Tajanstvenim stazama duse...

Ako ikada odeš,

ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugrejati mogu
kao beskućnik na plamenu sveće.

Hajde raduj se samnom

niko se ne raduje kao ja

Otkako Tebe nemam
kao da nikog nemam
na ovom tuznom svjetu
postoji jedna zena
o Boze,
zasto bas nju volim ja...

dem
Od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle...

Ne ide mi se a moram..i zelela bi da ovo bude poslednji put da moram i poslednji put da idem bez tebe..

Pusti me da hodam. Toliko dugo, dok mi kamen preuzet od brata Sizifa ne postane zaista težak.

Kao cudni tropski cvetovi koji se odrzavaju isparavanjem sopstvenog lisca,tako i nase zelje mogu da niknu niotkuda.Neocekivano.Nije im potrebno seme.Ni sunce.Samo masta,zrno ludosti i dovoljno hrabrosti da sanjamo otvorenih ociju.Zivimo zivot koji smo prinudjeni da prozivimo,ali uporedo sa njim, stvaramo svoj svet.Poseban.U koji se povremeno sklanjamo od banalnosti i povrsnosti.

Ovako moje mastarije lete,dok ih ovaj ludi vetar raznosi na sve strane.Kad bolje razmislim ziveti zivot u snovima i ziveti zivot svojih snova su dve podjednako vredne istine.Za koje se vredi boriti.Do kraja.

Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipak
Kroz tvoje biće osećam zemaljske stvari;
Radostan sam što mogu da gledam zemlju
Gde srce tvoje odmara i tuku mu damari.

Pa ipak, ništa mi nisi dala,
Tvoja mladost ne cveta za mene,
S osmeha tvog bakarnog vodopada
Neće se napojiti moja žedna stada.

Već vidiš, noć zvezdana, pesma i pehar
Iz kojeg ispijaš vodu koju pijem,
Živim u tvom životu i ti u mome živiš,
Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....

Te oci sjajne
vatrene i snene
najljepse tajne
cuvaju za mene...

Bog mi dao, Bog mi uzeo
srce se od srca rastavi
prekasno sam ipak tebe sreo
tako ti je to u ljubavi...

Siroko rukama juriti tamo
U lice suncanom sjaju,
I plesat' i kruzit', te kruzit' i plesat',
Dok kratki dan ne dodje kraju.
U blijedo vece pod stablom visokim
Pocinak tijelu prija,
Dok na zemlju blago noc ne sidje,
Crna kao i ja...

Sanjam da ces doci;
jer mirisu noci, a drvece lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki hraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od srece blista...

Dodji! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dodji bez tebe se pati!
Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu ceznju opazices moju ...

Treba pronaci smisao u besmislu. Treba u sebi pobediti ovo sto se grci, sto grize iznutra, sto se zaglavljuje u grlu, sto curi niz obraze. Treba biti dovoljno jak i sebe pobediti. Ne dam ocaju da me proguta, da me zgazi, a znam da nisam dorasla ovom trenutku. Borim se nadom. Borim se uspomenama. Borim se, a ocaj po meni rovari. I sta mi vredi sto sam jaca za ceo zivot kada mi ubija trenutke, ubija me prazninom i nedostajanjem ..

i kažem tiho...
nedaj da nas nestane
uvek nas potraži u secanju
kao ja tebe i lepim trenucima
iza nas
jer samo tako mogu preživeti...

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

I sretosmo se ti i ja
nakon vekovnih traganja.
I prepoznah ti osmeh.
I prepozna mi suzu.
Pruzismo ruke
zvezdama,
vecnosti,
jedno drugom...

Pun sam zvuka tihe ruke tvoje,
pun nežnosti i njene i svoje,
i nje željan, željan nje...

Zvezde ce uskoro zasijati, morace da sidju...Za nas ..