više rasteš u meni… sve je manje mene i sve više tebe u meni. Tamo negde daleko… Ko zna…