Smederevo
2 posters
Strana 1 od 1
Smederevo
Град Смедерево је један од градова у Републици Србији. Налази се у централној Србији и спада у Подунавски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 484 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 38817 ha, а на шумску 2617 ha).
Седиште града је градско насеље Смедерево. Град Смедерево се састоји од 27 насеља: једног градског, 7 приградских и 19 сеоских насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 109809 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,7‰, а број запослених у граду износи 30219 људи. У граду се налазе 33 основне и 3 средње школе.
* Смедерево
o градске месне заједнице
+ МЗ Доњи Град
+ МЗ Славија
+ МЗ Златно Брдо
+ МЗ Ладна Вода
+ МЗ Свети Сава
+ МЗ Плавинац
+ МЗ Карађорђев Дуд
+ МЗ Папазовац
+ МЗ Царина
+ МЗ Лештар
+ МЗ 5. Maj
o приградска насеља
+ Вучак
+ Липе
+ Петријево
+ Радинац
+ Сеоне
+ Удовице
+ Шалинац
* Сеоска насеља
o Бадљевица
o Биновац
o Водањ
o Враново
o Врбовац
o Добри До
o Друговац
o Колари
o Ландол
o Лугавчина
o Луњевац
o Мала Крсна
o Мало Орашје
o Михајловац
o Осипаоница
o Раља
o Сараорци
o Скобаљ
o Суводол
Izvor
Zaga- Šefica Grupe TNT
-
Grad : Niš
Browser :
Broj Postova : 1829
Broj Poena : 27545
Reputacija : 1344
Datum upisa : 24.12.2009
Datum rođenja : 21.05.1973
Godine Starosti : 51
Pol : Zodijak :
Zanimanje : svašta nešto
Moj YOUTube Video :
Grad Smederevo
Smederevo se nalazi na obroncima Šumadije koji se spuštaju na obale Dunava i Morave. Udaljeno je od Beograda 46km i povezano savremenim saobracajnicama, drumskim, železnickim i vodenim putem. Zauzima površinu od oko 474 kvadratnih kilometra sa 27 naseljenih mesta i 38 mesnih zajednica od kojih je 11 u gradu. Ima preko 140.000 stanovnika, od toga 80.000 stanovnika u gradu.
Po broju stanovnika najvece seosko naselje je Osipaonica sa 7000 stanovnika, a najmanje Badljevica sa 500 stanovnika. Najbliže seosko naselje je udaljeno 4 km od grada, a najudaljenije je 30 km od Smedereva. U Smederevu živi 23 nacionalnosti, što najbolje govori o njegovoj otvorenosti. Prosecna nadmorska visina je 73 metara.
Opština Smederevo u okviru Srbije, pripada grupi najvecih opština. Sa preko 140.000 stanovnika ova opština je na devetom mestu u okviru središnje Srbije, na trinaestom kad se uzmu u obzir i opštine u Vojvodini i, po proceni, na šesnaestom u okviru Srbije. U okviru (nekadašnjeg) Podunavskog regiona opština Smederevo je najveca.
Od obilja kulturno istorijskih spomenika dominira imponzantna ravnicarska tvrdjava iz XV veka, Muzej sa izuzetnim eksponatima, vila „Zlatni breg“ iz dinastije Obrenovica, savremeni Dom kulture i drugo. Smederevo je grad groždja, vina, celika, grad mladih… Razvijena je metalna, hemijska, prehrambena, industrija gradjevinskog materijala, graficka industrija, krznena konfekcija… U Smederevu, pored znacajnog broja predškolskih ustanova i osnovnih škola, uspešno rade i cetri srednje škole, a preko Radnickog univerziteta omoguceno je mladima u Smederevu da sticu strucno visoko i više obrazovanje.
Za geografski položaj opštine Smederevo u priobalju Dunava može se reci da je, sa stanovišta prirodnih uslova i stvorenih mogucnosti za povezivanje plovnim putem sa brojnim centrima u istocnoj, srednjoj i zapadnoj Evropi, veoma povoljan. Povoljnost ovakvog položaja u Srbiji dolazi do još veceg znacaja kad se ima u vidu i sledece:
• Opština i grad Smederevo se nalaze na prostoru izmedju ušca V. Morave i ušca Tise u Dunav, a to znaci na najatraktivnijem delu priobalja Dunava u Srbiji
• U opštini Smederevo obala Dunava je veoma pristupacna, odnosno pogodna, za izgradnju pristaništa ili luke što se ne može reci za veliki broj drugih opština koje izlaze na ovu reku, pogotovo onih u desnom priobalju Dunava.
• U priobalju Dunava mreža gradova (sa izlaskom na Dunav) je relativno retka i nedovoljno razvijena; medju razvijenim (i znacajnijim) gradovima je i grad Smederevo.
• Medjutim, i pored navedenih karakteristika povoljan geografski položaj Smedereva na Dunavu još uvek nije u vecoj meri iskorišcen. To se odnosi i na vecinu drugih gradova na Dunavu što ukazuje na to da privrede tih gradova još uvek nisu, u vecoj meri, orijenisane na korišcenje vodenog puta.
Teritorija opštine Smederevo ima nekoliko lokaliteta ciji geopotencijal omogucava i razvoj turizma ne samo lokalnog vec i, šireg, republickog i medjunarodnog znacaja. Istovremeno opština Smederevo se karakteriše izgradjenom saobracajnom infrastrukturom koja omogucava turisticka kretanja i do turistickih lokaliteta u ovoj opštini i do drugih lokaliteta u Srbiji.
U okviru opštine Smederevo najznacajniji turisticki lokaliteti su Tvrdjava na obali Dunava, letnjikovac Obrenovica na Plavincu, Jugovo, Šalinacka jezera i zašticena hrastova šuma u njihovoj neposrednoj blizini. Osim toga, za potrebe razvoja turizma potrebni geopotencijali postoje i duž koridora autoputa kojim se u turistickoj sezoni krece veliki broj evropskih turista i srednje, zapadne i sevrene Evrope prema Grckoj, Bugarskoj i Turskoj i obrnuto.
Z razvoj turizma u opštini Smederevo znacajan je i pravac Beograd – Mala Krsna – Požarevac – DJerdap kojim se, u toku letnje turisticke sezone, krece sve veci broj turista do Ljubiceva, Srebrnog jezera kod Velikog Gradišta, Nacinalnog parka „DJerdap“, pecine kod Kuceva i Majdanpeka.
Istorija grada
Naziv
Zvanicni naziv naselja Smederevo pominje se prvi put u povelji cara Vasilija II iz 1019. godine, a ime Smederevo u hrisovulji kneza Lazara 1381. godine, kojom je knez Lazar ovo, tada malo naselje, poklonio manastiru Ravanici. Još uvek se traga za korenima imena grada koji je u jednom istorijskom trenutku bio olicenje slave i propasti srpske države, a bedem na vetrometini Istoka i Zapada.
Poreklo naziva Smederevo i znacenje ovog toponima još nisu pouzdano utvrdjeni. Mišljenja o tome su brojna a ovde cemo izneti nekoliko najubedljivijih.
Jedna teorija kaže da je „s pogledom“ na nekadašnje šume u okolini naziv Smederevo postao od „smet“ i „drevo“. Takodje je moguce da je naziv potekao od imena neke licnosti koja se mogla zvati Smender (srednjovekovno muško ime).
Italijanski istoricar Antonio Bonfini (1427-1503) u svom delu Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia navodi da je Smederevo nastalo genezom izgovora imena sv. Andreja.
Stojan Novakovic je pisao u svom poznatom delu „Ohridska arhiepiskopija u pocetku XI veka“: „Poznato je poodavno da je Smederevo pokvareno Eis Monte Aureo“. Rimska naseobina Mons Aureus zabeležena je i na Pojtingerovoj karti koja potice iz IV veka.
