Jadransko more
Strana 1 od 1
Jadransko more
Јадранско море или Јадран је део Средоземног мора (Медитерана) и налази се између Апенинског полуострва (Италија) и Балканског полуострва. Од Јонског мора дели га Отрантски мореуз (Отранска врата).
Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском,
Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име "Јадранско море". У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.
У прошлости Јадранско море је представљало реликт некадашњег праокеана Тетиса. У терцијару долази до прве веће трансгресије када вода плави простор од Соче до Албаније. У олигоцену се море повлачи до спошљашње линије данашњих острва, а реке продужују своје токове. На северозападу вода прекрива долину Поа, а на југоистоку залази у Албанију. Током миоцена и плиоцена Јадранско море се постепено шири ка истоку и Динаридима. За време плеистоцена обала се више пута повлачила и ширила, а реке су скраћивале и продуживале токове. У постглацијалном периоду долази до отопљавања, тектонских покрета и клима постаје влажнија, што је утицало на то да море потопи ниже делове копна. Истакнутији делови су остали на површини, између су се формирали канали и мореузи, а на крају се коначно образовао и данашњи Јадрански архипелаг. Сваке године море се шири на рачун копна за 2,5 мимилетара, односно за један метар у периоду од 400 година.
Море се пружа од Тршћанског залива до Отранстких врата правцем северозапад-југоисток на дужини од 783 km. На северу допире до 45° 47' сгш, дубоко задирући у копно Европе. Просечна ширина мора је око 87-210 km, а Отранског мореуза 72-100 km.
Мноштво острва на северној и источној обали Јадранског мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је 138.595 km², а дужина обале 7847 километара.
Дубина Јадрана у Тршћанском заливу износи 23 метра и то је најмања измерена дубина. До линије Пула-Анкона дубине не прелазе 50 метара, што је последица акумулације материјала алпских река. Ка југоистоку до линије Биоград-Падецо дубине се крећу до 70-100 метара. Одатле следи Јабучка потолина која се простире правцем Жирје-ушће Пескаре и ту је најнижа тачка на 277 метара. Овиме се завршава северни плићи део Јадранског басена. Од Јабучке потолине ка југоистоку дно се постепено издиже у Палагрушку пречагу са дубинама од 130-170 метара. На њој су се у виду лука изигла усамљена острва Ластово, Палагружа, Пијаноза и Тремити. Даље ка југоистоку следи Јужнојадранска котлина дугачка 300 км и широка око 85 км. Овде је измерена највећа дубина Јадрана — 1330 метара, на око 80 километара југозападно од Херцег-Новог. Од котлине се дно постепено издиже све до 741 метра на линији Валона-Отранто, где се налазе Отрантска врата и Јадран прелази у Јонско море. Просечна дубина басена је око 240 метара.Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27°C па и више. Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56m.
Државе са излазом на Јадранско море
* Западна обала:
o Италија Италија
* Источна обала:
o Словенија Словенија*
o Хрватска Хрватска
o Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина*
o Црна Гора Црна Гора
o Албаније Албанија
Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.
2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-обилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).
3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском,
Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име "Јадранско море". У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.
У прошлости Јадранско море је представљало реликт некадашњег праокеана Тетиса. У терцијару долази до прве веће трансгресије када вода плави простор од Соче до Албаније. У олигоцену се море повлачи до спошљашње линије данашњих острва, а реке продужују своје токове. На северозападу вода прекрива долину Поа, а на југоистоку залази у Албанију. Током миоцена и плиоцена Јадранско море се постепено шири ка истоку и Динаридима. За време плеистоцена обала се више пута повлачила и ширила, а реке су скраћивале и продуживале токове. У постглацијалном периоду долази до отопљавања, тектонских покрета и клима постаје влажнија, што је утицало на то да море потопи ниже делове копна. Истакнутији делови су остали на површини, између су се формирали канали и мореузи, а на крају се коначно образовао и данашњи Јадрански архипелаг. Сваке године море се шири на рачун копна за 2,5 мимилетара, односно за један метар у периоду од 400 година.
Море се пружа од Тршћанског залива до Отранстких врата правцем северозапад-југоисток на дужини од 783 km. На северу допире до 45° 47' сгш, дубоко задирући у копно Европе. Просечна ширина мора је око 87-210 km, а Отранског мореуза 72-100 km.
Мноштво острва на северној и источној обали Јадранског мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је 138.595 km², а дужина обале 7847 километара.
Дубина Јадрана у Тршћанском заливу износи 23 метра и то је најмања измерена дубина. До линије Пула-Анкона дубине не прелазе 50 метара, што је последица акумулације материјала алпских река. Ка југоистоку до линије Биоград-Падецо дубине се крећу до 70-100 метара. Одатле следи Јабучка потолина која се простире правцем Жирје-ушће Пескаре и ту је најнижа тачка на 277 метара. Овиме се завршава северни плићи део Јадранског басена. Од Јабучке потолине ка југоистоку дно се постепено издиже у Палагрушку пречагу са дубинама од 130-170 метара. На њој су се у виду лука изигла усамљена острва Ластово, Палагружа, Пијаноза и Тремити. Даље ка југоистоку следи Јужнојадранска котлина дугачка 300 км и широка око 85 км. Овде је измерена највећа дубина Јадрана — 1330 метара, на око 80 километара југозападно од Херцег-Новог. Од котлине се дно постепено издиже све до 741 метра на линији Валона-Отранто, где се налазе Отрантска врата и Јадран прелази у Јонско море. Просечна дубина басена је око 240 метара.Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27°C па и више. Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56m.
Државе са излазом на Јадранско море
* Западна обала:
o Италија Италија
* Источна обала:
o Словенија Словенија*
o Хрватска Хрватска
o Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина*
o Црна Гора Црна Гора
o Албаније Албанија
Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.
2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-обилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).
3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Zaga- Šefica Grupe TNT
-
Grad : Niš
Browser :
Broj Postova : 1829
Broj Poena : 27526
Reputacija : 1344
Datum upisa : 24.12.2009
Datum rođenja : 21.05.1973
Godine Starosti : 51
Pol : Zodijak :
Zanimanje : svašta nešto
Moj YOUTube Video :
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu