Tajanstvenim stazama duse...

O, majko, majko, svet je pakostan -
Život je, majko, vrlo žalostan...

Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.

Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde ?

Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne ?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.

Kada zatvorim oci lica okrenutog prema suncu vidim neku nepoznatu boju kojoj ne znam ime.
Da li je to plava boja u jarkoj svetlosti danasnjeg dana..Ili bela ,zuta ili kajsija.
Da li ustvari gledam svoje kapke iznutra.
Ili je to secanje na boju neba,onakvu kakva je bila pre nego sam zatvorila oci.

A ako nesto kazete sa dovoljno zara, i ako bogovi nemaju pametnija posla, vaseljena ponekad ume da se sklupca oko vasih reci. Reci su odvajkada imale snagu da promene svet. Pazite sta zelite. Nikada ne znate ko vas moze cuti. Ili sta, kad smo vec kod toga. Jer nesto mozda lunja kroz univerzume i nekoliko reci koje pogresna osoba izgovori u pravom trenutku moze zazvucati veoma primamljivo...

Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila...

Naše uspomene, misli, osećanja mora biti da oduvek imaju boravište u drugim svetovima i ne zavise baš mnogo od nas ovde. Jer više liče(ma kakve da su) misli dva razna čoveka jedna na drugu, no čovek i njegova rodjena misao medjusobno.

....koliko dugo ćeš ''slobodnim'' korakom koračiti u nepoznato, gubeći smisao stvarnosti, dok ne dođe tren kada ćeš hteti poleteti i tek tada shvatiti da nisi slobodan....
....lanci koji ti hlade kosti, prepreke preko kojih padaš, kavez u kojem ne možeš raširiti krila deo su nameštenih žica u tvojoj glavi. Zarobljenik si vlastitog uma i tudjih očekivanja.

....čovek je rođen slobodan, a posvuda je u okovima.

Sloboda je onaj trenutak izmedju onog kada vam neko kaže da uradite nešto i kada odlučite odgovoriti.

Poslednji zraci sunca su lagano zamirali,ovde je vladala tama ali na zapadu nebo je jos gorelo odvajajuci svoju
crveno narandzastu boju od plavo sive uskom linijom one neuhvatljivo ljubicaste.
Gledao je u njene tamne oci protkane snom.
Rosa se zadrzavala na usnama i plasio se da je skine.

Imala je lepotu jednaku padanju suncevog praha po sumskom tlu i dubinu koju je mogao imati svemir.

Slucajno se tu pojavila i ostala zarobljena iluzijom.
Volela je tu svoju zarobljenost jednako koliko je mrzela.
Zlatila joj se kosa sumoreci u ritmu zitnih polja,glas joj je zuborio.
Njen smeh se penusao padajuci u tamnu bezdan.
Nije se vise mogao setiti od kad je poznaje,cinilo mu se da je zna duze od svog zivota.

… Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može unistiti snove, k’o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao sto vas krunise, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao sto se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki; A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.
Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca života.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Kad volite, ne treba da kažete: „Bog mi je u srcu“, već: „Ja sam u srcu Božijem.“
I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama

Čuj slatki moj dječače,ako se nekada posvadjamo,ako bude
neizbežno,ne smemo se razići kao što je to uobičajeno nakon
sukoba.Treba da ostanemo zajedno,uprkos sukobu, pod istim
*krovom*,sve dok nam ne dosadi da se svadjamo i onda se
nasmejemo,ili mi svadji dosadimo,pa ona ode odmahujući glavom

Od sada ću se prema svemu odnositi s ljubavlju i ponovno ću biti rođen. Voleću sunce jer mi greje kosti,voleću i kišu jer mi pročišćuje duh. Voleću svetlost jer mi pokazuje put,ali ću voleti i tamu jer mi pokazuje zvezde. Poželeću dobrodošlicu sreći jer mi proširuje srce...svejedno ću podneti tugu jer mi otvara dušu.Primiću nagrade jer mi pripadaju, ali ću pozdraviti i prepreke jer one su mi izazovi.

S ljubavlju prema svim ljudima jer svaki čovek ima osobine koje valja ceniti makar one bile skrivene. S ljubavlju ću srušiti zid sumnje i mržnje koji su podigli oko svojih srca, a na njegovo ću mesto postaviti mostove da moja ljubav može ući u njihove duše.

Posadila sam ruže u tvoje čizme,
Iz tvoga šešira raste mi šeboj.

Jer sve su žene obmanute. Muškarci su ti koji ih obmanjuju, a potom kažnjavaju zbog obmane.
Muškarci su ti koji ih guraju do samog dna, a potom kažnjavaju jer su pale.
Oni ih uvlače u brak, a onda kažnjavaju udarcima
i psovkama, pretvarajući ih u poslugu koja im je stalno na raspolaganju. Najmanje obmanute žene upravo su prostitutke.
A najtežu kaznu žene podnose upravo u ime braka i ljubavi...

Covjek nije drvo, I vezanost je njegova nesreca, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezuci se za jedno mesto, covjek prihvata sve uslove, cak I nepovoljne, I sa sebe plasi neisvesnoscu koja ga ceka. Promena mu lici na napustanje, na gubitak ulozenog, neko drugi ce zaposjesti njegov osvojeni prostor, I on ce pocinjati iznova. Ukopavanje je pravi pocetak starenja, jer je covjek mlad sve dok se ne boji da zapocinje. Ostajuci, covjek trpi ili napada. Odlazeci, cuva slobudu, spreman je da promijeni mjesto I nametnute uslove. Kuda I kako da ode? Nemoj da se smijesis, znam da nemamo kud. Ali mozemo ponekad, stvarajuci privid slobode. Toboze odlazimo, toboze mijenjamo. I opet se vracamo, smireni, utjesljivo prevareni.

Ljudi misle da je sloboda kada imas vise puteva da biras. nalazis se na raskrsnici i imas pet puteva da odaberes... Dali je to sloboda? Izasao si sa jednog puta koji se prostirao u nedogled i osetio se slobodnim jer si naisao na mogucnost biranja? Sloboda je tek kada odaberes put i ne gledas vise u nazad...

Um savrsenog coveka nalik je na ogledalo. Ogledalo ne juri za stvarima da bi uhvatilo njihov odraz. Kad ih odrazava, ne cuva to za sebe. Tako ga nista ne moze ozlediti . Tako ga nishta ne moze pokvariti.

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.