Dr Leontije Pavlovic je smatrao da poreklo ovog imena treba tražiti u slovenskim jezicima i navodi da je ovaj naziv nastao iz jednog vojnog izraza koji je napravljen od slovenske imenicke zamenice „vsje“ i grckog izraza „medomai-medereo“, što bi trebalo da znaci „brinuti se“ ili „cuvati“, odnosno „upravljati“.
Takodje, dr Leontije Pavlovic navodi i drugu pretpostavku, da je naziv mogao nastati od osnove „smerd“ (smrad — u smislu blatišta koje je moralo postojati na ušcu Jezave u Dunav), ali Smederevci ovu teoriju izbegavaju iz razumljivih razloga.
Više istoricara smatra da je ovaj naziv morao imati korene u iranskim, odnosno hazarskim toponimima. U prevodu sa iranskog „Semender“ znaci „krajnja vrata“ — položaj kakav je geografski u hazariji imao grad Semender (S-m-n-d-r). Ovaj naziv je sastavljen od persijskih reci „Semen“ – kraj (ali i „suva zemlja“) i „der“ – vrata. Hazarski Semender se nalazio na jugozapadnoj obali Kaspijskog mora i bio je bedem odbrane od neprijatelja. Slicno današnjem Smederevu, to je bio utvrdjeni grad sa baštama i vinogradima u okolini. Njega je razorio ruski knez Svjatoslav (913-914) a krajem X veka i citavo hazarsko
Prvi pomen smederevskih krajeva zabeležen je u III veku pre nove ere u delu „Pesma o Argonautima“ Apolonija s Rodosa. Na ovom podrucju živeli su Tribali Mezi, a nadirali Huni i Avari. U vreme Rimske imperije ovde su postojala dva naselja zapadno od grada Vincea (Cirilovac) i Mons Aureus (Zlatno brdo). Za vreme cara Marka Valerija Aurelija Proba smederevski kraj je postao centar za gajenje vinove loze
Poreklo naziva grada
Zvanicni naziv naselja Smederevo pominje se prvi put u povelji cara Vasilija II iz 1019. godine, a ime Smederevo u hrisovulji kneza Lazara 1381. godine, kojom je knez Lazar ovo, tada malo naselje, poklonio manastiru Ravanici. Još uvek se traga za korenima imena grada koji je u jednom istorijskom trenutku bio olicenje slave i propasti srpske države, a bedem na vetrometini Istoka i Zapada.
Poreklo naziva Smederevo i znacenje ovog toponima još nisu pouzdano utvrdjeni. Mišljenja o tome su brojna a ovde cemo izneti nekoliko najubedljivijih.
Jedna teorija kaže da je „s pogledom“ na nekadašnje šume u okolini naziv Smederevo postao od „smet“ i „drevo“. Takodje je moguce da je naziv potekao od imena neke licnosti koja se mogla zvati Smender (srednjovekovno muško ime).
Italijanski istoricar Antonio Bonfini (1427-1503) u svom delu Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia navodi da je Smederevo nastalo genezom izgovora imena sv. Andreja.
Stojan Novakovic je pisao u svom poznatom delu „Ohridska arhiepiskopija u pocetku XI veka“: „Poznato je poodavno da je Smederevo pokvareno Eis Monte Aureo“. Rimska naseobina Mons Aureus zabeležena je i na
Dr Leontije Pavlovic je smatrao da poreklo ovog imena treba tražiti u slovenskim jezicima i navodi da je ovaj naziv nastao iz jednog vojnog izraza koji je napravljen od slovenske imenicke zamenice „vsje“ i grckog izraza „medomai-medereo“, što bi trebalo da znaci „brinuti se“ ili „cuvati“, odnosno „upravljati“.
Takodje, dr Leontije Pavlovic navodi i drugu pretpostavku, da je naziv mogao nastati od osnove „smerd“ (smrad — u smislu blatišta koje je moralo postojati na ušcu Jezave u Dunav), ali Smederevci ovu teoriju izbegavaju iz razumljivih razloga.
