Benin

Република Бенин је држава у западној Африци, до 1975. звана Дахомеј. На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.Земља је издужена у смеру север-југ између реке Нигер и Бенинског залива. Рељеф Бенина је углавном раван или брежуљкаст. Највиши врх је Монт Сокбаро, 658 m. Већина становника живи у обалним низијама на југу где се налазе и већи градови међу којима се истичу Котону (највећи у држави) и службена престоница Порто Ново. Север земље чине саване и сушне узвисине.

До европске колонизације на подручју Бенина налазило се неколико моћних држава (Алада на југу и Ники на северу, а касније и Дахомеј) које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима. Крајем 19. века Француска је уговорима о заштити и колонијалним ратовима претворила Бенин у своју колонију.

Након пуне независности 1960. дошло је до подела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као победник 1972. изашао мајор Mathieu Kérékou. Нови председник је увео политику утемељену на марксизму-лењинизму са национализацијама и планираном економијом. Године 1991. Kérékou је поражен на изборима и постао је први црни афрички председник који је мирно сишао са власти након изборног пораза. Вратио се на власт након победе на изборима 1996.
Најбројнија етничка група је народ Фон (око 50%) који живи на југу. Осим њега, у Бенину живе припадници још око 40 етничких група, међу којима су веће Аја, Јоруба, Сомба и Бариба. Француски је језик међусобне комуникације. Најраспрострањеније религије су Анимизам (50%), хришћанство (30%) и ислам (20%).

Значајна морска лука за међународни промет је Котону.

Бенинска привреда је слабо развијена и темељи се на пољопривреди за сопствену потрошњу, узгоју памука и регионалној трговини. БДП је у 2004. био око 1.200 $ по становнику, мерено по ППП-у.

[You must be registered and logged in to see this link.]