Tajanstvenim stazama duse...

A s dalekih se gora rosila tišina,
u rukama počivao mi njezin tanak struk,
ko slatki san se čuo uzdah njezin
dok nad celim krajem snivao je mrtvi muk.

Silno je ljubih, dugo do svitanja,
k'o zemlja pusta kad uživa kišu
i danas kad prođem k'o slučajno tuda,
zastanem, slušam, tu njene grudi dišu.

Sinoć dok se mesec prosipao zlatom
i gladio vrbe vrhom nežnog traka,
stajao sam tiho pod prozorom tvojim
dobro skriven usred nemog mraka.

Nagnule se zvezde sa visina
ne bil čule dal ću nešto reći,
hteo jesam, al sa usna nemih
reči nisu znale, nisu htele teći.

Znam, ostavih te, naglo i bez reči
a i danas ne znam neki razlog prosti,
nek ti mesec, zlatne zvezde, zora
šapnu tihu, malu reč, oprosti.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema,
onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti,
a kad je tu,
onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka ostati i bez promene ostati tu.

U ove čase vi ste ruža bili,
Ja leptir bio što na cvijet pada;
Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,
I vaše tijelo i ljepota mlada

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć, sjajna, kô da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.

Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka.
Gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam,
Smešan i mokar,
Zašto je nisam sreo nikad?

Magla.
Ko ce da mi kaze nocas, sta meni znace
Lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zasto bije tamno srce moje?
Kuda? Zasto?

Reci cu ti nocas
neke reci slatke
Saputacu tiho
da te ne probudim

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Reci cu ti nocas
neke reci nezne
dodirnuti usne
od nektara sladje
Razapecu mrezu
oko tvoga srca
i moliti Sunce
da jos ne izadje.

A kada ti oci
prepoznaju zoru
trazices me sneno
tamo gde sam bila
Tu... umesto mene
lezace pepeo
ali ostace ljubav
koja me spalila ....

Mora da jako boli kada si sputan,zakljucan a imas toliko dara i moci

Do neprijateljstva ne vodi srce
do neprijateljstva vodi jezik...

Odakle meni ti?
Odakle meni u dzepu vetar
Koji mrsi tvoju kosu

Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni.

Bojis moju stvarnost. Neprekidno.
Svakim danom sve vise, kao neumorni slikar koji nece ispustiti svoju paletu boja dok svaki delic mojih dana ne oslikas.

Bože, ja nemam kome reći!
Pa gnjavim kad nevolja krene.
Ja sama - zaboravih Tebe,
A Ti - jel se setiš mene?

Briga me kad neko mi sudi
neko uvek mrzi a neko ljubi
i nije neka zagonetka
da svi smo samo mali obicni ljudi

Jedan dan sam kisa
drugi dan sam kap
jedan dan sam reka
drugi dan slap
takva sam kakva sam
al' idem do kraja

I da kunem i da molim to ne bi bila ja
da glumim neke drame ne, nikada
ja grizem, ja se borim do zadnjeg koraka
kad gori neka onda gori do kraja

Jedan dan je dosta
drugi dan bih jos
jedan dan je dobar
a drugi je los
takva sam kakva sam
al' idem do kraja

Zivot je kao bombonjera puna raznih bombona..
Onih koje volis i onih koje ne volis.
Ako prvo pojedes sve one koje volis ostaju ti samo one koje ne volis..
Uvek na to pomislim kada mi je tesko...

Hodao sam ja bos po ostrici,
kavez samoce zivot mi gradio.
I stalno cekas lopova da karte otvori,
hiljadu puta do sad me uvalio.
Ljubim ti oci, k'o u bunilu,
svaku noc, tu boju usnim ja.
Ti si izvjesnost u ovom ludilu,
i jedino Sunce sto mi sja.