Manastiri po Eparhiji

епархија бачка

* Манастир Бођани са црквом Ваведења Пресвете Богородице
* Манастир Св. Архиђакона Стефана, код Сомбора
* Манастир Ковиљ са црквом Светих Архангела

епархија банатска

* Манастир Месић са црквом Светог Јована Крститеља, код Вршца
* Манастир Војловица са црквом Св. Архангела Гаврила, код Панчева
* Манастир са црквом Свете Тројице, код Кикинде
* Манастир са црквом Свете Меланије, код Зрењанина
* Манастир Хајдучица са црквом Св. Архангела, Хајдучица код Пландишта
* Манастир Средиште у изградњи, Мало Средиште код Вршца
* Манастир Баваниште са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Ковина

епархија београдска

* Манастир Сењак са црквом Ваведења Пресвете Богородице
* Манастир Раковица са црквом Светог Архангела Михаила
* Манастир Рајиновац са црквом Рођења Пресвете Богородице
* Манастир Сланци са црквом Светог Архиђакона Стефана
* Манастир са црквом Светог Архангела Гаврила, у Земуну

епархија браничевска

* Манастир Витовница са црквом Успења Пресвете Богородице
* Манастир Горњак са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Крепољина
* Манастир Златенац са црквом Светих Врача Козме и Дамјана, код Свилајнца
* Манастир Заова са храмом Св. Арханглеа Михаила и Гаврила, Велико село
* Манастир Копорин са црквом Светог Архиђакона Стефана, код Велике Плане
* Манастир Манасија са црквом Свете Тројице, код Деспотовца
* Манастир Миљково са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Свилајнца
* Манастир Нимник са црквом Светог Оца Николаја, код Мијаиловца
* Манастир Света Петка са црквом Преподобне Мајке Параскеве, код Параћина
* Манастир Рукумија са црквом светог оца Николаја, код Костолца
* Манастир Покајница са црквом брвнаром Светог Оца Николаја, код Велике Плане
* Манастир Раваница са црквом Вазнесења Господњег, код Сења
* Манастир Сисојевац са црквом Христовог Преображења, код Сењског Рудника
* Манастир Тршка Црква са црквом Рождества Пресвете Богородице-код Вуковца
* Манастир Вујска са црквом Светог Апостола Томе, код Томића
* Манастир Туман са црквом Светог Архангела Гаврила, код Голубца

епархија милешевска

* Манастир Милешева са црквом Вазнесења Господњег, код Пријепоља
* Манастир Бања са црквом Светог Оца Николаја, код Прибоја
* Манастир Свете Тројице, код Пљевље
* Манастир Давидовица
* Манастир Куманица

епархија нишка

* Манастир Вета са црквом Успења Пресвете Богородице, код Црвене Реке
* Манастир Висока Ржана са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Пирота
* Манастир Ајдановац са црквом Светог Георгија, код Плане
* Манастир Дивљане са црквом Светог Димитрија, код Беле Паланке
* Манастир Липовац са црквом Светог Стефана, код Катуна
* Манастир Ђунис са црквом Покрова Пресвете Богородице
* Манастир Свети Роман, код Ђуниса
* Манастир Наупаре са црквом Свете Богородице, код Крушевца
* Манастир Мрзеница са црквом Свете Богородице, код Сталаћа
* Манастир Поганово са црквом Светог Јована Богослова, код Доброшева
* Манастир Сићево са црквом Свете Богородице
* Манастир Суково са црквом Свете Богородице
* Манастир Темска са црквом Светог Великомученика Георгија
* Манастир Јашуња са црквом Свете Богородице, код Манојловице
* Манастир Светог Јована Крститеља, код Горњег Матејевца
* Манастир са црквом Светих Кирика и Лулите, код Димитровграда
* Манастир Планиница са црквом Светог Николаја, код с. Планиница

епархија рашко-призренска

* Манастир Пећка Патријаршија
* Манастир Светог Архангела Гаврила, код Витине Косовске Запаљен у Јуну 1999
* Манастир Зочиште са црквом Свети Врачи Козма и Дамјан, код Ораховца Уништен експлозивом Септембра 1999
* Манастир Високи Дечани са црквом Вазнесења Господњег
* Манастир Девич са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Србице оскрнављен крајем Јуна 1999
* Манастир Драганац са црквом Светог Архангела, код Гњилана
* Манастир Гориоч са црквом Светог Оца Николаја, код Истока
* Манастир Грачаница са црквом Успења Пресвете Богородице
* Манастир Кабаш са црквом Светог Апостола Марка, код Призрена
* Манастир Соколица са црквом Пресвете Богородице, код Звечана
* Манастир Бањска са црквом Светог Стефана
* Манастир Сопоћани са црквом Свете Тројице
* Манастир Мушутиште са црквом Свете Тројице Уништен у Јулу 1999
* Манастир Црна Река са црквом Светог Архангела, код Рибарића

епархија шабачко-ваљевска

* Манастир Боговађа са црквом Светог Великомученика Георгија
* Манастир Грабовац са црквом Светог Оца Николаја, код Грабовца
* Манастир Докмир са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Памбуковице
* Манастир Илиње са црквом Светог Пророка Илије, код села Очаге, код Клења
* Манастир Каона са црквом Светог Архангела Михаила, код Драгиња
* Манастир Лелић са црквом Светог Николаја Мирликијског Чудотворца
* Манастир Петковица са црквом Свете Петке, код Мачванског Прњавора
* Манастир Пустиња са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Поћуте
* Манастир Радовашница са црквом Покрова Пресвете Богородице, код Поцерског Добрића
* Манастир Ћелије са црквом Светог Архангела Михаила, код Ваљева
* Манастир Чокешина са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Мачванског Прњавора
* Манастир Соко са црквом Светог Оца Николаја, код Љубовије
* Манастир Троноша са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Лознице
* Манастир Читлук са црквом Свете Тројце, Љубовија
* Манастир Љубовија са црквом Свете Тројце, Љубовија

епархија сремска

* Манастир Беочин са црквом Вазнесења Господњег, код Беочина
* Манастир Бешеново, код Башеновског Прњавора
* Манастир Велика Ремета са црквом Св. Великомученика димитрија, код Крушедола
* Манастир Раваница са црквом Вазнесења Господњег, код Бање Врдник
* Манастир Гргетег са црквом Светог Оца Николаја, код Ирига
* Манастир Јазак са црквом Сошвестија Св.Духа, код Јазака
* Манастир Крушедол са црквом Свете Богородице
* Манастир Мала Ремета са црквом Свете Богородице, код Јазака
* Манастир Ново Хопово са црквом Светог Оца Николаја, код Хопова
* Манастир Раковац са црквом Свети Врачи, код Раковца
* Манастир Фенек са црквом Свете Петке, код Бољеваца
* Манастир Петковица са црквом Свете Петке, код Лежимира
* Манастир Кувеждин са црквом Светог Саве, код Дивоша
* Манастир Ђипша (Дивша) са црквом Светог Оца Николаја, код Нештина
* Манастир Шишатовац са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Лежимира
* Манастир Привина Глава са црквом Светих Архангела Михаила и Гаврила, код Шида
* Манастир Обед са црквом Благовештења, код Обедске баре, код Купинова

епархија шумадијска

* Манастир Благовештење са црквом Свете Благовести, код Страгара
* Манастир Вољавча са црквом Светог Архангела Гаврила, код Страгара
* Манастир Корман са црквом Светог Оца Николаја, код Грнчарице
* Манастир Денковац са црквом Успења Пресвете Богородице, код Горње Сабанте
* Манастир Дивостин са црквом Свете Благовести
* Манастир Драча са црквом Светог Оца Николаја, код Дивостина
* Манастир Јошаница са црквом Светог Оца Николаја, код Сиоковца
* Манастир Каленић са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Превешта
* Манастир Никоље са црквом Светог Оца Николаја, код Доње Шаторње
* Манастир Павловац са црквом Светог Оца Николаја, код Пружатовца
* Манастир Рековац са црквом Светих Апостола Петра и Павла, код Ралетинца
* Манастир са црквом Светог Николе, код Поточца
* Манастир са црквом Праведног Јова, код Дивостина
* Манастир Тресије са црквом Светог Архангела, код Сопота
* Манастир Бошњане са црквом Светом Луки
* Манастир Саринац са црквом Вазнесења Господњег, код Рековца
* Манастир Сибница са црквом Свете Петке, код Сибнице
* Mанастир Светог Архангела Михаила у Брезовцу

епархија тимочка

* Манастир Буково са црквом Светог Оца Николаја, код Неготина
* Манастир Манастирица са црквом Сошествију Светог Духа, код Кладова
* Манастир Суводол са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Малог Извора
* Манастир Вратна са црквом Вазнесења Господњег, код Јабуковца
* Манастир Света Тројица са црквом Сошествију Светог Духа, код Доње Каменице
* Манастир са црквом Успења Пресвете Богородице, код Крепичевца
* Манастир са црквом Светог Архангела Гаврила, код Јерменчића

епархија врањска

* Манастир Светог Оца Прохора Пчињског, код Кленика
* Манастир Светог Архиђакона Стефана, код Горњег Жапска
* Манастир Светог Великомученика Пантелејмона, код Врања
* Манастир Пресвете Богородице, код Клисуре
* Манастир Светог Пророка Илије, код Лепенице
* Манастир Светог Пророка Илије, код Босиљграда
* Манастир Светих Апостола Павла и Петра, код Босиљграда
* Манастир Светог Симеона Столпника, код Врања

епархија жичка

* Манастир Благовештење са црквом Свете Благовести, код Овчар Бање
* Манастир Међувршје са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Чачка
* Манастир Светог Преображења, код Овчар Бање
* Манастир Светог Вазнесења, код Овчар Бање
* Манастир Вујан са црквом Светог Архангела Гаврила, код Брђана
* Манастир Велуће са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Стопање
* Манастир Вољавча са црквом Светог Великомученика Прокопија, код Бреснице
* Манастир Враћевшница са црквом Светог Великомученика Георгија
* Манастир Градац са црквом Благовештења Пресвете Богородице, код Брвника на Ибру
* Манастир Жича са црквом Вазнесења Господњег
* Манастир Згодачица са црквом Светог Великомученика Димитрија
* Манастир Јовање са црквом Светог Јована Крститеља, код Овчар Бање
* Манастир Каменац са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Честина у Гружи
* Манастир Никоље са црквом Светог Оца Николаја, код Овчар Бање
* Манастир Љубостиња са црквом Успења Пресвете Богородице, кодТрстеника
* Манастир Рача, код Бајине Баште
* Манастир Павлица са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Брвника на Ибру
* Манастир Студеница са црквом Успења Пресвете Богородице
* Манастир Марковица са црквом Свете Тројице
* Манастир Светог Сретења, код Овчар Бање
* Манастир Лепенац са црквом Светог Архиђакона Стефана, код Бруса
* Манастир Стубал са црквом Свете Петке, код Чукојевца
* Манастир Стрмац са црквом Светог Јоакима и Ане, код Бруса
* Манастир Руденица са црквом Светог Пророка Илије, код Ратаја
* Манастир Јежевица са црквом Светог Јована Крститеља, код Стјеника
* Манастир Клисура са црквом Светог Архангела Гаврила, код Дивљаче

U GRCKOM MANASTIRU U ARIZONI

Istorija posete grckom manastiru Svetog Antonija je pocela jos u maloj keliji Valaamske crkve u Moskvi. Tada mi je otac Igor na oprostaju poklonio fotografiju starca Josifa Isihasta, rekavsi da je to bio jedan od poslednjih prozorljivih staraca. Secam se da mi je zatim, dok sam gledao fotografiju, dosla na pamet misao: “Ako bih se sreo sa takvim starcem, dobio bih odgovore na sva pitanja…” Proslo je skoro godinu dana, i trebalo je da idem na dugo sluzbeno putovanje u Ameriku. Na krajnji jug, u Arizonu. Nisam tada ni mogao pomisliti da tamo postoji grcki manastir. U nizu dogadjaja (koji su sledili) samo mi se on urezao u pamcenje, ostavivsi na mene najjaci utisak. Ali, krenimo po redu.

Uski put sa dve trake je zamenio autoput, otprilike 100 km jugoistocno od grada Feniksa. Pre samo nekoliko godina, arhimandrit Jefrem je to mesto izabrao za manastir. Prosavsi tim putem, iznenada je zamolio da se zaustavi automobil. Ovde, u nenaseljenoj arizonskoj polupustinji, svetogorski starac je cuo zvona. Za neko vreme je jedan imucan Grk kupio deo zemlje u tom regionu i poklonio je za gradnju manastira.

Nezaobilazna okuka… Evo i znaka za kilometrazu, skrecemo na ravan seoski put. Oblaci prasine. Okolo kaktusi i trnje. Pocinju da se pojavljuju nepravilno rasporedjene, uredne kucice. Ali, oko njih nema ni busena, ni povrtnjaka, samo ograda od drvenih stubica zabijenih u zemlju sa zategnutom zicom. Stoje kao igracke u tom od strane coveka skoro netaknutom svetu skorpiona i zvecarki. Kako ljudi tu zive? Posle nekoliko kilometara, ukazao se pred nama, na jedinom brezuljku u celoj okolini, pravoslavni krst. Put skrece u cvecnjak s natpisom “Grcki pravoslavni manastir Svetog Antonija”. Slava Bogu, stigli smo. Na ulazu je zaravan, zasuta sljunkom. Sunce sija, iako je zimsko vreme. Umorivsi se od buke, sedimo u senci venjaka s druge strane manastirske ograde, pored male prostorije u kojoj se prodaju knjige. Okolina se zadivljujuce izmenila. Okolo je divan vrt: mnostvo nama nepoznatih lepih cvetova i rastinja stvaraju neponovljiv, bajkovit utisak svega sto se desava. Tisina… zubori fontanica, ptice pevaju, lete veliki prelepi leptiri. Gledam preko ograde – kaktusi i trnje. Iz prodavnice knjiga je izasao monah, noseci bokal sa vodom. Cini se da progovara na ruskom. Ali ne, ovde govore grcki ili engleski. Pitao je da li zelimo nesto da pojedemo, da li cemo ostati da nocimo. Zene bez marama i u pantalonama ne pustaju u manastir, kao ni muskarce u kosuljama s kratkim rukavima: “Probajte kosulju; ostavite je u knjizari kada budete odlazili”. U manastirskom vrtu ima mnogo fontana. Istina, njihov veliki broj pravi posebnu mikroklimu za svu tu lepotu. Jedna americka firma, do zuba snabdevena savremenom tehnikom, ovde je trazila vodu, ali je nije nasla pa je prestala sa radovima. Starac im je ukazao na mesto gde da buse. Zadivljujuce! Bukvalno pod svakim cveticem je sistem za vestacko navodnjavanje, i kako da nema dovoljno vode za sve? Evo velikog hrama Svetog Nektarija. Pored je trpezarija. Na jos jednom malom “osvojenom” delu zemlje nalaze se sasvim nedavno sagradjeni predivni hram Georgija Pobedonosca i zvonik. Tu su i hramovi Svetog Dimitrija i velikomucenika i iscelitelja Pantelejmona. Jos dalje, sada vec zaboravljena kapela. Na ikoni odmah prepoznajemo lik starca koji se moli na kamenu. “Oce Serafime! I ti si ovde!”Zamislite samo, na drugom kraju zemlje, u americkoj pustinji, monasi postuju naseg goruce ljubljenog Serafima Sarovskog.

Vecernja sluzba je u 17 sati. Skoro necujno, sa zemnim poklonima, ulazi bratija, samo uz jedva cujno sustanje odece. Cuje se predivan svetogorski raspev. Zalazi sunce, tama polako ispunjava hram. Poslednji zraci svetlosti su na prozorima kupole nad ulazom u oltar. Gore samo kandila, osvetljavajuci likove na ikonama. Ima se utisak kao da je iza manastirskih zidina velicanstvena Sveta Gora, pokrivena sumom.

Posle sluzbe sve zovu na vecernji obed. Bratije ima 30, poklonika priblizno dvaput vise. Naglas se citaju zitija Svetih. Zazvonilo je zvono: pocinje obed. Vrt je brzo opusteo, samo je nisko juzno nebo posejano zadivljujuce svetlim zvezdama. Tisina… Monah iz knjizare moli nekoga da ne razgovara telefonom unutar manastira. Negde daleko se ponekad cuje zavijanje sakala, ali se oni ne priblizavaju manastiru. U gostinskoj zgradi se nalazi mala biblioteka. Elektricni sporet, posudje, sto, u frizideru voce i sok. Pored telefona visi obavestenje: moli se bratija da posecuje sve sluzbe, da ne koristi telefon u toku cetiri sata posle sluzbe i da postuje mir. U zgradi za zene uvek ima mleka i decje hrane: mnogi dolaze sa decom. Iskusni poklonici odmah odlaze na spavanje. Razgovor ne ide dalje od toga – kako se zoves i odakle si dosao. Sve se brzo smiruje.

3.30 ujutru. Udarci u klepalo se cuju cas veoma blizu, cas veoma daleko. Zelimo da spavamo, ali nista… kuci cemo se naspavati. U mislima je predivan mir, prosto sozercavas okolni svet, a noge te same nose po vijugavim vrtnim puteljcima. Bratija je vec u hramu, za njih dan pocinje u ponoc. “Pridite, poklonimo se…” Citaju se casovi. Svi do jednog prilaze k starcu za blagoslov.

Za otprilike pola sata dva jeromonaha ulaze u pritvor (mesto pred vratima crkve), u odvojene kelije. Za njima su polako posli poklonici, pocinje ispovest. Bacuska slusa pazljivo, ne prekida nikoga. Na licu mu se vide smirenje i ljubav. Cas je prosao neprimetno. Na zidu visi velika fotografija, tako dobro poznata jos iz valaamske crkvene prostorije. Josif Isihast! Eto ko nas je doveo ovde… Starac koji je osnovao ovaj manastir je - ucenik Josifa Isihasta! U hramu se skuplja sve vise i vise ljudi. U ranu zoru je pocela Liturgija. Kao i uvece, dosla je porodica sa sestoro dece. Oni zive u jednoj od kuca na putu ka manastiru, dolaze na sve sluzbe. Otac svaki dan putuje automobilom na posao u Feniks, majka uci decu u domacoj skoli. Spontano pricaju o davnim vremenima, kada su Bozji ugodnici odlazili daleko od svetske sujete, a ljudi se selili blize njima. Je li moguce da smo u Americi?

Opet se cuje predivan raspev. Na kraju sluzbe sunceva svetlost obasjava hram. Poklonike pozivaju u trpezariju. Monasi uopste nemaju obrok ujutru, oni odlaze na svoja poslusanja: neko u radionicu, a neko u vrt, po jakoj zezi. Oni koji zele mogu da rade s njima. Monah koji nas je docekao, opet u knjizari, ceka nove goste. I tako svaki dan! Ono sto smo tamo videli je mnogo snaznije uticalo na nas od procitanih knjiga i mnogih prica; i koliko god dolazili u manastir, sve je kao prvi put: monasi rade, s ljubavlju docekuju goste i mole se. Pa kada spavaju?

Pre mnogo godina jedan je mladic, resivsi da ode na Svetu Goru, sreo u pristanistu ucenike starca Josifa Isihasta. Starac Josif im je rekao da ce doci vreme kad ce taj mladic krenuti da prosvecuje ljude u velikoj zemlji. Proslo je neko vreme, i arhimandrit Jefrem (Svetogorac) je krenuo na put. U Americi i Kanadi je vec osnovao sedam muskih i devet zenskih manastira. U njih dolaze ne samo poklonici iz Amerike i Kanade, vec iz celog sveta. Evo jednog dela starceve besede, koju su sa grckog jezika preveli parohijani manastira: "Ispricacu vam sta mi se desilo pre mnogo godina. To se moze dovesti u vezu sa Svetim Jefremom, koji se praznovao tog dana. Bio sam u manastiru Svetog Filoteja na Svetoj Gori. Sedeo sam i nesto citao. I Gospod mi je poslao Svoju blagodat. Kada sam je osetio, zamolio sam Gospoda da mi jos jednom pokaze koja je Njegova volja u vezi sa mojim putem u drugu zemlju. Ponovo sam molio Gospoda da mi pokaze da li je to Njegova volja i da me blagoslovi. Usrdno sam se molio i cekao da mi Gospod kaze "da" ili "ne". Posao sam u crkvu na vecernje, a zatim u trpezariju. Poceli smo sa citanjem. To je bila jedna od knjiga "U pustinji", koju je napisao jedan monah Vlasos, koji je posecivao pustinjake, pisao o zivotima Svetih Otaca i sam pokusavao da zivi asketski. "…Jefrem Sirijanin, imajuci veliku ljubav prema bliznjemu, otisao je u sirijski grad, da bi saznao kako je siromasnim ljudima. Uvideo je da su ljudi nesrecni. Bogati ljudi su krili robu, da bi je sto bolje prodali. Upitao je bogatase: “Sta to radite siromasnima? Krijete robu. Zasto zelite da budete jos bogatiji? Vi dopustate da ljudi umiru. Zasto siromasnima ne dajete proizvode?” Bogatasi su odgovorili: “Mi zelimo da damo robu siromasnima, ali ne mozemo da nadjemo pravednika koji bi je pravilno razdelio”. Sveti otac je upitao: “Sta mislite o meni?” “Vama verujemo. Za vas cemo otvoriti skladista hrane." Sveti otac je rekao da ce on pravedno raspodeliti robu. Bogatasi su otvorili skladista, dali mu novac i sve sto je neophodno. I sveti otac je prihvatio tu misiju. Sagradio je bolnice, manastire, kuce za goste. Veliki grad je ponovo oziveo zahvaljujuci svetiteljevoj delatnosti. Sve je bilo dobro. Za neko vreme, kada se sveti otac uverio da je to pustilo korene i da on tamo nije vise potreban, vratio se natrag u pustinju i mirno pocinuo u Gospodu”.

Kada je ctec zavrsio sa citanjem, cuo sam glas koji mi je rekao: “Taj posao i ti treba da uradis”. Ja sam hteo potpuno da se uverim da je to volja Bozja. Uvideo sam mnogo drugih stvari koje su mi potvrdile da je to zaista moja misija, ali sad nije vreme da o tome govorim. Sve sto sam uradio je Bozje delo, vi ste dosli ovde i videli. Cela zemlja je u duhovnoj tami, narocito u odnosu na monastvo, i zato sam poceo ovde. Monastvo je osnova i potpora Crkve. Sveti Oci govore da Crkvu uvek iskusavaju oluje. Ali, sada necemo potonuti jer je nas Krmanos – Gospod, Koji to nece dopustiti sve dok to sto radimo - radimo s Bogom i u Ime Bozje".

Pred poslednji polazak u manastir se desilo veliko iskusenje: medju monasima je zavladala epidemija gripa. Nisu zeleli da sire zarazu, jer je predstojao daleki put kuci, u Rusiju. Posle dosta razmisljanja, zatrazili smo blagoslov preko telefona… Vec smo se mnogo puta oprastali sa svima, ali nikako nismo zeleli otici. Zadrzavali smo se u razgovoru na ulazu u manastir. Kao i prvi put, dosla je i ruska porodica iz Feniksa. Razmenjuju se utisci. Vremena u Americi su teska i bilo je ocigledno da ih nesto uznemirava. I na kraju razgovora, glava porodice se odlucno uputio u knjizaru i poceo da moli za hitan razgovor sa svestenikom. Bolesnog, i posle duge jutarnje sluzbe umornog bacusku su podigli iz kreveta, jer se cinilo da ce razgovor biti dug. Tako je i bilo: mrsav i bled, on ih je odveo u prostoriju za ispovest, cinilo se da se ljulja na slabom vetru.

Brzo smo putovali automobilom, i udaljavajuci se od manastira, glava se punila mislima o narednim poslovima. A pred ocima je stajao monah, koji se svetleo na suncu, predavajuci nam, na oprostaju - jos jednu lekciju ljubavi i smirenja.

Cudna su dela Tvoja, Gospode, Sveta Gora se spustila sa nebesa. Sa smirenjem i ljubavlju su stvoreni svi uslovi - mnogomilostivi i dugotrpeljivi Gospod ceka kada ce ljudi uciniti korak u susret Njemu i otvoriti Mu svoja srca.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pravoslavno monaštvo u Americi

Manastir Sv. Pajsija u Arizoni



„I svaki koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslediće život večni.“ (Mt. 19,29)

Monaštvo je u temelju Crkve, i ustanovljeno je Jevanđeljem i primerima mnogih bogonosnih muškaraca i žena. Monaška pravila su ustanovili Vaseljenski i Pomesni Sabori i premudri Oci, poput Vasilija Velikog. Monašvo je dalo Crkvi mnoštvo prepodobnih, koji su jednako časni sa svetim mučenicima. Pored toga, monaška bogosluženja su dala odlučujući uticaj na pobožnost vernih i bogoslužbeni karakter Liturgije.
Pravoslavno monaštvo je našlo plodno tlo na prostoru Amerike, najpre zahvaljujući svetim prosvetiteljima i misionarima Hrišćanstva koji su širili reč Božiju na Novom kontinentu u protekla tri veka. Njihovim svetim i podvižničkim životom i zastupničkim molitvama pred Gospodom, duh Pravoslavlja se širi čitavom Amerikom, i istinsku veru primaju razni narodi u sve većem broju.
Manastir Sv. Pajsija u Safordu, država Arizona, je ženska opštežiteljna monaška zajednica koja sleduje predanjska pravila monaškog života. Osnovan je 1993. godine, i posvećen Svetom Pajsiju Veličkovskom, koji je svoj život posvetio sabiranju i prevođenju tekstova Dobrotoljublja kao sredstvo čuvanja praktičnog učenja Svetih Otaca o blagodatno-molitvenom životu. Sestrinstvo trenutno ima oko dvadeset sestara na čelu sa igumanijom Mihailom. Svetu Liturgiju služe svakodnevno, a dnevni krug bogosluženja je uglavnom na engleskom jeziku. Pri manastiru živi i sestre ispoveda jeromonah Dorotej, a povremeno služi i o. Janko Trbović. U cilju izdržavanja sestre publikuju duhovne tekstove, prave brojanice, i poseduju svoju prodavnicu. Takođe obrađuju zemlju te pred goste iznose čisto kozje mleko i slične domaće proizvode.
Manastir je smešten u visokoj Sonorskoj pustinji u podnožju planine Graham. Skladan kinovijski život, neobični uslovi življenja, škola, pojanje i mnogo čega drugog doprineli su da manastir Svetog Pajsija u Arizoni stekne mnogobrojne prijatelje u Americi, Evropi i Srbiji. Planira se izgradnja crkve, trpezarije, kuhinje i dodatnih konaka. Kraj manastira je 2004. godine osnovano pravoslavno groblje
Godine 1995. manastir je primio prvu grupu devojaka-tinejdžerki, koje su poželele da dođu i žive u manastiru dok studiraju u višim školama. Otada, više od šezdeset devojaka je prošlo kroz školu, uzrasta od 10 do 22 godina, dolazeći iz cele Amerike. Sestre predaju i dodatne časove iz kuvanja, šivenja, heklanja, slikanja, crtanja, istorije Starog Zaveta, teologije i pojanja. One osećaju veliku odgovornost, i čine svo što je u njihovoj moći da obezbede sigurno i kreativno pravoslavno okruženje mladim devojkama koje žele da sačuvaju svoju čestitost pripremajući se za radosni put služenja Gospodu u Crkvi - bilo bračnim životom i rađanjem i odgajanjem dece, ili kao monahinje.
Manastir je u procesu gradnje crkve, kao i konaka, koje će izaći u susret potrebama sestrinstva koje se uvećava i poklonicima koji dolaze u posetu. Izgradnja divne i velike buduće crkve pomognuta je i trudom drugih pravoslavnih naroda i brojnih hrišćanskih prijatelja, koji su dirnuti iskrenošću, istrajnošću i naporom sestara manastira, rešili da nesebično pomognu.
Episkop Zapadno-američki Maksim je marta ove godine, u toku pete sedmice Vaskršnjeg posta, posetio manastir Sv. Pajsija Veličkovskog, učestvovao u večernjem bogosluženju, i zatim sa igumanijom i sestrama obišao manastirsko imanje. Prilikom ove posete, Episkop Maksim je kroz razgovor uvideo koliki značaj i uticaj manastir ima na pravoslavne Srbe u Arizoni i širom Amerike, ali ne samo na Srbe, već i na sve pravoslavne, pa čak i nepravoslavne narode koji u velikom broju dolaze da se pomole se monahinjama.
Imajući ovo stalno na umu, treba da zablagodarimo Gospodu da Srpska Pravoslavna Crkva i njena Zapadno-američka eparhija imaju retku blagodat da je u beskrajnim i sušnim prostranstvima pustinje Arizone iznikao takav cvet hrišćanske ljubavi i žrtve, koji hranjen molitvama sestara manastira donosi plodove i vodi spasenju i životu večnom.
Borislav Petrić
[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Kumanica


Crkva posvećena Svetom Arhanđelu Mihailu, nastala je najverovatnije u XIV veku i predstavlja izuzetno poštovano kultno svetilište. Pominje se u XV, XVI i XVII veku, kada je bila jedan od kultnih i duhovnih centara u Srednjem Polimlju. Zapusteo je najverovatnije u XVIII veku, kada su iz njega odnete mosti Svetog Haralampija i episkopa Grigorija.

U nauci je poznat po Kumaničkom jevanđelju koje je 1604. godine priložio jeromonah Zaharije. Ovaj rukopis je nastao početkom XVI veka. Ilustracije četvorojevanđelja potiču iz XIV i XV veka i izuzetne su lepote.

Portreti jevanđelista, vrhunska dela umetnosti XIV veka, umetnuta su u mlađi rukopis, koji je ukrašen u XVI veku. Pravo obilje fragmenata fresaka, mogu se vezati za XVI vek, kada je očevidno došlo do prosperiteta manastira, a možda i do spomenute obnove. Arheološki nalazi ukazuju da crkva nije gorela i da se iz nama nepoznatih razloga zarušila. U tom stanju ostala je sve do početka 2000. godine, kada je Muzej u Prijepolju pokrenuo projekat obnove, kojim je 2001. godine crkva u potpunosti rekonstruisana.

Kumanica je jedan od retkih srednjovekovnih manastira kome poštovanje vekovima ukazuju i pripadnici drugih veroisposvesti, pre svega muslimani, koji ga kao i pravoslavni Srbi, vezuju za moći izlečenja i isceljenja, koja su se tokom njegove duge istorije ovde i dešavala.

Do obnovljenog manastira Kumanica dolazi se magistralnim putem od Prijepolja prema Bijelom Polju, na ulazu u limski kanjon, koji povezuje most od koga se na udaljenosti od oko 300 m nalazi manastir.

[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]

Isceljenja u manastiru Kumanica kod Bijelog Polja
Slepi progledaju, nepokretni prohodaju
Na dan Svetog arhangela Mihajla, koji se proslavlja 26. jula, svake godine dolaze pripadnici različitih vera jer veruje u njegovu moć


U manastiru Kumanica kod Bijelog Polja događaju se velika čuda. Ovde je nedavno progledao i Milan iz sela Vrbnice, koji je oslepeo u 23. godini. Život mu se preokrenuo kada je sasvim slučajno otišao do manastira Kumanice. Čuvar kumaničkog hrama stavio je ispred Milana staru crkvenu knjigu, rekavši mu: „Čitaj“, a kada mu je mladić rekao da ne vidi ništa, on raskrili knjigu ispred njega i reče: „Sad ćeš videti, samo se udubi bolje“

Milan je, kako kaže, prvo primetio obrise knjige, a onda je polako počeo da nazire i slova.
U ovom manastiru je i Đorđe Barać našao lek. Nepokretan, u volovskim kolima dovezli su ga do manastira. Tu je prenoćio, sutradan je - pešice otišao kući.
- Najstariji pouzdani podaci ukazuju da je svetinja podignuta u 16. veku, mada nije isključeno i da je zidana još u 14. veku. Kumanica je već krajem 14. veka bila poštovano svetilište, što se može zaključiti i po očuvanom predanju da se srpska vojska koja se kretala iz pravca severozapadne Srbije prilikom odlaska na Kosovo pričestila u njemu - kaže novinar Veselin Đokić.

TAJNA U SARKOFAGU

Tajnama Kumanice kao da nema kraja. Prilikom arheoloških istraživanja arheolozi Dejan Radičević i Emina Zečević u oltaru crkve pronašli su sarkofag sa moštima nepoznatog sveca. Sarkofag su otkrili u oltarskom delu crkve, mesto u hramu koje obično ne služi za sahranjivanje. Takođe, utvrdili su da se radi o sekundarnom sahranjivanju, o nekome čije su mošti naknadno prenete u Kumanicu. Sam kontekst nalaza ukazuje da su pitanju mošti nekoga ko je izuzetno cenjen i u narodu poštovan kao svetitelj. Samo mesto gde su nađene mošti ukazuje na nekog od najvećih crkvenih dostojanstvenika tog vremena. I to je tajna koja sada zbunjuje i ljude od nauke. Čije su mošti počivale u Kumanici zbog kojih je narod toliko dolazio u manastir, gde je tajna manastira?

ISCELILA NEPLODNOST

Kumanica je u najlepšoj uspomeni ostala i Beograđanki Marini koja osam godina nije imala dece u braku sa Aleksandrom. Stigli su i do Svete gore tražeći pomoć. Ali, posle nekoliko prospavanih noći u Kumanici, Marina je zatrudnela i rodila sina Mihajla, piše profesor dr Jovo Medojević, autor knjige o manastiru Kumanica. Često u manastir dolaze supružnici bez dece i u poslednjih pet godina bilo je desetak slučajeva onih koji su dobili potomstvo.


U pronađenim crkvenim dokumentima „Stari srpski natpisi i zapisi“ kaže se da su u razrušenom manastiru u 18. veku pronađene mošti svetog Grigorija Kumaničkog, koje su pokupljene i odnete na čuvanje kod jedne porodice u Bijelo Polje, a posle toga u manastir Dragović kraj Krke, odakle nikada nisu vraćene. Manastir Kumanica urušen je u 18. veku, a posvećen je svetom arhangelu Mihajlu. U njemu su i mošti svetog Grigorija, arhiepiskopa iz loze Nemanjića. Potpuno je obnovljen 2000. godine. Kumanica je jedno od retkih svetilišta u svetu gde se na dan Svetog arhangela Mihajla, koji se proslavlja 26. jula, svake godine okupi mnogo pripadnika različitih vera jer se veruje u njegovu isceljiteljsku moć: slepi progledaju, gluvi pročuju, hromi prohodaju, nerotkinje rađaju. U noći između 25. i 26. jula traje narodno veselje.
Manastir Kumanica je oduvek bio svetinja koja je izazvala posebnu pažnju i onih koji su je pohodili i onih koji su prolazili limskom dolinom.





preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Progledao u Kumanici

Pokušao sam da prekratim muke, uspio sam čak i vješala da napravim. Kad sam htio da sebi oduzmem život, čuo sam glas koji mi je rekao: ''Pođi u manastir Kumanicu'', priča starina Šebek

Za Milan Šebeka iz sela Vrbnica u sjeničkoj opštini mladost je bila pakao. Zatekli smo ga na jutarnjoj molitvi u manastiru Kumanica, gdje je, kako kaže, u blizini Svetog Grigorija Čudotvorca progledao poslije godina provedenih u potpunoj tami.
-Rođen sam 23. marta 1929. godine od oca Rada i majke Cane u selu Vrbnica. U rodnom selu sam završio tri razreda osnovne škole, a onda izbija Drugi svjetski rat i nastaju moje životne patnje, priča starina Milan.
Kako kaže, bio je dječak kada je, iz čista mira, oslijepio na oba oka. Progledao je tek u 22. godini.
-Godinama je trajala moja borba sa životom. Dok su se moji vršnjaci kasnije ženili, služili vojsku, radili, putovali, ja sam mladost provodio u čamotinji. Išao sam ljekarima na sve strane, ali lijeka nije bilo. Pokušao sam da prekratim muke, uspio sam čak i vješala da napravim. Kad sam htio da sebi oduzmem život, čuo sam glas koji mi je rekao: ''Pođi u manastir Kumanicu''. Tih dana je u našu kuću došao učitelj Radomir Jašović iz Banje Koviljače i sa sobom donio Sveto pismo i Novi zavjet. Kad sam u ruke uzeo Sveto pismo, rekli su mi da mi se otvorila stranica na kojoj je pisalo da je najveći grijeh dići ruku na sebe. Jednog dana sam se našao pored zidina već porušenog manastira Kumanica gdje su počivale mošti čudotvorca Svetog Grigorija, i ne znajući da su one tamo. Čuvar kumaničkog hrama dao mi je da čitam staru crkvenu knjigu. Kad sam mu rekao da ne vidim ništa, kazao je: “Sad ćeš vidjeti, samo se udubi bolje“! Prvo mi se ukazalo neko šarenilo, a onda su počela da izranjaju slova, zatim čitav tekst kao na dlanu. Počeo sam da čitam kao đak prvak. Potekle su mi suze. Ustao sam, a onda u čudu posmatrao prirodu, ruševine manastira, potom i talase Lima. Grlio sam i ljubio svaki manastirski kamen, knjigu, čuvara hrama. Učinilo mi se da sam dotakao nebo, Boga, pripovijeda Šebek o sopstvenom čudotvornom iscjeljenju.
Manastir Kumanica otad je, veli, njegova druga kuća. Monahe doživljava kao svoje najbliže.
Milana redovno obilaze sin Đorđije i kćerke Gordana, Nataša, Aleksandra, Kristina, Ana i Todora sa svojim porodicama. Uvijek svrate i u Kumanicu, ostave prilog i zahvale Bogu i Sv. Grigoriju Čudotovorcu za čudotvorno iscjeljenje njihovog oca Milana.
Iako u poodmaklim godinama, ovaj kumanički hodočasnik, kako ga ovdje od milošte zovu, čita i piše bez naočara. Tu na tromeđi prijepoljske, sjeničke i bjelopoljske opštine, gdje odjekuju obnovljena zvona Nemanjićke drevne Kumanice, Milan Šebek piše i pjesme. Pjeva, kaže, o srpskim velikanima Rastku Nemanjiću, Njegošu, Karađorđu, Lazaru, o srpskim dušmanima, neslogama i izdajama. Dosad je objavio pet zbirki pjesama. Prvu zbirku je objavio 1998. godine pod naslovom „Pesmarica'', a pregršt stihova posvetio je i manastiru Kumanici i čudotvorcu Sv. Grigoriju. Riješio je da ovih dana izda još jednu zbirku poezije. Tuguje, kaže, za bivšom domovinom Jugoslavijom, a kad je došlo do razdvajanja Srbije i Crne Gore napisao je pjesmu „Porušeni mostovi“. Kako kaže, ostaviće potomcima amanet da ga sahrane u blizini manastira Kumanica.
A manastir Kumanicu posjećuju ne samo brojni vjernici sa svih strana svijeta, nego i turisti, naučnici, putopisci, radoznalci... Na ulazu u manastirski kompleks srdačno će vas dočekati iguman manastira otac Nikolaj, koga vjernici zovu anđelom koji hoda. Tu je i monahinja Darija. Savremena istraživanja pokazuju da je ktitor crkve Svetog Arhangela Gavrila kralj Milutin koji je podigao i crkvu Svetoga Nikole u Nikoljcu kod Bijelog Polja u 14. vijeku. U Kumanici se čuvalo znamenito Kumaničko četvorojevanđelje koje je 1604. godine kao poklon ovom svetom manastiru priložio jeromonah Zaharije. Ovaj značajni rukopis nastao je početkom 16. vijeka, a danas se čuva u prostorijama SANU u Beogradu. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva spriječio je da željezničke šine 1970. godine zauvijek unište jedno od najvećih svetilišta Srpske pravoslavne crkve. Na desetak metara od ovog hrama tutnje vozovi, a u blizini je sagrađena zgrada za otpravnike vozova, carinu i policiju, što narušava ambijent ovog prelijepog krajolika. Muzej u Prijepolju započeo je 16. avgusta 1999. godine detaljnija arheološka istraživanja unutrašnjosti crkve i njene porte. Tom prilikom pronađeni su olovni pečat, dva drvena krsta, 19 monačkih grobova. Najznačajniji pronalazak predstavlja kameni sarkofag s moštima Svetog Grigorija Kumaničkog. Blagoslovom Njegove svjetlosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, manastir Kumanica je osveštan 26. jula 2001. godine.

M.Čabarkapa

Čudotvorac okuplja pripadnike svih vjera

Otac Nikolaj nam je ispričao da je sveti Grigorije bio ktitor manastira Grigorijat na Svetoj Gori. Kada se manastir zapalio 1761. godine, monasi sa Svete Gore su mošti Svetog Grigorija donijeli u Kumanicu gdje se one i danas čuvaju.
-Ovo svetilište je podjednako poštovano od ovdašnjeg i pravoslavnog i muslimanskog stanovništva. Na dan sabora Svetog Arhangela Gavrila, 25. jula, na ovome mjestu okupi se na hiljade hodočasnika iz Bijelog Polja, Prijepolja, Brodareva, Sjenice, Priboja, Nove Varoši, Kragujevca, iz Republike Srpske, pa čak iz Makedonije. U Kumanici se izmiješaju šajkače, crnogorske kape, čalme i fesovi, čuje se i ''pomozi, Bože'' i ''bismilah''. Veoma je zapaženo prisustvo muslimanskog stanovništva koje dolazi u Kumanicu, zbog vjere u iscjeliteljsku moć ovog svetog hrama ili radi duševnog mira koji se doživljava na ovom mjestu, kaže književnik Radovan Žižić, koji je u Kumanicu došao radi molitve za zdravlje, kao i da bi igumanu Nikolaju uručio svoju knjigu.



Bijela nevjesta

-Kumanica pripada Mileševskoj eparhiji i nalazi se na teritoriji Srbije. No, za sve što ovaj manastir danas jeste pobrinuo se vjerni narod Bijelog Polja, za čiju se sreću i zdravlje svakodnevno Bogu molimo, kaže otac Nikolaj.
Uskoro će, ističe on, biti osveštani i konaci od 500 metara kvadratnih. U njimu će se nalaziti salon, trepezarija, monaške Kelije i sobe sa 50 ležaja.
Monahinja Darija je izrazila želju da se putem “Revije D“ za pomoć manastiru posebno zahvali članicama ''Kola Srpskih sestara'' iz Bijelog Polja, Ranki Delić, Vukici Radović, Ljiljani Popović, Senki Krgović...
U Bijelom Polju i Prijepolju pričaju da se na dan Svetog Arhangela Gavrila u stijenama koje okružuju manastir Kumanicu pojavljuje „bijela nevjesta“. Vjeruje se da su to anđeli, jer oni kao bestjelesne sile mogu da se otjelotvore u vidu tjelesne pojave „bijele nevjeste“. Kažu i da bistra i pitka voda koja teče iz kumaničkih stijena pomaže u liječenju stomačnih tegoba. U manastiru su nam naveli još sijaset primjera čudesnih isjeljenja u ovom svetom hramu.

preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

MANASTIR RUKUMIJA

Manastrir se nalazi nedaleko od sela Drmna kod Kostolca.Najbolje i najbrze se dolazi,niskim autoputem do skretanja za Pozarevac,potom se od Pozarevca krene prema selu Drmno.Od Beograda manastir je udaljen jedno,vise od 100 km.Inace drumarina na autoputu se placa u jednom pravcu 150 dinara.
Manastir je smesten na obali reke Mlave,stize se putem koji je trenutno neasfaltiran u duzini od 2 km.

(Molim posetioce za strpljenja jer,treba se dobiti Blagoslov od staresine manastira Rukumija,da bi se kompletno pisalo na nasoj strani).Hvala. Admin-Nena

------------------------------------------------------------------------

LEK I UTEHA ZA BOLESNE

U nasoj narodnoj tradiciji poklanja se posebna paznja,manastirima koji poseduju neki od civota.Veruje se ,da ce darivanjem ikone i samog civota put ka ozdravljenju biti izvesniji i kraci..U nasoj srpskoj tradiciji,naroda veoma se duboko ukorenio obicaj obelezavanja krsnog imena.U manastirima se ispred ikone svoje krsne slave,citala molitva za ozdravljenje.Kako kod drugih naroda,tako i kod nas,nemanje dece SMATRALO se PROKLESTVOM!Posle neuspelog,a veoma cesto i za vreme lecenja bracnih parova,bez dece dolaze u manastire trazeci u njima boziju milost.Nekada,covek dolazi po molitvu i vise puta,sto uopste zavisi od njegovog zdravlja.

ZA VID,REUMU
Manastir Zaova-Moc Jelicinog groba.

ZA SLABE NERVE,VID,NEROTKINJE
Manastir Crna Reka-Lekoviti san u manastiru.

ZA NEROTKINJE
Manastir Kumanica-Molitva u pet do dvanaest.

ZA SVE BOLESTI
Manastir Ostrog-CUDA Sv.VASILIJA

ZA UMOBOLNE I NEROTKINJE
Manastir Nikolje-Cudotvorni bor

ZA STERILITET
Manastir Petkovica-Cudotvorna loza leci sterilitet.

BOGOUGODAN HUK PLANINE
Manastir Vujan

ZA BOLESTI ZAVISNOSTI
Manastir Ilinije u Ocagama

ZA VID
Manastir Djunis

ZA VID,UMNE BOLESTI
Manastir Sv.Petke izvorske

ZA REUMU
Manastir Voljaca-dokazana lekovita voda.

Nena.
----------------------------------------------------------------------------------------------------

BOGORODICA U KAMENU

U Sokobanji,u kanjonu reke Moravice,na visini u steni od 40 metara pojavila se Bogorodica.sa Sinom Bozijem.
Sve je posecenije ovo sveto mesto.Sve vise dolaze,bolesni,vidoviti,nevoljni ,smatra se da ovo mesto osnazuje moc.Na Veliki Petak okupi se mnogo vernika,ali veliki broj bolesnih.Veliki je razlog taj,sto oko 3 sata.izmedju Velikog Cetvrtka i Velikog Petka,niz stenu potece bela voda-samo za 5-10 minuta,i izuzetno je lekovito za oci.
----------------------------------------------------------------------------------------------------

ISUSOVA MOLITVA

Najcesca molitva kojom se molimo na "brojanici" je tzv ISUSOVA MOLITVA koja glasi:

Gospode,Isuse Hriste,sine Boziji,pomiluj me gresnoga! ili u kracem obliku:GOSPODE,ISUSE HRISTE,POMILUJ ME.
-Isusova molitva je najvaznija molitva svakog pravoslavnog hriscana.Ona po crkvenim pravilima moze da zameni sve druge.Buduci osvecena samim imenom Hrista Boga,ona u nase srce nizvodi bozansku blagodat i unosi neiskazani dusevni mir kada se ucestalo ponavlja.Pored ISUSOVE MOLITVE uobicajno je da se hriscani mole i Presvetoj Bogorodici i svetiteljima i to na sledeci nacin:
Presveta Bogorodice spasi me gresnoga!Sveti(ime svetitelja) moli boga za mene gresnoga!.
Veoma je korisno odvojiti uvecer pred spavanje i ujutru po budjenju odredjeno vreme koje cemo posvetiti molitvi na "brojanice".Apostol Pavle nas uci da se "molimo neprestano.Svakako,kada smo u drustvu ne mozemo se moliti na isti nacin kao kada smo sami.

IZ PISMA PREPODOBNOG AMVROSIJA
-Uopste znaj,kao sto ste i sami citali u svetootackim knjigama,da necisti ni protiv cega ne ustaje,kao protiv molitve ISUSOVE!
" Ne treba da se bojimo niti da jadikujemo,prizivajuci Boga".Ako su neki skrenuli ,obolevsi dusevno,znaj da im se to desilo zbog samovolje i gordosti.
U maloj i skromnoj knjizi "ISUSOVA MOLITVA" kljuc duhovnih radosti,iz Manastira Svetog Nikole pronacicete mir svoje duse i kljuc duhovne radosti.

Nena

*********************************************************

CUDO NEKTARIJA EGINSKOG
Svetitelj koji leci od raka
Svetom Nektariju najvise mole bolesnici oboleli od raka.Mnoge zdrastvene ustanove,ukljucujuci i i institut za onkologiju i radiologiju Srbije,uzeli su ga za sveca zastitnika.
-20 km od Atine,na malom ostrvu Egina nalazi se hram Svete trojice,mesto hodocasca i spasa za milione bolesnika iz celoga sveta.
Na spisku bolesti cije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su i kod paralize,nervna oboljenja,oboljenja bubrega,ociju,parkinsonove bolesti.Zabelezena su njegova cuda u brodolomima,survanjima autobusima u provaliju,napadima ajkula ujedima zmija.

Nena.

********************************************

Molitva prepodobnoj Materi Paraskevi

O,prepodobna mati Paraskevo,
topla nasa zastupnice,i uvek u nevoljama,
brza pomocnice,pomozi nama gresnicima i
iznemoglima u sadasnjem zivotu.
Umoli Gospoda Boga da nam podari oprostaj svih grehova nasih,
koje smo delima pocinili u zivotu nasem;
recima,pomislima i svim nasim culima.
Na ishodu duse nase pomozi nama,
nedostojnima,da se izbavimo od vazdusnih
mitarstva i vecnih muka,da velicavajuci milostivo,
posredovanje tvoje,svagda proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha,
sada i uvek i u vekova .Amen¨


preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

Mosti Svetitelja po srpskim crkvama i manastirima


Manastir Cetinje:
Mosti Svetog Petra Cetinjskog Cudotvorca,
desna ruka Svetog Jovana Krstitelja,
deo Casnog Krsta
deo mostiju Svetog Teodora Stratilata

Manastir Ostrog:
mosti Svetog Vasilija Ostroskog Cudotvorca,
ruke Svetog Mucenika Stanka

Manastir Lelic:
mosti Svetog Vladike Nikolaja

Manastir Hopovo:
mosti Svetog Mucenika Teodora Tirona

Manastir Sopocani:
glave Svetih Besrebrenika i Cudotvoraca Kozme i Damjana

Manastir Moraca:
ruka Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Dajbabe:
mosti Svetog Simeona Dajbabskog

Manastir Zdrebaonik:
mosti Svetog Arsenija Sremca
deo mostiju Svete Prepodobnomucenice Fevronije

Manastir Kosijerevo:
stopalo Svetog Apostola Luke
deo mostiju Svetog Arsenija Sremca

Manastir Studenica:
mosti Svetog Simeona Mirotocivog, Svete Anastasije i
Stefana Prvovencanog (monah Simon)

Manastir Visoki Decani:
mosti Svetog Kralja Stefana Decanskog

Manastir Crna Reka:
mosti Svetog Petra Koriskog

Manastir Koporin:
mosti Svetog despota Stefana Lazarevica

Manastir Piva:
ruka Svetog Kralja Urosa
djelovi mostiju
Svetog Grigorija Bogoslova
Svetog Grigorija Jermenskog
Svetog Svestenomucenika Elefterija

Manastir Svetih Arhangela (Miholjska Prevlaka):
deo mostiju Svetih 72 Monaha Mucenika

Crkva Lazarica (Krusevac):
deo mostiju Svetog Velikomucenika Cara Lazara
(deo se cuva u Ravanici)

Saborna Crkva Beograd:
mosti Svetog despota Stefana Stiljanovica

Manastir Celija Piperska:
mosti Svetog Stefana Piperskog

Manastir Savina:
ruka Prepodobne Evgenije (carice srpske Jelene)
prst Svetog Apostola Tome

Manstir Celije (valjevske):
mosti raznih Svetitelja
grob Svetog Justina Celijskog

Manastir Sveti Prohor:
Mirotocive mosti Svetog Prohora Pcinjskog

Manastir Devic:
mosti Svetog Joanikija Devickog

Manastir Pecka Patrijarsija:
mosti Svetog Save II (treba proveriti)

Petnicka Crkva (kod Valjeva):
ruka Svetog Apostola i Jevandjeliste Luke

Manastir Sveti Naum (Ohridsko jezero):
mosti Svetog Nauma Ohridskog

Manastir (Crkva) Valjevska Gracanica:
mosti Monaha Mucenika

Crkva Svetog Nikole, Nikoljac, Bijelo Polje:
dio ruke Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Banja:
dio mostiju Svetog Velikomucenika Georgija

PECKA PATRIJARSIJA
(Crkva Svetih Apostola)

1. Sveti Arenije prvi, sremac
2. Sveti Sava drugi, arhiepiskop srpski
3. Sveti Nikodim, arhiepiskop srpski
4. Sveti Joanikije, poslednji arhiepiskop i prvi patrijarh srpski
5. Sveti mucenik Avksentije
6. Sveti mucenik Mardarije
7. Sveti mucenik Evstratije
8. Sveti mucenik Evgenije
9. Sveti mucenik Orest

(Crkva Svetog Dimitrija)

1. Sveti Spiridon, patrijarh srpski
2. Sveti Sava cetvrti, patrijarh srpski
3. Sveti Jefrem, patrijarh srpski

(Crkva Bogorodice Odigitrije)

1. Sveti Sava Treci, arhiepiskop srpski
2. Sveti Danilo drugi, arhiepiskop srpski
3. Sveti Pajsije, patrijarh srpski

(Priprata)

1. Sveti Evstatije, patrijarh srpski
2. Sveti Makarije, patrijarh srpski

Manastir Djurdjevi Stupovi
1. Deo mostiju Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Jazak:
mosti svetog cara Urosa (prenesene iz Beograda 2001. god.),
deo mostiju svete Anastasije rimljanke

Manastir Grgeteg:
delovi mostiju svetih velikomucenika Haralampija i Pantelejmona

Manastir Krusedol:
ostaci spaljenih mostiju svete despotske porodice Brankovic - prepodobne
Angeline, despota Maksima, Stefana i Jovana

Manastir Gracanica:
deo mostiju prepodobnomucenika Stefana Novog (iz vremena ikonoborstva)

Kapela Svetog Jovana Bogoslova (Bogoslovski fakultet SPC, Beograd)
deo mostiju svetih prepodobnomucenika Sinajskih

Manastir svetog Romana (Djunis)
mosti prepodobnog Romana Djuniskog (iz vremena sinaita)

Manastir Sisojevac:
prepodobni Sisoje sinait

Manastir Ravanica:
prepodobni Romil ravanicki

Manastir Rukumija:
prepodobni Martirije sinait

Manstir Gornjak:
prepodobni Grigorije gornjacki

Manastir Tuman:
prepodobni Zosim tumanski

Manastir Mileseva:
sveti kralj Vladislav

Manastir Kumanica
mosti Svetog Grigorija Kumanickog

Srbski Novomucenici:
Jasenovac, Pribilovci, Glina i ostale jame po Hrvatskoj i Crnoj Gori


Svako dobro u Gospodu Hristu, molitvama Svetitelja Njegovih

preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

Put jedne ruke

Priča se da je neki paša naišao s vojskom u Banjane, zatekla ga noć, i da je prenoćio kod tamošnjeg kneza Save Koprivice. Sava je ujedno bio i pop. Paša, znajući za to, video je u Savi dobrog kupca za robu koju je nosio sa sobom, pa mu je ponudio na prodaju jednu svetu ruku, uzetu iz manastira Morača. Tražio je za nju 100 cekina i dobio. Sava je od toga dana čuvao ruku u svom domu. Kada je umirao, naslednicima je ostavio amanet da je i oni čuvaju sve dok u kući neko od njih bude pop, a da je potom vrate manastiru. Godine 1929. umro je Ivo Koprivica, poslednji pop iz Savine kuće, i njegov sin je ispunio amanet predaka te predao svetinju manastiru Morača.

Ispostavilo se da je to ruka Svetog Sveštenomučenika Haralampija. Od 1929. godine više nikada nije izneta iz manastira Morača. Čuva se u metalnoj kutiji i jedna je od najvećih vrednosti manastirske riznice.


preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

Slapovi Sopotnice i okolni manastiri

Selo Sopotnica je poznato je po kvalitetnim mlečnim proizvodima, i po izradi drveniih kačica za sir i kajmak. Kraj je bogat voćem, lekovitim biljem i gljivama. U skoro svakom domaćinstvu mogu se naći proizvodi domaće radinosti: vuneni džemperi, kape, čarape. Specijalitet kraja je i rakija, i to jabukovača i ona od divljih krušaka.


Manastiri

Mileševa, srednjovekovni manastir na samo 5 km od Prijepolja, na reci Mileševki, po kojoj je i dobio ime. Manastir potiče iz 13. veka, sagrađen je u raškom stilu i predstavlja zadužbinu kralja Vladislava (1234-1243), sina Stefana Prvovenčanog.

Manastir je izgrađen u stilu koji naginje ka formama klasične antike, i koga odlikuje izrazita monumentalnost i redukovana dekorativnost. Bio je srednjovekovni kulturni centar s obzirom na to da su u njemu bile jedna od najstarijih škola i štamparija. U Mileševi je 1377. godine Tvrtko Kotromanić krunisan za kralja Bosne i Srbije, a 1446. godine Stefan Vukčić Kosača dobio je titulu hercega od Svetog Save, po čemu je Hercegovina dobila ime.

U Mileševi su se više od tri veka nalazile mošti Svetog Save, sve do 1594. godine kada su ih Turci spalili na Vračaru. Manastir je poznat po izuzetnim freskama među kojima posebnu pažnu privlači freska Beli Anđeo – simbol srednjovekovnog freskoslikarstva. Čuveni su i portreti Nemanjića koji odaju izuzetno visok umetnički kvalitet.

Manastir Kumanica smešten je u dolini Lima, uz železničku prugu Beograd – Bar. Godinama je bio u ruševinama, ali je 2000. godine obnovljen i rekonstruisan.

Manastir Davidovica, nalazi se nedaleko od Brodareva i reke Lim, na obroncima planine Jadovnik. Predstavlja zadužbinu monaha Davida, sina Vukana Nemanjića.

Pripada raškom graditeljskom stilu. Bio je u ruševinama sve do 1998. godine kada je obnovljen, pa je pritom uspostavljena jasna granica između autentičnog i rekonstruisanog dela. U narodu se veruje da su u ovom manastiru sahranjena tela braće Jugovića.

preuzeto [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Manastir Davidovica, izgled Manastir Davidovica, nakon obnove, 1998.
pre rekonstrukcije, 1996.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Kumanica, Manastir Kumanica,
nakon obnove, 2000. izgled pre rekonstrukcije

Crna reka za večno spokojstvo
Srbija kakvu ne poznajete

Manastir Crna reka


Piše Jelena Matijević

U kultnom manastiru Crna reka, nad moštima Svetog Petra Koriškog vekovima se događaju čudotvorna isceljenja, onih koji veruju da ovde mogu pronaći „ono što im lekari nisu mogli dati”

Na području Ibarskog Kolašina, u trouglu između Novog Pazara, Rožaja i Kosovske Mitrovice, nedaleko od Ribarića, uvučen u pećinski deo strme litice nalazi se manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila ¬ Crna reka, jedan od tri kultna isceliteljska mesta Srpske pravoslavne crkve.


BOMBARDOVANJE
GROMADA ZASTALA U MANASTIRU

Sa čudotvornim moštima Svetog Petra Koriškog, narod povezuje i činjenicu da je u svojoj istoriji Crna reka dva puta zapustela, ali nikada nije bila porušena, niti je menjala prvobitni izgled. U prilog tome ide i priča iz 1999. godine. Tokom NATO agresije, bombardovana je i neposredna blizina manastira, pa se ogromna stena odvalila od litice i uz veliku buku survala u dvorište manastira, gde je mimo svih zakona fizike najednom stala. Nije srušila ni most do crkve ni konak, koji su joj se „našli na putu”. O tom događaju ne svedoči samo 10 tada prisutnih monaha, već i dvadesetak posetilaca koji su bili u porti.
Osim neobičnog položaja, prirode koja ga okružuje i arhitekture, manastir Crna reka vekovima privlači i svojom mističnošću, čudotvornim ozdravljenjima i nerazjašnjenom prošlošću, koja narod privlači u stoletne šume na padinama Mokre gore.

Svake godine, na Petrovdan, kada je i manastirska slava, hiljade hodočasnika pohodi ovu svetinju. Mada, kako saznajemo, i svakog vikenda u Crnoj reci, boravi stotine znatiželjnika i vernika svih konfesija. Ovde se mogu sresti poznati lekari, sportisti, univerzitetski profesori, bogati i siromašni.

Narod veruje da Crna reka pruža spas svima koji iskreno veruju u njene natprirodne moći. Naime, u pećinskom delu manastira, nalaze se mošti Svetog Petra Koriškog, zbog kojih ovde dolaze nevoljnici ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i mnogobrojni stranci iz Bugarske, Rumunije, Rusije, Amerike...


MOLITVE
NA GROBU UBIJENOG MONAHA

Poslednjih nekoliko godina, osim u manastirskoj crkvi, vernici se mole i pale sveće i nad grobom monaha Haritona (Lukića) iz svetoarhangelskog bratstva, koga su albanski teroristi ubili u leto 1999. godine. Njegovo izmrcvareno i obezglavljeno telo, nađeno je posle više od godinu dana u okolini Prizrena. Sahranjen je u Crnoj reci gde se i zamonašio.
Svi koji dođu u Crnu reku, tvrde monasi, „traže ono što im lekari nisu mogli dati”. U narodu ovog kraja, kako među pravoslavcima, tako i među mnogobrojnim muslimanima utemeljeno je verovanje kako će „sve bolesti izlečiti ko uspe da zaspi u manastiru, tačnije da prespava noć pokraj kivota sa moštima Svetog Petra Koriškog”. Kažu da su i mnogobrojni nervni bolesnici iz hrama izašli zdraviji i bodriji, a pojedini i potpuno izlečeni, kao, nedavno, jedan Australijanac irskog porekla... Zato je, čini se, i potpuno prirodno što, svakodnevno, ljudi strpljivo čekaju ispred drvenog manastirskog mosta, da bi se poklonilo svetiteljevim moštima.

Pod krovom manastirske crkve u steni, uz svetiteljev kovčeg, lek traže i nerotkinje, a veruje se i kako se devojke koje služe na manastirskoj slavi, najčešće, do kraja godine i udaju. Takođe, u uglu manastira iz stene izvire voda, koja se sliva niz manastirske odaje, a za koju se tvrdi da leči očne bolesti i glavobolju.


FOTOGRAFISANJE
(NE)DOZVOLJENO

Iako su mnogobrojni posetioci poželeli da ovekoveče unutrašnjost crkve i kivot sa čudotvornim moštima nad kojima se mole vernici, u manastiru Crna reka to je izričito zabranjeno, jer se kako kažu monasi „čuva privatnost molitve, ali i onih koje je nevolja naterala da noće kod moštiju očekujući isceljenje”.
Sa vodom je povezana i zanimljiva priča o nastanku imena manastira ¬ Crna reka. Po ovom predanju, tu je iskušenik petar provodio dane moleći se Bogu, dok je ispod njegove isposnice, reka u svom koritu „divlje” žuborila. Isposnika je jednom izdalo strpljenje, pa je prekinuo molitvu i osorno izgovorio: „Ućuti već jednom, crna reko!” Potom se desilo čudo i reka je zaista zaćutala.
Tačnije, tačno na toku ispod mosta koji vodi do manastirske crkve i moštiju, reka ponire i izbija iz zemlje stotinak metara nizvodno. U staro korito pored manastira izađe samo kada se otope snegovi na Mokroj gori.

Zajedno sa svim čudima i misterijama vezanim za ovaj manastir, „ide” i ona o nepouzdanim podacima njegovog nastanka koja varira za čitava tri veka, od 13. do početka 16. Posebnu „težinu” daje mu verovanje da ga je osnovao Sveti Joanikije Devički, koji se, nesporno, u njemu jedno vreme podvizivao. Šta se sa manastirom dešavalo od njegovog odlaska do druge polovine 17. veka ¬ nema podataka. Ovde je od 1687. pa narednih 14 godina bio skriven kivot sa telom Stefana Prvovenčanog, bogata biblioteka i priznata monaška škola. Krajem 19. veka u Crnoj reci je otvorena prva osnovna škola za srpsku decu u Ibarskom Kolašinu. Potom je manastir zapusteo. Poslednju veliku kako duhovnu, tako i ekonomsku obnovu, doživeo je 1979. godine po dolasku ¬ na mesto igumana ¬ sadašnjeg episkopa raško¬prizrenskog Artemija. Od tada kod monaha, koje još i nazivaju čuvarima moštiju Svetog Petra Koriškog, neprestano se, različitim povodima, sliva reka ljudi. Najviše je onih kojima je potrebna duhovna pomoć i isceljenje, kao i onih koji veruju u čuda. A čuda su, vekovi to dokazuju, u manastiru Crna reka ¬ moguća!

[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]

Sva čuda manastira Crna Reka





Proveli smo dan u Crnoj reci, jednom od najčudnijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Pored neobičnog izgleda, najviše pažnje hodočasnika privlače i njegove relikvije - čudotvorne mošti svetog Petra Koriškog i lekoviti izvor Svetinja. O onima koji su se ovde izlečili monasi vode uredne zabeleške


Dugo je bratstvo manastira Crna reka ćutke posmatralo poveći komad maltera koji se obrušio s plafona i pao posred stola u staroj trpezariji. Bez reči su ostali i stručnjaci Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika iz Kraljeva, pozvani da procene stanje i predlože mere za popravku svetinje. Najveće čudo, ipak, zadesilo je jednog među njima, arhitektu Veljka, koji je upravo besedio o tome da je manastir u veoma lošem stanju, ali da ne može biti na listi prioriteta, jer pare “čekaju” i Studenica, Gračanica, Dečani...

Misao nije dovršio, jer se baš u tom trenutku odvalilo parče tavanice i razbilo sve što se u tom trenutku našlo na stolu. Na sreću, povređenih nije bilo, ali je opomena bila očigledna. Već na sledećoj sednici Odbora na kojoj se raspravljalo o raspodeli sredstava za obnovu manastira, nakon što su stručnjaci prepričali ovaj čudesni događaj, Crna reka je jednoglasno uvršćena na listu prioriteta.


Izvor ispred manastira: prvo osveženje posle dugog pešačenja


Slave je i poštuju svi narodi

Bilo je to krajem sedamdesetih godina prošloga veka, u vreme kada je zagašeni manastirski život uveliko obnavljao tadašnji jeromonah, a danas vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević. Zajedno s njim su došli i prvi monasi, da bi Crna reka uskoro postala jedan od najposećenijih duhovnih centara u našoj crkvi. Možda ponajviše zbog priča o raznim čudesima, neverovatnim isceljenjima i pozitivnim iskustvima onih koji su tokom minulih godina, tražeći lek i pomoć, stigli i do predaleke, mestimice neprohodne, Mokre gore.

A među njima je, kažu, bilo i muslimana, katolika i pravoslavaca, pa nije čudno što ovu svetinju podjednako poštuju i slave pripadnici svih naroda i svih konfesija. Videlo se to ponajbolje kada smo iz Ribarića, sela nadomak crnogorske granice, pešice krenuli ka željenom odredištu. Gde god da smo se zaustavili, koga god da smo upitali, svako nas je usrdno uputio ka hramu, bez obzira na to da li je reč o Srbinu, Bošnjaku, Crnogorcu ili Albancu.

Crna reka se smestila na tromeđi opština Novi Pazar, Rožaje i Kosovska Mitrovica, 310 kilometara južno od Beograda. Do Kraljeva se putuje Ibarskom magistralom ili autoputem do Batočine ili Ćićevca, a zatim preko Kragujevca ili Kruševca. Odavde, pa sve do Ribarića, put vijuga dolinom Ibra prolazeći kraj najznačajnijih srednjovekovnih gradova i srpskih svetinja. Najpre se pred vašim očima javlja gorostasni Maglič, a ubrzo prolazite i skretanja za Studenicu, Gradac, Sopoćane, Đurđeve stupove... “Lakše je zamisliti mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira”, svojevremeno je pisao i Feliks Kanic, čuveni austrijski putopisac ugarskog porekla. I doista, gotovo da nema puta ili raskrsnice koja vas neće odvesti barem do jedne zadužbine Nemanjića.



Freska svetog Joanikija Devičkog


Palili je samo Srbi

Crna reka je po mnogo čemu izuzetak. Smeštena u vrletima planinskog bespuća, okružena stoletnim šumama i oštrim stenama, crkva je od pamtiveka bila “ušuškana” i dobro skrivena od očiju osvajača, razbojnika i palikuća. Nikada u svojoj istoriji nije rušena, ali oganj jednom prilikom, ipak, nije izbegla. Doduše, nisu je palile Osmanlije već domaće izrodice, srpske poturice, oni koji su se nadali da će u njenim nedrima pronaći skriveno blago. Naravno, nisu pronašli ništa, ali su otkrili mnogo. Ponajviše svoje pravo lice, prazno srce i neizmernu pohlepu.

O svemu tome slušamo od oca Makarija, gostoprimca i jednog od tridesetak članova bratstva, dok se odmaramo od puta i gledamo neobičnu pećinsku crkvu, koja umnogome podseća na pripeto lastino gnezdo. Prema predanju, hram su podizali monasi svetog Joanikija Devičkog, najverovatnije posle Kosovske bitke. Zapravo, reč je o četvorospratnom zdanju uklesanom u oštre litice. Drvenim mostom se preko osušenog korita reke stiže na drugi sprat u kojem su kelije, crkvica je na trećem, a kuhinja na četvrtom spratu. Istina, ova prostorija se odavno ne koristi, jer je na suprotnoj obali potonule reke, krajem 19. veka, podignut prostraniji konak.


Kroz ove vrleti stiže se do svetinje

Reka pored crkve zažubori samo tokom marta i aprila kada počnu da se tope snegovi na Mokroj gori. Dešava se, međutim, da povremeno i to izostane, baš kao ovog proleća, što je obično nagoveštaj sušne i nerodne godine. Međutim, predanje kaže da nije oduvek tako bilo. Navodno, uzanom klisurom je stalno penila bučna rečica Sovara, sve dok jednom prilikom, tokom molitve, nije zasmetala i svetom Joanikiju: “Ućuti već jednom, Crna reko!”, navodno je uzviknuo svetac i učinio da je ne bude, odnosno da ponovo izroni tek stotinak metara dalje.

Nekima samo čudo može pomoći

Sem neobičnog izgleda i potpuno sačuvane srednjovekovne arhitekture, manastir Crna reka vernike i hodočasnike najviše privlači svojim relikvijama. To su, pre svega, ćivot sa moštima svetog Petra Koriškog, koji je krajem 16. veka prenet iz njegove isposnice, ali i čudotvorni izvor lekovite vode, koja se u kapima sliva niz stenu u unutrašnjosti crkve. Nauka je ustanovila da ima savršenu čistoću, a vernici da je izuzetno delotvorna, posebno kada je reč o bolestima očiju. O tome ćemo, uostalom, više govoriti u sledećem broju “Ilustrovane Politike”.

Crna reka je od pamtiveka muški manastir. Bratstvo provodi vreme u molitvi, a prehranjuje se prilozima vernika, proizvodnjom sveća i izdavačkom delatnošću. Po rečima oca Nikolaja, igumana manastira, pre tri godine su izgrađene isposnice na Velikoj livadi, kilometar i po iznad svetinje, čime su i ovde, posle Hilandara i Studenice, stvoreni uslovi za isposničko tihovanje. U jednoj od njih boravi i otac Arsenije, autor knjige “Bog i rokenrol”, koji u manastir silazi samo jednom mesečno.



Božiji hram na drugoj strani usahlog korita Crne reke


- Tamo su surovi uslovi za život - besedi otac Nikolaj - ali svaki dan donosi novu borbu i novo iskustvo. Posebno onima što su i u mirjanskom životu imali raznih iskušenja koje samo život može da iznedri.

O Duhovno-rehabilitacionom centru “Crna reka”, udaljenom nekoliko stotina metara od manastira, mestu koje je poslednjih dana izazvalo brojne polemike u javnosti, otac Nikolaj ne želi da govori. Podseća da centar nije u sastavu manastira, da je potpuno autonoman i slobodan u izboru metoda, ali zna da tim nesrećnicima, zavisnicima od narkotika, neko jednostavno mora da pomogne.

- Tek kada vidite ogromne razmere nesreće tih ljudi i njihovih porodica, shvatate koliko im je pomoć potrebna - veli otac Nikolaj. - Ako ne može država, društvo, nadležne ustanove ili već ko drugi, crkva mora! Uostalom, tokom cele svoje istorije oko manastira su se sabirali ostareli, bolesni i nemoćni, praktično svi oni koji nisu znali ni gde će, ni šta će. A to se, očigledno, ponavlja i dan-danas. Ovde najčešće dolaze oni kojima je potrebna duhovna pomoć i isceljenje, ali i oni kojima samo čudo može pomoći! A ona su ovde, svedoče hroničari, i česta i moguća.

Borba protiv demona




Mnogi bračni parovi, koji godinama nisu mogli da imaju dece, ubeđeni su da im je boravak ispod ćivota s moštima svetog Petra Koriškog pomogao da dobiju potomstvo, nekima da ostave cigarete, a ima i onih kojima je spasao život u suludoj vožnji po magistrali. Ponekad je dovoljno da se umiju vodom ili prozbore koju reč o svojoj muci u sobici gde počiva svetac-čudotvorac.


Kako objasniti neobične događaje u manastiru Crna Reka (koji nema veze sa istoimenim Centrom za lečenje bolesti zavisnosti)?

“Čudotvorna isceljenja, učinjena samim Gospodom ili posredstvom njegovih ugodnika, imaju za cilj samo jedno: da kroz prolazno spasenje tela od telesnih bolesti, vidljivo i opipljivo zasvedoče o mogućnosti večnog spasenja duše i tela.” Upravo su ovim rečima monasi manastira podno Mokre gore odgovorili na naše pitanje. I pokušali da objasne zbog čega se silni svet ovde svakodnevno sabira.

Svako bi da priđe čudotvornim moštima svetog Petra Koriškog, da proba kap vode s lekovitog izvora ili, jednostavno, da prozbori koju reč o svojoj muci ili nevolji. A čudima se, kažu ovde, odavno ne čude. Bilo ih je i za života samog svetitelja, pominjana su i tokom kasnijih vekova, ali ih je, možda, najviše bilo tokom prethodne tri decenije, od kada je manastir iznova zaživeo.

Naravno, pitanje je šta se čudom može nazvati? Možda je to upravo iskustvo bračnog para Luković iz Pančeva, Mirjane i Časlava, koji šesnaest godina nisu imali dece. Pre otprilike dve decenije došli su u Crnu reku da od svetog Petra Koriškog izmole porod. Ispred ćivota sa svetim moštima čitane su im molitve da bi nedugo iza toga Mirjana ostala bremenita.

Nerotkinja rodila trojke

Najpre je rođena Sara, a potom su stigle i trojke - Dunja, Luka i Lana. Četvoro dece je rodila žena, kojoj su medicinske analize pokazale da nema nikakve šanse da zatrudni! Greška lekara ili čudo? Teško je reći, ali za Anđelku Boganović, rođenoj Filipović, dileme nije bilo: čuda su ovde ne samo moguća, već i lako ostvarljiva. Samo ako je i vera nevoljnika dovoljno iskrena i jaka.

Crnorečki monasi su u svojoj beležnici zapisali i slučaj ove nesrećne žene koji je, doista, teško objasniti:

“Leta gospodnjeg 2004, na dan kada naša crkva slavi prepodobnog Petra Koriškog (18. juna), u našem manastiru je krštena dvomesečna beba Petra. Posle krštenja, ispunjena osećanjima ljubavi i blagodarnosti prema svetitelju, njena majka nam je ispričala sledeće:

Pre rođenja Petre imala sam četiri porođaja. Dva puta su bebe bile mrtvorođene, a dva puta su deca bila živa, ali su posle kraćeg vremena umirala. Lekari su bili bespomoćni u otklanjanju uzroka koji su do toga dovodili, a mojoj tuzi nije bilo kraja. Zbog toga sam i došla ovamo. Dok sam ležala ispod moštiju, zavetovah se svetitelju da ću, budem li rodila muško, detetu dati ime Petar, a ako bude žensko - Petra. Posle kraćeg vremena ostala sam u blagoslovenom stanju i nakon normalne trudnoće rodila sam zdravu devojčicu kojoj, ispunjujući zavet, nadenuh ime Petra.”


