Tajanstvenim stazama duse...

Duša nikada ne zaluta,
uvek je tu gde treba
makar stanovala,
makar skitala….
Zažmuri.
Snegovi će se otopiti,
i doći će leto…

Ах, где су оне бајне ноћи,
И где се деде онај плам?
И пријатељи где су знани?
И где су моји млади дани?

Ipak smejem se,
nova se jutra radjaju
ali ni u jednom nisam pronašla
tvoj smeh koji počiva
na laticama promrzlih ruža...

život ide u nepovrat,
ne daj me prošlosti,
ne daj da me iko stavi medju stranice neke prašnjave knjige.

Poljubi me u ovom trenu, u ovom času
kada se mesec naginje iznad zgrada
i viri u našu sobu...
Poljubi me,
sada dok imamo nas....

Срећа је ствар овога света, која не зависи од нас. Сви желимо да будемо срећни. Блаженство је у нашим рукама. Може човек бити блажен и болестан. Може бити блажен да је и у затвору. Може чак да буде блажен и када га поведу на гиљотину. Од њега зависи то блаженство. У његовим је рукама.

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

У освит зоре, док спава река,

поље и мрак каменим сном,

поћи ћу негде, негде далеко

за меком травом и погледом.

"Mozda je suton s krova sasvim slucajno pao.Mozda bi i noc da svane,mozda bi i noc da sine..."

Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suðe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaæu prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuðim imenom zoveš