Rimljani
U prvom veku nove ere prirodna granica reka Dunav, omedjila je Rimsku državu. Rimljani su tek sedamdesetih godina I veka prvi put stigli do Dunava. Potrebno im je bilo još devedeset godina ratovanja, da bi do kraja Antike IV Flavijeva i VII Klaudijeva legija trajno obezbedile severnu granicu. Izgradnjom puteva desnom obalom Dunava prvenstveno radi transporta trupa prilikom osvajanja Dakaje, doprinela je i razvoju gradova i naselja, najpre oko utvrdjenih vojnickih logora.
Gradsko naselje Mons Aureus, na levoj obali potoka Seona, pružalo se na vecem prostoru pored Dunava. Izvorni podaci o ovom naselju poticu iz III i IV veka. U Eutropiji se spominje gajenje vinove loze u okolini ovog naselja za vreme cara Proba (276–282), jednog od trojice rimskih careva, koje je Rimu podarila drevna Ilirija. Mons Aureus je oznacen kao civitas (naselje) udaljen 26 milja od Singidunuma (Beograda). Tabula Peutineriana, koja se datira u IV vek, potvrdjuje ovaj podatak, dok ga Itinerarium Antonianum locira na dve milje manje.
Izmedju ovog naselja i sledece stanice Vinceje, nadjeni su tragovi rimskog granicnog utvrdjenja. Vincea (Cirilovacki potok) je bila naseobina izmedju dva grada Mons Aureusa i Marguma (Dubravica).
Dalje niz vodu od Smedereva, nalazi se, na ušcu Morave u Dunav, gradic Kulic ciji poligonalni temelji možda poticu još od kasno-antickog utvrdjenja Marguma, ali koje je kao srpsko Moravište moglo igrati ulogu i u srednjem veku jer ima o tome pomena.
Tragovi, koje su mnogobrojne ljudske zajednice ostavile pored jedne od cetiri, po Mojsiju „rajske reke“, Dunava, prostorno i vremenski bliže odredjuju kulturnu istoriju, dok se složena sudbonosna zbivanja u praistorijsko doba mogu samo naslucivati. Sigurno je da su se zajednice na ovom prostoru uvek nalazile u procepu izmedju dva potpuno razlicita, ali podjednako snažna sveta, što je i u kasnijim
Prestonica
Druga srednjevekovna srpska prestonica na obali Dunava bilo je Smederevo. Kada, posle smrti Stefana Lazarevica, despot DJurdje Brankovic nije mogao ostati u Beogradu koji su preuzeli Madjari, on je sagradio novu prestonicu u Smederevu. Mesto je izabrao što dalje od Turaka, a sa osloncem na Dunav i granicu Ugarske. Tu je ravnica te je sagradjen „vodeni grad“, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa trece strane prokopan je širok rov sa vodom. To je svršeno od 1428. do 1430. unutrašnjega (malog) grada.
Ovakvi natpisi su uopšte retki, a ovo je jedini primer u Jugoslaviji. Ima ih još u Vizantiji, a sa te strane uzet je možda i model za zidove i kule, što je razumljivo kada se zna da je radove vodio Vizantinac Kantakuzen, brat DJurdjeve žene Jerine.
Smederevski grad bio je (kada se izuzmu utvrdjene varoši) jedna od najvecih srednjevekovnih tvrdjava u Evropi (jedna strana njegove trougaone osnove iznosi oko 550 metara). Jezgro je predstavljao trougaoni tzv. Mali grad, u vrh Velikoga, opet trougaonoga grada. Ovaj veci deo sagradjen je odmah posle Maloga grada (koji je završen 1430. godine). Mali grad je imao 6 a veliki grad još 19 — ukupno 25 velikih cetvrtastih kula. Mali grad je služio Despotu DJurdju kao utvrdjen zamak, od cije su jedine velike dvorane ostala do danas cetiri dvodelna prozora na gradskome platnu, a prostranstvo Velikoga grada bilo je potrebno za smeštaj mnogobrojne posade, ciji je broj mogao iznositi i više hiljada ljudi, kao što je, po nekim podacima, i broj napadaca iznosio više desetina hiljada.