Osim srećne majke, manastir podno Mokre gore redovno pohodi i bračni par iz Lazarevca Slobodanka i Goran Kalušević. I njima su lekari saopštili gorku istinu da neće imati dece, ali je vera bila jača! Na njihovu veliku radost, ali i na zaprepašćenje samih medicinara, posle posete svetinji, dobili su ćerku.

Moglo bi se zaključiti da se čuda događaju samo kada je reč o bračnim parovima bez dece. Srećom, nije tako. Mnogo je i primera isceljenja teških bolesti, neverovatnih iskustava da su nepokretne donosili na nosilima, a da su se vraćali na nogama, ali i nekih drugih, teže objašnjivih pojava.


• • •

Jednu od njih nam je ispričao i R. S. iz Beograda, koji kaže da ono što se njemu desilo u ovom manastiru možda i nije neko čudo, ali da ono što se dogodilo kasnije, na putu do kuće, nikada neće zaboraviti.

- Kada sam prvi put došao u Crnu reku, iskreno, nisam se ničemu nadao - priča čovek koji ne želi da mu se ime spominje u novinama. - Hvala Bogu, velikih problema u životu nisam imao, ali sam se sa jednom mukom odavno borio: više od dvadeset godina sam bio strastveni pušač, što mi je uveliko stvaralo i zdravstvene probleme. Nažalost, i pored brojnih pokušaja, ovog poroka nisam mogao da se oslobodim.

To je, ujedno, bila i najveća želja našeg sagovornika kada se pomolio pred moštima svetitelja. Legao je ispod ćivota sa moštima svetog Petra Koriškog.

Kovčeg je, inače, smešten desno od oltara u staroj crkvi, a ispod njega je drveni ležaj prekriven ćilimom. Monasi kažu da je molitva najdelotvornija ako se leži ispod moštiju, a najsrećniji je onaj ko ispod kovčega uspe i da zaspi. Nešto slično se dogodilo i autoru ovih redova. Doduše, nije zaspao, ali ga je laki dremež doveo u stanje koje je teško opisati. Neverovatno je koliko se u tom trenutku osećate opušteno, bezbrižno, vremenski i prostorno neograničeno, kao da zauvek izlazite iz materijalnog sveta i svega što svakodnevica nosi sa sobom.

Junak naše priče je izvesno vreme, ne seća se ni sam koliko, proveo ležeći ispod moštiju. Ustao je, prošetao po manastiru i zaključio da mu cigarete više nisu potrebne. Ni nekoliko sati nakon boravka u sobi s ćivotom, R. S. nije upalio nijednu cigaretu, niti je za njima osećao potrebu. A onda se dogodilo ono što će, ponavlja, pamtiti celog života.

- Moja “laka” pobeda nad porokom se, očigledno, nekome nije dopala! - kaže naš sagovornik. - Najveće iskušenje me je čekalo na izlasku iz Kraljeva gde me je zustavila patrola saobraćajne policije. Ograničenje brzine je bilo 50 kilometara na sat, a ja sam vozio osam kilometara brže! Takvo prekoračenje se obično toleriše, ali je policija ovog puta bila neumoljiva. Platio sam kaznu od 3.000 dinara i, iznerviran, vratio se u automobil.


Tu silu ne mogu da objasnim

U tom trenutku R. S. je od supruge zatražio da mu upali cigaretu! Uostalom, tako je i ranije “rešavao” stresne situacije u životu. Međutim, umesto da povuče smirujući dim, naš sagovornik je savladao sebe i već upaljenu cigaretu brže-bolje bacio. A onda je, kaže, nastao pakao!

- Nisam dete i ma šta da mi se događa, uvek znam da vladam sobom - priča nam, još ne verujući u čudo koje mu se desilo. - Međutim, ovoga puta je bilo drugačije. Aroma upaljene cigarete je za mene bila jabuka iz edemskog vrta: prelepa, zavodljiva, omamljujuća, dar koji se ne odbija. Iako sam već posegao rukom, kao da se neka sila u meni suprotstavila. Jedan deo mene je očajnički želeo, drugi se snažno opirao. Sve je to trajalo tren ili dva, ali mi se činilo da traje vekovima. Kada sam prelomio, kada sam odbio đavolji “dar”, kao da sam gurnuo vatru u pakleni osinjak. Ono što se potom dogodilo ni dan-danas ne mogu da objasnim.

Naš sagovornik veruje da je u tom trenutku na hiljadu razjarenih demona ušlo u njega. Počeo je da vozi sumanutom brzinom, da pretiče preko pune linije, da “seče krivine” i namerno uleće u “makazice”, da vozi Ibarskom magistralom na način koji bi i na auto-putu bio krajnje opasan...

- Žena je vrištala, a ja sam papučicu gasa pritiskao sve jače - seća se R. S. - Ni danas ne znam o čemu sam razmišljao, šta me je tako teralo i podsticalo, ali se sećam da sam sve vreme ubeđivao sebe da ne smem zapaliti nijednu cigaretu! Kao da sam u tom trenutku bio običan pion u borbi nekih jakih, meni nepoznatih sila, kao da ništa nije zavisilo od moje volje ili svesti.

Srećom, iako je deonicu od Kraljeva do Beograda, dugu oko 180 kilometara, prešao za nešto više od sat vremena, R. S. je kući stigao bez “ijedne ogrebotine”.

- Ni danas ne znam šta mi se događalo - kaže. - Znam samo da je uz nas, sve vreme, bio i sveti Petar Koriški, i da smo, samo zahvaljujući njemu, kući stigli živi i zdravi.




„Opušteno, bezbrižno, vremenski i prostorno neograničeno”, tako se R. S. osećao na ovom mestu.



izvor:
Ilustrovana Politika


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ćivot sa moštima svetog Petra Koriškog


[You must be registered and logged in to see this image.]

Prilaz manastiru Crna reka do koga se dolazi samo drvenim mostićem

TUŽAN DAN ZA SRPSKU CRKVU: NAPUŠTEN MANASTIR CRNA REKA
petak, 04 jun 2010 01:06

Red je da se vidi ko je vera a ko nevera, ovaj narod zna o čemu je tu reč, mi podržavamo našeg duhovnika vladiku Artemija, rekao je iguman Nikolaj

Od samog svitanja veliki broj vernika pristizao je juče u manastir Crna Reka. Došle su dugogodišnje „komšije” iz okolnih sela, ali i s područja Tutina, Novog Pazara, Raške, Kraljeva i mnogobrojnih mesta sa Kosova i Metohije. Tesne su bile crkvene odaje tokom jutarnje liturgije, a posle i manastirska porta. Nisu skrivali suze ni monasi, ni vernici, pozdravljali su se i fotografisali za uspomenu.

U takvoj atmosferi devet jeromonaha i monaha i sedam iskušenika napustilo je juče u popodnevnim časovima manastir Crnu Reku. Svi su otišli u selo Loznicu pokraj Čačka, u podnožju planine Jelice. U manastiru je ostao samo monah Mitrofan, koji se nije izjasnio oko odlaska, i dva iskušenika u četiri manastirske isposnice.

– Mi ne odlazimo zbog neke ideologije, zasebnih ili svetovnih interesa. Mi smo za istinu i želimo da ostanemo u svetom predanju kao naš duhovnik, naš vladika Artemije. Eto, došlo je vreme da se polaže ispit, nastave i predavanja je bilo dosta. Red je da se vidi ko je vera a ko nevera, a nema tu šta mnogo da se priča. Ovaj narod zna o čemu je tu reč, mi podržavamo našeg duhovnika vladiku Artemija zato što je on istinski sluga Božji, iako su se čule mnoge druge i ružne, teške reči i klevete. Svi mi njega dugo poznajemo i znamo da je na pravdi i u istini goljen. Pokrenuli su se i monasi i iz drugih manastira ove eparhije, ali nije nama drago što idemo, niti se na bilo koga ljutimo, već se trudimo da smireno napustimo svaki svoju svetu obitelj u kojoj smo služili, uz molitve duhovnika i blagovest božju. Takođe, Bog neka bude u pomoći i nama koji smo krenuli i ovima što ostaju – kazao je pri polasku iguman manastira Nikolaj.

Monasi su, kao što je „Politika” već pisala, otišli bez kanonskog otpusta koji su, doduše, nedavno, tražili od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, administratora Eparhije raško-prizrenske. Iskušenici taj otpust nisu ni tražili, jer se takva pravila na njih ne odnose.

Na to Zoran Čvorović, pravni istoričar sa kragujevačkog Pravnog fakulteta, koji je takođe juče bio u Crnoj Reci, za „Politiku” kaže:

– Pravni poredak, bilo u državi ili crkvi, mora da funkcioniše

uz hijerarhiju pravnih akata i njihovo poštovanje. U ovom slučaju odlazak monaha bez kanonskog otpusta predstavlja crkvenopravni prestup. Međutim, ovim prestupom otvoriće se pitanje prvog crkvenopravnog prestupa koji je inicijalno taj poredak narušio, a to je protivustavna odluka o uklanjanju episkopa Artemija s trona Eparhije raško-prizrenske – tvrdi Čvorović.

Među okupljenim narodom našao se i Dragiša Bojović, profesor na Univerzitetu u Nišu, koji je ovaj slučaj nazvao „najvećim duhovnim egzodusom u Eparhiji raško-prizrenskoj.

– Crna Reka nije običan manastir već simbol obnove duhovnog života, ne samo u ovoj eparhiji. Verujem, ipak, u život, vaskrsenje i ljubav i nadam se da je ovo privremeni odlazak monaha i da će vreme pokazati šta će taj čin značiti – zaključuje Bojović.

Nisu skrivale suze zbog odlaska monaha ni Petkana i Olivera Račić iz Crne Reke, a Vujica Popović iz obližnjeg sela Dobrinje nam, vidno uzrujan, objašnjava:

– Vladika Artemije je ovaj manastir obnovio. Radili smo na tome zajedno sa njim godinama i sada smo došli da ispratimo naše monahe i igumana Nikolaja koji je ovde 27 godina – tvrdi Vujica.

Pored osude crkvenih vlasti među okupljenim vernicima, ipak se često pominjalo moguće rešenje i nada da će se, kako kažu, „sve ubrzo srediti, kad vladiku Artemija vrate da bar bude duhovnik u nekom manastiru Eparhije raško-prizrenske, a onda će ovamo i monasi”.


Bratstvo u etnoselu na Jelici
Bratstvo manastira Crna Reka pristiglo je juče oko 18 časova u selo Loznicu kod Čačka. Smešteni su u etnoselo koje tu, na padinama Jelice, gradi čačanski preduzetnik i vernik Miloje Stevanović (61).

Karavan od nekoliko automobila i kombija dovezeo je bratiju i s njima tek nešto najosnovnijih stvari za život. Ovde će imati od čega da počnu, jer im je vlasnik etnosela bez naknade usputio više hektara zemlje, zgrade, poljoprivredne mašine, alat, malu farmu ovaca i kokoški i sve što se na tom imanju nalazi.

– Meni je Bog učinio milost da mogu pružiti po neku malu mrvicu od onoga što nam gospod Jevanđeljem kazuje. Da napojimo žedna, da nahranimo gladna, da odenemo naga, da obiđemo bolesna, da posetimo zatočenog – rekao nam je Stevanović. – Ja sam u Crnoj Reci bio mnogo puta, prisustvovao sam monašenjima. Tamo je, pored svetog Haritona sahranjen moj i moje supruge duhovnik Ilija, koji nam je bio duhovni rukovoditelj na pokloničkom putovalju po svetinjama Svete zemlje. Tamo sam upoznao te bogoljubive crnorečke monahe. Gospod nas uči da se molimo i za neprijatelje svoje, a kamoli za prijatelje. Oci i bratija iz Crne Reke za mene, moju čeljad i moje saradnike, jesu dragi i iskreni prijatelji, naši dragi gosti sa kojima smo spremni podeliti i zadnju koricu hleba.


Autori Miroljub Dugalić/G. Otašević
Izvor Poltika, Beograd


[You must be registered and logged in to see this image.]

U MANASTIRU CRNA REKA POMOĆ TRAŽE LJUDI SVIH VERA
A+ A-



SPAS ZA NEROTKINJE I UDAVAČE

* U narodu vlada verovanje da će ko uspe da zaspi u pećinama manastira, izlečiti sve bolesti, a devojke koje služe na manastirskoj slavi naći će muža

Uklesan u litice planine Mokre gore, okružen drevnom šumom, kao da je usnuo u nekom drugom vremenu, manastir Crna reka dočekuje retke namernike koji ovamo dolaze u potrazi za verom i smislom, zdravljem, mirom i tišinom... Poznat po čudesnim izlečenjima. Do njega se stiže za sat hoda od Ribarića na Jadranskoj magistrali, može i kolima, ali je put dosta loš.

