Tajanstvenim stazama duse...

Koji je danas dan
Danas je svaki dan
Draga
Danas smo ceo svet...

Volimo se I zivimo
Zivimo I volimo se
I ne znamo sta je to zivot
I ne znamo sta su to dani
I ne znamo sta je to ljubav...

Sneg je vec kopneo po obodu planina koje su se ogledale u mirnoj vodi jezera.
Tisina kao rukama obavila je taj lepi krajolik kao iz bajke..
Sunce se stidljivo pomaljalo obasjavajuci svojom zlatnom svetloscu kucu
na obali tog malog jezera za koje su znali da kazu da je samo...njihovo.

Veza između psihologije i umetnosti odnosno umetničkog izražavanja je takoreći neraskidiva. Umetnik projektuje svoje psihološko biće putem umetničkog medija a stvoreno delo je proizvod takve projekcije.
Kao stvaralački proces, umetnost je i sama duboko psihološki proces.

Osnov svake umetnosti da bi to ona sustinski bila je sloboda..duha i svesti..
sto znaci da je umetnik sa svojom umetnoscu sjedinjen sa prirodom..iz koje crpi sve..
a svako umetnicko delo jeste odraz svesti i podsvesti samog umetnika i onoga sto je u njemu..
pre svega emocije..snovi,..zelje pa i u krajnjem slucaju..sto da ne i halucinacije..kao posledica snaznih emocija...

Biti voljen bez preduslova i pretpostavki omogućuje život pun smisla. Ako se neko oseća voljen i ljubljen onda može velikodušno darovati svoj život, može se zauzimati za ljude a da uopšte ne gleda šta mu to donosi.
Ne odbacujte sebe govoreći kako ništa ne vredite! Dopustite sebi biti voljeni! Prihvatite sebe takvi kakvi jeste sa svim svojim vrlinama i manama!

Mi verujemo da smo povređeni ako nam nije uzvraćena ljubav. Ali to nije ono što nas boli. Bol počinje kada ne dajemo ljubav.
Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav.
Svet nas tera da verujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uverenje i uzrok većine naših problema.
Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unapred.

. Istina ne ide po ulicama dokazujući svoju uzvišenost vičući: ‘Ja sam istina! Samo sam ja istina.’ Ako si zaista svoj, zašto si izabrao sukob kao metodu provere? I zašto se uopšte boriš - ako znaš? Ali ti ne znaš - čim si prisiljen da proveravaš.

Mi smo nestabilan zid sastavljen od cigala svih mogućih spoljašnjih uticaja, ali to ne smemo sebi da priznamo. Usled trenja uma i stvarnosti razvija se psihološka reakcija koja utiče na um. Krajnji rezultat tog procesa je “ličnost”, kao i smanjena osetljivost i prijemčivost uma. Što je ličnost jača, to je receptivnost slabija. Zbog smanjene senzitivnosti uma, ličnost traži sve jače i jače nadražaje, tako da vremenom otupi i postane, kako je jedan pesnik napisao, “nagluva za važno, sluhovita za lažno”. Na taj način čovek polako i neosetno zaboravlja sebe, a kad u potpunosti zaboravi da se zaboravio u potpunosti, postaje psihološki leš u živom organizmu.

“Ličnost” potiče od reči ličina, što znači maska. Kada zaboravimo da je ličnost tanak veo samozaborava prebačen preko autentične prirode, i kada prestanemo da se sećamo da smo se zaboravili, tog istog sekunda umiremo.

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.

Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.

Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima

Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.

Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,

jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.

Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.

Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego što su drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.

I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan!

Zar smo mi slučajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, raznježeni i tvrdi, veseli i tužni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe! Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puštamo da život prelazi preko nas, zar se bez razloga uništavamo, ali isto tako sigurno?
A zašto to činimo? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!

Vecina ljudi ne zivi svesnim zivotom. Zivi mehanickim zivotom, s mehanickim mislima - koje obicno poticu od nekog drugog - mehanickih osecanja, mehanickih akcija i reakcija.

Reci cu vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osecate kad vam kazu da ste o.k., pripremite se da se lose osecate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se zivi da bi se zadovoljila ocekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblacis, kako se cesljas, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta ocekivanja. Zar to nazivate ljudskim?

Voleo sam je jer je bila na mojoj strani.Bila je na mojoj strani bezuslovno, bez klauzule o razilaženju.

Lako je voleti nekog ko je na vašoj strani.

Bio sam slobodan da budem ono što jesam.Nije u meni videla samo čoveka kakav jesam, nego i čoveka kakav bih mogao da budem.

Voleći me, učinila je da poverujem da bi moji snovi mogli da postanu stvarnost. Tako to počinje.

Cudno je to.
Volis nekoga, a onda taj neko jednog dana iznenada nestane, izmeni se ili se zauvek izgubi.
Ali to nekako ne moze da spreci ljubav.
Mozda se tako prepoznaje prava stvar.
Kada ne dodje uz uslove i klauzule o izlasku, kada nema rok trajanja.
Kada samo dajemo ljubav, ne prestajemo da je dajemo i
znamo da necemo nikad prestati. Tad je to stvarno.
Tada niko ne moze da je dotakne, pokvari ili oduzme....

Postoje trenuci koji mogu promeniti zivot, koji se pamte.
Postoje reci, koje se ne zaboravljaju; reci koje zigosu nasu dusu
jer u njima osetimo istinski dodir drugog bica.
Reci koje nas nose dalje od nase stvarnosti, reci koje nam se cine
kao da su posudjene iz vecnosti,reci koje nosimo sa sobom u susret vecnosti.
I takve reci pamtimo kao kapi onog letnog pljuska na licu,
ciji dodir se ne zaboravlja cak ni onda kad se osuse i ispare s vremenom.
Te reci i rukopis kojim su ispisane na stranicama nase duse, ne zaboravljamo
ni onda kada nam se cini da je vreme osusilo onu zivotnu boju kojom su bile ispisane.