Mada je XV vek vec uveliko vreme vatrenoga oružja i mada to oružje Srbi, a narocito Turci, vec uveliko upotrebljavaju — Smederevo grad je ipak koncipiran kao grad sagradjen za borbu i odbranu hladnim oružjem. Topovskih mesta nema, sem ako topovi nisu bili postavljeni samo na platformama visokih (i preko 15 m) kula — ali to su mogla biti samo manja orudja. Pošto su ga zauzeli, Turci su ga (1480. godine) pojacali u tome smislu, dodajuci mu ispred sva tri ugla po jednu savremeniju nisku baterijsku kulu za odbranu.
Danas je ceo veliki kompleks u ruševinama, ali nema dugo vremena kad to nije tako bilo: za vreme prvog svetskog rata i prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad je bio najteže bombardovan (cak i topovima od 42 cm) i teško oštecen. Zatim je u drugom svetskom ratu doživeo novo razaranje velikom eksplozijom municije koja je tu bila smeštena. I najzad su, pred kraj toga rata dovršili njegovo rušenje engleski bombarderi iz vazduha. Tako je Smederevski grad od najlepšeg i najocuvanijeg srednjevekovnog grada, ostao do današnjih dana kao jedan od najruiniranijih, cije cak neke, od eksplozija nakrivljene kule, predstavljaju životnu opasnost za prolaznike. Ceo taj arhitektonski kompleks zahtevao bi hitnu i obimnu zaštitu i konzervatorsku intervenciju jer, sem delimicnog pošumljavanja u improvizovani park i relativno neznatnih konzervatorskih radova, na njemu nije dosada ništa ozbiljnije uradjeno, a to je najimpozantniji stari spomenik ove vrste u Jugoslaviji.
Osnovni podaci
Površina malog i Velikog grada, po premeru iz 1975. godine, iznosi 11,3272 ha. Ona je uklještena izmedju desne obale Dunava i ušca Jezave oblika nepravilnog trougla. Pošto je imala i rov oko Velikog grada, Tvrdjava je pripadala tipu takozvanih vodenih utvrdjenja, mada nije zidana tako da temelji budu u vodi.
Paralelna strana sa Dunavom ima 550m, druga sa Jezavom 400, a treca prema varoši 502 m. To je zapravo umanjena slika carigradskog utvrdjenja. Tako je umetnicki i umstveno oblikovano vojno utvrdjenje sa manjim i vecim trouglom, dva kanala, zatim rimskim i srpskim ugradjenim spomenicima.
Ovaj monumentalni kolos srpske vojne arhitekture, sa sve tri strane okružen vodom, delovao je neosvojivo. Pa ipak, svetski dogadjaji, jaki prodori Turaka i srpska nesloga ubrzali su pad Smedereva, svedoka srpske stvaralacke snage. Teški nameti, dugogodišnji iscrpljujuci rad na zidanju grada, ostavili su tragove u narodnom secanju i vezali prokletstvo za ime njegove žene Jerine.
Od nekada malog predgradja, koje je bilo smešteno uz samu obalu Dunava i to dalje od gradskih zidina, jer je ispred ovih morala ostajati cistina gradskoga polja „kalemejdana“, razvila se u toku vekova, a svakako narocito posle 1867. godine, današnja velika varoš Smederevo
Pored Kule sa krstom i natpisom, Mali grad sadrži još dva zanimljiva graditeljska elementa.
Prestona dvorana, oslonjena na severni zid prema Dunavu, spada u najreprezentativnije gradjevine našeg srednjovekovnog graditeljstva.
Na njoj su bifore – cetiri velika dvodelna prozora sa pogledom na Dunav, isklesana u kamenu s gotskim i romanskim lukovima. Tu su bile despotove prostorije za stanovanje i sala za prijeme. U ovoj sali potpisan je cuveni trgovacki ugovor izmedju Venecije i Despotovine.
Donžon kula je bila poslednja odstupnica i odbrana. U ovu kulu sa zidovima debelim preko 4 metra, povlacile su se istaknute licnosti prilikom turskih napada.