Ne zna se ko je i kada gradio manastir uklesan u stenu, ali se zna da su 1687. godine ovde iz Sopoćana donete mošti svetog Stefana Prvovenčanog i tu su daleko od zlih očiju i gorih namera ostale 14 godina, dok mir nisu našle u Studenici. Zna se i da je u manastiru bila neka vrsta škole za monahe, i na samo za njih, da su i knjige prepisivane. U crkvi je sačuvan i lik ktitora-živopisca, izvesnog Nikole, koji je crkvu oslikao u 16. veku. Oštećeni ikonostas nemo kazuje da je manastir zapamtio požar, ne zna se kada.

Kada su sa Kosova 1840. godine prenete mošti svetog Petra Koriškog Čudotvorca, nevoljnici su počeli da dolaze u manastiri traže ono što im lekari nisu mogli dati. U narodu ovog kraja, a i u drugim delovima Srbije, vlada verovanje da će ko uspe da zaspi u pećinama manastira, prespava noć ispod svetiteljevih moštiju, izlečiti sve bolesti.

U Crnoj reci je pre 20 godina bio samo jedan kaluđer, sadašnji vladika raško-prizrenski Artemije, koji je oživeo i obnovio manastir, a potom i osnovao brojno bratstvo koje je u pojedinim periodima brojalo i po 20 monaha. Crna reka je postala i velika duhovna škola u kojoj se stiču mnoga znanja. Ovde su se Bogu posvetili vladike Artemije, Justin i Todosije, Sava Janjić je otišao u Dečane, otac Pantelejmon u Južnu Afriku, Mihajlo na Aljasku, Petar u Hilandar. Neki od vladika i monaha ovde su pripremali doktorate, monasi govore engleski, francuski, grčki, ruski i druge jezike.

Hadži Radenka Jokovića iz Novog Pazara majka je još kao dečaka dovodila na ovo sveto mesto da se pomoli Bogu.

- Znam mnoge ljude koje je muka naterala da dođu ovde. Ne znam da li su se izlečili, ali sam siguran da su nakon molitve, zapaljene sveće i prespavane noći, odlazili mirniji, a ja verujem i zdraviji. I danas, kad god nađem vremena, dođem i kleknem pored kovčega Petra Koriškog Čudotvorca i lepše se osećam. Šteta je što je ova svetinja u zabiti i što mnogi i ne znaju za ovaj manastir - žali se Radenko.

U jednom mračnom uglu čovek u tridesetim godina kleči pored sveca i krsti se dok mu molitvu čita otac Nikolaj. Zove se Rajko, iz okoline Sjenice je, ne želi da govori o muci koja ga pritiska, ali ne krije da je uveren u ozdravljenje.
Otac Mitrofan kaže da ovde dolaze ljudi iz mnogih krajeva Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije...

- Bilo je i stranaca, dolaze i muslimani iz cele Raške oblasti, severne Crne Gore, Bosne... Kleknu pored moštiju, ćute, mole se Bogu. Najveća gužva je nedeljom i uoči Petrovdana, manastirske slave, kada je bude i po nekoliko stotina nevoljnika - dodaje otac Mitrofan i naglašava da se u Crnoj reci mogu sresti poznati lekari, inženjeri, univerzitetski profesori, svetski putnici, bogati i siromašni...

Puno mladih ljudi želi da se zamonaši u Crnoj reci i ovde se posveti Bogu. Otac Nikolaj, iguman manastira, kaže da je konak pretesan da primi sve zainteresovane i da se razmišlja o izgradnji novog što, kako naglašava, neće ići ni lako, ni brzo.

- Žao nam je kada neke mlade ljude moramo da vratimo. Ima i onih koji ovde, u potrazi za nekim višim i večnim vrednostima, budu neki mesec, ali ne izdrže i odu. Ne ljutimo se na njih.

U manastiru su i Marko i Mirjana Petrović iz Beograda upravo krstili svog sina Nikolu, koga su dobili nakon 10 godina braka. Zoran je univerzitetski profesor, u Crnu reku je prvi put došao da se sretne sa ocem Nikolajem, starešinom manastira, sa kojim je zajedno studirao veterinu.

- Otac Nikolaj mi je predložio molitve ovde u manastiru, dao mi je i lozu iz Hilandara i, hvala bogu, dobismo našeg Nikolu. Sada redovno, nekada i po dva-tri puta godišnje, dolazimo u Crnu reku gde smo i krstili našeg naslednika - kaže Marko.

Veruje se da su mnogi nervni bolesnici iz hrama izlazili obodreni i zdraviji, a neki i potpuno izlečeni. Pod njegovim krovom uz svetiteljev kovčeg lek traže i nerotkinje. U jednom uglu manastirskih odaja, duboko u pećini, niz stenu se tiho sliva voda koja leči oči i
otklanja glavobolju.

Stamenko Andrijanić, penzionisani agronom iz Raške, smatra da ovde "nešto" zaista postoji:

- U narodu vlada uverenje da ko ovde uspe da zaspi, ma koliko bio bolestan, odlazi zdrav. Možda je to samo legenda i uteha za bolesne i zlosrećne, a možda se, uz božju pomoć, ljudi zaista izleče. Teško je objasniti sve to, ja mislim da ovaj mir i ambijent u kome se manastir nalazi psihološki deluju na ljude, jačaju njihovu dušu i ulivaju im nadu da je sve moguće.

U vreme NATO bombardovanja drhtala je zemlja oko Crne reke, podrhtavale su litice, samo zahvaljujući božjoj volji svetinja nije oštećena. Jedna gromada, teška nekoliko tona, survala se u dvorište manastira i tu je stala, na samo desetak metara od crkve. Nije oštetila ni most, nije se zaletela ni na obližnji konak. Kao da ju je neka moćna ruka baš tu zaustavila.

Na Petrovdan, manastirsku slavu, svake godine održava se čuveni sabor. Čast je biti domaćin manastirske slave. Uveče se priredi večera, prisustvuju vladike Artemije i Teodosije, monasi, zvanice, a tu su i devojke koje služe. Obično su nešto starije, jer im mlađe prepuštaju tu čast pošto se veruje da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi iste godine i udati.

- Služila sam poslednje dve-tri godine, ali još nije naišao pravi.Mnoge koje su posluživale pre mene sada su udate žene, verujem da ću i ja, uz božju pomoć, naći svoju sreću. Služiću i iduće godine na Petrovdan - kaže 30-godišnja Milanka iz okoline Tutina i nada se će s božjom voljom zaslužiti dobrog i valjanog muža.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sveti Novomucenik otac Hariton Lukic



Medju brojnim zrtvama Kosovsko-metohijske tragedije su monasi Manastira Svetih Arhangela, Otac Hariton i Otac Stefan, koji su zverski stradali od Albanskih terorista tokom krvavih i podmuklih napada. Oni su oteti i ubijeni na najsvirepiji nacin samo zato sto su monasi Srpske pravoslavne crkve. Njihova mucenicka smrt i golgota koju su doziveli u ime Hrista, kao i stradanje mnogih pravoslavnih Srba i vise od stotine unistenih i oskrnavljenih svetinja na prostoru Kosova i Metohije potvrdjuje nesebicnu ljubav prema Hristu. Neka pocivaju u miru vecnom slavom i postovanjem, zasticeni Gospodom koga su neizmerno voleli, !
Otac Hariton Lukic (1960-1999) je bio sabrat Manastira Svetih Arhangela. Rodjen je 21. novembra 1960.g u centralnoj Srbiji i zamonasio se na Kosovu i Metohiji 1995. godine. Otac Hariton je otet od naoruzanih lica sa obelezjima UCK /KLA-kosovska oslobodilacka vojska/ 16. juna 1999. godine na ulici u Prizrenu, kada su na ovom podrucju vec bile prisutne snage KFOR-a. Na nesrecu, one su prvih dana svoje misije, posmatrale naoruzane bande UCK ekstremista koje su otimale i ubijale desetine Srba ovog grada. Obezglavljeno i tesko osakaceno telo oca Hatirona, je pronadjeno u okolini Prizrena 8. avgusta 2000. godine. Glava nesrecnog Oca Haritona jos nije pronadjena. Njegovi ostaci su sahranjeni u manastiru Crna Reka. Prema nalazima medicinskih istrazitelja, ostaci Oca Haritona su pronadjeni na neobelezenom mestu u okviru albanskog groblja sela Tusus u blizini Prizrena. Mnogi identifikovani nalazi potvrdjuju da je telo ostavljeno na otvorenom nakon ubistva, stoga sto je ostao samo skelet. Utvrdjen je lom nekoliko rebara i leve ruke. Nedostajali su glava i deo kicme. Prsluk koji je nosio je raskomadan,u prednjem delu sto ukazuje da je utroba moguce bila rasporena. Rane u predelu srca ukazuju na mogucnost visestrukih teskih uboda nozem, sto nesumnjivo dokazuje izrazito bolnu smrt. Uz njegovu odecu, pronadjena je licna karta i molitvena brojanica. U posmrtnom izvestaju koji je dostavljen Medjunarodnom Sudu za ratne zlocine se potvrdjuje otkidanje glave i teska sakacenja. Pocinioci ovog nesvakidasnjeg zlocina jos nisu pronadjeni. Hriscanski Mucenici i sveti Oci, molite se za sve nas !

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grob monaha Haritona Lukica u manastiru Crna Reka


Crna Reka slavi Hristova vojnika
Haritona svetog, slavnog mucenika
sto za Hrista strada i krv svoju proli
pa na nebu za nas Boga moli
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

oce Haritone, Bogom izabrani
mucenice sveti, Bogom ovencani
u ocima mojim, Tvoja zrtva blista
svoju krv si dao za veru i Hrista
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

tih i krepke volje, vatreni revnitelj
bez straha od smrti, podviga ljubitelj
Bogoljubnim srcem obdaren si bio
zato si za Hrista rado krv prolio
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

duhom iz podzemlja, copor ozvereni
zedan srbske krvi bese pobesneli
hteo je i Hrista krvlju da izmije
al bezuman ne zna da krv dusu mije
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

ti llikujes sada s horom mucenika
dok ja bitku bijem s nadom samrtnika
da odolim buri ovom ludom svetu
zato mi pomozi, pomozi detetu
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

da ocuvam nase sveto pravoslavlje
od careva srbskih obitelji slavne
pokajanjem toplim dusu da omijem
da nebesko carstvo verom zadobijem
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

mucenice sveti, molim ti se molim
pomozi da svakoj napasti odolim
pa kad krstom zlobnu azdaju pobedim
da sa Tobom Hrista Cara naseg gledim
I kada mi dusa u nevolji tone
pomozi, pomozi sveti Haritone

Ovčarsko-kablarski manastiri su manastiri koji se nalaze u ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Jedna od najlepših klisura u Srbiji nalazi se na Zapadnoj Moravi, nedaleko od Čačka između planina Ovčara i Kablara. Ona je usečena u plninski masiv sastavljen od škriljaca, ali ima i blage nagibe sa šumovitim zaravnima. Njenoj lepoti doprinose i dva veštčka jezera nastala posle Drugog svetskog rata hidrocentralama Ovčar Banja i Međuvršje. Pod Kablarom uz reku, nalazi se i lekovita banja koja od davnina privlači mnoge bolesnike. Od ostalih krajeva Srbije ovu klisuru izdvajaju i njeni mnogobrojni manasturi na levoj i desnoj obali Morave. Po njima i po samoj prirodi ceo kraj dobio je u narodu ime Srpska Sveta gora.

Retko je gde na tako malom prostoru sagrađeno toliko manastira. Sada ih ima deset i dva sveta mesta i to:

Na desnoj strani Morave su:
Manastir Vavedenje, na izlasku iz klisure, (danas parohijska crkva)
Manastir Vaznesenje, spram Jovanja na drugoj strani reke, par stotina metara udaljen,
Manastir Preobraženje, nekad se nalazilo na levoj obali 2 kilometra uzvodno od Nikolja, naspram starog manastira,
Manastir Sveta Trojica, na brdu, naspram Blagoveštenja,
Manastir Sretenje, nedaleko od Sv. Trojice, na podnožju ispod samog vrha Ovčara,
Na levoj obali Morave su:
Manastir Blagoveštenje, 2 kilometra od Preobraženja, iznad Ovčar Banje,
Manastir Ilinje, na brdu nad Blagoveštenjskim tunelom, sada metoh manastira Blagoveštenja,
Manastir Jovanje,6 kilometara uzvodno od Vavedenja, nekada najvažniji manastir, „lavra“,
Manastir Nikolje,2 kilometra uzvodno od Jovanja,
Manastir Uspenje, crkvica pronađena kod ruševina Jovanjske kule, metoh manastira Jovanja
i crkva posvećena Svetom Savi i crkva-pećina Kađenica.

Po literaturi poznat je još jedan Manastir Sv. Georgija, koji je veronatno bio na jugoistoku Ovčara. Njegov pečat čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu

Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde 1307-1309. godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama ili okolo manastira

Ovcarsko kablarski manastiri u eparhiji Zickoj:
[You must be registered and logged in to see this link.]

O manastiru Hilandaru na Svetoj Gori:
[You must be registered and logged in to see this link.]