Tajanstvenim stazama duse...

Ne znam kakva sam tacno:
ponekad mislim da ne pripadam
ovom svetu

A znali smo da vreme kao vihor leti
i da ide sutra što rastanak nosi
tek ruka sama k njoj se lako pruži
i nađe raj u njenoj bujnoj kosi...

Ne postoji razdaljina koju ljubav ne moze premostiti,ne postoji bolest,koju snazno projektovana ljubav ne moze izleciti.Ljubav moze izvojevati sve pobede.Ona je koncentrisana kineticka energija,najjaca sila u Prirodi.I samo kad biste mogli odrzati ljubav celog zivota,nebi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.

Kazu da je suza najmanja kap od koje se najvise pokisne i to je ziva istina. Nije sramota plakati. To je onaj trenutak tebe kada dusa progovara a jezik cuti jer suze su tihi jezik bola

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć, sjajna, kô da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
Ni kuda vode ove noci moje.
Ne znam...

I Tvoje je citavo bice utkano u
Svaki delic mog postojanja
Koje opstaje jedino zbog Tebe

Bio si tu,uvek,tebi sam verovala najvise na svetu,bio si moj,a sada te nema...

I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.

U ovom prostoru
omedjanom stablima mog razuma,
u ovom prostoru bez sredista svjetla,
bez okusa, bez glasova,
u ovom sjecanju,
zatvorenom u tamni obruc tijela,
u ovoj boli
u ljubavi nepravednoj...

I sebi, i drugima, ostacu vecita tajna...

Ludvig II od Bajerna

Na slici njegov dvorac u Alpima koji se u prevodu zove " Labudova stena"

..Moja ulica je bila moje odrtastanje..kao i moje dvoriste sa simsirima duz ulazne staze ..jorgovanom..jelkom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid....sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena i gvozdja..takve ruze ne vidjam vise..I sada kad zatvorim oci vidim klupu ispod velike stare tresnje u dnu dvorista na koju sam se pela pokusavajuci da dohvatim oblak....oni koji su ostali..secaju se kao i ja ..nase ulice i nasih odrastanja..Vi ne znate moju ulicu..Bila je moje malo carstvo..Danas,kao odrasla ja ne idem tamo..

славуја твојих да није
врбе не би никад
нежне преко прага прешле

руку твојих да није
сунце не би никад
у сну нашем преноћило

Ustupi mesto starim željama,
Pokreni strahove potisnute maštom,
Realno živi u tuđim snovima,
Život ućutkaj gresima, pokreni poroke zamrle,
Propusti brze vozove, ne prati modne korake,
Moda ne nek ide korak za tebe,
Stani kad svi jure ulicom , juri za ludim oblakom,
Zadji kad sunce izlazi, mesec neka te odprati...

Jer šta ti jos preostaje od ove životne osnove....
I nikad ne zaboravi gde su te duhovi pronašli,
Duhovi tvoje prošlosti kako su se ušunjali,
I nikad nikom ne govori, te reći lude bezbrižne,
Jer možda ste se i voleli, al ćuvaj misli za sebe...

Koja su dva lica ovog života,
Jesu li neizvesna?
Postoje li dve strane ovoga sveta,
Koje su nepoznate?
Jesam li ja tačka gde se spajaju svetovi,
Ili sam osoba sa dva lica
koja korača kroz život krupnim koracima...

Sve je nekako neizvesno i nepoznato,
A tu smo sada stali,
Koja je soba za usamljene u ovom hotelu tajni...

Želim da budem voljena i da volim,
Oh pa zar to mije svačija želja?
Želim da budem sama i svoja,
Pa zar to nije očajnost moja....

I kuda svi nestadoše,
Odjednom mi u dušu uplovi tama..
A da, želela sam da budem sama...
Ko bi razumeo radosti moje,
Ko bi se radovao više od mene,
Kome bi bile drage oči moje i moje iskrene želje?
Sve je neizvesno....

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kada bi se oni golubovi
vec jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja dusa
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.

I kad ti opet pogled sleti
kroz mnogo leta na to ime,
ko umrlog se mene seti
i znaj: tu srce leži s njime.

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

Smisao reci meri se
veštinom prećutkivanja
lepotom neizgovorenog .

Suština kazivanja samo je Tišina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava večnost
samo veličina prolaznosti .

Uvek smo samo ono što nam nedostaje
ali
moze li išta tako da se razlikuje od nas
kao mi sami ?