Tajanstvenim stazama duse...

Ima kada se probudim nocu bez ikakvog razloga i osetim svu ovu nagomilanu ljubav u sebi kojom te volim bez ikakvog razloga...

Samo nešto da znate,
Nešto potpuno tačno,
Pakao ne postoji,
A i u raju je mračno...

Da svet sada stane..vredelo bi jer znam da postojis...

verujem da ljubav ima miris i to miris lavande koja tako nezno i blisko opisuje ljubav..
tako blisko da duboko udahnem taj miris svaki put kada pomislim na Tebe..

vreme nije vazno - vazno je biti svestan onog sto vredi

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti...

Danas neću,pusti me da sanjam
ostavivši danu korake u travi
danas neću,hoće mi se tako
zatvoriti sebe da me vrijeme zaboravi

Danas želim,samo svjetlost biti
zaspala pod mjesečevim sjajem
danas hoću,samo svoja biti
da tišinom sebe tebi dajem

Danas volim samo izdaleka
zagrljajem smiraja u sebi
danas srce tvoj odgovor čeka
da probudiš ljubav zaspalu u tebi.

Danas neću pustiti ni riječi
jer ti šutiš uvijek u tišini
ne mogu ja uvijek tebi teći
ali bit ću u tvojoj blizini

Postoji put, poplocan koracima
oivicen zeljama i nadom
i preprekama zvanim - mogucnost,
put kojim idemo, vodeni istinom
zvanom: SUDBINA.

Ja sam tvoja sudbina
rodena da bi ti mogao biti moja.

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čeznja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Moje je srce veliko za dva zivota..

Ja sam oduvek spavao s tvojim imenom na usnama
ti si oduvek spavala s mojim imenom na usnama
i kuda krenem, tvoja ruka u mojoj ruci
i kada zelim nesto da kazem, ja kazem "MI"...

Ne.. ne zelim ti reci zbogom..
Vidimo se u nekom drugom svijetu..
Tamo, gdje nema tame
i bol je nepoznata svakome bicu…

Samoca...pojam toliko sirok i dubok da mu se ne nazire kraj... hladan i nemilosrdan... svojom snagom ubija ljudskost u nama...porazi dusu i ispije zadnju kap snage...

...samoca je u svakom delicu mene...a bol je toliko snazna da moju dusu kida na komadice...u samoci...

Zelim obruc oko nasih srca koji bi nas usmeravao, a ne zlostavljao. Ne zelim da te privucem blize nego sto mozes da izdrzis. Niti zelim olabavljene niti, vlakna koja se sa strane odmotavaju, ostavljajuci nam dovoljno uzeta da se obesimo...

… а ти ко си што другога осуђујеш?

..davao si mi snagu pustinjskog vetra da idem napred u ovom zivotu..za svaki sledeci zivot..sigurna sam da cemo se i u njima naci..

U šumi košmara
u nemirnim krošnjama
na rubu drhtećih grana
misli su moje
kao prezreli plodovi...

Misli su moje
neprozirne sjene
što zidovima plešu
u noćima poput ove
Noći Punoga Mjeseca...
jauču iz mraka

ima li igde iko da ga okrivim za sve...