Tajanstvenim stazama duse...

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost,i kad god za to nalazite snage u sebi,
jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri
naših sitnih i krupnih strasti i prohteva.
A MINUT ČISTE RADOSTI OSTAJE U NAMA ZAUVEK, KAO SJAJ KOJI NIŠTA NE MOŽE ZAMRAČITI !!.

Svim mojim prijateljima,
svima koji su to bili,
onima koji nisu,a možda će jednom biti......

Kada zalazak sunca više za Vas nema nikakvo značenje...budite ponizni i krenite da tražite Ljubav. Ali morate znati da kod Ljubavi...isto kao i kod svih potraga za duhovnošću postoji zlatno pravilo...
Što više dajete...više i primate...

''Život je uvek povezan s patnjom..Svaki,bez izuzetka.Neizbežne su bolesti,starost i smrt.Niko nije umakao tome.To su zakoni ljudskog postojanja,objasnio joj je.Pravila koja podjednako važe za svakoga na ovom svetu i u svako vreme.Ne postoji sila koja bi oslobodila nekoga bola i patnje i spasla ga od njih.To i sam najbolje zna.Uprkos tome,život je poklon koji treba ceniti.Zagonetan je.Patnja i sreća su neraskidivo povezane.Svaki pokušaj da se razdvoje,osudjen je unapred na propast.''

''Najbitnije stvari su nevidljive.Naša cula vole da nas zavedu.Vid je najvarljiviji.Navodi nas da mu verujemo najviše.Ubeđeni smo da vidimo okolinu,ali to je samo površina,a mi je prihvatamo kao stvarnost.Moramo naučiti da dokučimo srž stvari,njihovu suštinu.U tom slučaju,oči su prepreka.One nas skreću s tog puta.Zaslepljuju nas.Ko se suviše oslanja na njih,zapostavlja druga čula.Time ne mislim samo na uši i nos.Govorim o organu koji je u nama,ali nemamo za njega ime.Nazovimo ga KOMPAS NAŠEG SRCA''

LjUBAV - to je jedino što nas čini boljim ljudima.
Delite je nesebično,jer ona je nepresušan izvor ,u njemu se i sreća i zdravlje napajaju neprekidno.

Danas sam na raskrscu mojih puteva i gde god pomislim da krenem
svaki put vodi ka Tebi..i ne mogu nazad..ne umem nazad...

Ti si me oslobodila.Tebi pripadam.
S ljubavlju i zahvalnoscu...

Iskoracite za trenutak, zajedno samnom, iz svojih života. Udaljimo se, kao slikari koji odmicu od svojih moleraja, i pogledajmo sa tog nigde mesta u sopstvene karikature.
Videcemo, prijatelj imoji,usamljene napukle ljušture brace i sestara sopstvenih tamnih senki.

Zanemecete, kao i ja, pre dvadeset godina,kada na mestima svojih srca ugledate ogoljene i istrošene majdane; samo ste ih iscrpljivali, a ništa u njih niste ulagali.
Naše su duše, prijatelji moji,isušena recna korita koja svojom prazninom zjape u nebesa. Na njima smo svoje tuge napajali, a gasili rasplamsale plamenove jada.
Sve ima svoj kraj. Dozvolili smo da presahnu, umesto da smo ih punili spasonosnim kišama ljubavi.
Svojom sebicnošcu izazivamo vecne suše, a onda se zaprepastimo kada nam se jednog dana pred ocima raspukne nepregledno ništavilo prizvane pustare.

Proleće ima svojih hiljadu cvetova,
jesen svoje Mesečeve mene,
leto ima svoje blage vetrove,
zima svoj sneg.
Ako ti beskorisna misao
ne pomuti um,
svaki dan je najbolji u tvome životu.

Ljubav je u isto vreme sila, element i vihor.
Cista je kao zlato i surova kao rat.
Radosna je kao rodjenje i turobna kao smrt. Ona je sve to.
Kad si voljen, u stanju si da sebe vidis ocima onog ko te voli.

Osmehujte se životu i onda kada se on ne osmehuje vama,sa osmehom zaplovite
u snove,sa osmehom dočekujte jutra.

Чије то сузе ноћас падају по њеној души?!
Плачу ли напуштене улице детињства?
Или, то ипак само киша пада?!

“Zivot je ili jedna smela avantura ili nije nista!”

Osnovno pravilo zivota je da svako mora

da cuva ono do cega mu je stalo.

Ljubav se cuva ljubavlju.

Treba da slusamo ono dete koje smo nekada bili i koje i dalje postoji u nama.
To dete se razume u carobne trenutke.
Ako ne izgubimo dodir s tim detetom necemo izgubiti dodir sa zivotom.
Dakle zivot skriva svoju caroliju i umetnost.

Ljubav koja pocne najvecom snagom s vremenom oslabi.
Iscezne pre nego sto se trka zavrsi.
A na cilj cesto stigne upravo ona koja je najsporija na pocetku.
Ali tome moze da te nauci samo vreme i nista vise.

Cuti slomljeno srce, cutimo mi.
Osecas li me, osecas li kako boli...

Znam, i ja sama nisam verovala..ni onda kada nam reci nisu bile potrebne
jer ko slusa reci kada duse govore...
Bio je to trenutak..nas trenutak ali bol za njim bice vecan....

Postoji put kojim se zbog srece ide.
Milion zvezda osvetljava taj put,
da bi bol bio laksi sto u dusi vlada.

Zivot je pun tvrdoca i neravnina.
Zahvaljujem mu sto je takav.
Ne trazim da mi zivot bude gladak
neka je neravan, mali, krivudav

Evo i danas mi je nebo dalo zivot,
hvala nebu.
Necu ni da se pitam
kad mogu da hodam i da disem.

Samo mi je tesko otvoriti dusu.

Ako nesto izgubis, veruj mi, to ce biti zbog toga da nesto bolje dobijes. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previse borimo, a oni sami nista ne daju...