Tajanstvenim stazama duse...

Nasa najveca slabost je odustajanje. Siguran nacin da se uspe jeste pokusati jos jednom.

S tobom mi nije dovoljan dan,
svaki je trenutak dragocen s tobom.
Želio bih dieliti s tobom i san,
jer želim te imati uviek sa sobom.

Ljubav raste kao biljka i ono što se vidi, mislim na lišće, cvetove, stabljiku,
Nije ništa bez onog što se ne vidi, korena. U nama leže isprepletane žile korena,
Iz nas se cela biljka napaja sokovima za svoj rast. Tako je sa ljubavlju, ako
Joj se ne predajemo celim telom i duhom, uvene, osuši se i nestane.

smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

Iako ti moja ljubav vise ne treba
Ja necu staviti masku tuznog pajaca.
Ne
Nije to za lice sanjalice kao sto sam ja.

Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš.
A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš.
Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Cekam...
Cekam u senci jednog starog duda
Da mesec zadje i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda,
Da sidjes k meni ceznjivom i samom.

Cekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Vec zora svice, blede mlecni puti,
A ja jos cekam, - i vecno bih cek o!

I sav zasenjen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha

Posrcem, klecam, dokle me privlace,
ko provalija tamna i duboka,
I dok strasnim prelivima mrace,
Tvoja dva crna neumitna oka...
Još uvek osetim peckanje kada ti čujem glas.
A dobro znam da je kasno za nas.

Ako jezike covecije i andjeoske govorim,
a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje jeci,
ili kimval koji zveci.

I ako imam dar prorostva
i znam sve tajne i sve znanje,
i ako imam svu veru da i gore premestam,
a ljubavi nemam,
nista sam.

I ako razdam sve imanje svoje
i ako predam telo svoje da se sazeze,
a ljubavi nemam,
nista mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, blagotvorna je,
ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
ne cini sto ne pristoji, ne trazi svoje,
ne razdrazuje se i ne misli o zlu,
ne raduje se nepravdi, a raduje se istini
sve snosi, sve veruje, svemu se nada
sve trpi.

Ljubav nikad ne prestaje,
dok ce prorostva nestati,
jezici ce zamuknuti, znanje ce prestati.
Jer delimicno znamo, a delimicno prorokujemo.
A kada dodje savrseno,
onda ce prestati sto je delimicno.

Kada bejah dete, kao dete govorah,
kao dete misljah, kao dete razmisljah.
A kada sam postao covek,
odbacio sam sve sto je detinjasto.
Jer sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki,
a onda cemo licem u lice.
Sad znam delimicno
a onda cu poznati kao sto bih poznat.

A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje.
Ali od njih najveca je ljubav.

Cekam te kraj nase lipe, gde nasa imena dalje stoji I prkose vremenu
Poput neke svete zakletve koju smo dali jedno drugome, iako je napolju oluja I hladni
Vetrovi mi poput biceva miluju lice

Zbog onih koje volimo
Ostavljamo one koji nas vole zbog onih, koje volimo, a ne pitamo se, hoćemo li povrediti one, koji nas vole i hoće li nas voleti oni, koje mi... volimo.

Jedno nebo,jedan svet,
jedini život dajem tebi mila moja
I u smrt se ne plašim otići i s đavolom
rat vecno voditi
za jedan pogled koji bi ti krišom ukrao,
za jednu vlas kose tvoje,
za jedan slucajni dah.

I neka me ne bude vise
ako jednu suzu zbog mene proliješ
i nek disati stanem,zbog mene,
tren tuge ako osetiš.

Kao vetar slobode želim leteti
dok postojim,dok hodam,
dok znam za život svoj
želim imenom tvojim nazivati.

Jedina za mene si voljena moja i jutro ovo
želim,za tebe u sunce pretvoriti.
Dan ovaj večno nek traje i osvetli ti stazu
ka prolazu preko praznog,crnog i nemilosrdnog sveta
što okružuje te

Zasto tvoju kosu zvijezde pletu,a na tvojim grudima
lisce lipe spava,dok gledas jutro u granama proljeca.

zamisljenih ociju
prolazim kroz vodopade srece
bilo je lepih dana
ali vise ih biti nece

zasto jos uvek
pisem stihove tuzne
zasto nocu ne spavam
jer sanjam snove ruzne

Sareni leptiru mog sivila
ne idu ni nevini sa krivima
sta cu i ja medju zivima