Istorija grada
Djuradj Brankovic
Na dvoru bogatog i obrazovanog despota DJurdja, živelo se raskošno, sjaj dvora privlacio je Dubrovcane, Grke, Madjare, Turke. Neki od njih, kao Toma i DJordje Kantakuzin, Jerinina braca, mitropolit Atanasije, Dubrovcanin Paskoje Sorkocevic, grk Stefan Ratkovic, logotet, zauzimaju visoka mesta kao „gospoda od Smedereva“, i uživaju DJurdjevo poverenje. Konstantin filozof, je u Smederevu napisao Žitije Stefana Lazarevica, a kir Stefan Domestik prve note-neume po kojima se izvodila crkvena muzika. Smederevo je postalo centar u koji su se sjatili mnogi naši i od Turaka izbegli bugarski i grcki književnici, prepisivaci i sastavljaci originalnih dela srpske srednjovekovne književnosti. U Smederevu je postojala i kolonija dubrovackih trgovaca.
Oštroumni diplomata despot DJuradj pokušao je da i rodbinskim vezama sacuva granice svoje države. Uz raskošne svadbe i bogat miraz, poslao je svoje kceri Katarinu (Kantakuzinu) na dvor grofa Ulriha Celjskog, a Maru u Muratov harem u Jedrene. U znak još veceg prijateljstva sa Vizantijom, svog sina, naslednika Lazara, oženio je vizantijskom princezom Jelenom. Medjutim, ni udajom svojih kceri, ni veštom diplomatijom, ni novcem, ni potpisivanjem pogranicnog ugovora sa Venecijom, nije uspeo da stabilizuje Srbiju. Njegov zet sultan Murat II sa svojom vojskom je prodro u Srbiju i posle tromesecne opsade, više gladju nego borbom, prinudio ocajnicki branjeni grad na predaju 18. avgusta 1439. godine. Nesrecni vladar pet godina je lutao Evropom tražeci pomoc, ali je dobio samo prazna obecanja. Posle više pobeda hrišcanske vojske, Segedinskim mirom, despotu su vracena 24 grada, medju kojima i Smederevo. Država je obnovljena, vraceni su mu oslepljeni sinovi i cerka, udovica Mara. Ali ovakvo stanje nije dugo potrajalo. Daroviti naslednik na turskom prestolu, Mehmed II Osvajac odmah je poceo
Dva puta je Smederevo odolevalo turskim napadima, ali stari despot je bio na izmaku snaga. Umro je 1456. godine u prilikama, koje su malo dobroga obecavale. Ostavio je Srbiju uklještenu izmedju ugarskih i turskih interesa, a njegovi potomci i naslednici otkrivaju svu tragiku u kojoj se našla porodica Brankovic i srpski narod. Ni kratkotrajna vladavina najmladjeg sina, despota Lazara, ni namesništvo na celu sa Mihajlom Andjelovicem, ni slepi Stefan, a ponajmanje mladi bosanski kraljevic Stefan Tomaševic, cija je vladavina na srpskom prestolu trajala nepuna tri meseca, nisu bile kadre da sacuvaju srpsku državu. Borba za vlast u srpskoj prestonici davala je priliku ne samo Osmanlijama nego i ostalim susedima Despotovine da se bore za njene ostatke. U poslednjem ratnom pohodu kroz opustošenu Srbiju, bez ikakvih prepreka, sultan je sa velikom vojskom stigao pred zidine Smedereva. Bez otpora, po drugi put konacno Turci su ušli u prestonicu despota DJurdja, tako da je 1459. godine padom Smedereva prestala da postoji ranije najmocnija sila na Balkanu. Za Srbe je pocelo viševekovno ropstvo.
Osvajanja
Sam položaj i namena grada u dramaticnim godinama XV veka, odredili su njegovu burnu istoriju. Tvrdjava je sagradjena na istorijskoj vetrometini, pa je bilo normalno ocekivati ratne vihorove oko njenih stamenih zidina.
Turska invazija
Vec devet godina po zidanju grada, napao ga je sultan Murat II i zauzeo (1439. godine). Zatim ga je po sporazumu sa Madjarima, vratio Despotu DJurdju 1444. godine, no ne za dugo jer ga je vec 1453. godine, a zatim i 1456. godine opsedao i tukao topovima Muratov naslednik Mehmed II. Te godine je umro i stari despot i posle toga Turci (1459. god.) osvajaju grad. Time nestaje i samostalne srednjevekovne srpske države, no Srbi uz Madjare nastavljaju dalju borbu iz Ugarske i napadaju grad (bezuspešno) još i 1476. i 1501. godine.
Od Turaka grad preuzimaju Austrijanci u poznatim ratovima u XVII i XVIII veku, kada su i Beograd i Smederevo povremeno bili zauzimani (1688, 1707. i najzad još i 1789. godine) i ponovo padali u turske ruke, bilo borbama bilo ugovorima o miru.
Prvi srpski ustanak
Novembra 1805. godine Karadjordje je oslobodio Smederevo i smederevski dizdar Muharem Guša predao je Karadjordju kljuceve drevnog zdanja pod krošnjama stoletnog duda.
Smederevo je ponovo postalo važan politicki i kulturni centar. Iz manastira Bogovanje Karadjordje je premestio najvišu narodnu ustanovu Sinod, koji je promenio ime u Praviteljstvujušci sovjet serbski. Prvi predsednik Sovjeta je bio umni prota Mateja Nenadovic, a u Smederevu Mladen Milovanovic. Sovjet je delovao u Smederevu do oslobodjenja Beograda 1807. godine. Jedna od prvih odluka ustanicke skupštine, održane u Smederevu bila je da se izdvoji 50 hiljada dukata za popravku Tvrdjave oštecene u borbi. Iz Smedereva se Karadjordje i Sovjet obracaju crnogorskom vladiki Petru Petrovicu Njegošu za pomoc i sklapanje bratskog saveza. Pomoc je tražena i od austrijskog cara Franje I i od Srba u Trstu i Zemunu. Iz ovog grada je potekla inicijativa Sovjeta da se povedu direktni pregovori sa Portom radi zakljucenja mira, poznatog u istoriji kao Ickov mir. Smederevo je u to vreme posetio sremskokarlovacki profesor bogoslovije Lukijan Mušicki, a septembra 1806. godine svoje sposobnosti stavlja na raspolaganje ustanicima prvi srpski prosvetitelj, jedan od najvecih umova srpske književnosti 18. veka, Dositej Obradovic. Nesrecne 1813. godine, posle sloma Karadjordjevog ustanka, mnoge smederevske porodice su našle utocište preko Dunava.
Predaja gradova
Još snažniji teror i želja za slobodom izazvali su II srpski ustanak sa Milošem Obrenovicem na celu. Na vest o ustanku Turci su sve Smederevce zatvorili u Tvrdjavu kao taoce tri meseca, ali su stanovnici sela prišli ustanicima i nastavili borbu. Kada su se prilike normalizovale Smederevo je pocelo da se razvija kao znacajno trgovinsko mesto. Turska posada ostala je u Tvrdjavi sve do 1867. godine kada je sultan Abdul Azis konacno predao sve gradove knezu Mihailu Obrenovicu.
Dugo je, zatim, grad služio kao vojno slagalište i kasarna srpske vojske, dok najzad nije, posle prvog svetskog rata, 1918. godine potpuno napušten.
izvor
pcelica- Deveti Razred
-
Grad : Smederevo
Browser :
Broj Postova : 98
Broj Poena : 5785
Reputacija : 175
Datum upisa : 28.03.2010
Datum rođenja : 01.04.1979
Godine Starosti : 45
Pol : Zodijak :
Zanimanje : pravnik
Raspoloženje : ;-)
Uzrečica : Ma daj!
Knjiga/Pisac : 100 godina samoce-Gabriel Garcia Marques
Moj YOUTube Video :
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu