Nesto veoma interesantno

POGLAVLJE 17: Juda.
Pod izgovorom iskrenog učeništva, u Judi sam podstakao misli kako je Otkupitelj savršena ličnost pomoću koje bi Jevreji ostvarili ono što su odavno želeli. Dok je posmatrao Otkupiteljeva dela, pomogao sam mu da pripremi plan da bi Otkupitelja naveo da, zbog volje i potrebe naroda, učini ono što narod želi. Da ih oslobodi od ropstva.
Jednom prilikom, dok je Otkupitelj hranio veliko mnoštvo ljudi, Judu sam ispunio mislima o tome kako Jevrejima, sa Otkupiteljem na svojoj strani, niko na ovom svetu neće moći da se odupre. On gotovo ni iz čega može da nahrani celu vojsku. Sve ranjene vojnike On će da isceli, sve poginule vojnike On će da vaskrsne. Sve ojađene i demoralizovane vojnike On će da ohrabri. Juda je morao nešto da preduzme. Trebalo je Otkupitelja makar i silom i protiv Njegove volje da kruniše za cara. Ako bi to odbio, narod bi Ga odbacio. A On ne želi da Ga narod odbaci. Ionako se bori za njihovu naklonost. Otkupitelj jednostavno nije imao izbora. Morao je da pristane i da prihvati krunu. Svi bi to pozdravili. I neuki narod. I fariseji. I sveštenici. Koji bi čovek odoleo ovome? Ni jedan. Zamka je bila bukvalno savršena.
Juda je ubrzo organizovao da se Otkupitelj postavi za cara. Narod je bio oduševljen. Svi su govorili da se ovako nešto na Zemlji nikada nije desilo. Jedino nisu razumeli Otkupiteljevu skromnost. Odlučili su da deluju. Bio sam blizu ostvarenja svog cilja. Ako prihvati carevanje, neće da ga ubiju. Ako Ga ne ubiju, neće da otkupi čoveka. Ako ne otkupi čoveka, i On sam će da bude pod mojom vlašću. I ceo univerzum biće MOJ.
Na moje zaprepašćenje, On je saznao šta ljudi smeraju, iskrao se iz mnoštva i otišao.
Moj bes je postao bes naroda. Moja briga je postala njihova briga. Moja mržnja je postala njihova mržnja. Ali bes u meni ne umanjuje mogućnost rasuđivanja kao kod čoveka. Naprotiv. Odmah sam Judi rekao da bi bilo najbolje kada bi Otkupitelja predao sveštenicima i narodnim starešinama jer će tada, kada bude sprečen da obavlja Svoje delo, morati da upotrebi Svoju božansku silu da se oslobodi. Juda je počeo da planira kako to da izvede.
Izdaja nije ono što je želeo. On je samo želeo da iskoristi Otkupitelja za dobrobit naroda. Makar i protiv Njegove volje. Takvim mislima sam mu ispunio um. Niko osim mene nije mogao da vidi dubinu onoga što je Otkupitelj radio. On je želeo onu istinsku i pravu dobrobit ljudima. Večnost uz Stvoritelja. A ja sam ljudima izbrisao gotovo sve vezano za taj cilj i kao najveći cilj sam im postavio zemaljsku dobrobit. U ovom slučaju, oslobođenje od Rimljana.
Juda će da ostvari moje planove. Znao sam to. Prekasno će shvatiti da je pogrešio.

POGLAVLJE 18: Spoznaja o Uništenju.
Veoma pažljivo sam slušao sve što je Otkupitelj iznosio ljudima kako bih to mogao da zloupotrebim protiv Njega. I onda, u jednom trenutku obraćanja Svojim učenicima, saznao sam za sudbinu koju mi je Stvoritelj namenio. On nije mislio samo da me progna ako Otkupitelj uspe u Svom planu. On je mislio da me uništi. U potpunosti. Zauvek. Obuzeo me je užas. Do sada me je tešilo što jarac Azazel, na kojeg su simbolično stavljani gresi naroda, nije ubijen, već samo proteran. Ali Stvoritelj nije nameravao da greh ostavi nekažnjenim. Otkupitelj je trebalo da plati kaznu umesto pokajanog čoveka, ali ću ja morati da snosim posledice koje je trebalo da snosi onaj koji se pokajao. Sve mi je postalo jasno. Svaki čovek kojeg sam uspeo da odvojim od Stvoritelja sam će da snosi konačnu kaznu za sebe i svoje prestupe, dok ću za one koji su se pokajali, posledice da snosim ja. Njihov greh je bačen na mene. Ja ću da ispaštam umesto njih.
Ova spoznaja je samo pojačala moj bes i moju mržnju prema Stvoritelju. I prema SVIM ljudima. I prema TEBI. Moja osveta će biti strašna. Ja ću da budem uništen, ali ćete vi svi da patite. Strašno ćete da patite. Pošto nema drugog načina da Stvoritelju naudim osim posredstvom ljudi, možeš li da predpostaviš ko će najviše da pati? Možeš li da pretpostaviš ko će najviše da oseti moju mržnju i svu moju moć? Možeš li sada da razumeš sa kojom predanošću radim na uništenju SVAKOG čoveka? Bez izuzetka!

POGLAVLJE 19: Pasha.
Nisam razumeo šta motiviše Otkupitelja da siđe sa nebeskog prestola i da postane jedno od tih bića – čovek. I ne samo to, u stanju je da dozvoli da Ga Njegova sopstvena stvorenja ubiju?! A zbog čega? Da bi On platio kaznu za greh umesto njih? Hiljadama godina nisam verovao u to, ali sada sam video da je On to odista spreman da uradi. Morao sam da Ga sprečim.
Neumorno sam Mu došaptavao da će Njegova smrt da bude uzaludna. Da se ne isplati umreti za čoveka. Da je čovek zaslužio da ostane pod mojom vlašću. Mnogim neuspesima u Njegovom radu uvek bih Ga ponovo podsećao na to. Mada ih je On hrabrio, tešio, lečio, podizao iz mrtvih, oni su Ga sada mrzeli. Tri i po godine je to neumorno činio, i šta je postigao? Imao je šačicu od dvanaest jadnika koji su bili spremni da Ga se odreknu i na najmanji znak nevolje. I njima samima je tri i po godine govorio, poučavao ih, živeo sa njima dan i noć, a oni su mislili samo na jedno – ko će od njih da bude najveći u toj novouspostavljenoj vlasti nad Rimljanima?
Oni, ni uz sva Njegova objašnjenja, nisu shvatali da On prvi put na Zemlji treba da se pojavi baš ovako. Kao sluga koji će da umre.
I šta je On imao posle tri i po godine? NIŠTA! Veliko NIŠTA. Osim ako ne računamo tugu, jad i razočarenje. Niko ne može da nadvlada toliko obeshrabrenje. Moraće da odustane. Bio sam uveren u to.
Juda je sve pripremio. Za trideset srebrnjaka sveštenici su dobili obećanje da će on da im pomogne da uhvate Otkupitelja. Jevrejski praznik Pashe je došao. Tokom večere, Otkupitelj je raskrinkao Judu tako da je samo ovaj znao o čemu se radi. Posle toga, Otkupitelj je sa nekim učenicima otišao u Getsimanski vrt. Tamo sam Ga čekao JA. Upotrebio sam svoju silu do krajnjih granica da Mu slomim odlučnost i volju da nastavi sa Svojim planom. Telo Mu je jedva izdržalo taj pritisak. Odjednom sam shvatio da je potpuno sam. Njegov Otac više nije bio uz Njega? Šta se dogodilo? Posle trenutka zbunjenosti nastavio sam sa pritiskom na Njega. Ali, odolevao je. Prvi put sam u Njegovim očima gledao strah i neodlučnost. Još samo malo i uspeću. Stvoritelj nije odgovarao na Njegove vapaje. Učenici koje je poveo da se mole sa Njim, spavali su. Bio je u potpunosti prepušten meni. Um sam Mu ispunio najcrnjim mislima i strahovima. Krajnjim beznađem. Ništa nije uspevalo. Mogao sam jednim prstom da Ga zgnječim kao mrava, ali mi je to bilo zabranjeno. Posle svega, iz Njega je bljesnula konačna odlučnost da nastavi do kraja. Nisam imao nameru da odustanem. Sve je bilo na kocki. Ako je odoleo psihičkom pritisku, neće odoleti fizičkom. I mnogo snažniji od Njega su tu odustajali. I On će.
Ubrzo su stigli i sveštenici sa svojim ljudima predvođeni Judom. Za Judu je ovo bio vrhunac. Kada je Otkupitelj spomenuo da može da prizove anđele u pomoć, Juda je verovao da će to i da učini. Oslobodiće se. Preuzeće vlast nad Izraelom. Povešće ih u pobedu. Njemu, Judi, svi će da budu zahvalni. Ali Otkupitelj to nije učinio. Svezali su Ga. Tukli su Ga. Vodili su Ga od jednog poglavara do drugog. I Juda je odjednom, pre nego svi ostali, shvatio je šta su značile reči koje je Otkupitelj govorio o Svom stradanju i smrti. Pa On neće da se oslobodi! On hoće da umre! A on ― Juda ― je kriv za to. Pošao je sveštenicima da objavi da je Otkupitelj nevin. Ali bilo je kasno. Gotovo da je hteo da se pokaje, ali zašto bih ja snosio njegovu kaznu? Uverio sam ga da je njegov greh toliki da za njega ne može da se pokaje i da mu je najbolje da se ubije. Poslušao me je.
Kada su Otkupitelja odveli pred Pilata, video sam da je ovaj sklon da Ga oslobodi. Pokazao sam mu sve moguće političke probleme ako bi se usudio da oslobodi ovog čoveka. Narod bi mogao da se pobuni, on bi mogao da bude kriv za nemire, vlast nad Judejom bi mu oduzeli, i ko zna šta bi se sa njim dogodilo. Dvoumio se. Osuditi nevinog i zadržati političku karijeru, ili ga osloboditi i oprostiti se sa svojim ambicijama. Nije dugo razmišljao. Kao što sam rekao, čovek je u stanju da zbog moći uradi i najčudnije stvari. Otkupitelj je bio osuđen. Ali nisam mislio da završim to tek tako. Njegova smrt bi predstavljala moj poraz. On nije smeo da umre. Odlučio sam samo da Ga mučim do te mere da uvidi besmisao toga što želi da napravi. Da želi da umre i da otkupi sopstvena stvorenja koja su u stanju da Ga muče i ubiju. Podsticao sam mnoštvo da Ga izvrgnu najvećem mogućem poniženju. Ruganje, pljuvanje, udaranje, skidanje do gola, krunisanje trnjem, bičevanje. Čitavo vreme sam bio uz Njega i došaptavao Mu: Zar zbog tih ljudi želi da umre? Zar njih želi da otkupi? Neka odustane, neka se vrati Svome Ocu.
Pošao sam prema mestu gde će Ga razapeti. Ovaj način umiranja sam posebno osmislio da bi ljudi danima patili. Pribili bi ih na krst kroz ruke i kroz stopala. Kolena bi bila blago savijena. Viseći na klinom probodenim rukama, pritisak na pluća bio je toliki da bi počinjali da se guše. Tada bi se, uz veliki bol, oslanjali na probodene noge kako bi mogli da udahnu.
Bio je pribijen na krst. Podignut. Nisam se odvajao od Njega. Imao sam pred sobom nekoliko dana da bih Ga uverio da odustane. Niko ne može da izdrži te muke. I ljude sam podsticao da Mu se rugaju. Dok je visio, želeo sam da Ga navedem da uzme umirujuće sredstvo koje bi Mu zamaglilo um da bih lakše mogao da delujem na Njega. Odbio je.
Odjednom, nebo se zamračilo. Nastala je grobna tišina. Zatim je nastupila panika. A On je bio sam. Jedini koji je bio uz Njega bio sam JA. Uveravao sam Ga da, osim što ništa nije postigao kod ljudi, i Otac je otišao od Njega. Shvatio sam da su u tim trenucima svi priznati gresi celokupnog čovečanstva bili na Njemu i u Njemu. Ako i izdrži moj pritisak i fizičku patnju, neće izdržati razdvojenost od Oca. Odustaće, mislio sam, bar zbog toga.
Nekoliko sati posle toga se dogodilo nešto što NIKAKO nije smelo da se dogodi. On je umro. Ne postoje zemaljske niti ljudske reči koje bi opisale ono što sam tada osećao. On jednostavno NIJE SMEO da umre. Morao je da odustane. Ali nije. Proročanstva i simboli o smrti Mesije, na koje su ukazivali obredi, tog dana su se ostvarili.
Moja sudbina je bila zapečaćena. Moj poraz je bio konačan. JEDINA prilika koju sam imao je PROPALA. Opovrgnuo je sve moje tvrdnje koje sam iznosio protiv Stvoritelja i Njegovog zakona.
Skinuli su Ga sa krsta i sahranili. Govorio je da će da vaskrsne. Nisam se zanosio mišlju da mogu to da sprečim. Ali zbog lakovernih sam morao da dam povod za novu laž. Laž o tome da On nije vaskrsao. Da su Ga ukrali Njegovi učenici pored dobro uvežbanih rimskih ratnika. Naravno da su mnogi u to poverovali.
Vaskrsao je. Objavio Se ženama. Pojavio Se među učenicima. Slušao sam Ga šta im govori. On će da ostane sa njima do svršetka sveta. Zar misli da će ta šačica neobrazovanih jadnika i bednika moći bilo šta korisno da napravi? Pa manipulisao sam njima dok je On lično stajao pored njih. Kada Ga ne budu videli, to će da bude još lakše.
Proročanstva koja su bila do tada, ukazivala su na još dugi niz godina do Njegovog drugog dolaska. Morao sam da tražim nove načine da zadržim vlast nad Zemljom.

POGLAVLJE 20: Apostoli.
Otkupitelj se vratio Ocu. Rekao je jedanaestorici da se ne udaljavaju iz Jerusalima. Proročanstva su govorila da će da prime potrebnu silu za početak svog rada. On im je to lično obećao. Ali Stvoritelj ne daje Svoju silu ako za to nisu stvoreni preduslovi. Morao sam da ih razjedinim. Da ih učinim nesložnim. Njihov život da ispunim obavezama. Da ih zaokupim drugim životnim brigama. Progoniću ih pomoću ljudi koji su bili pod mojom vlašću. Bez sile odozgo biće potpuno bespomoćni. Odlučio sam da Otkupiteljovo delo uništim u samom njegovom početku. Ipak, oduševljenje i iskustvo koje su imali bili su nepremostiva prepreka da učinim ono što sam nameravao. Nisu se razdvajali. Besprekidno su ponavljali jedni drugima šta se događalo. Molili su se zajedno. Podupirali su jedni druge. Tumačili su i utvrđivali ono što im je Otkupitelj govorio posle Svog vaskrsenja.
Deset dana posle odlaska Svome Ocu, Otkupitelj je poslao silu Svojim učenicima.
Do sada sam se tešio kako Otkupitelj nije ostavio značajniji trag na Zemlji Svojim životom i radom. Bio sam, sa obzirom na to, siguran da veći uspeh neće da imaju ni Njegovi učenici. Ali kada su učenici ispunjeni silom odozgo izašli među mnoštvo naroda koji je već shvatao da je prevaren i da je Onaj koga su dali da ubiju bio stvarno Stvoriteljev Sin – Mesija koga su čekali, nije mnogo trebalo da hiljade ljudi počne da se kaje i da se obraća Stvoritelju. Sa nevericom sam pratio šta se događa. Na mojoj planeti ljudi ustaju protiv mene?
Kao i mnogo puta do tada sam se poslužio državnim i crkvenim vlastima da bih ostvario svoj cilj. Organizovao sam progon i uništenje tog pokreta. Svako ko je bio veran Stvoritelju i ko je stao na Njegovu stranu bio je proglašen bezbožnikom i neprijateljem naroda. Ljudski um sam potpuno zamračio i oni su tada bili sposobni da druge ljude, koji, u stvari, nisu učinili nikakav prestup protiv zakona, zatvaraju i svirepo ubijaju. Organizovao sam javna kamenovanja, progone. Narod je bio u apsolutnom haosu. Jedni su hteli da slede one koji su išli za Otkupiteljem, a drugi da ih unište. Izabrao sam veoma pobožnog Jevrejina kojeg sam u potpunosti nadahnuo i naveo ga da veruje kako je progonstvo i istrebljenje Otkupiteljevih sledbenika, u stvari, Stvoriteljeva volja. Mada je i veliki broj drugih ljudi prihvatio ovaj moj govor, on je to posebno predano i uspešno obavljao. Međutim, Otkupitelj je odlučio da baš njega, Savla (Saula) iz Tarsa, odabere za dvanaestog apostola. Ukazao mu se, objavio i poslao ga učenicima. Oni su ga uputili u ono što je Otkupitelj činio i govorio, a Sam Otkupitelj mu se objavljivao u vizijama i pripremao ga za službu. Znajući Savlove sposobnosti i prednosti odlučio sam da ga smaknem jer je mogao da mi bude prilična smetnja.
Veoma brzo, apostoli su organizovali crkvu i pod Otkupiteljevim vođstvom su se brzo raširili po svim zemljama. Od šačice dronjavih jadnika postali su dostojni protivnici. Jedino što sam mogao da činim bilo je da im zagorčavam život stavljajući im na put razne prepreke. Državne vlasti kao i fanatični formalni vernici su bili oruđe kojim sam veoma uspešno sprečavao napredak njihovog dela. U očima tih ljudi Stvoriteljeve sledbenike sam učinio omraženom sektom, izvrtao sam njihova učenja, dodavao sam sve ono što bi ih učinilo odbojnim.
Sa druge strane, i same apostole sam mučio malodušnošću. Nisu mogli da shvate zašto nailaze na tolike prepreke nudeći svetu nešto bolje od onoga što je imao. Neki od apostola su pisali poslanice i slali ih da bi hrabrili novoosnovane crkve koje su morali da napuste jer su odlazili da osnivaju nove. Veoma pažljivo sam proučavao to što su pisali i među samim vernicima sam podizao one posredstvom kojih sam pogrešno tumačio reči i poruke iz poslanica i tako sam razarao crkvu iznutra. Morala je da propadne. Pre ili kasnije. Posebnu pažnju sam posvetio tome da same apostole uklonim jer su oni bili živi svedoci onoga što je Otkupitelj radio i govorio. Kao takvi su bili i najveći uzrok širenja te crkve. I uspeo sam. Jednog po jednog. Na veoma okrutne načine. Dok su umirali, bio sam pored njih i pitao sam ih gde je sada njihov Otkupitelj, zašto ih ne spasi, ali to ih nije obeshrabrilo jer su oni znali da im je, u stvari, ovaj život priprema za bolji život – večni. Umirali su sa radošću. Znao sam da i ovaj put moram da izvrnem smisao onoga što je Otkupitelj učio. Ali za to je bilo potrebno vreme, a ja sam morao da delujem odmah.
Ubijajući ih, oduzimao sam im priliku da žive, ali sam i sebi samom oduzimao priliku da ih zadobijem za sebe odvodeći ih u neveru ili fanatizam. Ipak, nije bilo drugog načina da zaustavim širenje istina koje su propovedali.
Nastavio sam sa podsticanjem progonstva i neprijateljstva prema njima gde god bi se pojavili. Morao sam da dozvolim da izgubim mali broj njih, makar i bili spašeni, da bih sprečio da se to proširi na druge. Koliko god se trudio činilo se da su uvek korak ispred mene, bez obzira što sam u potpunosti znao njihove planove. Mada sam u prvu crkvu uneo mnoge lažne doktrine, mada sam nastojao da zadržim stare zablude i da unesem besmislene obrede, crkva je nastavila da raste. Za obraćene Jevreje sam imao jednu vrstu zabluda, a za obraćene ne-Jevreje drugu. Ali to je samo usporavalo rast crkve. Nije ga sprečavalo.
Počeo sam da smišljam novu strategiju borbe protiv Stvoritelja. Borbe protiv onoga što je Otkupitelj napravio. Do sada sam uspeo da ugušim sve Njegove pokušaje da istine o Sebi proširi svetom ― uspeću i SADA.

POGLAVLJE 21: Pobednička Strategija.
Posle smrti Otkupitelja, Jevreji su, po Danilovom proročanstvu, imali još tri i po godine da se pokaju i obrate Stvoritelju. Nisu to činili, bar ne kao narod. Izabrali su mene za svog gospodara. Odlučio sam da uništim i spomen na njih. Veoma brzo sam učinio da i sam Jerusalim bude razoren. Stvoritelj je uspeo da sačuva samo Svoje sledbenike koje je na vreme izveo iz Jerusalima nekoliko godina pre njegovog uništenja. Ostali su, zarativši međusobno, istrebljivali jedni druge sve do trenutka kada je došao Tit i razorio ceo grad. Nije želeo žrtve. Uspeo sam toliko da razbuktam jevrejski nacionalni ponos da su svi njegovi napori da privoli Jevreje na predaju propali. Na kraju je Tit uspeo da uđe u grad, a zbog besa rimskih vojnika i njihove mržnje prema Jevrejima koji su tada živeli u Jerusalimu, grad je bio spaljen i uništen. Hram isto tako.
Razgnevljen zbog uspeha Otkupiteljovog dela, odlučio sam da svim silama moram nastojati da fizički istrebim Njegove sledbenike. Ceo tadašnji svet je bio pod mojom vlašću. Rim i sva njegova vlast su se klanjali meni. Organizovao sam javna ubistva hrišćana kao zabavu. Hrišćane sam uspeo da optužim kao državne neprijatelje i uzrok svega zlog što se događalo. Hvatali su ih, zatvarali i bacali u arene. Umirali su u mukama. Bacali su ih pred lavove, spaljivali su ih na lomačama, bacali su ih pred naoružane gladijatore, mučili ih i ubijali na najokrutnije načine. Ali oni su, kao i njihovi učitelji, umirali sa radošću. Čak i sa pesmom. Međutim, umesto da ostale ljude takvim postupanjem demorališem i prestrašim, umesto da ostali odustanu od toga da slede Otkupiteljovu nauku i žive po njoj, to kao da je bio dodatan podsticaj da se pridružuju crkvi. Hrišćanima. Tako su ih nazvali.
Skrivajući se u katakombama pod Zemljom, sastajući se tajno, crkva je nezaustavljivo rasla. Mnogo brže nego što sam uspevao da ih uništim. Postojala je opasnost da ostali ljudi saznaju za moje postojanje pitajući se ko ima koristi od toga da nekog poštenog, poniznog, dobrog, skromnog i moralnog čoveka bez bilo kakvog razloga ubije. Mogli bi delovanje ljudi koje sam na to podsticao da povežu sa mnom. Želeo sam i dalje da ostanem u senci. Morao sam da smislim nešto drugo. Delotvornije.
I onda mi je sinula genijalna zamisao. Poznavajući Stvoritelja, znao sam šta On želi od Svojih sledbenika. A znao sam i šta ne želi. Šta Ga vređa. Znao sam i pod kojim uslovima On ni na koji način ne može da spasi ljude iako su uvereni da Mu služe. U istini, koju je On ostavio Svojim sledbenicima, odlučio sam da ubacim malo zablude. Ne puno, da zabluda ne bi bila tako očigledna. Ne odjednom, da je ne bi ni vodeći ljudi crkve primetili.
Stvoritelj je Svom narodu u staro vreme zabranio da slede verske običaje ostalih ljudi. U Svom savršenom planu On nije želeo da dopusti da čovek unosi promene ili da određuje pravila po kojima će da se obraća ili da služi Stvoritelju. Znao je da ja stojim iza svega toga ili da bih pre ili kasnije uspeo taj nedostatak u službi da iskoristim i pridobijem ljude na svoju stranu. Osmislio sam savršen plan kako da religiju starog Rima sjedinim sa hrišćanstvom. Pričekao sam dvesta godina. Za to vreme nisam mirovao. Unosio sam sve više i više problema, zabluda i predrasuda među hrišćane da bih svoj plan uspešno ostvario.
Dolaskom Konstantina na vlast iskoristio sam ga da bih konačno ostvario svoj plan. Uverio sam ga da bi zbog političkih interesa najbolje bilo da cela država ima jednu religiju. Hrišćanstvo. Pošto je imao prilično nejasnu predstavu o hrišćanstvu i njegovom smislu, on je naredio da se sva njegova vojska krsti i da svi postanu hrišćani. Pošto je mitraizam – obožavanje Sunca – već vekovima bila glavna religija u Rimu, govorio sam mu da, zbog manjeg otpora svojih ljudi, mitraistička božanstva preimenuje u hrišćanske apostole i nazove ih svecima, a mitraističke običaje u hrišćanske. Svi će da budu zadovoljni time. Naravno, sve je to bilo veoma tanano obavijeno tako da je sve nalazilo svoje prividno opravdanje u Otkupiteljevoj nauci. Moram li da kažem da je moja zamisao bila toliko lukava i snažna da se održala do danas?
Da li si i ti deo nje?
Zamisao je bila apsolutno savršena. Svi ljudi su upali u moju zamku. Gotovo svi. Ostao je veoma mali broj onih koji nisu bili zavedeni ovim mojim činom. Moj uspeh je bio nemerljiv. Ubijajući hrišćane fizički, samo sam im činio uslugu. Oni bi ostajali verni do smrti i time bi zadobili ono što im je Otkupitelj i omogućio. Vaskrsenje i večni život.
Ali unoseći zabludu u istinu postizao sam pravu pobedu. Postizao sam njihovu večnu propast, a da oni to nisu ni znali. Nastavljali su da žive. Ostajali su religiozni. Molili su se Stvoritelju, ali na moj način. Uvodio sam postupno sve ono što je Stvoritelj zabranio. Paganske običaje. Kipove. Slike. Čak sam uspeo da promenim i sedmični praznik – praznični dan koji je ukazivao na Stvoritelja. Uspeo sam hrišćanski dan praznovanja i odmora, koji je bio isti kao i jevrejski, da prebacim na prvi dan u nedelji. Tadašnjim hrišćanima ta zapovest je došla kao olakšanje jer su ih zbog te sličnosti poistovećivali i proganjali zajedno sa Jevrejima.
Svetkovinu u čast rađanja Sunca preimenovao sam u dan Otkupiteljovog rođenja. Isto sam napravio i sa prolećnom paganskom svetkovinom promenivši joj namenu u proslavu Otkupiteljovog vaskrsenja. Preko običaja i praznika koje sam uspostavio, ljudi su se klanjali Stvoritelju. Bar su bili u takvom uverenju. Udaljivši ih na taj način od istine, ostali su bez mogućnosti da ostvare ono što je Stvoritelj za njih želeo. Nisam nailazio ni na kakav otpor. Ljudi su bili izgubljeni za večnost, a ja nisam morao da se trudim da ih proganjam i ubijam. Kao što sam rekao ― genijalan plan!
U to vreme sam pokušao da ostvarim još jedan plan koji mi nije uspeo u potpunosti. Pošto je Stvoritelj tada pokrenuo ljude da izvrše odabir spisa koji će da uđu u biblijski kanon, ja sam pokušao da ih nadahnem i da im govorim da u njega uvrste što više spisa koji su bili čiste izmišljotine. Ali Stvoritelj mi nije dozvolio da tu svoju zamisao ostvarim. Mogao sam jedino da počnem da smišljam na koji način da obezvredim te spise. Ne preterano izumno, ali veoma korisno se pokazalo širenje sumnje u verodostojnost Biblije zbog toga što su je pisali ljudi i zbog toga što su ljudi odlučivali koja će knjiga da uđe u biblijski kanon, a koja neće.
Na moju sreću, malo ljudi razmišlja o tome kada se suoče sa takvim komentarom. On im izgleda neoboriv. Niko se ne pita zašto bi čovek izabrao i uvrstio u biblijski kanon one spise kojih neće da se pridržava, one spise koji će da ga osuđuju, one spise zbog kojih će da strahuju da ne dođu u ruke pogrešnim ljudima. Niko se ne pita zašto onda nisu izabrali spise koji će da odgovaraju njihovim stavovima i to onda svesrdno preporučili narodu i na taj način osigurali potpunu vlast nad umom ljudi u vekovima koja će da dođu. Niko ne razmišlja da bi na taj način bilo rešeno pitanje verskih sukoba, progonstava, praznoverovanja... Ljudi bi verovali upravo ono što oni žele. Upravo ono što JA želim.
Ljudska površnost i spremnost prihvatanja bez prethodnog razmišljanja i provere oduvek mi je bila jedna od najdražih ljudskih osobina.
I kod tebe mi se to sviđa.

POGLAVLJE 22: Srednji Vek.
Rimsko carstvo se, prema proročanstvu, raspalo. Pod naletom varvarskih plemena ono je u potpunosti razoblikovano. Nameravao sam da dam crkvi, koja je tada već imala razvodnjenu istinu, i državnu vlast. Tada bih mogao u potpunosti da se obračunam sa malim brojem onih koji nisu prihvatili zablude koje sam uneo u crkvu. U sledećim generacijama crkva je prestala da bude ono što je Stvoritelj želeo, a postala je ono što sam JA želeo. Ali morao sam pre toga da se pobrinem da crkva, čije sam sedište premestio u Rim, bude odsečena od Istoka. Nisam hteo da ostavim ni najmanju mogućnost da se hrišćanstvo, pa makar i razvodnjeno, proširi i na Istok.
Narodi Bliskog Istoka su bili prilično razjedinjeni, pa sam, znajući njihov mentalitet koji sam oblikovao tokom vekova, u skladu sa tim za njih osmislio posebnu religiju. Naravno, nesnošljivu prema hrišćanstvu i Jevrejima. Veoma brzo sam uspeo da ih reorganizujem i preko njih ovo novo verovanje da proširim od krajnjeg Zapada pa sve do Indije.
Crkvi u Rimu sam dao religijsku i državnu vlast i moć koja uz to ide. Ubrzo je postala sušta suprotnost onome što je Stvoritelj želeo da ona bude. Zbog autoriteta koji je imala i lažnih naređenja koje sam joj govorio da izda kako bi potvrdila svoju vlast i nad crkvom i nad državom, imala je veliki uticaj u celom tada poznatom svetu. Svi su priznavali njen autoritet i verovanja koja sam posredstvom njih širio. Moja pobeda je bila gotovo potpuna.
Ipak, ovakvoj crkvi, koja se uzdigla u moći i sili, nedostajala je mogućnost da širenje prave istine spreči na delotvoran način. Pošto sam ja preko nje organizovao nova progonstva onih koji su se protivili onome što je crkva učila, pravi Otkupiteljevi sledbenici su istinu mogli da propovedaju i da uče jedino u tajnosti. Pristalice Božje istine živeli su u krajnjoj bedi, pa su samo na tom nivou i mogli da šire istine o Stvoritelju koje sam ja želeo da sakrijem. Naravno, doskočio sam i tome. Pod izgovorom obnove u crkvi, podstaknuo sam ljude da pod crkvenim okriljem osnivaju različite redove siromašnog sveštenstva i da se sa onima koji su propovedali pravu istinu obračunaju i na tom nivou.
Crkvu sam ponižavao do te mere da je u Stvoriteljevo ime vršila najsramotnije ratove i istrebljenja. U Njegovo ime sam organizovao krstaške ratove i na taj način sam produbljavao jaz između Istoka i Zapada. Između ljudi i crkve uopšte. Između čoveka i Stvoritelja. Mnogi su, zbog ogorčenosti onim što je crkva bila u stanju da radi, prestajali da veruju da Stvoritelj uopšte postoji. Njima sam predstavljao crkvena učenja kao veštu, i od ljudi smišljenu, tvorevinu. Mom uticaju je tako postao izložen svaki čovek. Želeo on da bude vernik ili ne.
Oduzevši narodu spise koje je Stvoritelj želeo da objavi ljudima bio sam u mogućnosti da širim predrasude i zablude najrazličitijih vrsta. Uz već spomenuta prihvatanja paganskih običaja dodao sam još mnoštvo drugih zabluda i neistina – okrutni Stvoritelj koji kažnjava, Stvoritelj koga je potrebno umilostiviti, opravdanje delima, plaćanje da bi se dobilo oproštenje, zagrobni život, molitva za mrtve, ljudski posrednici pred Stvoriteljem – sveci, obožavanje Otkupiteljeve majke. Obrede koje je Sam Otkupitelj uspostavio uspeo sam neprimetno da promenim kako bi izgubili svoju pravu simboliku. Sve su to zablude koje sam uspeo da unesem u crkvu i čvrsto ih ukorenim, pa čak i prividno da ih dokažem pomoću ostalih delova Stvoriteljevih spisa da bi bile što verodostojnije. Pošto sam oko Stvoriteljevih spisa uspeo da stvorim predrasudu da ispravno mogu da ih tumače samo za to ovlašćeni ljudi – poglavari crkve, nije bio problem da održim te zablude sve do danas.
Osim što sam čitavo vreme Stvoriteljeve spise uspeo da držim podalje od ljudi, običan narod sam u to vreme uspeo da držim nepismenim dok su oni koji su znali da čitaju i pišu, uglavnom bili pod mojim uticajem. Usmena predaja, kao i mali broj spisa koji su Stvoriteljevi sledbenici pomno čuvali i uz pomoć pismenih vernika prepisivali, bili su gotovo beznačajni pokušaji da se istina o Stvoritelju i Otkupitelju održi. Bilo je trenutaka kada sam mislio da je sve konačno gotovo, ali je uvek nekolicina njih nalazila načina da istinu održi nepromenjenom. Pošto je svetlost Stvoriteljeve istine tinjala sve slabije i slabije, sa nestrpljenjem sam čekao trenutak kada će u potpunosti da se ugasi.
Ali moje čekanje ne znači i neaktivnost. Pošto su Stvoriteljevi sledbenici živeli u lošim životnim uslovima, shvatio sam da su takve okolnosti savršene da bih ih istrebio na način na koji nisu računali i pomoću neprijatelja od kojeg nisu mogli da se sakriju. Novo, moćno i podmuklo oružje zvalo se ― crna kuga. Na sve načine sam do njih pokušao da dovedem tu smrtonosnu bolest, ali Stvoritelj nije dozvoljavao da oni budu u potpunosti istrebljeni. Mada je gotovo trećinu stanovništva poharala kuga, nisam uspeo da uništim taj mali broj sledbenika istine ni na taj način.
Na moje iznenađenje, Stvoritelj se uskoro poslužio iskrenošću jednog rimskog sveštenika koji je proučavao Njegove spise kako bi pokrenuo novi talas širenja istine. Mom besu nije bilo kraja. Gotovo pred samim uništenjem i nestankom Njegovih sledbenika, Stvoritelj je želeo da uz pomoć autoriteta koji sam ja uspostavio širi Svoju istinu. Martin Luter je ustao protiv učenja sopstvene crkve. Otkrio je ono što sam ja veoma pažljivo skrivao. Istinu o opravdanju verom. Njome je raskrinkana zabluda o okrutnom Bogu i prikazana je istina o Otkupitelju koji sam plaća kaznu za greh. Počeo je da prevodi Stvoriteljeve spise na narodni jezik. Želeo je da ih učini dostupnim svima. To sam morao da sprečim. Želeo sam da ih uništim, ali Stvoritelj to nije dozvoljavao. Nalazio je uvek nove puteve da Njegova istina dođe do naroda. Uskoro su se u raznim delovima Evrope podizali razni pokreti. Uz pomoć moje crkve sam pokrenuo rat protiv svih onih koji su učili drugačije. Morao sam da počnem iz početka.
Uz pomoć inkvizicije, koja je tada već bila uspostavljena, uspeo sam da uništim veliki broj onih koji su se usudili da stanu na stranu reformatora, ali moć koju sam imao posredstvom svoje crkve nije bila dovoljna da u potpunosti zaustavi širenje istine, mada sam protiv nekih organizovao pravi krstaški rat.
Ubrzo je otkrivena nova zemlja. Amerika. Deo Stvoriteljevih sledbenika je odlučio da se odseli, i da tamo, bez ometanja i u potpunoj slobodi, propovedaju o Stvoritelju.
Vreme mi je isticalo, a istina je počela ponovo da se širi. Počeo sam da uviđam da neću moći da zaustavim njeno širenje i da ću sve svoje napore morati da uložim u jedno. U nove zablude. U zamračivanju pravih istina. U pogrešna tumačenja već postojećih.
Pošto je Stvoritelj vodio ljude da Njegovu reč umnožavaju, mnogi ljudi su dolazili do nje i razotkrivali zablude koje sam održavao preko hiljadu godina. U novoj zemlji su pokušali da stvore potpuno drugačiji društveni poredak od onoga koji je vladao na starom kontinentu. Nisam se brinuo. Kakva god vlast bila, čovek će uvek želeti moć i gledaće svoj sopstveni interes. Jer ga JA podupirem i podržavam u tome.

POGLAVLJE 23: Ostatak.
Stvoritelj je u sledećih trista godina omogućio da nova svetlost sve više i više obasjava do tada zaboravljene biblijske istine. Došlo je vreme da počnem da koristim zablude drugačije vrste. Nije bilo proučavanja Biblije gde ja ili moji saradnici nismo bili prisutni da bi zablude, koje sam do tada uneo, u što većoj meri ostale prisutne i da bih uneo nove. Pošto su neki dolazili do novih spoznaja, želeli su da ih unesu u već postojeće zajednice. Uspeo sam da sprečim do tada iskrene vernike da ne prihvate nove spoznaje već da ih uverim da ostanu samo pri onome što im je do tada bilo poznato. Oni koji su imali veću spoznaju morali su da se odvajaju od ovih kako bi mogli nove istine da utkaju u svoja verovanja. Bio sam zadovoljan postignutim. Na najbolji mogući način sam uspeo one koji su imali Stvoriteljeve spise u rukama da razjedinim i osnujem desetine međusobno sličnih, pa ipak potpuno netolerantnih zajednica. Prenaglašavao sam novootkrivene istine kao najvažnije od svega do tada otkrivenog kako bih stvorio neravnotežu u verovanju i sprovođenju onoga što je Stvoritelj želeo ― ujedinjenja ljudi u istini. Jedne sam upropašćavao time što sam ih sprečavao da prihvate nove Stvoriteljeve istine, a druge sam upropašćavao time što su se zbog prihvatanja novih istina uzdizali u odnosu na ostale i postajali duhovno oholi. Da, zvuči suprotnički, ali ja mogu da učinim da vernik živi u uverenju da je najveći Stvoriteljev poštovalac, a da, u isto vreme, bude ohol i nesnošljiv prema drugima.
Jedna po jedna, istine su otkrivene. Bila je razotkrivena i zabluda o stanju mrtvih koju sam tako uspešno koristio. Uz sve do tada otkrivene istine nova svetlost je bila bačena i na Otkupiteljov drugi dolazak. U skladu sa tim je otkrivena i istina o konačnom sudu.
Ponovo je otkrivena i istina o Stvoriteljevom nepromenljivom zakonu. Deset zapovesti su bile naglašene kao osnovno moralno merilo. Tadašnjem svetu takve istine nisu ni najmanje odgovarale jer su se sukobile sa svim onim predrasudama koje sam tokom vekova utkao u čoveka, sa potrebom za vidljivim božanstvom, sa opšte prihvaćenim danom praznovanja, sa požudom, lakomošću, sebičnošću, nasiljem, sa beskrajnim i recitovanim molitvama, sa potrebama za ljudskim posrednicima...
Razotkriveno je i moje delo. Kako kroz istinu o mom poreklu i svemu onome što sam do tada radio, tako i kroz pogubne zablude koje sam uspešno proširio pomoću moje crkve. Bio sam razotkriven. Sve je to doprlo do mnogih ljudi. Bio sam omalovažen, prikazan kao zlikovac, kao uzrok svega zlog što se ikada zbilo u univerzumu. Morao sam svoje delo što pažljivije da sakrijem i da skrenem pažnju ljudi na nešto drugo.
Ako je Stvoritelj mislio da će, razotkrivši mene, da umanji moje delovanje i da će propovedanje Njegove istine da dođe do svakoga, gadno se prevario. Imao sam još mnogo toga što sam pripremio kako bih čoveka u potpunosti odvojio od Stvoritelja.
Kako će istina o Stvoritelju moći da dopre do ljudi ako im kažem da Stvoritelj ne postoji? Ako im kažem da svet nije stvoren, već da je nastao ― SLUČAJNO?
I ako još, u prilog tome, iznesem dokaze? Naučne...?

POGLAVLJE 24: Teorija Evolucije.
Ljudi su živeli na Zemlji bez nekog posebnog napredka. Video sam da Stvoritelj namerava da promeni takvo stanje. Nadahnjivao je razne ljude da bi došli do novih spoznaja o univerzumu, o prirodi, pomoću hemije, biologije, fizike i ostalih nauka. Međutim, ništa Stvoritelj ne može da upotrebi, a da ja to ne bih mogao da zloupotrebim. Paralelno sa otkrivanjem istina o Onome koji je sve ovo stvorio i o Onome koji će da sudi svetu, morao sam da unesem i suprotnu doktrinu kako bih bacio što veću senku na to što je Stvoritelj želeo da se o Njemu govori. Kroz celu Bibliju ljudi su bili upućivani da se poklone Onome koji je stvorio nebo i zemlju.
Pošto su ljudsko znanje i različite nauke uzimale sve više maha, iskoristio sam to da bih u potpunosti, kroz veoma snažne prividne komentare, zaveo sve one koji su se smatrali mudrim i obrazovanim. To je bilo od posebnog značaja jer je takav sloj ljudi imao najveći uticaj na društvo.
Ubrzo sam posredstvom mladog učenika medicine i teologije uspeo da postavim temelje današnjoj teoriji evolucije. Zbog predrasuda koje su imali prema crkvi, zbog onoga što je u Srednjem veku radila, ljudi su izgubili veru i u samog Stvoritelja jer su Njega pokušali da poistovete sa crkvom. Baš kao što sam i ja hteo. U takvim okolnostima nije bilo teško da dajem ljudima novu – bolju teoriju o postanku sveta i teoriju o nepostojanju Stvoritelja. Rasplamsavao sam maštu ljudi koji su počinjali da istražuju tu teoriju – moju teoriju. Poznavajući beskraj ljudske gluposti i lakomislenosti nisam morao previše ni da se trudim da sve nedostatke u teoriji ispunjavam dokazima kojih ionako nije bilo. Bitno je bilo da imaju osnovu kako bi se suprotstavljali onima koji su tvrdili da postoji Stvoritelj koji je sve stvorio Svojom rečju.
Odjednom, ljudi su počeli da žive u uverenju da je sve ovo posledica pukog slučaja, kako nikada nikome neće morati da odgovaraju, kako im je jedini cilj ovog prolaznog života, u stvari, da ugode sebi, kako nije važno šta rade jer će i onako svi da umru u jednom normalnom, prirodnom, ničim kontrolisanom ciklusu. I dok ih je sa jedne strane ispunjavao osećaj beznađa, sa druge strane je nadjačala svest o pobedi.
Teoriji evolucije sam morao da dam i njen početak, pa sam, opet se oslanjajući na ljudsku lakomislenost, osmislio i teoriju velikog praska. I, eto, ti sada veruješ da je nešto negde eksplodiralo, i da se od te nekontrolisane eksplozije tokom milijardi i milijardi godina nešto tamo zgusnulo zbog određenih prirodnih sila i tako su nastale planete. Pa onda opet tokom milijardi i milijardi godina su se, sami od sebe, stvorili uslovi u kojima je mogao da se pojavi život. Ni iz čega.
Posebno sam ponosan na ovo jer ljudska glupost tu dolazi do izražaja, tim pre što su ovu teoriju prihvatili najučeniji ljudi. Dakle, čovek je poverovao da nešto tako komplikovano i neobjašnjivo, što niko od ljudi, pa čak ni ja, ni pod kojim kontrolisanim uslovima, ne može da napravi – život može da nastane SLUČAJNO. Pošto su se otkrivali novi nalazi fosilnih ostataka, mogao sam da nadograđujem svoju teoriju kako bi izgledala što uverljivije. Želeći da čoveka još više ponizim, a Stvoritelja još više da omalovažim, govorio sam čoveku da, grubo rečeno, njegovo poreklo vodi od majmuna. To što je čovek danas tako blizak majmunu, stvar je njegovog ponižavanja koje sam kroz vekove uspeo da postignem, a ne njegovog razvoja. I to je jedino što mutacijama, uzrokovanim raznim životnim uslovima i navikama, mogu da postignem. Propadanje. A ne napredak i razvoj.
Možeš li da veruješ da sam tako nešto šuplje, kao što je teorija evolucije, mogao da održim do danas? Tajna tolikog opstanka teorije evolucije ne leži u njenoj neoborivosti. Sama po sebi, ona nema toliku moć. Njena moć se nalazi u čovekovoj želji za slobodom koju sam uspeo da utkam u njega. U želji da nikome ne mora da odgovara za ono što radi. Zbog toga će čovek da prihvati i najluđe teorije.
Da bi ono što je bilo dokaz u prilog stvaranju imalo svoj smisao i u teoriji evolucije, morao sam da osmišljavam teorije suprotne stvaranju na svim područjima. Tako sam, na primer, nestanak dinosaurusa, od kojih je većina bila uništena potopom, pripisao padu asteroida i ledenom dobu. Prirodnoj i slučajnoj katastrofi. A, u stvari, mnogi od njih su bili spašeni sa Nojem u barci i još dugo vremena su živeli među ljudima dok, zbog pogoršanih uslova na Zemlji, nisu izumrli. Otuda u svakoj kulturi, bez obzira na deo Zemljine kugle, postoje i legende o zmajevima. Na sreću, veoma malo njih to povezuje sa dinosaurusima.
Pronalazak fosilnih ostataka životinja i biljaka na Antarktiku objasnio sam teorijom u razdeljivanju kontinenata tokom miliona godina, dok sam istinu o vodenom omotaču Zemlje učinio toliko neverovatnom da niko u to ne može da poveruje. A tako je i bilo. Zbog uticaja vodenog omotača, to jeste zbog uticaja staklene bašte, naša planeta je imala jednaku klimu na svim meridijanima pogodnu za najbujniji život najrazličitijih vrsta. Otud život na Antarktiku. Postoji još mnoštvo ovakvih primera koje sam objasnio na svoj način.
Mada je sama teorija prilično šuplja i povezana mnoštvom pretpostavki umesto dokazima, mada su brojni verni ljudi i zagovornici stvaranja ukazivali na nedostatke i nelogičnosti, prividni dokazi su bili ti koji su imali veći uticaj na ljude. I dok sam naučnike nadahnjivao da iznose nove nedokazive teorije, u isto vreme sam podsticao ljude da na veru i istine, koje je Stvoritelj želeo da objavi, gledaju sa prezirom jer sam to predstavio kao nešto što ograničava beskrajnu ljudsku slobodu.
Teorijom evolucije sam postavio veoma duboku predrasudu. Svaki novi pronalazak pokušava da se uklopi u već postojeću teoriju. Ako to nije moguće, odbacuje se kao takav – jer su ljudi duboko uvereni da je jedini mogući odgovor na pitanje o nastanku sveta i života na Zemlji – evolucija putem prirodnog odabira. Na taj način, mnogi dokazi u prilog stvaranju postaju zaboravljeni i obezvređeni. Uzimaju se samo oni koji mogu da se uklope u već postojeću teoriju evolucije.
Vrhunac mog uspeha teorijom evolucije jeste taj što sam prvih jedanaest poglavlja Biblije uspeo da proglasim izmišljenim i neverodostojnim ― i to od strane ljudi koji za sebe tvrde da veruju u Stvoritelja. Ali i to je deo mog plana. Jedne sam čak uverio da je Stvoritelj stvarao evolucijom.
Ako bih moć Stvoritelja uspeo da obezvredim i u krugovima vernika, slika o Njemu bi zauvek bila uništena. Nikada više ljudi ne bi mogli da se povežu sa Stvoriteljem onako kako bi On to želeo jer bi imali potpuno pogrešnu sliku o Njemu.
Teorija evolucije mi je otvorila vrata mnogim drugim zabludama. Njome je postojanje Stvoritelja postalo besmisleno. Bez postojanja Stvoritelja više ne vrede ni moralna merila koja se iznose u Njegovo ime. Spisi pomoću kojih On namerava da Se objavi ljudima takođe ostaju bez smisla. Ljudi se okreću sebi samima. Okreću se MENI.
Uspeo sam da učinim da sve ono što čovek svojim bednim umom ne može da objasni ili da shvati odbaci kao nemoguće. Danas će najveći naučnici gorljivo da zagovaraju nepostojanje Stvoritelja uprkos tome što su i sami svesni da čovek tako malo učestvuje u kontaktu sa onim što je On stvorio i što ima toliko toga što je ljudskom umu OVOG trenutka neistraživo i neshvatljivo. Od silnog sprektra boja, čoveku je vidljiv samo mali deo. Od silnog spektra zvukova i zračenja, velikih prostora i atomskih čestica, čovek uspeva da doživi tek gotovo beznačajan deo. Razlog tome je upravo poniženje ljudske vrste i odvojenost od Stvoritelja zbog greha, čemu sam upravo JA zaslužan. Ali to naučnici valjda znaju. I znaju — puno toga što iz vašeg „žabljeg“ pogleda uopšte može da se sazna. A veruj mi... to je odista malo.
Stvoritelj je opet počeo da gubi bitku za čoveka. Sve je više ljudi postajalo pobornicima evolucije i time su se direktno odricali Stvoritelja. Plan koji sam ostvario je bio savršen. Izneo sam pogrešnu teoriju i poslužio sam se različitim granama nauke da bih toj teoriji dao potporu. Sama teorija nikada nije, i naravno neće, postati nauka, ali otisci stvarnih nauka u ljudskim umovima tu moju izmišljotinu čine naukom – nečim što može da se dokaže – a ne može. Savršeno, zar ne?
Još uvek misliš da si pametan i da sam odlučuješ šta ćeš da radiš i u šta ćeš da veruješ? Jesi li i ti u grupi ljudi koje sam na ovaj način uspešno udaljio od Stvoritelja? Jesi, zar ne? Ne brini se, pronaći ćeš se u jednoj od stotina zabluda koje sam raširio sa istim ciljem. I ti si moja žrtva, samo to još nisi shvatio. Ali shvatićeš.
Hoćeš li moći da se vratiš Stvoritelju? Naravno da nećeš. Ne zbog toga što te On ne želi, već zbog toga što ću upravo JA da te uverim da ti to ne želiš.

POGLAVLJE 25: Novo Doba.
Prorečeno umnožavanje znanja je već uzelo maha. Kako u područjima istina o Stvoritelju, tako i u svim ostalim područjima ljudi su dolazili do novih otkrića. Štamparska mašina, parna mašina, vozila različitih vrsta, uređaji za komunikaciju, električna energija... Mada je sve to veoma doprinelo širenju istine o Stvoritelju, takvo stanje je išlo i meni u korist.
Širenje istine nisam mogao da zaustavim. Zbog toga sam uložio poseban trud da bih je na različite načine usporio. Ljude sam morao da zaokupljam drugim stvarima kako ne bi mogli da posvećuju dovoljno vremena da se upoznaju sa Stvoriteljevim planovima. Osnivao sam različite i međusobno netolerantne ideologije kao što su nacizam i komunizam. Kada su se one već dovoljno razvile, iskoristio sam pomenuti napredak u ljudskom znanju da bih čoveka podstaknuo da sve svoje stečeno znanje upotrebi kako bi svoju ideologiju učinio nadmoćnom. Znanje je upotrebljeno za proizvodnju novih oružja svih vrsta. Bio sam ponosan na svoj uspeh. I dok je nekada moralo da prođe poprilično vremena da se određeni broj ljudi uništi, sada sam nadahnjivao čoveka da osmisli mnogo delotvornije načine uništenja samog sebe. Nova vatrena oružja. Hemijska. Biološka. Izazivao sam ratove zbog raznih pobuda. Nije bilo bitno zbog čega. Bilo je bitno da se ljudi uništavaju.
Ljudske osobine kao što su ponos, oholost i sebičnost veoma sam lako koristio da bih ostvarivao svoje ciljeve. Ideološka previranja kao i ratno stanje bili su savršeni uslovi za sprečavanje širenja istine.
Ali nisam se zaustavio samo na tome. Područje mog delovanja nema granica. Ja delujem na SVIM područjima. Moja crkva, kroz koju sam delovao u Srednjem veku, gotovo da je izgubila vlast i autoritet. Morao sam to da povratim. Zato sam pričekao skoro sto pedeset godina da bi izbledela sećanja na ono što je radila u Srednjem veku. Uskoro joj je vlast vraćena, a narod koji je bio pod mojim uticajem, pošto su bili daleko od istine o Stvoritelju, veoma je lako prihvatio ono što sam im nametnuo. Moja crkva je ponovo postala autoritet. I to najveći. Bilo je potrebno samo malo da se zaogrne novim plaštom, dok sam joj ulogu ostavio potpuno istom ― uz deo istine i mnoštvo zabluda, ljude koji bi i želeli da budu verni Stvoritelju, da ih što više udaljim od Njega.
Pomoću nje i njenog autoriteta, morao sam da osporavam sve one istine koje su bile otkrivene. Mada su mnogi koji su čitali Bibliju ukazivali na razlike i na neistine koje sam posredstvom svoje crkve širio, ja sam sve to opovrgavao time što sam uverio ljude da moja crkva ima pravo da menja sve što poželi jer je tu vlast dobila od samog Stvoritelja, pošto je ona jedini zakoniti naslednik na Zemlji. A to sve sam potvrđivao samom Biblijom. Kako sam uspeo u tome? Niko na svetu ne poznaje Bibliju bolje od mene. I niko ne može uverljivije da je zloupotrebi protiv samog čoveka. Samo će pažljivi čitaoci i istraživači moći da primete granicu između spasonosne istine i pogubne zablude. Na sreću, takvih je veoma malo. Čak i među samim Stvoriteljevim narodom.
Pobedom komunizma u mnogim zemljama, u ljudima sam uspeo da zadovoljim onu unutrašnju potrebu za jednakošću, dok sam u isto vreme uspeo Stvoritelja da isključim iz njihovog života. Životni stil koji sam tada nametnuo je vernost Stvoritelju predstavljao skoro kao protivdržavni čin. U kapitalističkim zemljama sam morao da razvijam potpuno drugačije trendove.
Najjednostavniji i najkorisniji je bio svakako MATERIJALIZAM. To je nešto što sam uspeo da održim do danas.
Međutim, istina, podstaknuta Stvoriteljevom silom i ljudima koji nisu dali da se zavedu i da se odvoje od Njegove reči, nezadrživo se širila. Ljudi koji su ispravno shvatili životne vrednosti nisu žalili trud i odricanje od svega onoga što je ovaj život, naizgled, činio lepim, da bi istine o Stvoritelju i Otkupitelju preneli što većem broju ljudi. Zbog novog društvenog uređenja nisam mogao da pokrenem otvoren rat protiv njih, ali sam u ljudima koji su bili pod mojom kontrolom stvorio veliku odbojnost prema svemu što se kosilo sa onim što su do tada znali o Stvoritelju. Pošto sam uz sebe uvek – BAŠ UVEK – imao većinu, širenje istine bilo je veoma otežano.
Jedna od mojih najboljih predrasuda jeste ona da je većina uvek u pravu i da je nešto što već dugo postoji ― ono ispravno. Zbog te predrasude su ljudi u stanju i da gledaju u pravu istinu, a da opet ostanu u svojoj zabludi. A na ovoj Zemlji većina, bar što se istine o Stvoritelju tiče, nikada nije bila u pravu. I neće.

POGLAVLJE 26: Zabuna.
Svaki kutak ove planete je prekriven jednim od mnogih načina da čoveka upropastim. Držanje ljudi podalje od istine o Stvoritelju, pogubne zablude o samoj istini, teorija evolucije, razne političke ideologije, ratovi, masovna uništenja, lažne religije, fanatizam, ateizam, i tako dalje, samo su neki od njih. Svaki čovek je žrtva jedne od njih. Gotovo svaki.
Uprkos tome, Stvoritelj je učinio da se Njegova reč nezadrživo širi. I protiv toga nisam mogao ništa. Bila je potrebna nova strategija. Koristeći se dobro poznatim sklonostima i potrebama ljudi, kao i željama onih koji su prihvatili istine objavljene u Bibliji, nadahnjivao sam ih da ih tumače na način da te istine prilagođavaju sebi, umesto da se oni prilagođavaju njima. Poznavajući ljudsku taštinu, moć ljudskog ega i čovekovu sada već urođenu sebičnost, nije bio poseban problem da ostvarim uspeh na tom području. Sve ovo je pogodovalo stvaranju okolnosti za nesmetano umnožavanje različitih hrišćanskih zajednica. U svaku od njih sam uneo i određenu zabludu. Ali svaka od njih je imala i nešto zajedničko. To sam morao da učinim kako bih stvorio osnovu za kasnije lakše ujedinjenje protiv Stvoriteljevog naroda.
Što je hrišćanskih zajednica bilo više, to su one bile manje uverljive. Što ih je bilo više ― teže je bilo da prepoznaju Stvoriteljevu istinu.
Razlike među zajednicama bile su u nekim slučajevima male, dok su u nekima bile veoma velike. A svi su čitali istu knjigu – Bibliju. Moje savršeno poznavanje Biblije i ljudsko licemerje omogućilo mi je da njome manipulišem kako poželim. Njene istine sam ljudima pogrešno tumačio. Neke skrivao. To mi je omogućilo da neke nadahnjujem da za svoje slabosti traže opravdanje pogrešno tumačeći pojedine biblijske primere i na taj način da ih tolerišu u svojoj zajednici. Druge sam nadahnjivao da odbiju da prihvate ono što je njihovim željama i potrebama odgovaralo, pomažući im da za to pronađu prividno opravdanje u Bibliji. Poznavajući nivo željene duhovnosti svakog čoveka, omogućio sam mu da, u skladu sa tim, može da se priključi zajednici koja će da odgovara baš njegovim potrebama.
Osim toga, ljude sam navodio u hrišćanske zajednice iz najrazličitijih pogrešnih pobuda. Neke sam plašio smrću i paklom. To je bilo veoma delotvorno jer su takvi ljudi ka Stvoritelju dolazili iz straha, a ne iz ljubavi, kako bi On to želeo i, sa obzirom na to, oni nikako nisu mogli u potpunosti da Ga upoznaju. Druge sam dovodio zbog koristi jer sam im posebno naglašavao biblijske tekstove o ljudima koji su bili materijalno blagosiljani zarad vernosti Stvoritelju. Takvi bi zbog nedostatka očekivanog, veoma brzo i nepovratno odlazili od Stvoritelja. Jedne sam dovodio zbog pesme, druge zbog društva, trećima je to bio hobi... Naravno, sve sam uspeo da ih uverim kako su Stvoritelju došli iz najčistijih pobuda, a da, u stvari, ni sami ne znaju pravi motiv svoje pripadnosti crkvi.
Koristio sam se biblijskim tekstovima da bih u potpunosti izopačio samu suštinu Biblije. Prenaglašavajući jedan deo istine, ostali delovi Biblije bi tim istim ljudima koji su je proučavali ostali skriveni. Zbog nepoznavanja cele istine nije imalo šta da ih štiti od zabluda koje sam širio.
Jedne sam, na primer, nadahnuo da prenaglašavaju samo krštenje uronjavanjem u vodu. Na tom mestu su ostali. Odbacili su neke zablude koje sam uveo putem svoje crkve u Srednjem veku, kao što je klanjanje kipovima, ali mnogo toga je ostalo. Druge sam, opet, nadahnuo da prenaglašavaju krštenje Svetim Duhom. Ovo mi je bilo posebno zabavno. Uverio sam ih da čovek nije u potpunosti obraćen ako ne bude govorio stranim jezicima, baš kao što su to i apostoli činili posle pedesetnice. Toliko su želeli da govore stranim jezicima da su neprimetno dolazili u stanje kada sam mogao da obuzmem i da ovladam njihovim umom. U tom stanju, mada ni sami ne znaju šta govore, ostaju pod utiskom da je to siguran znak da su na Stvoriteljevoj strani. Ali JA znam šta govore. U stvari, šta ja govorim. Hvalospeve Stvoritelju sigurno ne. Ali oni to i tako ne razumeju. Misle kako je to jedan od najuzvišenijih načina da se Stvoritelj proslavi. Baš...
Posebno mesto zauzima zajednica pomoću koje sam uspeo da proširim zablude koje najviše uništavaju Stvoritelja i ono što je On učinio. A sve sam opet potkrepio Biblijom. Možeš li da veruješ da sam Njegovom sopstvenom rečju uspeo da ponizim i omalovažim i Stvoritelja i Njegovog Sina? Pomoću ove zajednice sam Stvoritelju oduzeo moć stvaranja. Uverio sam ih da je On stvarao svet hiljadama, tačnije, šest hiljada godina. Božansku prirodu Otkupitelja sam ponizio do ljudske. Uverio sam ih da Otkupitelj nije božanstvo. Što je najzanimljivije, uverio sam ih da je On već došao po drugi put, kao što je i obećao. Ono što je u Bibliji simbolika uverio sam ih da shvate doslovno, a ono što je doslovno, da shvate simbolički. Razvio sam u njima jedan robovski odnos prema Stvoritelju. Osim što sam im uzeo ono najvažnije iz Biblije, ostali su i bez onoga čovečnog. Uverio sam ih da, čak i ako ne umire, ne smeju svoju krv da daju da bi ga spasili, niti da je prime od nekoga kako bi spasili svoj život. Uspeo sam da od toga napravim čitavu nauku samo da ne bi došli do onih spasonosnih istina koje su bile otkrivene u Stvoriteljevoj reči. Njih veoma pažljivo držim podalje od ostalih verskih zajednica da se zablude koje putem njih širim ne bi razvodnile. Čak sam ih, zbog nemogućnosti potkrepljivanja njihove nauke, naveo na izmene u Bibliji te da uvedu svoj sopstveni prevod kao standard.
I dok sam tako umnožavao protestantske hrišćanske zajednice, čineći ih razjedinjenima i neusaglašenima oko novootkrivenih istina, na svojoj najmoćnijoj crkvi sam radio sa najvećom mogućom pažnjom. Znao sam koliki bih uticaj opet mogao da imam putem nje. Dao sam joj autoritet, moć, bogatstvo. Ljude sam uverio da je sve to posledica posebne Stvoriteljeve pažnje i blagoslova jer ju je On sam odabrao i posvetio. U stvarnosti, ona sa Stvoriteljem NEMA nikakve veze. Nju sam izgradio JA, po merilima ljudskih potreba i ljudskih shvatanja Stvoritelja ― shvatanja koja sam JA tokom celog jednog milenijuma pažljivo izgrađivao. Svaki detalj sam pažljivo osmislio. Od spoljnog izgleda građevina, do unutrašnjosti. Od sveštenstva, do obreda koje su vršili. Sve je to ljude moralo da ispuni strahopoštovanjem. Morali su da budu u uverenju da se posredstvom nje Sam Stvoritelj obraća ljudima. Zbog toga sam njeno sveštenstvo posebno uzvisio. Mada je to Otkupitelj izričito zabranio, učinio sam da sveštenik bude proglašen duhovnim ocem. Da se ljudi klanjaju njemu. Da njega smatraju posrednikom između Stvoritelja i ljudi, umesto Otkupitelja koji to Jedini jeste.
Za sve one koji nisu želeli da se priključe nekoj od mojih manjih hrišćanskih zajednica, tu je bila ona. Majka crkva. Ona je od svog vernika tražila najmanje. Uz to, omogućavala mu je najveću slobodu, a pružala mu je potpuno uverenje da, kao njen pripadnik, čini baš sve što jedan čovek, koji želi da bude veran Stvoritelju, treba da čini.
Posredstvom raznih svetkovina paganskog porekla, koje sam uspeo da održim i da preimenujem kao hrišćanske, njeni vernici dobijaju potpun osećaj prave duhovnosti. Samo osećaj.
Osećaj darežljivosti i dobrote kroz zimske praznike, osećaj samoodricanja i požrtvovanosti tokom priprema za prolećne praznike, i, na kraju, osećaj sopstvenog doprinosa Stvoriteljevom planu spasenja. Ova poslednja čovekova težnja mogla je prilično da se iskoristi protiv njega samog. Odlučio sam da ljude potpuno ponizim i njihovim nerazumevanjem Stvoriteljevog plana spasenja još više nanesem bol Stvoritelju. Pokorama! Samokažnjavanjem.
Pogrešno predstavivši Stvoritelja i Njegov plan za čovekovo spasenje, ljude sam uverio da i oni mogu nešto da učine kako bi Ga umilostivili. Moraju da se muče, da kažnjavaju sami sebe. Do sopstvene krvi. Ovo mi predstavlja jedno od najvećih zadovoljstava. Uspeo sam da postignem to da ljudi pate čineći sami sebi ono na šta sam u prošla vremena morao da nagovaram njihove mučitelje da im čine. Uživam gledajući ih kako ih sopstveno nepoznavanje Stvoritelja tera na takve postupke. Ipak, osećaji zadovoljstva, požrtvovanosti i korisnosti, koji im kao pripadnicima moje crkve pružam, u potpunosti ih zadržavaju u tami kojom sam ih obavio.
Vidiš li šta sve mogu da postignem zahvaljujući uzvisivanju ljudskog ega? Mnogi od njih će kratkotrajno da pretrpe bičevanje do krvi, hodanje na kolenima po oštrom kamenju, pa čak i sopstveno razapinjanje na krst, nego da promene svoj karakter.
Sve ovo čini nešto što ja zovem ― savršena zabluda! Moje remek delo. Međutim, nisam ovde stao. Bilo je potrebno još nešto. Nešto nadprirodno. Mnoge ljude sam, kako zbog posledica načina života koji sam im nametnuo, tako i zbog bolesnih stanja koja sam im direktno prouzrokovao, doveo u stanje krajnje bede. Kad god to ima pogubne posledice za veći broj ljudi, ja ću takvog bolesnika LIČNO da oslobodim mojih okova. Nije ti jasno? Učiniću da izgleda kao da ga je oslobodio Stvoritelj, dok se za njega molio i na njega stavljao ruke onaj koji uopšte ne pripada Stvoritelju. Još ne razumeš? Ozdravljeni čovek i svedoci tog isceljenja misliće da svi treba da pripadaju zajednici odakle je taj navodni iscelitelj, jer je, zbog prisustva nadprirodnog, upravo to prava Stvoriteljeva crkva.
Ipak, video sam da postoji i priličan broj onih koji su bili duboko razočarani u hrišćanstvo, upravo zbog zabluda kojima sam ga obavio.
Pošto je Stvoritelj u svakog čoveka utkao težnju za Njim Samim, bilo mi je u interesu da i tim ljudima ispunim ovu prazninu, u suprotnom, mogli bi da dođu u vezu sa onim što je bila prava i potpuna Stvoriteljeva istina. Morao sam da im ponudim nešto novo. Drugačije. Mistično. Istočno...
Što zbog istinske potrebe za duhovnim, što zbog savremenosti i pomodnosti, što zbog želje za isticanjem na drugačiji način, mnogi su prihvatili ono što sam im ponudio. Religije Istoka. Njih sam do najsitnijih detalja razvijao hiljadama godina i one su popunile praznine koje mnogi ljudi, zbog mog veoma uspešnog delovanja, nisu mogli da pronađu u hrišćanstvu ― novi način gledanja na besmrtnost ljudske duše, na život i na ono što oni smatraju božanstvom. Zablude o besmrtnosti duše sam već hiljadama godina koristio na još jedan način. Pomoću zablude o reinkarnaciji.
U stvari, to i nije bilo posebno teško. Bilo je samo potrebno da određenim ljudima, koji su postali podložni meni, snažno utisnem u svest, putem misli, razna navodna sećanja da bi time dokazali da su pre ovog života odista živeli kao neko drugi. Ili nešto drugo.
Prirodan strah od prolaznosti i smrti sam uspeo da ugušim osećajem sigurnosti u dugotrajno putovanje duše iz tela u telo dok se ne postigne duhovno savršenstvo.
Na ovaj način sam ljude, koji su bili potpuni nevernici, zbog nepotpunog i izopačenog poznavanja hrišćanstva, uspeo da uvučem u zabludu iz koje je skoro nemoguće da se izađe. Raznim načinima kojima sam mogao da delujem na njihovu svest putem meditacija i stanja u koja zapadaju, kao i putem omamljivanja raznim ritmičnim i uzastopnim zvukovima, držim njihov um podložnim sebi, a time i na sigurnoj udaljenosti od Stvoriteljevih istina. Sve to obavijam mnoštvom prividno inteligentnih objašnjenja i filozofijom koju ni većina njih ne razume.
Istiniti i logični elementi, kao što je zdrav način života, samo daju podršku ovom verovanju koje sam raširio po čitavom savremenom svetu, dok je ono duhovno ostalo samo prividno zadovoljeno.
Prepoznao si se u jednoj od ovih zajednica koje sam opisao? Sada bi bilo najbolje kada bi se uvredio. Kada bi tvoj ego zaključio da je ovo što čitaš uvredljivo i ponižavajuće. Da je glupo i da nije vredno čitanja. To bi bilo najbolje ― za MENE! Nastavio bih sa tobom tamo gde smo stali pre nego što si počeo ovo da čitaš. Nastavljaš...? Vredelo je da pokušam...
Uprkos svim preprekama koje sam postavio, Stvoriteljevi sledbenici su, uz Njegovu pomoć, ipak, pronalazili načine da šire istine o Njemu.
Ljudi su, ipak, pronalazili put do Stvoritelja. Jesam li se brinuo zbog toga? Ni najmanje!

POGLAVLJE 27: Trka sa Preponama.
Put do Stvoritelja za čoveka nije ni malo jednostavan. Razlog tome sam naravno ― JA. Prve prepreke na tom putu su njegovi bliski prijatelji i ukućani, koje sam kroz životne navike, trendove i društvene diktate, učinio zatvorenim za istine koje Stvoritelj želi da objavi. Čovek koji želi da postane bliži Stvoritelju naići će na nerazumevanje i podsmeh. Na netoleranciju i odbacivanje. Na jače ili slabije protivljenje. Smatraće ga čudakom, fanatikom, pa čak i nenormalnim.
Zbog poslušnosti Stvoritelju morao bi da se odrekne nekih svojih već duboko ukorenjenih oblika ponašanja i navika, a u očima drugih nailaziće na prezir. A ja sam u stanju da u umovima njegovim najbližih, osim svega ovoga, razbuktam veliki gnev i mržnju prema svakoj takvoj odluci. Istu onu koja i mene ispunjava.
Mnogi padaju na tim preprekama. Sa mnogima od ovih stvari ne mogu i ne žele da se nose. Žele da idu linijom manjeg otpora. Liniju koju sam JA odredio. Svakog onog koji se susretne sa istinom, svim silama nastojim da zadržim u svojoj vlasti. Podalje od Stvoritelja. Predrasude, ljudski ponos i sebičnost su oružje koje veoma dobro koristim da bi ljudi ostali uz mene.
Važno mi je samo da zadržim ljude da ne čitaju Stvoriteljeve spise ― Bibliju. Oko nje sam isto tako podigao mnoštvo predrasuda koje se, uglavnom, ni ne proveravaju. Na primer: predrasuda da nju može da tumači kako ko hoće. I može ako ti ja pomažem u tome. Kada bi je čitao sam, video bi da ona, u stvari, veoma tačno tumači samu sebe. Međutim, ako i počneš da je čitaš, ali površno, ne možeš u potpunosti da je razumeš. Bilo bi dobro da se pomoliš Stvoritelju kako bi ti On pomogao da je potpunije razumeš, a ti to ne želiš. Zato ćeš u njoj da vidiš samo ono što ja želim da vidiš.
Nadalje, ljude nadahnjujem da je smatraju samo ljudskim delom, da je smatraju zastarelom, da je smatraju samo dobrom knjigom. Kulturnim nasleđem...
Nizom predrasuda o njoj uspeo sam da postignem da ona bude neomiljeno štivo. Ali nisu samo spomenute predrasude razlog njene neomiljenosti među ljudima.
Ona budi savest. Zahteva promenu. Nudi rešenje. Izlaz. A ja sam se pobrinuo da taj izlaz bude kao uzvodno plivanje u brzoj, hladnoj i opasnoj reci.
Sa obzirom na to, čovek odlučuje da ostane tu gde jeste. Nema veze što će tako da propadne. Bitno je da živi kao i svi ostali. Da ne nailazi na svađe. Da ne ide suprotno od društvenih diktata, čak i ako su pogrešni. Da ne izgubi nešto što mu je, u ovom jadnom materijalnom svetu, važno.
Da bi ugušio glas njegove savesti, posredstvom koje Stvoritelj pokušava da mu progovori da greši u takvoj odluci, zaokupljam ga najrazličitijim stvarima zavisno od toga šta će na koga da ima najveći uticaj. Podstaknuta ljudska sebičnost ovde ima posebno mesto. Ljude uveravam da su ili premladi ili prezauzeti, ili prestari ili bilo koji drugi »pre« samo da bi počeli da se bave upoznavanjem sa Stvoriteljem posredstvom Biblije. Na moju sreću, najveći deo njih ne shvata da ih u bilo kojoj od tih situacija sa Stvoriteljem ometa i opterećuje upravo toliko koliko ih u tome ometa i opterećuje dobro zdravlje. Ne shvataju to jer sam JA tu da im zamaglim istinu.
Ako nešto treba da te spreči da dođeš ka Stvoritelju, JA sam tvoj najpouzdaniji saradnik. Sve ću da ti dam i omogući ću ti sve samo da bi ostao tu gde jesi. Od dobrog izgovora do bogatstva. Ljudi misle da je materijalno blagostanje Stvoriteljev dar. U stvarnosti, ono je moje najpouzdanije sredstvo da te držim u najvećoj mogućoj udaljenosti od Stvoritelja. Mnoge ljude, koji su već i bili na Stvoriteljevoj strani, upravo sam putem bogatstva i moći doveo ka sebi u tolikoj meri da za njih više ne postoji povratak. Ne, nisam ih odveo iz njihovih verskih zajednica, ako si to mislio.
Zamisli koliko mi je odvojenost od Stvoritelja lakše da postignem sa onima koji Ga još nisu upoznali.
Da bih te zadržao uz sebe omogući ću ti čak i da budeš religiozan ako želiš. Priključiću te jednoj od nekoliko desetina hrišćanskih zajednica koje sam lično osnovao. Daću ti i da imaš mir na tom području. Mada ne potpuni, ali dovoljan da te drži tamo gde ja želim da budeš. Uticaću na tebe da o duhovnosti imaš, ne samo iskrivljene, već i potpuno izopačene stavove. Dovešću te u stanje da ćeš duhovnost da vezuješ isključivo uz osećaje i predosećaje, dok ćeš ono glavno – razum – da ostaviš po strani. A JA ću da budem taj koji će tvojim osećajima da manipuliše na razne načine kako bi tvoj harmoničan stav prema duhovnosti ostao u večitoj tami.
Na ovaj način postižem mnogo toga. U prvom redu obezvređujem Stvoriteljeve napore da ti se u potpunosti objavi. On te čeka jasno otkriven i sa određenim namerama i uputstvima koje je dao u Bibliji, dok te, u isto vreme, gleda kako lutaš nesigurnom stazom vođen sopstvenim i prevrtljivim osećajima. Naravno, došao si u susret sa Njegovom reči, ali voditi se osećanjima povlači manje odgovornosti i obaveza, što tebi i tvom egu najviše odgovara. Sa obzirom na to, navodim te da uporno zaobilaziš susrete sa Njim u Bibliji. Čak i kada jednom nestane lepih osećanja, pomoći ću ti da Stvoritelja okriviš za nesreću koju ću ja da ti prouzrokujem. Teško da ćeš neispunjena očekivanja od zajednice sa Stvoriteljem da pripišeš svojoj neupućenosti i nedovoljnom poznavanju Njega. Ja ću ti pomoći da On bude krivac u svemu tome.
Eto, omogući ću ti i religioznost, daću ti i materijalna dobra samo da bih te upropastio. Međutim, ako te ono što ti dam ne bude držalo tamo gde ja hoću, oduzeću ti nešto. Baci ću te u teške probleme i nedaće. Naravno, ako ja procenim da je to bolji način da ostaneš uz mene i da ćeš zbog toga krivicu da svališ na samog Stvoritelja.
Da li si sada svestan kolika je moja moć? Da li si sada bar približno svestan da je sve ovo što se tokom istorije događalo rezultat mog savršeno osmišljenog plana? Da li si bar približno dobio odgovor na pitanje otkuda toliko zla na ovom svetu? Nisi valjda mislio da je nešto takvo, mada po Stvoriteljevim merilima ružno, a ipak savršeno osmišljeno do najsitnijih mogućih detalja i pojedinosti, posledica nekog slučaja...?
Do sada si mogao da vidiš samo mali deo moje svestranosti da postignem svoj cilj. Ono što sada znaš, odnosi se, uglavnom, na moje svetsko (globalno) delovanje. Međutim, kroz sve vekove, moj rad je bio mnogo više od toga. Da bih sve ovo postigao na svetskom nivou, morao sam mnogo da radim na pojedinačnom nivou. To je ključ mog svetskog uspeha. Puno poniženih i zavedenih pojedinaca.
Upravo sam počeo da ti otkrivam koliko vešto radim i na tom nivou. A još ćeš da vidiš kako se moj uticaj proteže i na područje gde tvoj jadni um ni ne sluti da bih mogao da budem. Pronaći ćeš sebe u mnoštvu primera, shvatićeš koliko si izmanipulisan, kako činiš upravo ono što JA hoću, kako činiš upravo ono što je Stvoritelj, u nameri da te od mene spasi, rekao da ne bi trebalo da činiš.
Shvatićeš da je jadno stanje tvog izgleda, zdravlja, morala, tvoje inteligencije, duhovnosti, tvojih navika, pa čak i okoline u kojoj živiš, kao i još mnogo toga, zasluga moje opake genijalnosti. Shvatićeš da si ti MOJ medijum pomoću kojeg uništavam i tebe i ovu planetu.
Sve ćeš to da saznaš. Sve ću to detaljno da ti objasnim. Misliš li da ćeš da promeniš mišljenje koje si do sada imao? Nećeš. Sigurno. Mišljenje se ne menja tek tako. Posebno ako je pogrešno. Ja ti svesrdno pomažem u tome da ga zadržiš. Svoju spoznaju ćeš da staviš iznad tuđe. Svoju sposobnost rasuđivanja ćeš da staviš iznad ostalih. Svoje sadašnje mišljenje i stav, bez obzira na dokaze da su pogrešni, ne smeš da napustiš. To bi bilo ponižavajuće. Ne možeš toliko da pogaziš svoj ponos.
Vidiš, ostaćeš upravo takav kakav si bio, a ja ću da likujem jer će tvoj užas, kada se jednog dana sretneš sa Stvoriteljem, da bude isto toliko veći koliko je bila velika i tvoja spoznaja o Njemu. I o meni.

POGLAVLJE 28: Pod MOJOM Kontrolom.
Do sada si već shvatio da sam uložio veliki trud da bih te upropastio. Da si predmet moje mržnje. Da si jedini mogući način da se osvetim Stvoritelju koji želi da me zauvek uništi. Shvatio si da sam odgovaraš za greh koji si učinio umesto da ja odgovoram za njega. Onog trenutka kada te odvojim od Stvoritelja na duhovnom nivou, kada pređeš granicu posle koje više ne možeš da Mu se vratiš, bićeš potpuno u MOJOJ vlasti. Najbolje od svega toga je što si sve vreme sam to birao.
Stvoritelj te je upućivao na jedno, a ja sam te upućivao na drugo. Sve vreme. A ti nisi shvatao da se vodi bitka za tebe. Znaš li zašto Stvoritelj gubi bitku za tebe? Zato što ti On govori da radiš ono što je od večnih vrednosti. Da uspostaviš vezu sa Njim posredstvom Njegove reči. Da uz Njegovu pomoć izgrađuješ karakter u skladu sa Njegovim. Da vladaš svojim osećanjima. Željama.
A ja? Kao što sam ti rekao, ja sam na strani tvog ega. Ja sam učinio da ono što On traži od ljudi bude proglašeno zaostalim. Da karakterne vrline koje On zahteva budu proglašene manama. Da želje kojima On želi da ti vladaš i da im ne popuštaš budu proglašene najvećim užicima. Zbog toga On gubi bitku za tebe! Ne želiš da budeš proglašen zaostalim, ne želiš da budeš proglašen slabićem, želiš da uživaš u svojim osećanjima... Nije bitno što te sve to u Stvoriteljevim očima duhovno, moralno i telesno ponižava. Bitno je da ti uživaš u tome. Da si kao i ostali.
Vidiš li koliko je moj posao jednostavan? Udaljio sam te od istina do kojih Stvoritelj želi da dođeš. Uverio sam te da je religija za starce i decu. I sada baš ništa ne može da te sačuva od zabluda u koje sam te zapleo. Moj glas prepoznaješ kao glas svog razuma, dok Stvoriteljeve sve slabije pokušaje da dođe do tebe tumačiš glasom savesti koji treba da se zanemari jer od Njega nema nikakve koristi. Samo štete. Morao bi da budeš požrtvovan, ponizan, strpljiv, nesebičan, obazriv, da pokazuješ osećaje... nije važno što bi ljudi iz tvoje okoline zbog toga bili srećniji ― tebi je to naporno i ponižavajuće.
Na kraju, ne možeš sada da se promeniš. Svi su navikli na tebe baš takvog. Šta će da misle o tebi? Zamisli, postigao sam to da će ljudi svaku osobu koja i uspe da napravi jedan takav iskorak u bolje, da ismejavaju. Veoma ih rado nadahnem na to jer tako opravdavaju svoju nemogućnost da i sami postignu isto. Na primer: ismejavaće te ljudi koji su nepristojni jer si ti postao pristojan. Ismejavaće te ljudi koji nezdravo žive jer si ti počeo zdravije da živiš. Ismejavaće te ako budeš postao moralan ljudi koji su nemoralni. Vidiš, ovakve stvari bez moje umešanosti gube smisao. Uz pomoć njih JA tebe sprečavam da se promeniš.
Iz stanja u kojem se nalaziš, put do Stvoritelja će ti se činiti nemogućim. Morao bi da prođeš kroz mnoge prepreke da bi došao do Njega. Morao bi da otkriješ sve duhovne i moralne zablude. Morao bi da prihvatiš sve novootkrivene istine i da prihvatiš svoj život u potpunosti. A zbog čega? Zbog jedinstva sa Stvoriteljem? Zbog večnog života? Večnog života u potpunoj radosti, pravdi, sreći, zdravlju, iskrenoj ljubavi...?
Pomoći ću ti da zaključiš kako je za tebe bolje da ostaneš takav kakav jesi, ništa ne menjajući, da bi proživeo svojih bednih, bolešću, patnjom i nepravdom obeleženih, sedamdesetak godina života i propao zajedno sa mnom, nego da postigneš ono što bi Stvoritelj želeo za tebe.
Misliš li da ne znam šta govorim? Da niko takav glup zaključak ne može da donese? Da niko tako glup izbor može da napravi? O, može! Ti možeš. Kao i milijarde ljudi koji su ti slični. Zaboravljaš da imam skoro šest hiljada godina iskustva u pomaganju ljudima da izaberu upravo to?
U poglavljima koja slede videćeš da si i sam na najboljem putu da učiniš isto.

POGLAVLJE 29: Prilika.
Ljudski život je jednom rečju ― prilika. Prilika za čoveka da se vrati u stanje u kojem je ljudska vrsta nekada davno bila kad je izašla iz Stvoriteljevih ruku. Prilika za Stvoritelja da čoveku otkrije Svoj plan za njegovo spasenje i da ga Svojim uticajem dovede nazad ka Sebi. I dvostruka prilika za mene: prva, da čoveku za vreme njegovog života nanesem patnju, bol, nepravdu i nesreću svake vrste, i, druga, odvojivši ga od Stvoritelja, da ga upropastim za večnost.
Stvoritelj zbog Svoje pravednosti ne sme da se meša da bi me sprečio u tome, jer mora zbog stanovnika celog univerzuma da dozvoli da se u potpunosti pokaže kuda vodi neposlušnost i koje su posledice te neposlušnosti. On, sa obzirom na to, može samo da dâ život, da pruži svedočanstvo o Sebi i onome što je za čoveka ispravno i čekaće da čovek sam odluči šta će da izabere. Ograničen je nečim tako dosadnim kao što je pravednost. Jedino ako se čovek svojevoljno odluči da stane na Njegovu stranu, On ima ovlašćenje da ga osposobi da živi po Njegovim načelima, da mu da Svoju silu da se odupre meni, da ga uči otkrivajući mu se posredstvom prirode i Njegove reči. Sve je to presporo i predosadno. Zbog toga sam ja bez prave konkurencije, pošto nisam ograničen takvim uslovima.
Moj uticaj je sličan. I, naravno, suprotan. Pošto je On osmislio sva životna načela za čoveka i za sva ostala bića, ta životna načela sam ja promenio. Dok su Stvoriteljeva načela osmišljena kako da čoveka palog u greh i osuđenog na život na ovoj Zemlji učine ipak srećnim i zadovoljnim, moja načela su osmišljena kako bi meni priuštila najveće moguće zadovoljstvo – ljudsku patnju. Hranim se ljudskom patnjom. Ona je za mene jedini izvor radosti. Tvoj gnev mi pričinjava zadovoljstvo, tvoja nesreća je izvor moje sreće, tvoja bol je izvor mog užitka. Tvoj strah i užas su moja hrana. A sve je to udvostručeno time što u isto vreme dok patiš ti, pati i Sam Stvoritelj.
Tokom hiljada godina sam razvio najrazličitije navike i načela da bi ljudska vrsta patila u svim područjima života.
I ti patiš. Misliš da je to jedan normalan način života. Da tako mora da bude. Da ne postoji drugi izlaz.
Misliš da je normalno to što se razboljevaš, da je normalno što imaš grozan brak, da je normalno što si postao sebičan i nedruštven, da je normalno što postoji tolika nepravda, što postoji toliko gladnih, što postoje ozonske rupe, što se venčavaju pripadnici istog pola...?
Nije normalno: ako ćemo to da merimo Stvoriteljevim merilima, naravno. Činjenica što je to danas uobičajeno govori samo o mom savršenom delovanju. Postigao sam to da ljudi termin i pojam »normalno« definišu „onim što čini većina“.
Oduzevši ljudima osnovno merilo normalnosti, Stvoriteljevu reč, mom postavljanju novih merila nema granica. Uskoro ćeš da shvatiš koliko si i ti podlegao merilima koja sam JA postavio. Uskoro ćeš da vidiš kako nemaš snage niti volje da im se odupreš. Svaki deo tvog života je ispunjen nečim što sam JA osmislio da bih te upropastio. Da bih te naveo da patiš. Da budeš nesrećan. Da zaboraviš na Stvoritelja i ono što On želi od tebe.
Sećaš li se reči iz uvoda ove knjige? Univerzalnost! To je reč koja će od sada za tebe da ima potpuno novo značenje. Kad god je vidiš ili čuješ, setićeš se MENE. Shvatićeš da je moj trag prisutan gde god da se okreneš. Shvatićeš da je jedini način da se odupreš mom uticaju taj da spoznaš pravu istinu. Onu istinu koju je Stvoritelj otkrio u Svojoj reči. Ali, u tvom slučaju, to će da ostane samo na nameri. Nećeš to da učiniš. Nećeš da uzmeš Stvoriteljevu reč. Ne želiš ništa da menjaš jer bi, zahvaljujući mojim merilima po kojima živiš, promena morala da bude drastična. Susret sa Stvoriteljem u Njegovoj reči za tebe bi bio, mada spasonosan, sa početka veoma traumatičan.
Drugim rečima, ti svoju priliku da se vratiš Stvoritelju nećeš uspeti da iskoristiš, a ja svoje dve hoću ― patićeš i dalje, i propašćeš za večnost.

POGLAVLJE 30: Manipulacija.
Jedini način na koji od čoveka mogu da učinim sve što poželim jeste taj da ga odvojim od Stvoritelja. Služim se raznim metodima da bih to postigao. Početak je uvek utiskivanje nepoverenja prema Stvoritelju.
Najbolje je ako sam uspeo da te uverim da On ne postoji. Tada mi je posao najlakši. Na tvoju već postojeću neveru samo dolivam komentare koji jačaju tvoje neverovanje u Stvoritelja, kao i ogorčenost i podsmeh prema religijama svih vrsta. Naravno, tvoje neznanje mi je najjači oslonac da u tome uspem. Zbog svega toga što sam ti uspešno govorio, tebi ne pada na pamet da uzmeš Bibliju i da proučavaš njene istine. Zbog toga mi je veoma jednostavno da te ceo život moralno i telesno ponižavam kako bi patio i, na kraju, propao. Pošto ne veruješ u Stvoritelja, još manje veruješ da JA postojim, pa je i tvoja odbrana od mene beznačajna. Ona se svodi samo na Stvoriteljevu redovnu zaštitu prema tebi. On te čuva u životu kako bi iskoristio moguću priliku da ti Se objavi i da ti pruži priliku da se spaseš.
Naravno, sve Njegove pokušaje ja u tvom umu prikazujem kao usputne i beznačajne stvari. Kada pokušavaš da se diviš savršenstvu prirode, ja te sprečavam da dublje razmišljaš o tome da se ne bi pitao o poreklu stvari. Kada dolaziš u dodir sa religioznim ljudima, ja te ispunjavam ponosom i prezirom prema njima i prema onome što veruju. Kada počinješ da razmišljaš o prirodnim katastrofama sve većih razmera, ja ti govorim da je sve to delo prirode kako ne bi došao na pomisao da je sve to ispunjenje onoga što je prorečeno u Bibliji. Kada se u tebi budi želja za ljubavlju, ja sam taj koji ti tu želju predstavlja kao utopiju i nudi ti jadnu, ali za tebe dovoljnu zamenu ― požudu. Kada se razboliš, ja ti govorim da je to samo stvar nesreće i nepravde koja vlada u ovom svetu kako ne bi došao do zaključka da je to posledica životnog stila i ishrane koje sam ti nametnuo. U svemu tome, cilj mi je da te odvučem preko granice gde ćeš da budeš izvan domašaja Stvoriteljeve zaštite. Tada te, zavisno od uticaja koji imaš na ljude, koristim za svoje ciljeve. Ili te jednostavno uništim.
Sa ljudima koji su, ipak, osvedočeni u Stvoriteljevo postojanje, moj rad je puno snažniji i jači. Ovde postoje dve grupe ljudi. Oni koji ne čitaju Bibliju već samo slušaju ono što se iz nje iznosi i oni koji čitaju Bibliju. Ova prva grupa mi je posebno privlačna. To je grupa ljudi pomoću koje mogu da širim najraznovrsnije zablude o Stvoritelju. Pošto veruju u Stvoritelja, ali Ga ne poznaju, niti se trude da Ga upoznaju, oni će svaku nepravdu, svako nerazumevanje nečega lošeg što se desilo uz moju pomoć, da pripišu upravo Njemu. Najradije im govorim da svako moje delo prema nekom koga sam uspeo da unesrećim ili da uništim, nametnuvši mu moje životne zakone, pripišu Stvoriteljevoj nepravdi. Okrivljuju Stvoritelja jer je dopustio da deca ostanu bez majke, da roditelji ostanu bez dece.
Kao što sam rekao, pošto ne čitaju Bibliju, njihovo nepoznavanje Stvoritelja, njihovo nepoznavanje mene i borbe koja se vodi između mene i Stvoritelja, kao i njihova nemogućnost da prodru iza granica materijalnog u svet duhovnog, sprečava ih da jasno vide stvarnost. A to je upravo ono što ja želim.
Upravo oni često postavljaju moje omiljeno pitanje: zašto dobri ljudi stradaju? Dobri? Po čijim merilima? Stvoritelj ni pod kojim uslovima neće da utiče na slobodnu volju Svojih stvorenja. On samo govori ono što je ispravno, moralno, pravedno. A upravo JA govorim sve ostalo. Govorim ti da piješ opojna pića i da voziš prebrzo ― ti odlučuješ koga ćeš da poslušaš. Mene ili Stvoritelja. Ja ti govorim da nezdravo živiš. Ti odlučuješ koga ćeš da poslušaš. Ako te zbog tvojih odluka snađe nepravda i zlo, šta Stvoritelj može da učini kada si TI to svojom sopstvenom voljom odlučio? Zašto nije sprečio da te to zadesi? O, kako bih voleo da On to uradi. Time bi samo dokazao moje tvrdnje da niko slobodnom voljom ne može da odabere da bude na Njegovoj strani i da živi po Njegovim zakonima. Iz tog razloga On nije mogao da spreči Evu da ubere plod. On samo nudi izbor. A ti odabiraš. Mene!
Ova grupa mi je posebno interesantna jer i njih, kao i njihove priče, držim u uverenju da odista poznaju Bibliju i da imaju taj autoritet da mogu da postavljaju određena pitanja i donose određene zaključke o stvarima o kojima, u stvari, ne znaju apsolutno ništa. Pomoću njih Bibliju i Stvoritelja činim odbojnim među ljudima, pa i među samim vernicima čija se i motivacija vernosti Stvoritelju bitno menja. Imajući takvu iskrivljenu sliku o Njemu oni ne mogu da Mu budu verni iz požrtvovane ljubavi koju On želi, već se njihova vernost svodi na formalizam, na vernost iz straha, vernost zbog nagrade, vernosti zbog lepih osećaja koji prati takvu lažnu duhovnost ― jednom rečju: na vernost koja za Stvoritelja ne znači ništa. Pošto ih ljudi smatraju vernicima, zbog njihovog nepoznavanja Biblije i nepoznavanja onoga što Stvoritelj odista zahteva od čoveka, oni su izvrstan medijum da se u društvo mogu uneti razni drugi, za Stvoritelja neprihvatljivi, oblici ponašanja.
Posredstvom njih pogrešno predstavljam Stvoriteljevu ljubav i toleranciju, pa ih dovodim do toga da su u stanju da kao vernici prihvate čak i nemoralnost. Činim ih tolerantnijima prema grehu i nemoralu od Samog Stvoritelja.
Sa druge strane, ljudi koji veruju u Stvoritelja i još proučavaju Bibliju, predmet su moje posebne mržnje i mojih posebnih napora da ih izdvojim od Stvoritelja. I njih bih mogao da podelim u dve grupe: oni koji će bezuslovno da prihvate sve što je Stvoritelj rekao, preporučio i zapovedio, i one koji će Bibliju da prilagode svojim potrebama. Zbog poverenja u Stvoritelja, na ovu grupu ljudi imaju veoma mali uticaj. Osim što im je u Svojoj reči otkrio sva pravila kako da žive srećno i blagosiljano, osim što im je otkrio pravi cilj i smisao njihovog života i pravilno im je poređao ciljeve, otkrio im je i sve zamke u koje mogu da upadnu. Osim toga, zbog poverenja prema Njemu, oni su Mu dozvolili da ih štiti i da vodi njihove bitke protiv mene i mojih zabluda. Ispunjava ih posebnom mudrošću i proviđenjem. Njihovu potpunu predanost On je u potpunosti iskoristio da ih posveti Sebi i da ih spasi.
Oni koji proučavaju Bibliju da bi je prilagodili svojim potrebama, meni daju priliku da iskoristim svaki njihov nedostatak, svaki trag njihovog ponosa i sebičnosti kako bih im sakrio pojedine biblijske istine. Zbog takvih ljudi sam postigao da u verovanja unesem sve one ranije spomenute zablude. Tako sam u stanju da učinim da zajednica vernika toleriše velike nedostatke u svojim karakterima. Izgovor za laganje im nalazim u tome što je Avram lagao faraona, a bio je pravednik i Stvoriteljev čovek. Izgovor za svađu im nalazim u Pavlovoj svađi sa Petrom i Markom. Izgovor za preljubu im nalazim u Davidu kojem je Stvoritelj, ipak, oprostio. Na mnoštvo načina, koristeći se njihovom nespremnošću da se u potpunosti pokore Stvoritelju, ja im, zloupotrebljavajući samu Bibliju, dajem izgovore da ostanu takvi kakvi jesu. Ako i naiđu na neke od biblijskih istina koje ih direktno opominju, uvek nađem načina da te delove Biblije primene na nekog drugog.
Svaki tvoj nedostatak je moje uporište. Svaka slabost koje ne želiš da se odrekneš, JA koristim da bih te unesrećio i upropastio: svaki nedostatak koji gajiš onemogućava Stvoritelja da te u potpunosti izgradi i da te zaštiti od mene. Pitaš se koje to slabosti gajiš? Šta pogrešno činiš? Ti to veoma dobro znaš. Onaj slabi glas savesti koji još tinja u tebi veoma te jasno osvedočava u tome. Ali ti ne želiš da ga čuješ. Želiš da ostaneš takav kakav jesi. Istina, ti ne želiš da neko to zloupotrebi, ali odlukom da ništa ne menjaš ti mi daješ ovlašćenje da sve to koristim protiv tebe.
Da li si spreman da čitaš o svojim slabostima? Da li si spreman da vidiš gde sam u tebi našao uporište? Da li si spreman da shvatiš kako bi mogao da se odrekneš nečega što ti pričinjava veliko zadovoljstvo da bi se izvukao iz mojih ruku i sudbine koju sam ti odredio?
Naravno da nisi. Niko nije. Ali ne brini se. Ničega se ti nećeš odreći. Nastavićeš da uživaš u svemu što sam osmislio da bih te upropastio. Sa tom razlikom što će to zadovoljstvo da ti bude zagorčano spoznajom da te njime vodim u propast.

POGLAVLJE 31: Moral.
Proučavajući ljudsku vrstu od samog početka, veoma brzo sam pronašao način da je navedem da budu neposlušna Stvoritelju. Morao sam samo neposlušnost i greh da umetnem u telesno zadovoljstvo.
Uvideo sam da je Stvoritelj ljudima dao posebno snažan osećaj dok su se sjedinjavali da bi začeli potomstvo. Stvoritelj je želeo da taj čin kojim je On pomoću njih stvarao novi život, bude urezan duboko u njihovo pamćenje. Vremenom sam uspeo da postignem da taj čin postane sam sebi svrha zbog samog telesnog zadovoljstva koji je pružao. Podsticao sam ljude na to tim više što sam video koliko takav pristup rastužuje samog Stvoritelja i koliko je u stanju da ponizi čoveka. U ljudima sam počeo da rasplamsavam najniže strasti. U stvari, ovaj deo ponižavanja čoveka mi je jedan od najlakših. Jedan od razloga zbog kojeg je Stvoritelj odlučio da Zemlju uništi potopom bio je taj. Nemoral.
Ali i posle potopa sam to uspeo da ponovim. Istina, ne u tolikoj meri niti toliko javno jer su još bila sveža sećanja na potop, ali ljudi su oduvek padali u iskušenja kada je reč o polnom odnosu. Ubrzo je Stvoritelj, videvši da će nemoral opet da se raširi, odlučio da uništi gradove Sodomu i Gomoru koji su prednjačili u tome. Uništenje je bilo strašno, a ja sam likovao zbog toga što sam uspeo u nameri da Stvoritelj ponovo uništi Svoja stvorenja koja nisu želela da Mu budu poslušna. Kao spomenik tom delu i kao opomena budućim generacijama i danas stoji Mrtvo More. Ali moj uspeh na području nemorala nije nikada ozbiljno doveden u pitanje.
Vreme je prolazilo, a ja sam sve više i više ponižavao ljudsku vrstu. Ne samo što sam uspeo da izopačim polni odnos muškarca i žene, već sam ih nadahnjivao da to čine i sa pripadnicima istog pola. Pa čak da to čine i sa životinjama. Čoveku sam rasplamsavao maštu da čini stvari koje njemu samom nikada ne bi ni mogle da padnu na um. Stvoritelj je bio očajan. Plemenito stvorenje – čoveka – JA sam uspeo da ponizim ispod nivoa nerazumne životinje.
Da li se bilo šta promenilo sada kada je civilizacija uznapredovala? Naravno da se promenilo. Čoveka sam uspeo da ponizim više nego što je ikada bio ponižen. Pošto je konačni kraj određen, shvatio sam da Stvoritelj više neće da se meša kao u slučaju Sodome i Gomore. Sa obzirom na to, na području nemorala radim više i upornije nego ikada. Uvukao sam ga u sve pore današnjeg društva. Samo mali broj, Stvoritelju vernih, vide zamke koje sam postavio, ali oni ne mogu da učine ništa osim da sami sebe sačuvaju da ne upadnu u jednu od njih.
Kako sam uspeo da razvijem toliki nemoral? Veoma jednostavno. Ljubav sam zamenio požudom. Morao sam dosta da se potrudim kako bih postigao da ljubav prestane da bude načelo i da je svedem samo na osećaj. Kada sam to uspeo, nije bilo posebno teško taj osećaj vremenom da pretvorim u slabost, a pravu ljubav da proglasim utopijom.
Uneo sam mnoštvo predrasuda vezanih za ljubav. Jedna od najdražih jeste ta da ljubav vremenom nestaje. Postigao sam to da ljudi o ljubavi govore sa podsmehom, da jedni drugima govore kako ona vremenom bledi i da tokom vremena bude potpuno normalno da dvoje ljudi koji su se jednom voleli, žive i dalje zajedno, a da ljubavi uopšte nema. Ovo je jedna od mojih najvećih pobeda nad čovekom. Pobeda nad tobom.
To je načelo na kojem počiva ceo univerzum, najjača motivacija, najjači pokretač, najsnažnija sila, a ja sam na ovoj planeti uspeo gotovo potpuno da je obezvredim. Presekavši tu nit, presekao sam ljudima svaku mogućnost da ispravno razumeju Stvoritelja. Postigao sam da jaz između čoveka i Stvoritelja bude gotovo nepremostiv.
Prepuštenog samo požudi, ni sa kakvim, ili samo sa slabim razumevanjem ljubavi, od čoveka mogu da učinim upravo ono što želim.

BRAK:
Stvoritelj je osmislio savršen zakon za čoveka. Brak. Sjedinjavanje dvoje ljudi koji tako postaju jedno. Davši im ljubav, omogućio je da ona u njima razvije najplemenitije pobude jednog prema drugom. Ljubav im je omogućavala da interes svog bračnog druga stave ispred svog sopstvenog interesa, da im cilj zajedničkog života bude da učine potpuno srećnim ono drugo. Ovo bi se vremenom toliko razvijalo da bi postajalo sve savršenije, a veza između njih dvoje sve snažnija. Stvoritelj je mogao da bude lično prisutan u takvoj zajednici. A to je ono što sam JA želeo da sprečim.
Ljubav nisam mogao samo tako da oduzmem ljudima. Morao sam da nađem način da ona bude istisnuta.
Sebičnost! To je bilo trajno rešenje. Podsticao sam ljude da misle pre svega na sebe. Na svoju dobrobit. Na svoje zadovoljstvo. Tako da zbog toga čak i zakidaju jedno drugo. Kako sam u tome uspevao, tako je počelo da nestaje i poštovanje prema bračnom drugu. Zatim je nestajala i ljubav.
Pošto je brak osnovni temelj samog društva, on je i predmet moje posebne pažnje. Ubrzo posle venčanja bračne parove počnem da uveravam kako više nije potrebno da drže do sebe onako kako su držali pre braka. Kako nema potrebe da budu nasmejani kao pre, da budu ljubazni, uredni, čisti, mirisni, obazrivi, pažljivi, nesebični... Na taj način veoma brzo nestaju i povodi zbog kojih je ljubav i nastala. Ženama govorim da odmah ošišaju dugu kosu, da se zapuste, da nekontrolisano uživaju u hrani, da više ne moraju da paze na svoj izgled ― da je sve to normalno. Muškarcima govorim kako više ne moraju toliko često da se peru, da pažljivo slušaju svaku njenu reč, da pokazuju ljubav i pažnju prema njoj kao pre, da ni oni više ne moraju da paze kako izgledaju, i da nema potrebe da budu toliko ljubazni, blagi, pažljivi... Tako ispadne da sva ona dobrota i ljupkost pre braka nije bilo ništa drugo do licemerno pretvaranje. To je postalo toliko uobičajeno da se sada smatra potpuno normalnim da ovakve osobine u braku postepeno nestaju.
Vremenom sam postavio veoma jake predrasude vezane za brak. Na primer: predrasudu da je muškarac pred Stvoriteljem važniji od žene. Poremetivši tako ravnotežu koju je Stvoritelj zamislio, veoma mi je lako da unesem nesklad i razdor u brak. Zbog osećaja njihove superiornosti učinio sam da muškarci jednostavno ne vide sav trud i rad koji ulaže jedna žena. Tako, gotovo da ne postoji muškarac koji razmišlja o tome koji je put morala da prođe prljava košulja kako bi on mogao da je nosi, ili koliko truda je trebalo da se uloži kako bi on nešto kvalitetno pojeo iz čistog tanjira. Vremenom, žena počinje da se oseća prezrenom i nedovoljno poštovanom, dok muškarac zbog svih tih predrasuda ne može ništa drugo nego da štiti svoj ponos i tako, malo po malo, uspevam od braka da napravim razdor i da podstaknem svađe ― koje su u jednom braku sada već uobičajene.
U stvari, moj posao je prilično jednostavan. Treba samo da sprečim da se ostvare dva važna preduslova za srećan brak. Ženino poštovanje muškarca i posvećivanje brige i pažnje ženi. Jednostavno počnem sa muškarcima. Moj posao kod njih se ne svodi samo na utiskivanje različitih misli, već i sprečavanje da važne misli dođu do njih. Zbog svega toga sve mu postaje važnije nego da bude ljubazan i pažljiv prema svojoj ženi. A to je njoj, u stvari, najvažnije. Pošto se ona oseća zapostavljenom, a on se ne oseća ni najmanje krivim zbog toga, veoma brzo nestaje i njeno poštovanje prema njemu. I temelji su postavljeni...
Kada zbog svega toga ljubav isčezne, takvi supružnici samo potvrđuju i utvrđuju predrasudu kojoj sam ja začetnik. Predrasudu da ljubav vremenom bledi. U stvari, JA vremenom uspem da je ugasim ako su supružnici dovoljno daleko od Stvoritelja i životnih načela otkrivenim u Njegovoj reči.
Njih zatim, u ovakvom stanju, navodim da snižavaju pragove tolerancije dopustive u jednom braku. Muškarce veoma pažljivo navodim da pomeraju granicu strpljenja i tolerancije svojih žena kada je u pitanju njihov odnos prema drugim ženama. Pre svega postignem to da žene tolerišu, naizgled, bezopasne komentare o izgledu drugih žena, zatim muškarce podstičem da tu granicu stalno pomeraju dok ih ne navedem na preljubu.
Zbog toga što zapostavljaju jedno drugo, govorim im kako je zbog toga opravdano da ono što ne mogu da ostvare u braku, traže na drugom mestu.
Kada OVO postignem, nije mi problem dalje da manipulišem takvim brakom. Zavisno od procene šta bi za čoveka bila veća nesreća, ili ih ostavljam da žive zajedno bez ljubavi do smrti, stalno se svađajući i čineći brak jedno drugom teretom, ili ih navedem na razvod.
Samo o ovoj temi bih mogao da napišem posebnu knjigu kao bih ti pokazao koliko je brak danas postao zakon koji sam JA izopačio. Kada bi se malo osvrnuo oko sebe, shvatio bi da sam na ovom području postigao veliku pobedu nad Stvoriteljem. Brak sam zavio u tolike negativne predrasude da on prestaje da bude poželjan. Ako tome još dodam i razvijanje sebičnosti, bezobzirnosti i nepopustljivosti, shvatićeš zašto je u ovo vreme toliko muškaraca i žena koji su sami, koji nisu ušli u bračnu zajednicu. Isto tako ćeš da dobiješ odgovor zašto je toliko brakova koji se raspadaju i koji su se već raspali.
I, šta ti se čini? Da li sam uspeo u nameri da uništim zajednicu braka? Pogledaj samo svetsku statistiku. Jesi li i ti podlegao? Jesam li i tebe naveo da živiš onako kako sam zamislio? Jesi li se i ti pronašao u ovome? Naravno da jesi!
I šta možeš da preduzmeš u vezi sa tim? Ništa! Pobrinuo sam se da sve one plemenite osobine, koje tvoj brak mogu da učine izvorom uživanja i sreće, onako kako je to Stvoritelj za tebe zamislio, budu smatrane slabostima i ponižavajućim. Zbog toga ti nećeš NIŠTA da preduzmeš. Ostaćeš u svom lošem braku sebičan kakav si i bio, nemoralan kakav si i bio. Samo što ćeš od sada da imaš gorku spoznaju da sam te JA do toga doveo.
Ali ne samo što sam uspeo da uništim sam brak i da ga učinim predmetom šala i pogrda, sinonimom nečega ružnog i nepotrebnog, već sam uspeo i to da brak, koji je Stvoritelj sa toliko ljubavi posvetio čoveku, ponizim do te mere da ga legalno učinim zajednicom pripadnika istog pola.

HOMOSEKSUALNOST:
Navođenje čoveka da počini ubistvo predstavlja i za mene određeni problem. Stvoritelj nikada nije dozvolio da ja u potpunosti izbrišem osnovna moralna načela. Ubistvo je, sa obzirom na to, u svim civilizacijama i u svim vremenima bilo smatrano pogrešnim. Mada su postojale okolnosti koje su ga opravdavale, kao što su ratovi, ubistvo je oduvek bilo kršenje zakona. Krađa, takođe. Preljubu većina zakona ne može da zabrani, ali i ona je oduvek obojena kao nešto negativno jer je jedna strana bila prevarena i ponižena, pa je na taj način izazivano puno patnje. Sa obzirom na to, morao sam da osmislim nešto što neće da krši ni jedan jedini zakon, što neće da učini da bilo ko bude prevaren i da pati, što će obe strane da žele, a što će Stvoritelju da bude doslovno ― odvratno.
Od samih početaka, ljude sam uspeo da navedem na to da ispunjenje svojih požuda nalaze u polnim odnosima sa istim polom. Homoseksualnost sam uspeo, kao najsramotniji oblik polne zajednice, da održim do danas. Novije vreme mi je posebno omogućilo da tu pojavu globalizujem. Stvaram sve veći pritisak da takav oblik ponašanja bude prihvaćen kao i svaki drugi, da takvi ljudi ne budu posebno obeležavani u društvu, da to postane normalno.
Moj konačni uspeh je na samom pomolu. Kako u nereligijskim krugovima, tako i u religijskim. Dok se kod nereligioznih ljudi služim veoma humanim opravdanjem koje garantuje svakom čoveku slobodu, kod religioznih ljudi stvaram pogrešnu sliku o Bogu koji sve prašta i prima ka Sebi sve grešnike. To, naravno, nije pogrešno, ali veoma dobro se trudim da ljudi pogrešno shvate tu Stvoriteljevu ljubav i toleranciju i da tako ostanu u uverenju da i posle dolaska Stvoritelju ništa kod sebe ne treba da menjaju, već da ih taj isti Stvoritelj i dalje voli i toleriše im šta god da su učinili.
Zato ćeš danas krajnje nemoralne muškarce i žene da čuješ kako govore da su i oni verni Stvoritelju. Homoseksualac ― veran Stvoritelju. Žena koja se slika gola u časopisima ― verna Stvoritelju. Porno glumica ― verna Stvoritelju. Svingeri ― vernici... Svi idu u crkvu. Uživam da nanosim Stvoritelju ovakvu sramotu.
Najveća glupost koju sam postigao jeste ta što sam uverio i same homoseksualce da se pozivaju na Bibliju. Pozivaju se na Stvoriteljevu ljubav prema čoveku i na ljudsku ljubav prema bližnjem kako bi i sebe i druge uverili da je njihova perverzija utemeljena na Stvoriteljevoj ljubavi i na hrišćanskim načelima. Ali ne znaju ono što JA znam. Dok god oni čine takvu gadost, Stvoritelj nema na osnovu čega da ih primi ka Sebi, jer je to u suštinskoj suprotnosti prema onome što je On za ljudsku vrstu, kada je polnost u pitanju, namenio.
Zemlje, jedna za drugom, počinju da legalizuju homoseksualne brakove. Ljudi to podupiru. U stvari, oni samo misle da ih podupiru, dok je istina ta da oni, u stvari, ne žele da budu proglašeni zaostalim i netolerantnim time što će da ih osude. Vidiš li šta će čovek sve da bude u stanju da proglasi normalnim samo da ne bude osuđen od društva? Mnogi danas govore da su homoseksualci u redu, da su i oni ljudi, da i oni imaju pravo izbora ― a u stvari im u opšte nije stalo do njih kao ljudi. Kakav je TVOJ stav o tome? Znamo oboje. Onakav kakvim sam ga JA izgradio. Kako? Nastavi da čitaš.

TELEVIZIJA:
Pre pojave televizije, globalizovanje nekog greha, utvrđivanje nekog novog merila ili uticanje na ljudsku savest bilo je prilično sporo i zahtevalo je od mene i mojih saradnika veoma velike napore. Pojavom televizije naš posao je olakšan do krajnjih granica. Slika govori više od hiljadu reči. I dok smo se pre služili govorima putem misli kako bismo ostvarili sliku onoga što želimo da ljudi čine, sada tu sliku ljudi vide direktno.
Potrebno je samo da najveće napore uložim prilikom stvaranja određenih televizijskih programa. Pošto savršeno poznajem ljudsku psihu, kao i ljudsku fiziologiju, nije mi teško da osmislim način da ljudi prihvate ono što JA želim.
Govoreći o homoseksualnosti, primetićeš da sam na veoma suptilne načine uspeo da ostvarim da nešto tako protivprirodno može da se predstavi kao normalno i prihvatljivo. Propaganda! Tako bi vi to nazvali. Skrećući pažnju na jedno, ostvarujem nešto drugo. Ako želim da homoseksualnost postane prihvatljiva, potrebno je samo pažljivo da je umotam, na primer, u dobro osmišljenu humorističku seriju. Smejaćeš se šalama dok ću homoseksualce kroz pažljivo odabrane glumce da prikažem veoma simpatičnim. I šta se dešava? Tvoj stav o njima se menja. Ili ću, na primer, u veoma ozbiljnom filmu veoma ozbiljnog glumca ili glumicu, koji će da glume homoseksualca, da učinim velikim pozitivcem ― i tako polako, ali sigurno, ja tvoj stav o tome nepovratno menjam.
Osmišljavam veoma dobre i veoma poučne serije za mlade. Posebno vodim računa da se daju pouke o lošim posledicama koje nosi krađa, ogovaranje, alkohol, droga, da bi serija posedovala što više autoriteta. Ali blud i preljubu kroz te simpatične i “odgovorne” glumce ostavljam prisutnima i neosuđenima da bih uticao na tvoj stav o tome. Pomoću takvih serija i filmova JA postavljam merila. Zbog toga je danas normalno imati puno partnera, zbog toga je danas normalno biti homoseksualac, zbog toga je danas normalno sve ono što JA želim da bude normalno.
Poseban cilj mi je da učinim normalnim sve ono što se suprotstavlja Stvoriteljevim merilima. Shvatio si već. To činim zbog toga da bih tvoj mogući povratak Njemu bio što teži i da bi tvoja odluka bila što jače osuđena i ismejana.
Najjači medijum pomoću kojeg ću da pokorim CELU Zemlju jeste upravo televizija. Niko njenom uticaju ne može da pobegne. Posredstvom nje sada najbrže izgrađujem savest u svakom području tvog života. Ni ne shvataš još koliko si zapleten u MOJU mrežu.
Ali obećao sam ti. Oslobodiću te na trenutak. To će da bude onda kada budeš saznao skoro sve o meni. Imaćeš prilike da odlučiš šta ćeš da učiniš ― da odeš ka Stvoritelju ili da se vratiš nazad u moju mrežu.
Hoćeš li da ti kažem šta ćeš da učiniš?

PORNOGRAFIJA:
Sodoma i Gomora su senka onoga što se po pitanju nemorala događa danas. Zar su se Stvoriteljeva merila promenila kada On ne kažnjava one koji to čine? Naravno da nisu. Pošto je kraj veoma blizu, konačnu osudu i kaznu je ostavio za kraj.
Zahvaljujući televiziji, danas je lako da se postigne to da čovek bude nemoralan jer sam nemoralnost uspeo da pokažem kao nešto potpuno normalno pošto to čini najveći broj ljudi. Ipak, želim da ljudi budu poniženi do krajnjih granica, želim da padnu ispod granica ljudskosti. Osmislio sam da se nemoral najgore vrste komercijalizuje, da se od toga napravi čitava industrija. Služim se najuticajnijim medijima: televizijom i novinama. U novije vreme i internetom. To je najjednostavniji način da doprem u svaki ljudski dom. Pa čak i u hrišćanski. Iskorišćavajući ljudsku potrebu da se poistovećuju sa ljudima koji ih nadahnjuju, ma o čemu se radilo, pornografijom uspevam da postignem mnoštvo toga. Gledajući samu pornografiju navodim ljude na preljubu. Na moju sreću, Stvoritelju je i samo razmišljanje o požudi i preljubi jednako odvratno i On to klasifikuje baš kao i fizičku preljubu. Dakle, ljude na ovaj način sigurno odvajam od Stvoriteljeve zaštite.
Uspeo sam da uverim ljude da pornografija može da im pomogne u braku. Jadnici, misle da se brak svodi samo na polni odnos i da će, ako se slažu u tome, isto tako da se slažu i u svemu ostalom. Pošto lično osmišljavam scene kojima nadahnjujem ljude da prave pornografiju, trudim se da one budu što više ponižavajuće za ljude. Gledajući to, ljudi se nadahnjuju da rade isto. Moj uspeh je zagarantovan bilo time da uspem da ih navedem da se ponižavaju na taj način ili da ne uspem do kraja u tome. Ako uspem, ljudi time, ne znajući, odlaze daleko od Stvoritelja i dolaze pod moju vlast. Mogu doživotno da ih učinim mojim robovima. Njihov glavni cilj će da bude SAMO zadovoljenje požude na najrazličitije načine koje im nametnem. Sa druge strane, ako ne uspem da ih ponižavam time što će da oponašaju perverzije iz filma, rasplamsavam uverenje kako su oni u braku zakinuti, kako bi sa nekim drugim imali veću slobodu, kako su svi drugi partneri osim njegovog bolji, kako su on ili ona nesrećni u životu, pa tako rasplamsavam nezadovoljstvo u braku, što mi otvara put da uvedem nesklad, razdor i sve ostalo što iz toga proizlazi.
Naravno, pornografijom ne unosim zlo samo u brak. Ljude koji ne mogu da ostvare požudne ciljeve, koje sam im nametnuo, katkada mogu da upotrebim da do tih ostvarenja dođu i silom. Pa čak i po cenu ubistva. Požuda je jedan od veoma snažnih okova kojima ljude držim vezane uz mene.
Filmovi, časopisi i ostali sadržaji ovakvog tipa su najbolji način da granice zadovoljenja ljudske požude budu pomerane sve dalje i dalje. Sve dublje i dublje.
Evo, da bi video koliko sam te ponizio, napisaću jednu rečenicu koju ti, ni uz sve rečnike ovoga sveta, ne možeš da odgonetneš niti da razumeš:
»Polni odnos kao vrhunac iskrene ljubavi...«
Vidiš? Nemaš pojma šta je to! Naravno, ti razumeš svaku reč, kao što razumeš i reči »operacija slepog creva« ili »pisanje kompjuterskog programa«, ali ti to, u OVOM trenutku, nikako ne možeš da učiniš.
Da bi nešto tako moglo da te zadovolji kada je tvoj um iskvaren svim onim što si video: grupnim polnim odnosom, nasiljem prilikom odnosa, protivprirodnim odnosom, uniformama, vezivanjem, bičevanjem, robovima, odnosom pripadnika istog pola, odnosom sa životinjama, i još stotine ostalih perverzija kojima sada težiš jer te one normalne stvari ostavljaju ravnodušnim?
Ovim sam postigao da se polni čin u potpunosti razdvoji od ljubavi. Ljudi počinju da nazivaju ljubavlju ono na šta ih ja navodim. Uživanje u zadovoljenju svojih najnižih pobuda. “Vođenje ljubavi...”
Kao što vidiš, ono što je Stvoritelj dao ljudima kao jednu od najvećih prednosti – da učestvuju sa Njim u stvaranju novog života – ja sam uspeo da okrenem tako da taj čin čoveka odvede u propast.
Ova moja tvorevina – nemoral – u potpunosti je razvijena mojom genijalnošću da niko ne bi mogao da se nađe izvan njenog domašaja. Bilo da se radi o preljubi, činu koji razdire porodicu, koji nanosi bol, patnju i sramotu samoj porodici, ili se radi o bludničenju ljudi koji nisu u braku ili vezi, svi ste moji robovi. I svi ste zbog toga jednako daleko od Stvoriteljevog domašaja.
Dovodeći čoveka u ovakvo stanje nemorala u mogućnosti sam, osim što ga duhovno unazađujem, čak i da ga telesno uništim. Čime? Pa, bolestima, naravno. Hajde, reci mi kada si čuo da je neko, od onih koji su bili verni Stvoriteljevim moralnim zakonima, ikada oboleo od sifilisa? Gonoreje? Side?
Mada mi je Stvoritelj zabranio da ljude uništim direktno i lično, ja uspevam to isto i indirektno. I to na način koji mi pričinjava još veće zadovoljstvo navedem čoveka da sam izabere sopstvenu patnju, bolest i uništenje. Reci, zar nisam to savršeno osmislio?
Da, možda bi i mogao da se diviš mom savršenstvu kada ne bi shvatao da si i ti deo toga. Da si i ti jadnik koji je duboko upleten u moju mrežu.
Shvatio si do sada da je stanje u kome se nalaziš, kada su u pitanju loš i isprazan brak, nedostatak iskrene ljubavi, uzvišeni ego, požuda, perverzije i tvoja opšta moralna iskvarenost, moja zasluga. Zasluge pripadaju meni, ali odgovornost pred Stvoriteljem leži na tebi. Imao si izbor, ali si odabrao ono što sam ti JA ponudio. Uz sve predrasude koje sam postavio o tome šta je dobro, šta je lepo, šta predstavlja zadovoljstvo, ti si to prihvatio baš onako kako sam želeo.
Ali nije polni nemoral jedino područje gde sam te zaveo. Imam ja za tebe još iznenađenja.

NASILJE:
Od samih početaka ljudskog postojanja ja sam bio taj koji je ljude navodio na nasilja najrazličitijih vrsta.
Počevši od Kaina, u koga je ušao jedan od mojih podanika, Belijal, pa sve do danas, čoveka sam nadahnjivao da svaki svoj stres, svaku svoju težnju, kao i svaku vrstu gneva ispoljava kroz nasilje. Ovo ti se sada čini gotovo logičnim, ali moj uspeh u nametanju nasilja se proteže i na područje radosti i sreće. Ja sam čoveka uspeo da nadahnem da čak i takve osećaje ispoljava kroz nasilje.
Dovođenje sveta u stanje tolike bezobzirnosti da mu ljudski život i dobrobit bližnjeg ne vredi bukvalno ništa bio je prilično dug proces jer ja ne želim da takav stav ima samo mali broj ljudi. Ja želim da SVI budu takvi. Čak i TI. I uspeo sam. Misliš da nisam? Likuješ jer misliš da si pobegao ovoj zamci? NIKO meni ne može da pobegne!

Sećaš li se televizije? Njome ne širim kao prihvatljiv samo polni nemoral. Njome činim prihvatljivim i nasilje. Nasilje ne može da bude prihvatljivo? To misliš? Jadniče. Kada si zadnji put promenio program na televizoru jer nisi mogao da gledaš da neko nekoga tuče, siluje, muči, ubija? Ja ću da ti kažem: NIKADA! A kada si promenio program sa putopisa ili dokumentarnog programa da bi gledao neki kriminalistički film? Ili horor? Nasilje? Vidiš, to je ono što često činiš. To je ono što ti je odista zanimljivo. I ti ćeš onda da mi kažeš da nasilje nije prihvatljivo? Takve stvari sve manje počinju da ti smetaju. Predaleko si od Stvoritelja i premalo se služiš svojim umom da bi mogao da prozreš moje veoma pažljive i najdetaljnije osmišljene zamke kojima oblikujem “tvoj” stav. U glavnom, putem televizije gotovo da i nije problem da nametnem čak i takvu krajnost kao što je nasilje. Bitno je, opet, da glumac bude simpatičan, da bude pozitivan, pa da te dovedem do toga da ti lično želiš da on bude nasilan i ubica ako se za tim, u filmu, ukaže potreba. Da li si zamerio tom pozitivnom liku koji je u filmu ubio nečijeg sina? Nečijeg oca? Nečijeg brata? Nekoga ko je imao porodicu koja ga je volela ma kakav on bio? Naravno da nisi. Nisi o tome ni razmišljao. Kao što nećeš da razmišljaš o tome ni kada ti dođeš u takvu priliku. Na primer: rat ili sukob sa nekim poznatim ili nepoznatim. Sa nekim ko će da ti nanese kakvu nepravdu...
Nasilje sam u poslednje vreme učinio ljudskom svakodnevicom upravo putem televizije, ali i preko Interneta. Ono je uvek prisutna mogućnost za rešavanje problema. Baš kako sam i zamislio.
Ono na šta sam posebno usmerio svoje napore jeste da sklonost prema nasilju u ljudskoj vrsti razvijem od najranijeg doba. Možda ne obraćaš dovoljno pažnje na ono što sam danas pripremio za decu. Na crtane filmove i na kompjuterske igre. Na moja ostvarenja u ovom području sam posebno ponosan. Bilo je pokušaja ljudi da skrenu pažnju na nasilje još u starijim crtanim filmovima, kao što su Tom i Džeri, ali je sve to ostalo na zapažanju nekolicine. Danas sam uspeo da prikujem decu uz najbrutalnije i najokrutnije crtane filmove kao što su Pokemoni i Digimoni. Deca su počela da uživaju u nasilju. Počela su da se poistovećuju sa likovima u crtanim filmovima...
Pomoću kompjuterskih igrica sam omogućio da lično deca budu oni koji će da ubijaju i da uništavaju na stotine različitih bića, a posebno ljude koji su označeni kao neprijatelji. Šta misliš, kako danas jedan mladi vojni pilot ili onaj koji upravlja pravom i razornom navodećom raketom doživljava ljude koje vidi na svom monitoru? Misliš li da razmišlja o strahovitoj patnji i bolu koji će da nanese tim ljudima dole? Da razmišlja o sakaćenju granatama, ubijanju nečijih voljenih... Naravno da NE! On to doživljava kao kompjutersku igru. Moja lukavost je ovde došla do najvišeg izražaja. Kada u filmu neko nekoga navodno ubije, gotovo da nema sahrane, gotovo da se ne prikazuje da neko žali za tom osobom. Nema prikazivanja uništenih života porodice ubijenog. U kompjuterskim igrama toga nema uopšte. Uskoro će cela generacija koja dolazi da postane upravo tako nemilosrdna. Vaspitani nasiljem kao jedinim odgovorom na rešavanje problema, šta misliš, kakvi će oni da budu političari, ljudi koji će da vode neku zemlju, grad, firmu, porodicu...?
Moj plan se savršeno ispunjava. Dok roditelje toliko zaokupljam težnjom i željom za bogatstvom, dok ih zaokupljam da postignu standarde koje im namećem kroz društvo i televiziju, u isto vreme ih podstičem da, umesto da svojoj deci posvećuju vreme za vaspitanje i zajedništvo, za ljubav i traženje istinskih vrednosti u životu, svoju decu prepuštaju MENI da ih JA odgajam. Televizijom, Internetom i kompjuterskim igrama.
Kao što vidiš, kroz pažljivo osmišljene filmove, serije i kompjuterske igre, postigao sam da su ljudi sada u stanju da čine isto ono što se čini i na ekranima. I da se tuku. I da siluju. I da muče. I da ubijaju – samo ako im se pruži odgovarajuća prilika. Misliš da ti to nisi u stanju? Nisi? Mnogi su tako mislili o sebi. Dok im se nije ukazala prilika. Moram li da ti .kažem da su imali pogrešno mišljenje o sebi?
Nemoral svih vrsta... Moj cilj je postignut. Moja savršena mreža, koja te drži na sigurnoj udaljenosti od jedine Sile koja može od mene da te oslobodi, raširena je. Tvoja večna propast je zagarantovana.
Ali nije ovde kraj tvoje najstrašnije noćne more...
U stvari, ona tek počinje.

POGLAVLJE 32: Zdravlje.
Teško mi je da kažem da li sam više ponosan na svoja postignuća u upropašćavanju čoveka na području morala ili na području zdravlja. Kada bi samo znao kako je izgledao prvi stvoreni čovek... Kada bi bar video kako su izgledali prepotopski ljudi... onda bi tek u potpunosti mogao da vidiš koliki sam uspeh postigao time što sam čoveku nametnuo moralna pravila, životne navike i ishranu suprotnu onoj koju je Stvoritelj savetovao kako bi zadovoljio istinske ljudske potrebe.
Pokušaću bar delimično da ti približim kako bi čovek danas izgledao da se pridržavao Stvoriteljevih saveta. Zamisli vrhunskog gimnastičara. Njegovu okretnost i spretnost. Zamisli vrhunskog atletičara. Njegovu brzinu i izdržljivost. Zamisli čoveka savršenih razmera. Potpuno simetričnog. Zatim, zamisli čoveka sa inteligencijom IQ 1000 (danas se nadprosečnim smatra već onaj koji ima IQ veći od 110). Zamisli čoveka koji jasno vidi sitne detalje na udaljenosti od jednog kilometra. Koji čuje visoke frekvencije kao što je šišmiš, niske frekvencije kao što je slon. Zamisli čoveka koji je savršenog zdravlja. Zamisli onda vrhunskog pevača. Pa vrhunskog muzičara. Pa vrhunskog umetnika... Sve to sada spoji u jedno. Zamisli sada tog čoveka visokog četiri metra. I, na kraju, zamisli jedno takvo biće ispunjeno nežnom ljubavlju i samilošću, požrtvovanošću i nevinošću, čednošću i obazrivošću, beskompromisnom dobrotom i poštenjem... odano Stvoritelju.
Da li ti ovo zvuči kao fantastika? Neverovatno? Kao apsolutna glupost? Sada ti je dosta ove knjige? Vidiš, što je tvoje neverovanje i zgražavanje nad ovim veće, to mi više ukazuješ priznanje za rezultate koje sam postigao. Odista sam se trudio, tokom skoro šest hiljada godina, da od ovog veličanstvenog bića, kojeg sam ti upravo opisao, učinim ono što si ti sada. Čovek kojeg sam pokušao da ti opišem je čak bleda slika onoga što je Stvoritelj odista stvorio, ali tvoj ograničeni rečnik mi baš i ne dozvoljava da opišem sve pojedinosti.
Pogledaj se samo kako izgledaš. Da li ti postaje jasno zašto sam danas u stanju da razvijem teoriju da je čovek, grubo rečeno, postao od majmuna? Kada bi mi Stvoritelj ostavio još nekoliko hiljada godina, prelazni oblik od majmuna do čoveka, koji danas nedostaje da bi se dokazala teorija evolucije, bio bi živ. Da ljudsku vrstu nisam toliko upropastio, nikada ne bih mogao da uvedem takvu teoriju.
Sada, zahvaljujući tvom izgledu ― mogu.
Da, uzrok tvom jadnom izgledu sam JA. Takav si jer si prihvatio ono što sam ti JA nametnuo. Ponižavajući te moralno, otupivši ti osećaj za ispravno, nije mi bilo teško da te ponizim na bilo koji drugi način.
Razmatrajući način na koji je stvoren ljudski organizam, proučavajući same potrebe ljudskog organizma, godinama sam eksperimentisao da bih mogao da vidim kako mogu da utičem na čoveka. Uskraćujući mu jednu po jednu vitalnu potrebu, čovek je postao to što si ti danas ― fizički i psihički nesposobno biće, nezgrapnog i neprivlačnog izgleda, umanjenog morala. Nadao sam se da će ljudska vrsta da bude toliko odvratna da će Stvoritelj konačno da je odbaci zbog toga. Ali ne. On čak dolazi da umre kako bi otkupio nešto tako ružno, bezlično i nemoralno kao što je čovek SADA.
Pitaš se kako sam postigao takvo čovekovo stanje? Sada ćeš saznati detalje. Detalje koji su deo i tvoje svakodnevice. Detalje za koje ni ne slutiš da su veoma pažljivo birano oruđe da te upropasti.

Ako malo obratiš pažnju na biblijski izveštaj Stvaranja videćeš da je Stvoritelj u početku stvarao uslove i okolinu, koje je zatim ispunio telima i bićima koja savršeno odgovaraju tim uslovima i okolini.
Čovek je stvoren u potpunom skladu sa takvim okruženjem. Ono je osiguravalo sve što mu je bilo potrebno za život i za održavanje svih vitalnih funkcija njegovog organizma. Na moju sreću, veoma kratka, ali neizmerno važna uputstva koje je Stvoritelj tada dao, kada je u pitanju ishrana, nije bilo teško da sakrijem od čoveka. I ne samo to, kasnije sam čitav izveštaj o Stvaranju uspeo da proglasim ljudskom izmišljotinom.
Voće, orašasti plodovi, žitarice i povrće. To je bila jedina i potpuna ljudska ishrana. Ali ovo nije bilo dovoljno da bi čovek živeo večno. Zbog toga mu je Stvoritelj postavio Drvo života. Njegovi plodovi su kao dopuna čovekovoj redovnoj ishrani omogućavali da su ljudske ćelije mogle savršeno da se obnavljaju i sprečavali su i najmanji oblik bilo kakvog propadanja.
Odvojivši čoveka od Drveta života, nastupilo je veoma neprimetno propadanje, pa se čovekov vek smanjio na nešto manje od jadnih hiljadu godina.
Pre potopa nisam ni pomislio da bi ljudska ishrana mogla da ima neki uticaj na ljude, pošto je sve što je bilo stvoreno – bilo savršeno stvoreno – i bilo je u savršenim klimatskim uslovima. Tada sam se zadovoljavao da ljudsku vrstu upropašćavam na području morala, što je, kao što primećuješ, uz zanemarive izuzetke, bilo u potpunosti delotvorno.
Posle potopa sam primetio da pojedine biljne vrste, do tada veoma važne za ljudsku ishranu, nisu uspele da se obnove. Čuo sam kako Stvoritelj čiste životinje, koje su do tada imale taj naziv jer su mogle da se prinose na žrtvu, uključuje u deo čovekove ishrane. Osim toga, čuo sam i kako unosi nešto čega do tada nije bilo između životinja i čoveka. Strah! Životinje su počele da se plaše čoveka.
Video sam da nešto nije u redu čim su ljudi počeli naglo da stare. Životni vek se brzo smanjivao. Počeo sam da istražujem zbog kojih razloga se to događa. Pre svega sam mislio da je Stvoritelj namerno odredio da se ljudski vek skrati, ali sam otkrio da je jedan od uzroka tome novi način ishrane. Zbog novih klimatskih uslova sve se promenilo. Primetio sam da je Stvoritelj zbog toga stvorio nešto nevidljivo čovekovom oku kako bi održao ravnotežu u prirodi i održao je i u novonastalim uslovima i dalje prikladnom za život. Bile su to razne bakterije i ostali mikrosvet. Sve sam to veoma brzo posle uspeo da zloupotrebim. Počevši od kvarenja prirodnih sokova, kako bih dobio alkohol, pa do širenja različitih bolesti.
Pošto sam ponovo počinjao moralno da upropašćavam čoveka, želeći da ga izložim još većoj patnji, počeo sam snažno da osmišljavam načine kojima bih mu skratio život i učinio ga što bolesnijim. Tako sam počeo da nadahnjujem ljude da jedu i piju ono što im pre toga nikada nije ni palo na um da bi moglo da bude hrana i piće. Snažno sam počeo da se bavim proučavanjem ljudskog metabolizma, potrebama ljudskog organizma, reakcijama na nedostatak određenih materija, proučavao sam biljni svet i pronašao sam mnoštvo, za ljudsku ishranu, korisnih i važnih biljaka, ali i mnoštvo onih koje su čoveku štetile ― što je i bio moj cilj. Ono što sam želeo bilo je da pronađem biljke i životinje čija bi upotreba u čoveku izazivala osećaj zadovoljstva, dok bi ga, u isto vreme, polako uništavala.
Tokom generacija sam uspeo da razvijem najubistvenije oružje za uništenje i propast ljudske vrste. Pokretač snažan skoro kao i požuda. Apetit!
Hrana je prestala da bude sredstvo za zadovoljenje potreba organizma za svim potrebnim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima. U stvari, ovo je većini ljudi, kada je u pitanju hrana, zadnje o čemu razmišljaju. Hrana je postala jedan od najvećih oblika telesnog zadovoljstva. Tebi je sada, dok se hraniš, važno samo dvoje. Da ukloniš osećaj gladi i da, pri tome, uživaš. To što tvoj organizam žudi za onim pravim sastojcima koji mu omogućavaju da pravilno funkcioniše, da se razvija, da održava zdravo stanje, da se bori protiv uzročnika bolesti, tebe apsolutno nije briga, niti razmišljaš o tome. Zbog toga ćeš, kada si gladan, bez razmišljanja da pojedeš kesicu čipsa. Zadovoljio si osećaj gladi, zadovoljio si apetit, a organizmu nisi dao apsolutno ništa korisno. U stvari, dao si mu mnogo toga što mu i te kako šteti. Masti, otrove, so...
Upravo je to moj cilj. Zašto? Jesi li čuo za mutacije? Moram sada malo da pojednostavim biohemiju: mutacije su degenerativne promene. Mnoge od njih su nasledne. Još ne razumeš? Svim tim smećem i đubretom koje sam ti nametnuo da jedeš i piješ, postižem da se tvoje telo razara na mikronivou. Na taj način dolazi do mutacije koje, pošto su uvek degenerativne i često nasledne, kroz generacije dovode do toga da ljudska vrsta danas izgleda ovako. Sve te bolesti, sve te telesne nenormalnosti, sve je to posledica moje hiljadugodišnje upornosti u nametanju životnih stilova koji te upropašćavaju. Još mi ne veruješ?
Evo ti jedan primer:
Životinje me ne zanimaju u tolikoj meri da bih se oko njih toliko trudio. Pogledaj, na primer, jelene. Ili tigrove. Ili bilo koju drugu životinjsku vrstu. Kada si kod njih video životinju koja bitno odudara od proseka? Nema debelih životinja. U odnosu na čoveka, one skoro da nisu bolesne. Sve jedinke unutar vrste su tačno onakve kakve su trebale da budu. Po svim razmerama. A zašto? Zbog toga što se nisam trudio da ih teram da jedu i da piju ono što je za njih neprirodno. Kada si video jelena da jede meso? Ili tigra da trči tamo gde je požar da bi uživao u dimu? Sada pogledaj životinje koje je čovek pripitomio da bi živele sa njim i da bi mu koristile? Čovek, kome sam ja nametnuo ishranu, sada nameće takvu neprirodnu ishranu životinjama. Rezultat? Gojaznost, smanjeni imunitet, kraći životni vek, degeneracije, bolesti... baš kao i kod čoveka.
Videći kolika može da bude čovekova želja za uživanjem u hrani, uspeo sam da ga nadahnem da izmišlja najrazličitije i najkomplikovanije vrste pića i hrane. Svi ti specijaliteti su usmereni samo na jedno. Na uživanje. A zdravlje? Pa, ko još misli na zdravlje? Dobro se osećati i biti zdrav nije za čoveka ništa posebno. Njegov cilj je da uživa. Ja sam mu to omogućio. Naravno, na njegovu sopstvenu propast. Na TVOJU sopstvenu propast.
Jadniče... kada bi samo znao da ti je Stvoritelj omogućio da čak i na ovoj uništenoj planeti možeš kvalitetno da živiš. Oko tebe rastu na hiljade, naizgled, običnih biljaka koje su u stanju da odgovore na SVE potrebe tvog organizma. Ali ti misliš da one neće moći da ti pruže toliko uživanje i zbog toga te ne interesuju. Ti želiš da uživaš u ukusu koji ti JA nudim ― nije važno od čega on potiče.

ISHRANA:
Često su najbolja rešenja ona najjednostavnija. Zamisli motor jednog automobila. Uz pravilno održavanje on je u stanju da napravi nekoliko stotina hiljada kilometara.
Uz pravilno održavanje!
Stavi mu jestivo ulje umesto motornog ulja, umesto goriva ulij mu mešavinu goriva i vode, umesto antifriza stavi mu običnu vodu... Ne trebaš da budeš posebno pametan da bi shvatio posledice koje će na jednom takvom motoru da se dogode. Čak i ti to možeš da zaključiš. Vređa te ovo? Uskoro ćeš da shvatiš da je ovo bila i te kakva pohvala tvojoj inteligenciji kada vidiš na šta sam sve uspeo da te navedem kada je u pitanju pravilno održavanje tvog organizma.

MESO:
Posle potopa klima se dosta promenila. Polovi su se zaledili, središnji deo Zemlje je postao žarki pojas, dok su umereni pojasevi dobili nestalnu klimu. Bilo je potrebno određeno vreme da ponovo izrastu različite vrste biljaka. Iz tog razloga, Stvoritelj je dozvolio da čovek može da jede meso samo određenih životinja. Da se čovek pridržavao Stvoriteljevih uputstava i meso, odnosno namirnice životinjskog porekla koje je dozvolio da jedu, koristio samo kao minimalnu dopunu dotadašnjoj ishrani, čovekov životni vek bi bio neznatno kraći, pošto meso nosi i niz, za ljudski organizam, štetnih posledica koje u novonastalim uslovima nisu mogle da se izbegnu. Ali ja sam vrhunski stručnjak za preterivanje. Videći koliko meso može da bude štetno za čovekovo zdravlje, a, sa druge strane, koliko je ono ljudima ukusno, vremenom sam ga postavio za glavni obrok, dok je povrće i do danas ostalo tek kao prilog. Posebno sam nastojao da podstaknem upotrebu one vrste mesa koje je Stvoritelj, zbog čovekovog zdravlja, zabranio da se jedu. Svinjetinu, na primer. Pa zatim školjke. Rakove. Stvoritelj je veoma dobro znao zašto čovek ne bi trebalo da jede to meso, ali čovek nije. Njemu je bitna isplativost, mada šteti njegovom zdravlju, mada se hrani strvinarima i “čistačima”.
Govoreći o isplativosti i zdravlju, u novije vreme sam shvatio da ukus mesa, kao i njegova boja, može da se poboljša raznim hemijskim dodacima. Dakle, zbog isplativosti sam naveo ljude da životinju iskoriste gotovo u celini. Loš ukus nejedljivih delova životinje veoma jednostavno poprave raznim bojama i dodacima. Naravno, njima je bitnije da oni dobro zarade, nego kako će sva ta hemija da deluje na tvoj organizam. Sa obzirom na to, meni je u interesu da ti jedeš što više raznih mesnih prerađevina punih boja, konzervanasa, raznih soli i ostalih, tvome telu štetnih dodataka.
Ali i bez toga čovekova lakomost i želja za velikom zaradom omogućila mi je da meso danas učinim posebno nezdravim. Čoveka sam nadahnuo da počne da se bavi masovnim uzgojem životinja namenjenih isključivo ishrani. Naveo sam ga da na neprirodan način utiče na razmnožavanje tih životinja, da ih na neprirodan način hrani ― i to mesom. Istina, u obliku stočne hrane, ali IPAK mesom. Farme su, isto tako, moja zamisao. Živeći u takvim neprirodnim okolnostima, bez neophodnih životnih uslova, životinje su veoma sklone bolestima. Zbog toga su uzgajivači prinuđeni da hrani dodaju mnoštvo lekova. Osim toga, zbog što bržeg dobijanja na težini i što brže zarade, koriste se i raznim hormonima. Moram li posebno da ti napomenem da sve što pojedeš ima i te kakvog uticaja na tvoj organizam?
Vidiš, ni ne razmišljaš da je sve ovo što danas smatraš normalnom ishranom, u stvari, sredstvo kojim te JA namerno unesrećujem i kojim uzrokujem tvoju patnju. Prehrambene navike koje sam nametnuo postale su toliko jake, da većina neće ništa da menja čak ni kada zbog toga oboli. Pa ni onda kada saznaju šta je uzrok njihove bolesti. Pripisaće to nečemu drugom. Slučaju, na primer. Najveći broj ljudi svoje bolesno stanje će da pripiše starenju, normalnim prirodnim procesima, ali NIKAKO svojim životnim navikama.

SLATKIŠI:
Osim što je Stvoritelj snabdeo čoveka svim onim što mu je potrebno za život, On mu je omogućio da u tome i uživa. Videvši da je čovekova najdraža hrana voće, shvatio sam da je to zbog slatkog ukusa. Čovek voli slatko. Zašto mu i ja ne bih omogućio da jede slatko? I na taj način da ga polako i sigurno uništavam. Šta misliš, ko je izmislio današnji jelovnik? JA, naravno. Kada sam te naveo da za vreme onoga što zoveš “dobar ručak” već preopteretiš svoj organizam nepotrebnim i štetnim materijama, a uskratiš mu ono što mu je odista potrebno, nije mi ni na kraj pameti da se na tome zaustavim. Ja sam veoma temeljit.
Osmislio sam još jednu propast za tebe. Slatkiše. Zašto bi obrok završio pojevši nešto zdravo i slatko, kada sam ja za tebe osmislio mnogo ukusnije i nezdravije rešenje?
Kolače! Zvuči dobro, zar ne? A da li ti zvuči i ovo dobro? Zasićene masnoće, prerađeni šećer, hemija, prazne kalorije...
Ako, ipak, želiš da jedeš voće, nemam ništa protiv, ali ješćeš ga na MOJ način. Zašto bi jeo samo jagode? Bolje je ako ima šlaga ili pavlake, pa još i šećera... Zašto bi jeo male, ružne jabuke koje je verovatno načeo crv? Trebalo bi da kupuješ samo one velike, lepe, savršenog izgleda... koju crv ne bi ni pogledao. Moja sreća je što ne postoji mogućnost kućne hemijske analize takvih jabuka i ostalog voća.
Zašto bi pio običnu vodu? Bolje ti je da popiješ dobar gazirani sok. Može i voćni. Sa čak 20% udela voća. Obogaćenog vitaminima.
Ali tu ni blizu nije kraj.
Čokolade, bombone, sladoledi, pudinzi... mnoštvo nepcu ugodnih, a organizmu potpuno bezvrednih i štetnih materija. To je ono čime postižem da uz veliko zadovoljstvo pripremaš sebi bolnički krevet. Ali, ipak, posebno zadovoljstvo mi predstavlja kada prave i kvalitetne obroke za svoju decu zameniš upravo slatkišima i dozvoliš im da oni u tome nesmetano uživaju. I upravo onda kada im to za njihov razvoj najviše šteti. Mogao bih da govorim i o posledicama toga, ali ne želim da ti dam povoda da meni i svom detetu uskratiš veliku radost koju nam donose slatkiši.

GOJAZNOST:
Pogledaj malo ljude oko sebe. Ništa posebno? Jasno, na to si se navikao. Ovako kako čovek danas izgleda tebi je normalno. Zahvaljujući raznim predrasudama koje sam uveo u vezi sa tim, ovakav čovekov izgled i ovakvo čovekovo stanje zdravlja, kao i njegove sposobnosti, bolje rečeno ograničenosti, smatraju se normalnim. Koje predrasude? Predrasuda da je meso glavna hrana, predrasuda da je sramota baviti se sportom kada pređeš trideset godina, a potpuno neprihvatljivo ako imaš preko pedeset godina. Predrasuda da je normalno da se udebljaš kada se venčaš, predrasuda da je normalno da budeš bolesniji što si stariji, predrasuda da je debljina samo još jedan prihvatljiv izgled čoveka... Vidiš, sve su to predrasude, a ima ih još dosta. Predrasude koje sam JA, vremenom, uspeo da ustalim kod ljudi.
Poseban uspeh sam postigao kada je u pitanju upropašćavanje ljudskog organizma prekomernim uživanjem u hrani. Pošto su mi poznate sve štete koje mogu da nanesem čoveku ako ga učinim gojaznim, uporno se trudim da ga dovedem u to stanje.
Pošto znam da je Stvoritelj zabranio ljudima da jedu salo i mast, ja sam uspeo upravo taj deo životinja da učinim najpopularnijim, najisplativijim i najukusnijim. Posebno danas. Pogledaj samo sastav raznih salama i kobasica. Najveći deo čine upravo masti.
Masti se odmah skladište u tvom organizmu kao rezervni izvor energije, energije koja ti neće nikada trebati jer sam ti opet JA nametnuo takve životne navike da ti energija gotovo uopšte ne treba. Osim za žvakanje i ležanje.
Puneći tvoj organizam masnoćama, uništavam te veoma polako i mučno. Misliš da je tu samo reč o tome da tvoj izgled počinje da se menja? Samo o tome da postaješ tako smešno, ružno i nezgrapno građen? Moram da ti kažem da kako izgledaš spolja, tako otprilike stoje stvari i na mikronivou u tvom organizmu ― veoma loše i ružno. Opterećujem ti krvotok, srce. Što si deblji, to si manje sposoban da se krećeš, što za sobom povlači mnogo tegoba. Srce ti slabi, umesto da pumpa svom snagom, ono to nadoknađuje brzinom. Zbog toga si sve umorniji, sve manje si sposoban. Povećavam ti rizik od moždanog i srčanog udara zakrečujući ti krvne žile i puneći te holesterolom. Dovoljan je komadić slobodnog holesterola da ti začepi jednu jedinu krvnu žilicu i, eto, srčani ili moždani udar je tu. Debljinom ti uništavam kičmu, zglobove...
Zatim, zbog velike upotrebe šećera i masti, kao i skladištenja masnog tkiva, tvoj organizam postaje sve manje sposoban da reguliše nivo šećera u krvi. Postaješ kandidat za šećernu bolest kojom, opet, mogu da te dovedem do raznih tegoba, pa i do potpunog slepila. Nebrojene su patnje u koje te stavljam uz pomoć tvog apetita. Počevši od prevelikih potreba za trošenjem novca, koje iziskuje tvoj apetit, što dovodi do potrebe za prekomernim radom, što, opet, dovodi do stresa iz kojeg proizlazi još dodatnih bolesti i tegoba. Vidiš li šta sam ti učinio tvojim apetitom? Unesrećio sam tebe, unesrećio sam one kojima si veoma blizak... A zbog čega? Zbog toga što ne možeš da kontrolišeš svoj apetit. Savršeno, zar ne?

VEŽBE:
Uzmi dva automobila. Jednim se vozi svaki dan, uredno ga održavaj, a drugog ostavi da godinama stoji netaknut. Šta misliš, koji će posle deset godina da bude u boljem stanju? Misliš onaj koji stoji? Koji je malo korišćen? Varaš se. Taj će da propadne zbog nekorišćenja. Procesi sagorevanja, zatim vlaga, prašina i Sunce će polako da mu uništavaju sve vitalne delove. Automobil je napravljen da bi radio.
Potpuno je isto i sa tvojim organizmom. Tvoj organizam je stvoren da bi se kretao. Njega uništava mirovanje. Ne možeš ni da naslutiš koje su krajnje mogućnosti ljudskog tela. Nisi ni blizu toga da shvatiš za šta je sve ljudsko telo sposobno. Danas su određeni ljudi uspeli da razviju samo pojedine sposobnosti i da ih dovedu do zavidnog nivoa, ali čovekovo telo je sposobno za savršenosti u svakom području u isto vreme. Ja se, međutim, trudim da do toga NIKADA ne dođe. Ljudsko telo sam uspeo da učinim toliko krhkim i slabim da sam krajem Srednjeg veka uspeo da ga dovedem do toga da prosek ljudskog veka bude odista jadnih tridesetak godina. Najvećim delom zbog loše ishrane, a zatim i zbog nedovoljnog ili preteranog fizičkog napora.
Shvatio sam da su zbog nekorišćenja, pojedini delovi tela skloni laganom propadanju, pa čak i odumiranju. Pošto zbog napretka tehnologije i alata čoveka više nisam toliko u stanju da uništavam prekomernim radom uz neodgovarajuću izhranu, odlučio sam da svoj cilj ostvarim drugom krajnošću. Neaktivnošću. Uveo sam već spomenute predrasude koje vežbanje čini smešnim i nepotrebnim, a neprivlačan izgled netolerantnim. Ljudske aktivnosti sam smanjio na minimum. Ne možeš ni da zamisliš kolikim te bolestima i nelagodama izlažem na taj način. Koliko te na taj način činim nesposobnim i ograničenim. Pogledaj samo koliko je debljanje jednostavno: samo jedeš i ništa ne radiš. Sediš, odmaraš se, ne krećeš se, ne izlažeš se naporu. Zbog osećaja ugodnosti koju, pri tome, imaš ni ne razmišljaš o vremenu koje prolazi. Međutim, kada shvatiš da zbog toga u prvom redu izgledaš loše, a zatim da si zbog toga i bolestan, onda počinješ da budeš bolno svestan svakog svog odricanja od hrane, svakog napora da sagoriš višak energije. Naravno, ja ću te uveriti da je za tebe bolje da se pomiriš sa stanjem u kome se nalaziš nego da se potrudiš da izgledaš bolje i budeš zdraviji.

RAD:
Ko danas uopšte razmišlja o počecima čovečanstva onako kako je opisano u Bibliji? Samo veoma mali broj ljudi. Pouke u njoj su veoma jasno iznesene, ali se od čoveka traži lično istraživanje i zaključivanje. Stvoritelj je to osmislio da bi pouke otkrivene u Bibliji na što snažniji i upečatljiviji način ostale usečene u čovekov um i tako postale deo njegovog karaktera.
Ko uopšte razmišlja o vrtu i o tome zašto je Stvoritelj ljude postavio upravo tamo? Zašto im nije napravio zgrade, ulice, automobile...?
Temelje čovečanstvu i ljudskim navikama koje je Stvoritelj uspostavio prilikom Stvaranja ja sam uspeo potpuno da obezvredim. Neke sam već spomenuo. Ali ja sam uspeo čoveku da oduzmem i blagoslov koji mu je Stvoritelj namenio putem rada. Ja sam taj koji je reči »rad« dao negativan prizvuk. Rad koji je Stvoritelj osmislio za čoveka bio je sredstvo njegovog stalnog razvoja, izvor sticanja novih spoznaja i novih veština, savršen način razvoja ljudskog stvaralaštva i mogućnost iskorišćavanja nebrojenih darova koje vam je Stvoritelj dao. Morao sam to da vam oduzmem. I na taj način još više da vas unazadim.
Bilo je važno da te odvedem u bilo koju krajnost. Ili da previše radiš i da na taj način zapostaviš sve ono što je odista važno, a time i samog Stvoritelja, ili da te navedem na lenčarenje i besposlenost kako bih tvoj besmisleni um opseo najraznovrsnijim mislima i idejama. Reci mi, kada si poslednji put čuo za nekog zemljoradnika da je homoseksualac? Kada si nekog zemljoradnika video gojaznog i teško pokretnog? Naravno, ja se trudim da i toga ima, ali nikada nekoga ko odista radi ne mogu da navedem na takve izopačenosti kao što mogu da navedem nekoga ko nije dovoljno fizički aktivan.
Najveći uspeh sam postigao u podsticanju čovekovih težnji da se seli u velike gradove. Zatvorivši ga u stan i okruživši ga asfaltom, njegovo stvaralaštvo sam sveo na osmišljavanje svojih zadovoljstava koje mu omogućava višak slobodnog vremena. Televizija, Internet, hrana, izlasci, hrana, noćna druženja, hrana, duge šetnje smogom ispunjenim gradovima...
Na moju žalost, Stvoritelj u mnogima budi želju za prirodnim radom kao sredstvom za opuštanje tako da oni kupuju manje voćnjake gde nalaze rasterećenje od užurbane svakodnevnice kojom ih zarobljavam. Ali većina ostaje uz načela i stil života koji sam im JA nametnuo. A ta načela i životni stil uzrokuju veliko psihičko opterećenje. Samo ja u potpunosti znam kako ono utiče na tvoje telo.

DUVAN:
Moram malo da se vratim na meso. Pogledaj još jedan paradoks vezan za njega. Videćeš da ljudska glupost odista nema granica. Meso, da bi se duže vremena održalo upotrebljivim, mora da se konzerviše. Osim danas već uveliko prisutne hemije, najstariji način očuvanja mesa od kvarenja jeste ― dimljenje. Ovo je moja veoma stara dosetka. Zašto ljudi dime meso? Da ga ne bi napadale muve i štetočine, zar ne? Da li si se pitao zašto muva neće da jede dimljeno meso? Ja ću da ti kažem: zato što je to za nju ― otrov! I za čoveka je to otrov, ali pošto ga taj otrov ne ubija odmah, on je u stanju da se truje godinama da bi, na kraju, od posledica takvog trovanja i umro. I to od raka debelog creva koji je direktna posledica jedenja dimljenog mesa i sličnih namirnica. Vidiš li da i obična muva ima više mozga od tebe? Pošto sam vremenom shvatio da je dim veoma poguban za čoveka postavio sam sebi cilj da ljudsku glupost iskoristim tako što ću ga naučiti da uživa u dimu.
Moram da ti priznam da je i meni tako nešto izgledalo prilično glupo, ali onda sam se setio da imam posla samo sa čovekom. Njemu mogu da nametnem šta god poželim.
Shvatio sam da bih jednu veoma otrovnu biljku mogao da učinim uzrokom mnogih patnji za čoveka. Duvan. Zbog nekih sastojaka u sebi duvan može da deluje smirujuće. Ovo smirenje može da se uporedi sa onim kada te stave u ležeći položaj, svežu te, smire... i onda ti spuste giljotinu na vrat! Tako i duvan, jedna supstanca te smiri, a onda ti oko 4.000 drugih supstanci uništava organizam veoma polako. Toliko polako da uzroke svojih neizlečivih bolesti nećeš pripisati duvanu, već nesrećnom slučaju. Ili, još bolje, Stvoriteljevoj kazni.
Ovo mi je omiljena strategija blaćenja Stvoritelja. Sam odlučiš da upropastiš svoje zdravlje, sam se dovedeš do ivice smrti. Zbog svog sebičnog zadovoljstva koje nalaziš u uživanju u duvanu, kada oboliš, nanosiš patnju i bol i ljudima kojima je stalo do tebe. Svojoj deci, ženi, roditeljima... Zatim umreš i trajno unesrećiš svoju porodicu, a onda svi počnu da okrivljuju Stvoritelja zbog toga što je dozvolio da deca ostanu bez jednog roditelja, što je dozvolio da “divna” osoba kao što si ti umre. Da time ne postižem upravo željene ciljeve, gotovo da bih bio i zavidan što mi niko nije odao priznanje za moju genijalnost.
Kada bi postojao vrhunac ljudske gluposti, onda bi to zasigurno bilo ovo. Ljudi, u glavnom, znaju da je nikotin sam po sebi veoma jak otrov. Znaju čak i da se koristi kao insekticid. Veoma dobro znaju da čitaju upozorenje na kutiji cigareta koje ih upozorava na štetnost zdravlje, na mučnu smrt... Ali, kao što sam rekao, radi se samo o čoveku.

ALKOHOL:
Kad sam prvi put video da se čovek, pijući prevreli grožđani sok, doveo u stanje da više ne gospodari u potpunosti svojim umom, da su mu telesne sposobnosti poprilično smanjene, i da postaje mnogo povodljiviji za moje govore, shvatio sam da je ovo veoma dobra prilika za mene.
U stvari, mnogo prilika! Eksperimentišću na čoveku, govoreći mu da pije što više alkohola, primetio sam mnoge štetne posledice za njegov organizam. Najvažnije su mi one štete koje nastaju u njegovom mozgu. Što čovek pije više alkohola, to ima manje volje i snage da mi se odupire. Ono što je posebno dobro jeste to što veoma brzo postaje zavistan od alkohola. Osim toga, pošto mu je jetra pod stalnim i punim opterećenjem, čime na njoj nastanu nepopravljiva oštećenja, uskoro dolazi do mučne smrti.
U novije vreme mi je od posebnog značaja da putem raznih navodnih naučnih dokaza ljudima pokažem kako su alkoholna pića, u stvari, zdrava i kako treba da ih upotrebljava. Na primer, pivo i vino. Istina je da su neke materije iz grožđa i hmelja zdrave za ljudski organizam, ali sve je to beznačajno ako se uporedi sa štetom koju ostale materije uzrokuju u organizmu i štetom koju JA mogu da nanesem opijenom čoveku.
Ali pre nego što umre ja takvog čoveka poprilično dobro iskoristim da bih zagorčao život i njemu, i njegovim bližnjima. Počevši od mojih govora da bude nasilan prema njima, pa sve do toga da umesto za prave životne potrebe, zbog zavisnosti, svu zaradu troši na alkohol. Naravno, on svoju nesreću neće da pripisuje alkoholu...

DROGA:
Pronašao sam još otrovnije biljke od duvana. Razvojem nemorala i bezobzirnosti, a zahvaljujući hemiji, danas sam uspeo ljude da navedem da svoju zaradu temelje na ljudskoj smrti. Ako sam čoveka uspeo da navedem da uživa u nečemu tako neprirodnom kao što je dim, znao sam da ću uspeti da ga navedem i na mnogo brži oblik samoubistva. Samo pod uslovom da užitak bude veći. I jeste veći. A veća je i moja vlast nad takvom osobom.
Nije bilo teško da navedem čoveka da iz stanja užasa u kojem sada živi, zahvaljujući mom neumornom trudu, trenutno rasterećenje potraži u užitku i blaženosti koju mu pruža droga. Naravno da on ne razmišlja o zavisnosti, a još manje o tome šta se, zbog upotrebe droge, događa u njegovom mozgu da bi se tako osećao. Svi misle da će da prestane. I prestane, ali kada umre.
Ali, pre toga... patnja. Puno patnje. I njemu i njegovim bližnjima. Krađe, laži, prevare, ubistva, bolesti, duševna bol...

LAVIRINT:
Kada je u pitanju tvoje zdravlje, mogao si do sada da shvatiš da se nalaziš u jednom veoma zamršenom lavirintu. Izlaz postoji, ali si navikao na uslove u lavirintu. Taj lavirint ti sada zoveš normalnim životom. Za mnoge ljude bi skoro bila propast kada bi izašli iz lavirinta u koji sam ih uveo. Bar sam ja to postavio da tako izgleda. Uz podsticanje ljudske bezobzirnosti, izlaz iz tog lavirinta postaje sve teže i teže da se pronađe.
Bezobzirnost sam doveo do tog stupnja da će ljudi zbog svoje zarade u potpunosti prestati da vode računa o posledicama koje njihov način zarade ima na druge. Najočigledniji primer sam već spomenuo kada sam ti govorio o drogi, ali i u drugim područjima je slično, sa tom razlikom što ljudi nemaju grižu savesti jer je to sam čovek, kroz svoje zakone, dozvolio. Pogledaj samo jednog uzgajivača duvana. Misliš li da on razmišlja koliko je ljudi svojim proizvodom ubio rakom pluća ili moždanim udarom? Misliš li da on sebe doživljava kao trgovca smrću? Naravno da ne. Šta više, on je čak sklon da osudi jednog preprodavca droge, ne shvatajući da on čini upravo istu stvar.
Pogledaj jednog proizvođača vina ili nekog drugog alkoholnog pića. Razmišlja li on o tome kolikim ljudima priređuje zavisnost i preranu smrt, kolikim ljudima donosi pravu patnju u porodici zbog pijanstva i posledica koje ono nosi? Ne razmišlja. Ni malo. Ako i počne, ja sam taj koji njega, baš kao i proizvođača duvana, umirujem mislima da oni nikoga ne teraju da to upotrebljava, oni samo zarađuju za život. I, na taj način, najdalje dokle dopiru njihove misli jeste njihova zarada.
Zarada isto tako navodi jednog uzgajivača stoke da je hrani veoma nezdravom hranom kako bi što pre dobila na težini i time mu smanjila troškove uzgoja. Ne preza ni od prekomernih doza lekova kako bi zaštitio svoje ulaganje, kao ni od hormona niti raznih hemijskih preparata kako bi profit bio što veći. Već zaključuješ da ni on ne razmišlja o negativnim posledicama na ljude koji se hrane takvim mesom. On, kada izbroji novac koji je dobio, najmanje razmišlja o problemu gojaznosti, o problemu raznih bolesti koje imaju drugi zbog njegove zarade. Kada ga podstaknem da to čini, JA sam tu i da mu skrenem misli sa posledica koje time uzrokuje.
Ništa bolja situacija nije ni sa uzgajivačem voća i povrća. Njegov cilj je POTPUNO isti. Zarada. Novac. Ako voće ili povrće treba da prska raznim pesticidima i deset puta, on neće da preza od toga. On samo želi da mu od sađenja do berbe plod bude spreman za prodaju. Pod »spreman« on podrazumeva da bude lepog komercijalnog izgleda. Vreme koje mora da prođe od tretiranja biljke pesticidom do upotrebe je, u odnosu na zaradu, u drugom planu. Ono se manje poštuje što je osoba manje stručna. Na taj način, svi oni pesticidi ― otrovi za tretiranje biljaka protiv bolesti, štetočina i korova, postaju delotvorni u ljudskom organizmu uzrokujući razne vrste najopasnijih bolesti. Ali ko još razmišlja o tome kada je dobio novac za trud koji je uložio? Brigama oko zarade u potpunosti uspevam da ugušim osećaj krivice zbog trovanja drugih.
Šta misliš, hoće li proizvođač duvana da izađe iz lavirinta kada vidi koliku mu zaradu on donosi uprkos smrti kojom trguje? Hoće li proizvođač alkohola da prestane sa tim gledajući pijanca kako se smrzava u jaruzi? Hoće li uzgajivači stoke ili povrća više da vode računa o zdravijem načinu uzgoja ako će zarada da im bude manja? Neće! Novcem i zaradom potiskujem glas savesti.
Industrija. Odmah ti dolazi na um mnoštvo zaposlenih. Zamisli sada da neko zatvori duvansku industriju, koliko ljudi bi ostalo bez posla? Pa zatim mesna industrija? Pa industrija za proizvodnju slatkiša, alkohola... Da li sada shvataš zašto govorim o lavirintu?
Pitaš li se koji je onda izlaz? Na moju radost, za mnoge izlaz ne postoji. Unošenje raznih neprirodnih i organizmu štetnih materija postalo je toliko uobičajeno da gotovo niko ni ne razmišlja o odricanju od toga. Danas je potpuno normalno jesti nezdrave kolače, piti alkohol, pušiti, jesti meso. I za ono malo povrća i voća do kojeg dođu ja sam se potrudio da ljude željne zarade podstaknem da proizvode već zatrovano. Već nazireš odgovor, zar ne? Da bi izbegao svim mojim zamkama morao bi svega toga da se odrekneš i da sam proizvedeš sopstvenu hranu. Ali kada bi onda gledao televizor, kada bi pretraživao Internet? Kada bi se odmarao? Kada bi onda zarađivao da dostigneš trendove koje sam ja pred tebe postavio?
Ima li izlaza? Ima. Ali ti ne želiš da izađeš. Ti odlučuješ da živiš onako kako sam JA odredio. Ješćeš ono što sam ti JA nametnuo da jedeš, pićeš ono što sam ti JA nametnuo da piješ. Prihvatićeš životne stilove i ciljeve koje sam JA za tebe osmislio. Umrećeš bolestan onako kako sam JA zamislio da umreš.
Sada dolazimo do najzanimljivijeg dela. Lekova. Da, za mnoge od bolesti koje sam na ove načine prouzrokovao, postoje lekovi. I to delotvorni. Misliš li da će neko da ti ih pokloni zbog nesrećnog stanja u koje si zapao razbolevši se? Neće. Prodaće ti ih ako budeš imao dovoljno novca. Već si shvatio da je moje najbolje oružje u uništavanju čoveka ― drugi čovek. Čoveka sam uspeo da dovedem do takvog stanja svesti da će bezdušno moći da gleda dete kako umire od teške bolesti čiji roditelji nemaju novca da kupe lek koji on ima. Pitaš se kako je moguće da neko ko ima lek ili znanje kojim može da spasi život može da traži novac za to? Zar ne bi ljudi trebali jedni drugima da budu od pomoći? Pusti te Stvoriteljeve ideale. Zar si zaboravio na moj uticaj? Misliš li da bi bio bolji da si na tom mestu?
Ali ne utičem ja na tvoje zdravlje samo putem onoga što u sebe unosiš ili ne unosiš. Imam ja i drugih načina da te upropastim.

EKOLOGIJA:
Dugo nisam razumeo zašto je Stvoritelj u Svojoj reči rekao da će u poslednje vreme Sunce jače da peče. Ali sada znam. U Svojoj milosti On je ovu Zemlju obavio atmosferskim omotačem kojim nju i njene stanovnike štiti od štetnog zračenja. Napretkom tehnologije sam primetio da se, iz nekog razloga, Zemlja sve više zagreva. Ubrzo sam shvatio da zagađivanjem atmosfere njen zaštitni mehanizam slabi, a da se povećava uticaj staklene bašte. Odmah sam počeo da podstičem ljude da zagađuju atmosferu na najrazličitije načine.
Kada je čovek otkrio šta je učinio, ja sam bio već prilično zadovoljan, a šteta je bila nepopravljiva. Nisu pomogli ni razni sporazumi koji su predstavnici raznih zemalja potpisivali, jer sam na glavne uništavače atmosfere uspeo da utičem da, u interesu svojih zemalja i zarade njenih stanovnika, ne potpišu sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova.
Svakim svojim pokušajem postižem veliki uspeh u tome da upravo posredstvom čoveka učinim njegov život veoma mučnim.
Kada je u pitanju ekologija, moram li da govorim u kakvom beznadežnom stanju se nalazi planeta na kojoj živiš?
Zbog moći i novca je razvijena nuklearna energija. Ona sama po sebi nije loša. Isplativa je, ali radioaktivnim otpadom ću da uništim mnoštvo ljudi koji će živeti posle. Ne zbog same škodljivosti, već zbog nemarnog i korupcijom uslovljenog odlaganja. Izduvnim gasovima, velikim industrijskim postrojenjima koja u atmosferi ispuštaju velike količine dima, vazduh koji udišeš učinio sam za tebe veoma štetnim. Isto tako i vode, koje postaju zagađene tom silnom industrijom i otpadnim vodama gradova, prestaju da budu pogodne za život. Cilj mi je da uništim sve zalihe vode za piće. I na dobrom sam putu da to učinim. Mislim samo da Stvoritelj neće da mi da dovoljno vremena za to.
Ali, smrt, strah i patnju mogu da sejem i na druge načine. Na primer – cunamijima. Divno, zar ne? Uz rupe na ozonskom omotaču i zagađenje atmosfere temperatura na Zemlji se nepovratno podiže. Šta će se dogoditi? Polovi će početi da se tope. Glečeri isto tako. Nivo mora će se podići. Mnoštvo gradova će se naći pod vodom. Da li se stanovnici tih gradova brinu zbog toga? Njihove misli zaokupljam stotinama drugih stvari, tako da na tu katastrofu ni ne misle. A to i jeste moj cilj. Što manje budu spremni na nju, više će ih biti uništeno.
Globalno zagrevanje nameravam još više da ubrzam izazivanjem velikih šumskih požara i uništavanjem šuma sečom drveća, zbog čega Zemlja postaje sve toplije mesto i sve manje pogodna za život. Osim toga, neumorno se trudim da na različite načine izazovem i velike ekološke katastrofe. Prevrnuti tanker! Moja omiljena igra. Ceo ekosistem tog područja nepovratno postaje oštećen. Potrebne su desetine godina da bi se samo ublažile posledice takve štete.
Razlog mog uspeha da postignem svetsku katastrofu, kao što sigurno već pretpostavljaš, leži u uspešnoj manipulaciji ljudima na individualnom nivou. Počevši od toga da te navedem da nemarno odbaciš najlonsku kesu, ili praznu bateriju, pa do toga da razne hemikalije bacaš u kanalizaciju, prosipaš na zemlju i slično.
Izlaz? Nema ga! Stvoritelj je to odavno video i prorekao je ovakvo stanje. Moj cilj je na samoj ivici ispunjenja. Mreža uništenja ljudske vrste je u potpunosti razapeta. I ti si u njoj. Ovaj put ― svesno. I ne možeš da izađeš. Ne želiš da izađeš.

MODA
U prednosti si da upoznaš najvećeg modnog stvaraoca svih vremena. Mene! Pitaš se zašto bi mene bilo briga za modu? Zbog toga što je to jedinstven način da objedinim uništavanje čoveka i na području morala i na području zdravlja u isto vreme. Primetićeš da je odeća sve manja i manja. Da je sve kraća i kraća. Ne, nije to posledica globalnog zagrevanja, već moje pažljive strategije postepenog uvođenja krajnjeg nemorala. Ljude koji stvaraju odeću nadahnjujem da objedinjuju provokativan nemoral sa veoma nezdravom i nepraktičnom odećom i obućom.
Pošto je čovek vremenom postao veoma krhkog zdravlja, prilično je jednostavno da ga trajno učinim bolesnim i nesposobnim samim načinom oblačenja. Posebno žene. Imam nekoliko posebno modernih (čitaj: nezdravih) detalja u ženskoj odeći i obući. Kratke majice, tanga gaćice, visoke potpetice, kratke suknje... Šta misliš, koji je razlog čestih zaraza, neplodnosti, upala mokraćnih puteva, išijasa, deformacija kičme i stopala i ostalih bolesti kod žena? Da, upravo odeća koju ja za njih pravim. Posebno se trudim da na ovaj način zavedem one najmlađe. Što ranije počnu sa takvim oblačenjem, pre će i duže da pate.
Osim što žene na ovaj način i same padaju na području nemoralnosti, one već ionako, hormonima i predrasudama ispunjene muškarce, dovode u stanje smanjene kontrole nad svojim postupcima i mislima, navodeći ih na požudu. Ovo mi je posebno važno jer je Stvoritelju ovakvo ponašanje identično preljubi. Na ovaj način i žene i muškarce dovodim pred Stvoriteljevu osudu.
Ovde mi je od velike pomoći bio uspeh koji sam postigao učinivši da muškarci ne posvećuju dovoljno ljubavi i pažnje svojim ženama. Naveo sam žene da pomisle kako je upravo oblačenje najbolji način na koji mogu da im privuku pažnju. Naravno, mnoge od tih jadnica ni ne znaju kakvu pažnju, u stvari, privlače. Svaku moguću osim one koju bi želele.
Ali nije samo odeća moda. Moderno je biti i preplanuo, zar ne? Lepše je biti preplanuo nego biti beo. Kada malo razmislim, ljudska glupost bi morala da ima nekoliko vrhunaca. Jedan od njih bi bio i ovaj. Ljudi znaju da je preterano zračenje Sunca štetno, znaju da koža postaje teško oštećena na taj način. Znaju da koža ubrzano stari zbog uticaja preteranog izlaganja Suncu. Znaju i da je ozonski sloj sve tanji i tanji i da je sve spomenuto zbog toga nekoliko puta štetnije. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da to Sunce može DOSLOVNO da ih ubije. I to veoma mučnom smrću. Smrću od zloćudnog melanoma, odnosno raka kože.
Nametnuvši posredstvom modnih trendova preplanuli ten, ljudi, bez obzira na sve posledice, žele da budu preplanuli. Koga je još briga za mladeže? Neka se i oni sunčaju. Ali oni ne vole Sunce, ne vole da izgore. Kažnjavaju veoma brzo, a često sa malom mogućnošću oporavka. Onog trenutka dok ti je mladež postao sumnjiv, ti već možeš da budeš pun metastaza. Ostatak vremena provodim uživajući dok te gledam kako proklinješ sebe zbog svoje gluposti, jer je to, u stvari, tvoja pohvala mojoj genijalnosti i uspešnosti.
Ali modni trendovi se ne odnose samo na izgled i odevanje. Modni trendovi koje ja oblikujem idu mnogo dalje. Automobil je modni trend, mobilni telefon, kompjuter, laptop, motorcikl. Pitaš se na koji način automobil može da šteti? Zar to danas nije nešto neophodno, kao i ostale nabrojane stvari? Jeste, a i ne mora da bude neophodno, ali to je danas nešto što malo ljudi može sebi da priušti bez zaduživanja.
Moj cilj je, ako si pažljivo čitao, da te toliko zaokupim raznim obavezama da ti pravi smisao života i susret sa Stvoriteljevom istinom ni ne padne na pamet. Zbog toga, kao ciljeve, postavljam veoma skupe modne trendove kojima ne možeš da odoliš jer želiš da budeš u njima. Oni te teraju da se zadužuješ. Kada se već zadužuješ, zašto onda ne bi sebi kupio nešto malo bolje i lepše? Kvalitetnije. Nema veze što ti to baš i nije neophodno. Jednom se živi. Neka te vide prijatelji. Neka ti zavide. Zbog toga te podstičem da se zadužuješ sve više i više kupujući što skuplje i luksuznije stvari. Ovim postižem dva cilja. U prvom redu, toliko te zaokupljam prekomernim poslom kako bi mogao da otplaćuješ rate kredita u koji sam te zapetljao, da je sigurno da za Stvoritelja nećeš odvojiti dovoljno, pa čak ni malo vremena. Ne moram da spominjem da ćeš zbog manjka vremena zapostaviti i sebe i svog partnera. Posebno svoju decu, ako ih imaš. Dozvolićeš mi da ih JA vaspitavam. Putem televizije, kompjuterskih igara, Interneta... Sa druge strane, stvari koje si sebi priuštio čine te oholim i ponosnim, tako da mi je i sa te strane zagarantovano da Stvoritelj ne može da ima pristup tebi, a ni ti Njemu.
Negovanje istinske skromnosti na koju je Otkupitelj došao da ukaže kao pouzdanu zaštitu od mene i da omogući pristup Stvoritelju, ja sam u ovo moderno doba uspeo da predstavim kao karakterni nedostatak, kao osobinu koja čoveka oslikava kao zaostalog.
A ti ne želiš da ljudi to misle o tebi. Želiš da budeš moderan. Da budeš neko. Ja ću da ti pomognem u tome, ja ću svesrdno da ti pomognem. Zašto? Zbog toga što će to da te učini pouzdanim putnikom prema sopstvenoj propasti.
Modni trendovi... to je manipulacija kojom svet sigurno i čvrsto držim u svojoj šaci. Vidiš li koliko si duboko upleten u ono što sam JA za tebe osmislio? Misliš li da možeš da se izvučeš? Možeš, ali tu bi ti trebala Sila koja u mnogome nadilazi tvoju i moju... Sila do koje ti ne želiš da dođeš.

MUZIKA:
Jedan od najvećih poklona koje je Stvoritelj dao anđelima i ljudima, a i mnoštvu drugih Njegovih stvorenja, jeste dar stvaranja muzike. Kao i svaki drugi poklon koji je Stvoritelj dao Svojim stvorenjima, i ovaj su Njegova bića koristila za izražavanje ljubavi i zahvalnosti za Njegovu ljubav i dobrotu prema njima.
Ubrzo sam shvatio da muzika ima poseban uticaj na sva živa bića. Ona duboko deluje na um i utiče na čovekovo ponašanje i raspoloženje. Pošto je ona u svojoj osnovi bila sredstvo za iskazivanje posebne radosti i hvale, pitao sam se da li bih mogao određenim redosledom raznih zvukova da učinim suprotno: da uz pomoć muzike nateram ljude u jad i očaj, da ih podstaknem na agresivnost, da ih učinim nasilnim, da ih dovedem u stanje kada ne vladaju u potpunosti svojim umom ili na bilo koji drugi način da ih unesrećim.
Ti već nazireš odgovor, zar ne? Naravno da sam uspeo u tome. Posebno sam srećan što sam upravo taj veliki poklon koji ste dobili uspeo da zloupotrebim.
Bio sam veoma iznenađen kada sam video koliki uticaj na psihu ima ritmično i dugotrajno ponavljanje pojedinih tonova ili glasova. Ono dovodi ljudski um u stanje opijenosti ― stanje kada u velikoj meri mogu da preuzmem kontrolu nad umom osobe koja to sluša ili izvodi. Ovo sam posebno iskoristio u obredima pojedinih istočnjačkih religija.
Istraživao sam delove zvukova i redosleda tonova na ljudski um, a isto tako i brzinu ritma i došao sam do iznenađujućih otkrića.
Primetio sam da nije svako osetljiv na istu vrstu muzike, sa obzirom na to sam nadahnuo ljude da sastavljaju različite muzičke stilove. Uspeo sam da učinim muziku podsticajnom na agresivnost kao što je hevi metal i rok muzika, na polni nemoral, kao što je hip-hop i plesna muzika. Čak sam uspeo da podstaknem i osećaj uznesenosti ― oholost u ljudima putem ozbiljne muzike. Pojedinu muziku sam učinio odličnim povodom za posezanjem za drogama kako bi se upotpunio uticaj ritmičkih opijajućih tonova, kao što je rejv i tehno muzika. Drugu muziku sam učinio odličnim povodom za korišćenje alkohola, kao što su razne vrste takozvane narodne muzike.
Omiljena muzika mi je ona koja ljude navede na određen čin. Čin samoubistva. Samoubistva ljudi koji su doživeli neku ružnu stvar, raskid ljubavne veze, nesreću ili slično. Pažljivo odabranim tonovima ljudski um dovodim u takvo stanje da izlaz vidi jedino u oduzimanju sopstvenog života.
Da, znam da si zgranut. Zar nešto tako lepo može da se koristi za tvoju propast? Već sam ti rekao: ništa Stvoritelj ne može da upotrebi, a da ja to ne bih mogao da zloupotrebim. Vidiš da si moja žrtva i na ovom području? Svestan si da sam te muzikom sa vremena na vreme učinio i agresivnim i podstaknuo sam te da uzimaš drogu ili alkohol, da sam te muzikom razveselio, i da sam te njom rastužio. Kada sam te razveselio, to si proslavio alkoholom, kada sam te rastužio ― isto. Koliko puta sam te muzikom iznervirao pa si bio neprijatan prema drugima, a da ne znaš da je uzrok tome bila moja muzika?
Veliki broj današnjih pevačkih zvezda svoju slavu duguju upravo meni. JA sam taj koji ih nadahnjuje da pišu tolika raznovrsna dela. Mnogi od njih to ne znaju, ali isto tako, mnogi od njih to znaju i otvoreno mi zahvaljuju na tome. Oni su moji podanici posredstvom kojih, osim što njihovom muzikom delujem na tvoju psihu, širim i modne trendove, moralna gledišta ― u stvari, nemoral koji posredstvom njih činim prihvatljivim, zatim iskrivljeno shvatanje i rezumevanje pravednosti i poštenja, nedostižne ciljeve koje običnog smrtnika teraju u očaj i nezadovoljstvo zbog, u odnosu na njih, bednog života. Moram li da ti kažem da JA stojim i iza toga da li će nekome neka vrsta muzike da se svidi ili neće? Hoće li određena vrsta muzike da bude prihvaćena ili neće. JA manipulišem ljudima i na tom području. Posebno sam bio zadovoljan kada sam, ne tako davno, na velikom takmičenju za najbolju pesmu uspeo da stavim na pobednički tron upravo onu koja omaložava Stvoritelja. Znaš o čemu govorim, zar ne? Vidiš, mada sve otvorenije delujem, umesto da vas, ljude, to približava Stvoritelju, sve više vas udaljava od Njega. Vaš ukus postaje onakav kakvim ga JA odredim.
Ali muziku mogu da učinim i trajnim uzrokom patnji. Ovde nije važna vrsta muzike, već njena glasnost. Jesi li znao šta buka čini tvom sluhu? Da li si znao da buka uzrokuje trajno i neprekidno pištanje ili šum u tvojoj glavi? Već generacijama unesrećujem ljude na ovaj način. Znaju li uzrok svojih patnji? Ne. Zbog toga ni svoju decu ne mogu da pouče štetnosti glasne muzike. Kao što ni tebe nije imao ko da nauči.
Da li uopšte imaš predstavu o tome koliko, u stvari, pripadaš meni? Da li ti je smešno i sada kao što si se smejao na početku ove knjige?
Odlučio si da pobegneš? Da prekineš sa mnom? Tražićeš od Stvoritelja pomoć za to, bez obzira što ćeš morati da promeniš najveći deo svojih životnih navika?
Zar misliš da ćeš u Njegovoj blizini da budeš siguran jer je On to obećao? On bi svakako rado ispunio Svoja obećanja, ali mora da ima podršku tvoje volje. A ja toliko lako mogu da te izbacim iz Njegovih ruku, da ću da ti opišem i načine na koje sam zarobio i one najvatrenije i najposvećenije istraživače Biblije, i one koji misle da su izbegli sve moje zamke. I posle svih detaljnih objašnjenja, ja ću OPET da budem u stanju da prouzrokujem tvoju večnu propast.
Zar si mislio da će religija da ostane područje gde ćeš se osećati sigurnim? Upravo sam to učinio najnesigurnijim područjem. Područjem moje najveće pažnje, najvećih napora i najvećih pobeda. Da te uništim za večnost držeći te podalje od Stvoriteljevih istina jeste ostvarenje mog cilja i donosi mi određenu radost, ali postići to, držeći te u uverenju da služiš Stvoritelju i da si dobar vernik, jeste nešto što za mene predstavlja posebno zadovoljstvo.
Što si bliže Stvoritelju, moje zamke postaju sve teže primetljivije, a moje zablude sve sličnije istini.
Da li si svestan koliko je taj put za tebe težak i opasan ako odlučiš da pođeš njime? Dok ne doneseš takvu odluku, moj posao oko tebe svodi se samo na to da te održim na putu propasti. Ako to podrazumeva blagostanje, ja ću ti ga dati.
Ali ako odlučiš da kreneš prema Stvoritelju, ja ću da budem neprekidno uz tebe. Paziću na svaki tvoj korak, koristiću svaku priliku da patiš. Bilo direktno protiv tebe ili protiv tvojih bližnjih. Moju prisutnost ćeš da osećaš gotovo fizički. Ne možeš ti na MOJOJ planeti da služiš nekome drugom i da prolaziš nekažnjeno.
Pa zar Stvoritelj neće da te štiti? Naravno da hoće. Ali tvoj problem je u tome što će mi On dozvoliti da na tebe pustim određene nevolje. On njima želi da izgradi tvoj karakter, a ja njima želim da oslabim tvoje poverenje u Njega. Uvek prihvatam ovaj izazov jer u najvećem broju slučajeva pobeđujem upravo JA. Ovo je za mene veoma zabavna igra. Između ostalog i zbog toga što ću te navesti da i one nevolje koje si sam uzrokovao pripišeš Stvoriteljevoj kazni i okrivljuješ Njega za neispunjena obećanja o zaštiti i vođstvu. Divno, zar ne?
Evo, JA ću da ti pomognem da kreneš prema Stvoritelju, ne da bi ti postigao svoje spasenje, već da bi MOJA pobeda bila što veća.

POGLAVLJE 33: Raskršće.
Ovog vrlog trenutka znaš samo da želiš da pobegneš, da odeš izvan domaša mojih ruku i izvan područja mog delovanja. Moram odmah da ti kažem: to se neće dogoditi. Ali ako baš želiš da pokušaš...
Gde je Stvoritelj? Ako si pažljivo čitao, shvatio si do sada gde NIJE. Otkrio sam ti mnoštvo raznih zabluda i učenja koja sam, u svrhu otežavanja pronalaska Stvoritelja, osmislio.
Shvatio si da Se On otkrio samo putem jedne knjige – Biblije. Shvatio si isto tako da utemeljene, navodno na Bibliji, postoje stotine religijskih grupa. U koju da odeš? Da li uopšte da odeš ili da je sam čitaš i sam za sebe praktikuješ ono što u njoj otkriješ? Ja bih lično više voleo da se odlučiš za ovu drugu mogućnost. I to iz nekoliko razloga. U prvom redu bićeš, zbog svog slabog poznavanja Biblije i predrasuda koje o njoj već imaš, veoma podložan mojim uticajima. Istine koje budeš otkrivao otkrivaćeš u nepotpunom svetlu, i uz moju svesrdnu pomoć ćeš najverovatnije takvim jednostranim tumačenjem da ih pogrešno shvatiš.
Dakle, za tebe je povoljnija prva mogućnost. Da potražiš grupu ljudi koja ima otkriven najveći broj biblijskih istina. Koja ima najveću svetlost od Stvoritelja kada je u pitanju spasenje.
Kako da je prepoznaš? Razmišljaš kako će to da bude sigurno najveća i najbrojnija grupa religioznih ljudi. Ali reći ću ti nešto: kada je u pitanju religija, NIKADA većina nije bila na Stvoriteljevoj strani. Niti će ikada da bude. Već si shvatio da pobedu po pitanju ljudi zadobijenih za sebe već hiljadama godina odnosim JA. Otkupitelj vas je upozorio da treba da tražite uska vrata i uzan put, što znači da bi većinu trebalo da izbegavaš. Treba da tražiš neku manju grupu religioznih ljudi. Ali koju? Ja sam ih osnovao na stotine upravo sa ciljem da ne bi mogao da je pronađeš.
Većina njih je utemeljena na prilagođavanju istina pojedincu, umesto obrnuto, a sve zbog odbijanja da se prihvate neki od Stvoriteljevih naloga.
Evo i primera:
Otkupitelj je rekao da volite bližnje kao sebe same. Vi, ljudi, zbog mog podsticanja vaše sebičnosti, to ne možete da prihvatite i onda pokušavate različitim filozofijama, na koje vas, opet, JA navodim, da jednu takvu nedvosmislenu uzjavu protumačite drugačije. Tako nastaju nove “istine”. Kada se skupi određeni broj takvih “istina”, one oko sebe okupljaju ljude koji, u isto vreme, žele da budu religiozni, ali ne žele doslovno da sprovode ono što im Stvoritelj nalaže. Tako istina postaje zamagljena mojom filozofijom. Zbog toga je potrebna druga filozofija koja bi raskrinkala moju filozofiju kako bi se, opet, došlo do one jednostavnosti Stvoriteljevih istina koje je dao ljudima. I sve to čini religiju veoma komplikovanom, napornom, odbojnom...
Da bi pronašao pravu Stvoriteljevu istinu, morao bi veoma pažljivo da proučavaš Bibliju i da budeš spreman da se odrekneš nemoralnih pravila koja sam JA nametnuo, a da prihvatiš ona biblijska. Naravno, morao bi da budeš oprezan kako ne bi otišao u fanatizam, a, u isto vreme, da ne odbacuješ ono što je od ključnog značaja. Ali veoma lako ćeš shvatiti šta je to što kao merilo vredi večno, bez obzira na kulturu i civilizaciju.
Zatim, morao bi pažljivo da proučavaš današnje religije i da vidiš koja se u najvećoj meri drži onoga što je propovedao Otkupitelj dok je bio na Zemlji i onoga što su propovedali i držali apostoli posle Njega, a sve u skladu sa zakonom koji je Stvoritelj dao posredstvom Mojsija. Morao bi da otkriješ koja to grupa nije uvodila promene kada su u pitanju zakon, obredi, način i vreme sastajanja, način propovedanja istine, već ih vrši upravo na izvoran način.
Moraćeš mnogo truda da uložiš kako bi otkrio koja to grupa ljudi svoje učenje temelji na onome što su učili Jevreji u početku, i koja je nastavila upravo tamo gde su oni, uz moju pomoć, pogrešno skrenuli, dok ćeš u isto vreme morati da pokušavaš da izbegneš one religijske grupe koje imaju elemente paganizma u sebi.
Osim toga, trebalo bi da otkriješ koja to grupa ljudi nije pod mojom vlašću kada su u pitanju razna životna područja koja sam opisao.
Pitaš se zar ne bi trebalo da tražiš crkvu koja se temelji na iskrenoj i požrtvovanoj ljubavi njenih vernika, umesto da tražiš grupu ljudi koja ima najveću istinu uz sebe? Strpi se malo, pripremio sam ti jedno iznenađenje...
Prijatno? Ne bih rekao!
Bilo bi jednostavnije kada bih ti ukazao na tu grupu ljudi, zar ne? Bilo bi, ali zar si zaboravio da meni nije cilj da ti olakšam život, nego da ti ga upropastim.
Možda nećeš tu grupu da prepoznaš iz prvog pokušaja, ali, ako budeš iskreno tražio, bez obzira na ono što će to da zahteva od tebe, sigurno ćeš da je pronađeš. Ali iskrenost će da zahteva tvoju poniznost i priznavanje sopstvenih grešaka, zbog čega ću ja da ti dajem mnoštvo opravdanja da ne budeš iskren i da ostaneš tu gde jesi. Ako promašiš iz prvog pokušaja, ja ću svim silama nastojati da te zadržim u toj pogrešnoj verskoj zajednici, ostavljajući te u uverenju da si došao na pravo mesto. Prave istine ću da ti tumačim kao neistine, a neistine kao istine. Nastojaću da ostaneš u onoj verskoj zajednici koja tvom shvatanju religioznosti najviše odgovara, a ne da dođeš među ljude koji će od tebe da zahtevaju temeljnu promenu karaktera.
Da li ti se odluka da pobegneš od mene čini izvodljivom? Zar misliš da, uz sve one spone kojima sam te vezao uz sebe, ti imaš mudrosti, snage i vere da pronađeš put do Stvoritelja? Naravno da NEMAŠ. Ali ja sam odlučio da ti otkrijem svoje tajne i da ti omogućim da se na trenutak oslobodiš moje vlasti nad tobom. Omogućiću ti da dođeš u susret sa istinom. U susret sa Stvoriteljem.
Što Ga bolje budeš upoznavao, teže ću moći da te vratim nazad. Ali u tvom slučaju, to je za mene prihvatljiv izazov.
Što Ga više budeš upoznavao, za više stvari ćeš da budeš odgovoran. Što Ga više budeš upoznavao očekivaćeš veće rasterećenje. Ali dolaziće suprotno. Tek tada ćeš u pravom svetlu da vidiš svoju izopačenost. I onda, umesto da se iz temelja promeniš, ti ćeš radije da se vratiš MENI. Samo što ćeš tada imati gorku spoznaju da sam za stanje u kome se nalaziš zaslužan JA. To će da bude moja konačna pobeda jer ćeš nadalje OTVORENO da grešiš protiv Stvoritelja.
Prezrevši Stvoriteljevu ljubav, Njegovu žrtvu za tebe, Njegove napore da te promeni i na taj način te učini stanovnikom Njegovog carstva odbacićeš poslednju šansu da se izvučeš iz mojih ruku. I onda će moj cilj da bude ispunjen, a ova knjiga će ostvariti svoju svrhu.
Ovom knjigom ću da te upoznam sa Stvoriteljem. Ovom knjigom ću da ti otkrijem skoro sve što činim da bih te zaveo i da bih te zadržao pod svojom vlašću. Ovom knjigom ću na tebe da stavim svu moguću odgovornost koju imaš pred Stvoriteljem kada je u pitanju tvoj život. Ovom knjigom ću da ti omogućim potpunu slobodu.
Da li ću da te izgubim? Apsolutno neću!
Zar misliš da sam te, tokom čitanja ove knjige, napustio da bi u miru sopstvenog uma donosio zaključke? Meni je bilo bitno da saznaš ono najvažnije o meni i Stvoritelju, kao i da svesno zauzmeš svoj stav o tome. Sada kada to znaš, najlakša pobeda koju ću ostvariti je ta da te, utičući na tvoj um, uverim kako je sve ovo što si ovde pročitao ništa drugo nego nečija fantazija i da je najbolje i najmudrije što možeš da uradiš je da sve to odbaciš.
Hajde, počni da smatraš sve ovo što si do sada pročitao kao uvredu tvojoj inteligenciji, uvredu tvom “zdravom” razumu, uvredu nauci, logici... Baci ovu knjigu.
Jesu li to tvoje ili moje misli?
Imaš deset sekundi da odlučiš...

Ako si, uprkos tome što ti je otkriveno u ovoj knjizi, odlučio da ništa ne menjaš, ako si odlučio da odbaciš ovo što si pročitao i da ostaneš uz mene, onda je ovo najbolje vreme da prestaneš sa čitanjem ove knjige. Ionako u nastavku nećeš skoro ništa razumeti. Moj posao sa tobom je u tom slučaju ― gotov. Nastavljamo tamo gde smo stali pre nego što si počeo da čitaš ovu knjigu.
Sa tom razlikom što sada ZNAŠ.
Ako si, ipak, odlučio da pokušaš da pobegneš iz mojih ruku i moje vlasti koju imam nad tobom, onda je vreme da ovu knjigu zatvoriš do trenutka kada ćeš biti upoznat sa većim delom Biblije. U protivnom ćeš, isto tako, veoma malo da razumeš. Naravno da ću tvoje istraživanje Biblije da stavim na poslednje mesto tvojih ciljeva. Sve drugo ću da ti učinim važnijim. Sve bitno što si o meni i Stvoritelju trebao da saznaš, saznao si. Video si gde si ti u svemu tome i sada ću nastojati da uz tu spoznaju tvoja dobra namera da dođeš Stvoritelju ne preraste ni u šta drugo.
Dobra namera? Neko je rekao da je put do mog pakla popločan upravo dobrim namerama...
Sve što će da sledi u nastavku vezano je za one koji su sadržaj ove knjige shvatili ozbiljno, koje nisam uspeo da zavedem da odlože proučavanje Biblije. Nastavak ove knjige je posvećen upravo onima koji sebe smatraju duhovnim. Želim da im pokažem da, mada žive u uverenju da služe Stvoritelju, u stvari još uvek pripadaju MENI.
Zato, ako poznaješ Bibliju, ako poznaješ istoriju Stvoriteljevog izabranog naroda, možeš da nastaviš sa čitanjem.

POGLAVLJE 34: Na Sigurnom?
Sada si u uverenju da si duhovan, religiozan, transoblikovan. Poznaješ istinu o Stvoritelju. O Otkupitelju. Poznaješ sva Njegova obećanja. Poznaješ dobro Njegovu reč. Upoznat si sa događajima koji slede, upoznat si sa mojom ulogom u svemu. Osećaš se sigurnim u Stvoriteljevoj blizini. Osećaš se prijatno na poznatom terenu. Na SVOM terenu.
Moram nešto da ti kažem: sve što misliš da poznaješ tako dobro, ja poznajem mnogo duže i mnogo bolje od tebe. Tvoj teren je mesto gde se ja već hiljadama godina savršeno snalazim. Mnogo bolje nego što ćeš ti ikada da se snalaziš. Znam stotine načina uz pomoć kojih mogu iz Stvoriteljeve sigurnosti da te dovedem na MOJ teren. A najbolje od svega je što ti to nećeš ni znati, već ćeš živeti u najdubljem i najiskrenijem uverenju da služiš Stvoritelju na najbolji mogući način.
Tek SADA mi bitka za tvoj um postaje zanimljiva. Tek kada uz sebe imaš Stvoriteljevu silu, postaješ dostojan protivnik.
Ako si iskreno tražio, do sada si već sigurno pronašao ljude koji su bliski Stvoritelju.
Po malo si razočaran, zar ne? To je ono iznenađenje koje sam ti spomenuo!
Očekivao si da će ljudi koji su izbegli većinu mojih zabluda i oni koji imaju biblijske istine koje im je Stvoritelj otkrio, da budu karakterno potpuno različiti od ostalih ljudi koji Stvoritelja ne poznaju. A nisu. Bar većina nije.
Sada shvataš o čemu sam ti govorio. Ja se mnogo bolje od njih snalazim na tom terenu. Većina njih je, mada po svom uverenju verna Stvoritelju, u stvari, od Njega prilično daleko. Pitaš se kako je to moguće? Ako si moje spletke i zavere do sada smatrao lukavim i pametnim, pripremi se da vidiš moje remek delo zavođenja onih koji o sebi misle da imaju na raspolaganju svu moguću mudrost i silu. Onih koji su svesni da JA postojim i da delujem. Onih koji misle da znaju nešto o meni. Pripremi se da vidiš kako ćeš i ti pre ili kasnije da završiš kao i oni.
Evo odgovora tvom razočarenju: da li bi se iznenadio kada bih ti rekao da svaku grupu istinski religioznih ljudi čine i osobe koje sam JA u nju doveo? Ovo je moja omiljena strategija koju uspešno koristim već dugo vremena. Ona se svodi na to da ljude posmatram i proučavam od njihovog rođenja na Zemlji beležeći svaki njihov gest, reč ili nedostatak karaktera. One ljude koji su uz moju pomoć razvili neke od karakternih osobina koje će da deluju uništavajuće na zajednicu, njih smišljeno i proračunato dovodim među ljude najvernije Stvoritelju. Na takve ljude posebno pazim i nastojim da budu samo delimično osvedočeni kako ne bi bili navedeni da te karakterne nedostatke menjaju, već da ih raznim izgovorima opravdavaju i tako ih zadrže.
Jednom opravdani, ti nedostaci ostaju kao stalni povod razdoru, neslaganju, netrpeljivosti, neorganizovanosti i kompromisu unutar grupe koja sebe smatra veoma bliskom Stvoriteljevim pravilima. Sa tim sam osigurao da se ova grupa ljudi u najvećoj meri bavi sama sobom umesto da ispuni onaj nalog koji je Stvoritelj dao Svom narodu ― da i druge ljude upozna sa Njim. Zbog ovoga čak ni oni, koji su mi potpuno izbegli i koji su odista verni Stvoritelju, nemaju snage niti mogućnosti da pokrenu nešto što bi u značajnijoj meri doprinelo ostvarenju Stvoriteljevih planova.
Otkupitelj je jednom prilikom pokušao da upozori učenike na taj deo mog rada pričom o pšenici i kukolju, ali sam vremenom uspeo da odvratim pažnju Njegovih učenika sa tih upozorenja.
Ako tvoj um uopšte ispravno radi, morao bi da osećaš veoma veliki stres zbog ovoga što si saznao. Nalaziš se među ljudima koji poznaju Stvoriteljeve istine, dok u isto vreme imaju samo uverenje da Mu služe. Ljudima koje sam JA doveo. Šta ćeš da učiniš? Vratićeš se nazad? Kao što sam rekao, ja bih to najviše želeo. Ostaćeš sa tim ljudima? Počećeš da ih kritikuješ? Samo napred, JA ću da te savetujem kako to da uradiš!
Pokušaćeš svojim primerom da pružiš uzor prave vernosti i pobožnosti? Koliko misliš da ćeš da istraješ? Misliš li da ćeš znati da iskoristiš sve ono što Stvoritelj može da ti pruži? Strpljivost, ljubav, krotost, poniznost...?
Zbunjen? Obeshrabren? Dobro došao u svet duhovnosti i religije!
U nastavku ćeš da budeš počašćen time što ću ti otkriti mnoge od mojih zamki kojima vernike držim uz sebe i vodim ih u sigurnu propast, u isto vreme držeći ih u uverenju da čine sve što je u njihovoj moći da bi ostali uz Stvoritelja.
Ipak, neću da ti otkrijem sve. Pre svega iz razloga što bi to zahtevalo nekoliko stotina strana, a zatim što sam i za tebe pripremio nešto što ćeš da otkriješ tek kada bude prekasno. Teško da ćeš biti jedan od onih koji će se odista odreći sebe u toliko meri da će znati da iskoriste sve ono što im je Stvoritelj omogućio za borbu protiv mene.

POGLAVLJE 35: Duhovne Zablude.
MILOST:
Ovaj temelj Stvoriteljevog plana spasenja za čoveka je predmet moje posebne pažnje. Izuzetno mi je važno da se istina o Stvoriteljevoj milosti pogrešno shvati. Ne slutiš koliko sam zabluda samo po pitanju milosti uspeo da proširim.
Milost je sama po sebi nešto nepravedno i nezasluženo i zavisi isključivo od onoga koji je u prilici da bude milostiv. Nezasluženo... To je za mene veoma važna reč koju posebno naglašavam. Sa njom sam u stanju da te uverim kako, šta god učinio ili ne učinio, ne možeš da utičeš na Stvoriteljevu volju. Tako te rasterećujem od odgovornosti da činiš ono što bi trebalo da činiš, kao i odgovornosti za greh koji činiš jer ti preterano naglašavam pojam milosti kao nečeg nezasluženog, a Stvoritelja kao nekoga ko je u Svojoj bezgraničnoj ljubavi bezuslovno milostiv.
Tvoj odnos prema grehu i tvojoj sopstvenoj grešnosti i nesavršenosti na taj način postaje previše tolerantan. Mnogo tolerantniji nego što to Stvoritelj toleriše. Sa obzirom na to, na ovaj način činim da, zbog svog pogrešnog poimanja Stvoriteljeve milosti i ljubavi, tolerišeš greh gajeći ga i ne menjajući svoj karakter.
Istina je, u stvari, da za milost, mada ne možeš da je zaslužiš, treba da ispuniš preduslove. Pojasniću ti ovo malo detaljnije.
Uzmi za primer dvojicu ubica. Obojica su ubili, obojica zaslužuju kaznu. Kazna je pravedna. Milost nije. Ali jedan od njih silno pati zbog svog prestupa, kaje se zbog toga i njegov promenjen život govori kako on to više nikada ne bi mogao da učini ako bi mu se oprostilo i ako bi mu se pružila druga prilika da se vrati u normalan život. Možeš li prema takvom čoveku da budeš milostiv? Ne moraš, ali možeš – jer imaš osnova za to – njegovo iskreno kajanje i žaljenje zbog učinjenog zlodela.
Nasuprot njemu, drugi ubica ne žali ni najmanje zbog onoga što je učinio. Naprotiv, čak se i hvali svojim zlodelom i izjavljuje kako bi to mogao da učini i drugi put ako bi za to imao priliku. Možeš li prema OVOM čoveku da budeš milostiv? Ja bih mogao, on bi mi veoma dobro poslužio, ali Stvoritelj ne može da bude milostiv. Ovaj čovek nije ispunio Njegove preduslove.
Zato, mada je milost nezaslužena jer Onaj koji je daje ne mora da je dâ ni ako su stvoreni preduslovi – pošto može i u tom slučaju da ostane potpuno pravedan – za milost ipak moraju da se ispune određeni preduslovi. Ti preduslovi su, kada je Stvoritelj u pitanju, skoro kao garancija da će On da bude milostiv prema onome koji se ISKRENO kaje.
Kada govore o Stvoritelju, ljudi često koriste prideve »beskonačno« i »bezgranično«, što najvećem broju Njegovih osobina i odgovara. Ali kada je u pitanju milost, ja vas navodim da i uz tu Njegovu osobinu koristite isti pridev.
»Stvoriteljeva bezgranična milost«. Zvuči dobro, zar ne? Zvuči veoma umirujuće i ohrabrujuće, nudi veliko rasterećenje, ali, u stvari, to je MOJA tvorevina ― i za vas ljude veoma pogubna igra reči. Milost bezgraničnog Stvoritelja ipak ima granicu. I to granicu koju vi ljudi začuđujuće lako možete da pređete.
Pošto On ni na koji način ne može da te spasi osim milošću, veoma mi je važno da te dovedem u stanje kada ona više neće da ti bude dostupna. U stanje kada nećeš da vidiš potrebu za bilo kakvim pokajanjem, za bilo kakvom potrebom za promenom svog karaktera. U stanje kada ćeš sve svoje slabosti, pogrešnim tumačenjem Njegove milosti, da smatraš opravdanim. Ali ti ćeš da budeš jedini koji će to tako da vidi. Stvoritelj to vidi potpuno drugačije. Za Njega greh nema opravdanja. Posebno zbog toga što je vama ljudima dao svu potrebnu silu da se oduprete grehu.
Mogu to i malo da ti ilustrujem:
Obezbedio si svom roniocu najskuplju i svu potrebnu ronilačku opremu kako bi ti iz morskih dubina vadio bisere. Posle određenog vremena dolaziš po svoje bisere, ali on nije izvadio ni jedan. Opravdanje mu je da su biseri preduboko, a da on nije želeo da koristi ronilačku opremu.
Slično je i svako tvoje opravdanje za greh koji gajiš. Uz sve ono što je Stvoritelj za tebe učinio, uz sve ono što je rekao i dao ti napisano, uz Njegov praktičan primer dok je boravio na Zemlji u ljudskom telu i uz Njegovu silu koja ti stoji na raspolaganju ― nemaš baš nikakvog opravdanja za greh. Ali zato imaš MENE. Majstora za opravdanja. Opravdanja koja imaju za cilj da samo TEBI izgledaju kao utemeljena. Opravdanja koja Stvoritelju ne znače baš ništa osim što Ga vređaju.
Moraš da znaš da ću JA uvek da budem pored tebe. Kada te Stvoritelj Svojim duhom i Svojom rečju bude osvedočio da nešto trebaš da odbaciš i promeniš, ja ću uvek da ti govorim o Stvoriteljevoj bezgraničnoj milosti i opraštanju i Njegovoj bezgraničnoj toleranciji i strpljenju. Ne moraš to danas da odbaciš, možeš i sutra. Ne moraš ni sutra, Otkupitelj je to ostvario umesto tebe. Pa, ti si samo grešan čovek. Slab. Otkupitelj je i onako postavio neostvarive ciljeve.
Ovo mi je jedna od omiljenih zabluda. Sve ono što od ljudi zahteva previše odricanja, ja ih uverim da to Otkupitelj nije tako mislio. Da je to samo neostvarivi ideal.
A nije! Naprotiv, veoma je ostvariv. Za tebe jeste neostvarivo da se krećeš hiljadu kilometara na sat, ali nije ako sedneš u avion. Ista stvar je i sa ostvarivanjem Stvoriteljevih ciljeva. Za tebe su oni neostvarivi, ali ne i ako se sjediniš sa Njim.
Ako ipak Stvoriteljeve ciljeve shvataš ozbiljno, ja sam uvek tu da te uverim da je njihovo ostvarenje jedan veoma dugačak, težak i spor proces.

POSVEĆENJE:
Pažljiv i iskren čitalac Biblije veoma lako će da shvati ciljeve koje ona postavlja pred čoveka. Ali zašto da žuriš? Pošto sam greh uspeo da učinim tako privlačnim sredstvom koje čoveku omogućava uživanje ili mu je bar od neke koristi, nije mi teško da te navedem da, kada dođeš do spoznaje da činiš nešto što ne bi trebalo ili ne činiš nešto što bi trebalo, odlažeš da to primeniš u svojoj svakodnevnoj praksi. Pa Stvoritelj je milostiv i pun strpljenja. Beskonačnog strpljenja! Zašto ne bi primenu novootkrivenog saznanja odložio za budućnost?
Razvio sam posebnu zabludu u vezi sa ovim pitanjem. U stvari, samo sam malo prepravio istinu. Hoću da kažem da ova zabluda zvuči kao istina i još je, isto tako, prilično logična, ali sa istinom nema NIKAKVE veze.
Posvećenje je proces koji traje čitav život!
Eto, to je moja zabluda. U stvari, to je istina, ali moje objašnjenje ove istine je čini savršenom i pogubnom zabludom. Ja to ljudima tumačim ovako: pošto je Stvoritelj milostiv i strpljiv, od onog trenutka kada spoznaš neki svoj greh, ti imaš neograničeno vreme da prestaneš da ga činiš. Ti si slab i grešan i Stvoritelj to zna. Njegova bezgranična ljubav i sklonost praštanju omogućava ti da se, u vremenu koje je pred tobom, boriš protiv greha ili slabosti u kojima si osvedočen. Drugim rečima, ako si osvedočen u sopstvenu oholost i sebičnost, te nedostatke možeš da gajiš dok ih god ne pobediš ― nije vremenski ograničeno kada ćeš to da učiniš. Zvuči dobro, zar ne? Ali JA ću da ti kažem koji je problem u tome. Onog trenutka kada te Stvoritelj osvedoči o tvojoj slabosti ili grehu ti postaješ u potpunosti odgovoran i kriv za razliku od stanja dok nisi imao tu spoznaju.
Dakle, Stvoritelj od tebe zahteva da od trenutka spoznaje greha više ne živiš gajeći taj greh, već da trajno prestaneš da ga činiš. To je nemoguće? Naravno, JA ti to tako prikazujem, ali, seti se, nemoguće je za tebe i da se krećeš brzinom od hiljadu kilometara na sat. Stvoritelj ti, u stvari, ne ostavlja mesta za izgovor. JA sam taj koji ti daje izgovore. Da je nemoguće, Otkupitelj nikada ne bi tražio od ljudi da “više ne greše”. Ti samo NE ŽELIŠ da prestaneš da grešiš. Jer JA ne želim da prestaneš da grešiš.
Stvoritelj, u stvari, želi nešto veoma jednostavno. Uz pomoć primera Njegovog Sina, Njegove reči i Njegove sile, On želi da dovede tvoj karakter u sklad sa Svojim i sa karakterom nebeskih bića. Moj cilj je da ti to NE POSTIGNEŠ. Svesno zadržavajući bilo koji nedostatak u svom karakteru, ti jednostavno NE MOŽEŠ da budeš spašen.
Pa, zar Otkupitelj ne uračunava Svoju pravednost? Sigurno se to sada pitaš. Da, uračunava, ali samo za ono što nisi postigao jer nisi znao da treba. Na primer: ako nisi znao da je ogovaranje greh i nešto ružno – a Stvoritelj tačno zna da li si ti to znao ili nisi – Otkupitelj će tražiti da se Njegova savršena pravednost uračuna umesto tvoje. Ali ako si ti znao da je to greh, i nastavio si da ga činiš čitavog života opravdavajući se svojom slabom i grešnom ljudskom prirodom, živeći u uverenju da je posvećenje takva vrsta procesa ― ti si propao, a JA sam pobedio.
Posvećenje, dakle, jeste proces, ali ne u postepenom ostavljanju već spoznatog greha. Posvećenje je rast u spoznaji i mudrosti. Kroz taj rast svaki spoznati nedostatak, koji se do tada smatrao greškom i kao takav je bio opravdan neznanjem, prelazi u greh za koji više nema opravdanja. Na taj način se posvećuješ. Spoznajom i uz pomoć Stvoriteljeve sile, trenutnom primenom te spoznaje.
Da li to onda znači da više nikada ne smeš da počiniš neki greh? Ja ga sigurno ne bih tolerisao, ali Stvoritelju je dovoljno da ti u svojoj osnovi više nisi rob tog greha pa će povremene padove, uz tvoje iskreno kajanje, da ti oprosti.
Gde je granica? Bliže nego što misliš. Ali JA sam tu da ti tu granicu pomeram što dalje. Toliko daleko da kada shvatiš da si je prešao, više nećeš moći da se vratiš nazad.

OPRAVDANJE VEROM:
Mada zabludu o opravdanju delima još uvek održavam kao jednu od istina u svojoj crkvi, ti si pažljivim proučavanjem Biblije sigurno došao do zaključka da čovek može da se opravda samo verom. Ali to što si shvatio istinu o opravdanju verom ja isto tako lako mogu da iskoristim PROTIV tebe.
U stvari, mnogi koji misle da veruju u opravdanje verom žive u velikoj zabludi u koju sam ih uveo. Mada je, u glavnom, jednostavna, ja sam tu istinu, pre svega, zakomplikovao, a zatim sam naveo ljude da izvuku pogrešne zaključke. Pomogla mi je činjenica da se vama ljudima, bez obzira što se opravdavate verom, sudi po vašim delima. Najveći broj vernika sam uspeo da navedem ili u jednu ili u drugu krajnost.
Prva krajnost je da je opravdanje verom upravo to što i sama definicija govori. Ti samo veruješ da je Otkupitelj umro za tvoje grehe, veruješ u ono što je govorio i On će da bude taj koji će na osnovu same tvoje vere da te opravda na sudu. Ono što radiš nije previše važno jer si i onako slab i grešan i Stvoritelj ima razumevanja prema tebi.
Druga krajnost je ta da svojim delima trebaš da dokažeš svoju veru. U stvari, ovo i jeste istina, ali ja sam to u stanju toliko da prenaglasim da se sve, na kraju, svede na to da, u stvari, pokušavaš da se opravdaš svojim delima.
Zamršeno? Tako i treba da bude.
Ali ja se trudim da ono što Stvoritelj podrazumeva pod »opravdanjem verom« ostavim neotkrivenim. »Verovati«, u stvari, znači mnogo više nego samo imati poverenja u Stvoritelja. Po Njemu to znači da svoju veru moraš da potkrepiš svojim delima, ali tu NIJE kraj. Njemu ni ta dela ne znače NIŠTA. Ona moraju da budu učinjena iz ispravnih pobuda. Ona moraju da budu učinjena zbog toga što si ti u svojoj osnovi postao takva osoba. Ilustrovaću ti ovo:
Prošao si kroz crveno svetlo na semaforu i policajac te je kaznio. Ukorio te je i objasnio ti zašto je tvoj postupak pogrešan. Sledeći put na tom semaforu možeš da se zaustaviš iz dva razloga: 1) zbog toga što je policajac opet tamo, 2) ili ćeš se zaustaviti i ako njega tamo nema zbog toga što si postao savestan i odgovoran zbog onoga što ti je rekao i što sada znaš.
Ista stvar je i sa Stvoriteljem. Ako Njegov zakon ne kršiš zbog samih posledica kršenja zakona, a ne zbog toga jer te je držanje tog zakona suštinski promenilo, Njemu tvoj trud oko poštovanja tog zakona ne znači BAŠ NIŠTA. Stvoritelj želi da promeni tvoj karakter kako bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića. On ne želi da poseže ni za kakvom prisilom. Ti to treba sam da želiš.
Ali upravo JA ću sve to da sakrijem i da te uverim kako je bitno da se držiš materijalnosti i da Stvoritelj veoma ceni tvoj trud po pitanju toga, i da nije važno da li si se odista promenio jer će to Otkupitelj ionako da ti uračuna na osnovu tvoje vere u Njega.
Kao što vidiš, meni ne smeta da držiš sve ono što je Stvoritelj stavio ispred tebe. Ja ću čak i da te navodim da se toga držiš prilično fanatično, toliko da čak budeš u stanju i da umreš za neka od tih pravila i načela, ali radiću na tome da ono što je Stvoritelju najvažnije, tvoj karakter, ostane takav kakav jeste.
Trudiću se svim silama da ne razumeš istine o transoblikovanju i novorođenju. Učiniću SVE da izgledaš pravedan i veran u svojim očima, čak će i dela da ti budu na veoma zavidnom nivou, ali ću UVEK da ti dajem izgovor da u svojoj suštini ostaneš nepromenjen. To ljudi ionako neće da znaju. Samo će dve osobe da znaju za to. JA i Stvoritelj. A ti?
Ti ćeš samo imati uverenje da si na dobrom i ispravnom putu. Samo uverenje...

ZAKON:
Šta misliš, zašto je moj uspeh toliko veliki? Veliki je upravo zbog toga što sam najveće zablude i prevare ostvario upravo na području Stvoriteljevih zakona. JA sam taj koji je za reč »zakon« prikačio negativan prizvuk.
Udarivši u sam temelj Stvoriteljevog zakona – Njegov moralni zakon – deset zapovesti, otvorio sam vrata mnogim drugim zabludama i prevarama. Mnogi danas ne znaju za deset zapovesti, mada su one najvećim delom utkane u sve ljudske zakone. Najveći deo onih koji i znaju za deset zapovesti znaju ih u onom obliku u kojem sam ih JA dao. Uspeo sam da promenim Stvoriteljeve zapovesti. Izbacio sam one zapovesti koje se tiču upravo službe i vernosti Stvoritelju. To sam učinio uz pomoć svoje crkve. Izbacio sam zapovest koja zabranjuje klanjaje kipovima i slikama. Na taj način sam omogućio da ljudi po svojoj mašti i po mojim uputstvima grade kipove i slike Otkupitelja kako Ga oni zamišljaju i da Ga na taj način obezvrede. Klanjajući se pred kipom ili slikom oni čine ono što je On izričito zabranio, a čine upravo ono što JA želim. Ne samo da se klanjaju kipu zamišljenog Otkupitelja, već sam ih nadahnuo da grade kipove i slike ljudi koje su proglasili svecima. Ovo je još veća uvreda Stvoritelju. U stvari, tada ljudi meni otvaraju mogućnost da činim nešto po njihovoj želji i na taj način im dam dovoljno dokaza da molitva kipovima odista deluje. Može li Stvoritelj tada da ih izbavi iz mojih ruku? Naravno da NE MOŽE! I Njegova moć ima granice. Ako se neko molio kipu ili slici ili bilo kome drugom osim Stvoritelju, i ako sam mu JA tada odgovorio na način da sam ga, na primer, oslobodio okova bolesti koju sam mu nametnuo, pitam te, ko više njemu može da posvedoči da umrli svetac ne postoji ili ne deluje? Niko.
Osim izbacivanja zapovesti o klanjaju kipovima i slikama, veoma pažljivo sam izmenio zapovest koja je ukazivala na proslavljanje dana odmora koji je Stvoritelj posvetio CELOJ ljudskoj vrsti. Hteo sam da je izbacim, ali bi to bilo previše očigledno, zato sam veoma naporno radio još od vremena apostola kako bih tu zapovest potisnuo i kako bih je zamenio nekom drugom zapovešću.
Ovo je prevara koju sam isplanirao vekovima pre nego što je Otkupitelj došao. Znajući proročanstva, tačno sam znao dan kada treba da vaskrsne, ako Ga pre toga ne uništim. Zato sam naveo veći broj nejevrejskog sveta da za dan praznovanja uzmu baš taj dan ― budući dan Otkupiteljovog vaskrsenja. U Rimskom carstvu to je bio dan posvećen bogu Sunca. MENI!
Kada je Otkupitelj vaskrsao, postupno sam navodio apostolske učenike da u čast Otkupiteljovog vaskrsenja za dan praznovanja uzmu upravo taj dan i da se, na taj način, direktno klanjaju meni. U stvari, zapovest o danu praznovanja jeste i jedina zapovest koja govori o samom Stvoritelju i Njegovoj ulozi. Zato mi je bilo od velikog značaja da baš tu zapovest izmenim. Slika o Stvoritelju univerzuma i Zemlje je polako izbledela u očima mnogih samozvanih hrišćana. Baš kao što sam i želeo. Teorijom o evoluciji sam samo dodatno obezvredio tu zapovest. Pošto je sada nedostajala jedna zapovest jer sam drugu izbacio, poslednju, desetu, podelio sam na dva dela. Tako se danas najveći deo hrišćanskog sveta drži upravo tih – MOJIH – deset zapovesti.
Ali ti si sigurno shvatio tu zabludu i sada se nalaziš među ljudima koji se pridržavaju baš Stvoriteljevih deset zapovesti koje je On dao Mojsiju na Sinaju. I misliš da si siguran...?
Jadniče. Upravo ću tebe da navedem da ti te zapovesti budu na propast umesto na spasenje.
Biblija te upozorava da znanje uznosi čoveka. Upoznao si Bibliju, upoznao si njene zapovesti, odrekao si se mnogo toga da bi mogao da ih zadržiš i misliš da si sada konačno na koloseku sa kojeg ne možeš da skreneš. Pripremio sam ti nekoliko iznenađenja.
Meni ne smeta što držiš svih deset Stvoriteljevih zapovesti. Šta više, JA te sa njima činim ponosnim, nadmoćnim u odnosu na one koji ih ne drže. Ispunjavam ti um time kako si postigao najveći mogući nivo koji jedno Stvoriteljevo dete može da dosegne. Navodim te da misliš kako je ovo najviši nivo koji samo treba da se održava i da se strogo pazi da se od njega ni po koju cenu ne odstupi.
Da si pažljivo proučavao Stvoriteljeve zapovesti, kao što nisi, primetio bi da svih deset zapovesti mogu da se zadrže, a da ne učiniš apsolutno nikakav napor. Dakle, deset zapovesti ne zahtevaju baš nikakvu aktivnost. Njih doslovno može da drži svako bez i najmanje uloženog truda. Da si to shvatio, pitao bi se zašto bi Stvoritelj dao upravo takve zapovesti. Zašto On nije zapovedio da se nešto RADI?
Istina, Otkupitelj je to pokušao da objasni bogatom mladiću koji Ga je upitao kako da zadobije večni život. Rekao mu je da drži zapovesti na šta se ovaj moj učenik oduševio. Ali onda mu je Otkupitelj rekao da bi sada držanje tog zakona, kojeg je ovaj tako marljivo i bez i kakvog napora držao, trebalo da urodi plodom promenom karaktera tako da u svojoj požrtvovanosti bude od koristi ljudima oko njega. Naravno da je mladić bio razočaran. Previše sam ga vezao uz ovu prolaznu materijalnost i nije to želeo da izgubi. Hteo je jadnik da ima oboje, ali nije znao da je to neizvodljivo. Materijalno bogatstvo koje ljudima omogućim toliko je snažno sredstvo za put u propast da Stvoritelj veoma teško može da ih izvuče iz mojih ruku. Čak bi se usudio da kaže da NE MOŽE.
Da vam je Stvoritelj dao zapovesti koje vam nalažu da nešto radite, vi biste to uradili, ali nikada ne biste znali iz kojih pobuda to radite. Zbog toga je Stvoritelj dao zapovesti koje ne zahtevaju napor, ali zapovesti koje menjaju čovekov karakter, koji zatim, usaglašen sa Njegovim zakonom, podstiče čoveka na dela požrtvovane ljubavi. Drugim rečima, sve ono dobro i požrtvovano što činiš, a što ti niko nije zapovedio, i proizašlo je iz Stvoriteljevih zakona, pokazuje Mu, u stvari, pobude tvoje vernosti Njemu. Ali vi ljudi ste previše površni u svom razmišljanju da biste to shvatili. Vi ćete da zadržite samo ono što vam se zapovedi, dok ono što vam nije zapoveđeno, mislite da nemate obavezu da činite. Ali, eto... Stvoritelju je, u stvari, samo to važno jer Mu pokazuje koliko ste Mu dozvolili da vas u skladu sa Svojim zakonom odista karakterno promeni.
Kao što sam rekao, tim zakonom, koji ti je dat na korist, JA te vodim u propast.
Držim te čvrsto vezanog okovima tog zakona pomoću nekoliko smišljeno povezanih biblijskih tekstova koji govore o tome da onaj ko voli Stvoritelja drži Njegove zapovesti, i da je držanje zapovesti pokazatelj prave vernosti Njemu. Pošto je ovo najjeftinije moguće “hrišćanstvo”, meni je u interesu da te strogo držim uz slovo zakona tako te navodeći da zanemaruješ biblijske citate koji govore o najvažnijem pokazatelju stvarne pripadnosti Stvoriteljevom narodu. Bratskoj ljubavi.
Zbog tvog već poniženog karaktera, nije mi teško da te na ovakav način držim formalno vernim. Dovešću te čak u stanje kada ćeš moći da slušaš i da čitaš o bratskoj ljubavi, o požrtvovanosti, a da ne pokušaš to da primeniš na samog sebe. Kroz razne istine i zahteve upućene tebi ― ti ćeš samo da ih proslediš drugima, osuđivaćeš ih dok ćeš u isto vreme zbog svog formalnog držanja zakona sebe smatrati pravednim. Na moju sreću, veoma retko ćeš Otkupiteljovo poređenje o trunu i brvnu u oku da primenjuješ na sebe. Moj cilj je da Stvoriteljev narod, uz pomoć tebe i tebi sličnih, dovedem u stanje kada će svi misliti da ih posebnim čini samo činjenica da se strogo drže Stvoriteljevih zakona, dok će onaj najveći i pravi znak raspoznavanja, jedinstva u poniznosti i ljubavi, u najvećem delu potpuno da nestanu.
Kako ću samo da se smejem kada stanete ispred Stvoritelja uvereni u svoje spasenje i pravednost zbog svoje navodne “poslušnosti”, i kada budete slušali reči osude koje vam Stvoritelj sa tugom bude iznosio.
Oduvek uspevam da razdvojim ljudsku duhovnost od svakodnevnog života. U skladu sa vremenom i civilizacijom to sam uspevao u različitoj meri. U staro vreme sam uspevao čak i da navedem ljude da u svakodnevnom životu budu ubice i lopovi, a da se posle takvih dela nesmetano i neopterećeno mole Stvoritelju kao najpravedniji vernici. Samo JA znam kako je On gledao na te molitve. Pomoću proroka Isaije je pokušao da objasni da Mu se takva duhovnost doslovno gadi, ali to nije imalo veći uticaj.
U današnje vreme samozvani vernici možda nisu ubice i kriminalci, ali za Stvoritelja to nije toliko ni bitno. Danas čak mogu da uspeju u tome da oni bez trunke savesti uživaju u pornografiji, pa čak i da čine preljubu, i da se posle toga u molitvi obraćaju Stvoritelju kao da ništa nije ni bilo. Ali što je greh bolje prikriven, to je ljudsko duhovno licemerje veće. Ljudi će da spletkare jedan protiv drugoga, biće nepošteni u svom poslu, sebični i bezobrazni, bahati i arogantni, nemilosrdni i okrutni u malim stvarima, a posle toga će sklapati svoje ruke moleći se Stvoritelju. Voleo bih da možeš da vidiš kako On okreće glavu od takvih ljudi.
Dovešću te u uverenje kako je potrebno da učiniš neke velike stvari da bi pokazao svoju vernost Stvoritelju, dok će, u isto vreme, u isčekivanju prilika da učiniš nešto veliko, pored tebe svakoga dana da prođe MNOGO malih prilika na koje Stvoritelj obraća posebnu pažnju. Život će da prolazi, tvoje oduševljenje za Stvoritelja će da opada, dok će tvoje licemerje i formalizam sve više da rastu.
Još uvek misliš da si u veri pronašao sigurno utočište? Namerno sam te ovamo doveo da bi moja pobeda bila što veća, a Stvoriteljev bol i tvoja propast bili još jedan razlog moje posebne radosti.

POGREŠNA PREDSTAVA:
Već hiljadama godina uspevam veoma pažljivo da sakrijem od ljudi pravu predstavu o Stvoritelju. Pa čak i od onih koji proučavaju Bibliju. Ne slutiš od kolike je važnosti za tebe da uskladiš sve informacije koje je Stvoritelj dao o Svom karakteru. JA to znam. I zbog toga se veoma trudim da one budu usklađene. I dok jednima prenaglašavam Stvoriteljev sud i uništenje, Njegov konačni obračun sa grehom, oganj kojim će uništiti nepokajane i, na taj način, njih navodim da počinju da Mu služe iz straha, drugima prenaglašavam Njegovu milost i ljubav kojom ih navodim da se prema životu i prema grehu bezobzirno ponašaju, nadajući se da će Stvoritelj da pređe preko svega toga.
Rezultat svega ovoga je stanje među Stvoriteljevim narodom koje Ga posebno boli. On je video šta će se dogoditi i pokušao je da upozori ljude na ovo što ću napraviti među Njegovim narodom kad budem govorio o mlakosti. Ali ništa više tu ne može da se uradi.
I dok u mojoj crkvi vlada onaj prvi odnos ― služba iz straha, u tvojoj grupi vlada ovaj drugi, bezobziran odnos prema Stvoritelju. A zbog čega? Zbog toga što si propustio da izgradiš pravu sliku koju je On dao o Sebi.
Pošto propuštaš da pažljivo čitaš Njegovu reč, nisi u mogućnosti ni da stvoriš ispravnu sliku o Njemu, a bez toga ne možeš da uradiš NIŠTA. Nestaje oduševljenja, nestaje motivacije, a bez toga za tebe nema duhovnog napretka, bez kojeg si, naravno, propao.
Meni je od najvećeg značaja da te držim što dalje od Biblije. Ona obiluje novim spoznajama kojima On želi da te ispuni. Posebnom je čini to da je u stanju uvek ponovo, što zavisi od raznih životnih okolnosti, da daje nove dimenzije ljudskom životu pomoću istih tekstova. Ali ti to ne znaš. Misliš, ako si je jednom ili dva puta pročitao, da si saznao sve. Ili je to možda moj govor? Naravno da sam uz tebe svaki put kada želiš da je uzmeš u ruke. Govorim ti da već sve znaš, da nema smisla ponovo da čitaš već poznate stihove, to si već utvrdio ― ima mnogo važnijih stvari koje moraš da uradiš.
Sprečavajući da do tebe dođe nova saznanja, sprečavam te da dođeš u mogućnost da razmišljaš o novim odlukama koje trebaš da doneseš i sprovedeš u život. A nove odluke su upravo te koje čine da duhovno rasteš do cilja koji ti je postavljen. Cilj je mera rasta visine Onoga koji je došao da umre za tebe. Ni manje ni više. Ali JA sam tu da ti taj cilj predstavim kao nedostižan. Kao, uostalom, i većinu drugih ciljeva koji su pred tobom postavljeni.
Čim počneš da smatraš te ciljeve nedostižnim, nestaje i tvoja volja da ih ostvariš, tako da sam ti uskratio svaku mogućnost da uopšte i kreneš u ostvarenje tih ciljeva. Vidiš, sve je to lančana reakcija. Dovoljno mi je da pokrenem jednu zabludu pa da ona za sobom povuče desetine drugih posledica. Ja sam u prednosti što veoma brzo povezujem šta gde vodi, dok ti ne razmišljaš na takav način. Na primer: ako ne čitaš Bibliju, to za tebe znači samo to ― ne čitaš Bibliju. Razmišljaš o tome kako je dan prošao potpuno uobičajeno i bez toga. Ali za mene to na kraju znači da ti je uskraćena svaka mogućnost duhovnog rasta koja će za posledicu imati tvoju večnu propast. Da li moram da ti kažem da su u priči o deset devojaka sve one čekale mladoženju? Da li moram da ti kažem da je i onim ludim devojkama dan prolazio potpuno uobičajeno i bez pripreme za svadbu? Tek su pred sam dolazak Onoga koga su čekale shvatile da nisu spremne za taj susret. Baš kao što će da bude slučaj i sa tobom.
Na moju sreću, tebi nije ni na kraj pameti da je tvoj duhovni život isti kao i život jedne biljke. Ako ne raste ― umire!

MEĐULJUDSKI ODNOSI:
Postoji samo JEDAN ispravan način na koji možeš da testiraš svoj karakter, odnosno svoju duhovnost.
U međuljudskim odnosima. To nije teško da zaključiš, ali je mnogo teže da sprovedeš u praksi. Posebno ako ti ja u tome pomažem. Postoje dve strategije koje sam razvio kako bih te sprečio da razviješ svoj karakter onako kako bi to Stvoritelj želeo. Otuđenost i licemerje. Podjednako sam ponosan na obe pošto postižu skoro isti rezultat. To su za čoveka dve skoro nepremostive prepreke da razvije kvalitetne međuljudske odnose. Postizanje da ljudi budu otuđeni jedni od drugih nije posebno teško jer sam odavno već razvio temelj za tu strategiju. Sebičnost. Zbog životnog ritma koji sam nametnuo današnjem čoveku, nikada mi nije bilo lakše da postignem otuđenost. Predugačak radni dan, slobodno vreme uz mogućnost pristupa televiziji i Internetu, savršena su zamka da bih te ljude sprečio da se međusobno druže. Pitaš se zašto mi je to toliko važno? Reci mi, kako ćeš da saznaš da li je neka tvoja karakterna crta vrlina ili mana? Kako ćeš da saznaš da li si razvio neku karakternu crtu za koju si siguran da treba da se razvije? Kako ćeš da saznaš da li si pobedio slabosti koje si otkrio da imaš? Kako ćeš da upotrebiš vrline koje znaš da imaš? Čitanjem? Gledanjem televizije? Surfovanjem po Internetu?
Kao što sam rekao, postoji samo jedan način za to. Druženje i rad sa ljudima. Posebno sa ljudima koji i sami razmišljaju na sličan način. Tek u takvim okolnostima možeš jasno da vidiš svoj karakter i svoju duhovnost u pravom svetlu. U svojoj otuđenosti od ljudi možeš samo imati uverenje da izgrađuješ svoj karakter, ali njegova prava izgradnja i usavršavanje postiže se jedino druženjem i radom sa ljudima.
Zato sam tu JA da te sprečim u tome. Da te zaokupim samim sobom, svojim sopstvenim odmorom, svojim sopstvenim užicima, da te odvojim od društva koje jedino može da ti pomogne da svoj karakter podvrgneš ispitu i da ga izgradiš kako bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića.
Biti ljubazan, nasmešen i požrtvovan prema drugima može da bude zbog toga što si odista dozvolio Stvoritelju da te, u skladu sa Svojim zakonom, iz korena promeni, ali sve to možeš da uradiš i bez toga. Sve to možeš da uradiš samo zato jer znaš kako to da radiš mada to nije postalo deo tvoje prirode. To se zove licemerje. Ne samo da ćeš licemerno da se ponašaš, već ćeš i druge da kritikuješ i da podučavaš kako bi i oni bili ljubazni i požrtvovani ― kao što si i ti.
Reći ću ti nešto. U ovakvom ponašanju si samo ti taj koji je uveren da je sve u redu i da si prošao ispit duhovnosti u međuljudskim duhovnostima. I JA i Stvoritelj i ljudi oko tebe jasno vidimo tvoje licemerje. To što će malo njih da ti skrene pažnju na to, opet je moja zasluga jer sam razvio predrasudu da nije kulturno nekoga da kritikuješ. To je dovelo do toga da će kritike da se upućuju veoma retko zbog izbegavanja sukoba i neprijatnosti koju ona uzrokuje. Ljudi ne znaju jednu činjenicu. Ako nekome uputiš kritiku, time nećeš da promeniš svoj status kod te osobe. U stvari, dobronamerna kritika je odličan način da saznaš šta neka osoba odista misli o tebi. Ako toj osobi nisi drag, već je samo licemerno ljubazna prema tebi, kritika koju si joj uputio imaće za rezultat uvređenost i protivkritiku. Sa druge strane, osobu kojoj je stalo do tebe, dobronamernom kritikom ćeš samo da navedeš na preispitivanje dok ona, u isto vreme, neće ništa da ti zameri. Ali, kao što vidiš, ja sam dobronamernu kritiku, koja je neophodna za jedan normalan duhovni rast, zbog mnoštva različitih stvarnih aspekata, koji, na kraju, čine jednu opširnu sliku, uspeo toliko da omrznem da je skoro niko ne koristi.
Ono što nameravam da se primenjuje jeste kriticizam. Kritika koja je sama sebi smisao i svrha. Kritika koja ne nudi bolje rešenje. Kritika koja omaložava. To je razlog što ćeš veoma retko da dolaziš u stuaciju da ti neko upućuje dobronamerne kritike. Mnogo je lakše da se izgovori zlonamerna kritika. Ona ne zahteva ljubav, opreznost, niti je briga za posledice. Ne samo da ću sprečiti da do tebe dođu dobronamerne kritike, već ću nastojati da za svoj licemeran trud i dobrotu dobijaš pohvale.
Najbolji način da te zadržim u tvom licemerju jeste da tvoje ponašanje hvalim ustima mnogih ljudi. Ovakve pohvale tvojoj dobroti, ljubaznosti i požrtvovanosti samo će još jače da izgrađuju tvoje licemerje, umesto da te navedu na iskreno preispitivanje samog sebe i upoređivanje tvog karaktera sa Otkupiteljovim karakterom. Hvaliću te posredstvom ljudi koji ne znaju za Stvoritelja, a ti ćeš, umesto da se zapitaš kojim merilima oni mere tvoju dobrotu, da uveravaš sebe kako si došao do najvećeg duhovnog cilja kada tvoju praktičnu duhovnost vide svi. Međutim, zaboravljaš da ljudima koji te hvale ni malo ne smeta to što gajiš neki greh ili slabost da bi te i uprkos tome proglasili dobrim. Na primer: ako bi se dvosmisleno šalio, ili tu i tamo pogledao neki porno film, ili flertovao sa prijateljicama, ili se izazovno oblačio, dok bi god bio vredan, pouzdan, pristupačan, nasmejan i pošten, njima ne bi bio problem da te nazovu dobrim i da te pohvale uprkos tvojim duhovnim propustima. Ako ne bi redovno čitao Bibliju ili ako se ne bi družio sa pobožnim ljudima, oni bi te i dalje smatrali dobrim i to bi govorili i tebi i drugima od kojih ćeš to da čuješ.
I tebi je to dovoljno. Svedočanstvo drugih ljudi o tvojoj duhovnosti za tebe ima veću vrednost nego ono što je Stvoritelj posredstvom Svog zakona želeo da učini od tebe. Bitan ti je samo onaj spoljni pokazatelj, ono vidljivo, fizičko, materijalno. I meni je to najbitnije. Kao što sam rekao, na taj način te najlakše držim na svojoj strani. Ali šta Stvoritelj misli o tebi, to ti je manje bitno.
Ipak, ako bi se i našao neko odista duhovan ko će da ti uputi neku dobronamernu kritiku, neće mi biti teško da te sprečim da razmišljaš o tome. U tome mi pomaže tvoja uverenost u sopstvenu pravednost i dobrotu zbog svedočanstava nemerodavnih ljudi, a još veći saveznik mi je tvoja oholost zbog toga. Ona proizvodi neuništiv bedem. Uvređenost. Ti ćeš se na tu dobronamernu kritiku prilično naljutiti, mada to možda nećeš da pokažeš, čak ću i da ti pomognem sa nekoliko dobrih protivkritika na račun onoga ko ti je uputio kritiku da njegove kritike ne bi ni uzeo u razmatranje. Njegovu kritiku, koja je bila spasonosna i, možda, sudbonosna za tebe, ti ćeš tek tako jednostavno da odbaciš. Naravno da ćeš svoju uvređenost da smatraš opravdanom. Neće ti pasti na pamet da je povežeš sa ohološću kojom si ispunjen.
Oholost... biljka koju sam JA stvorio i koja u vama ljudima nailazi na veoma plodno tlo... Najveće zlo. Srž svakog zla. Najbolji način borbe protiv nje se nalazi detaljno objašnjen u Bibliji. Ne predstavlja mi ni najmanji problem da ti ga otkrijem. Ionako je moja biljka prilično dobro ukorenjena u tebi tako da joj neće smetati spoznaja o tome kako da se iskoreni.
Kao što sam rekao, oholost je temelj i tvoje uvređenosti. Ko bi tebe uopšte mogao da pouči da uvređenost nije osobina koju poseduju oni koji su odista verni Stvoritelju?
Uvređenost se suprotstavlja upravo onoj osobini koja je jedini temelj na kojem Stvoritelj može da počne da izgrađuje tvoj karakter. Osobini koju ti nikada nećeš uspeti da razviješ. Poniznost. Mislićeš da si je razvio, mislićeš da si ponizan. Ja ću da te navedem da živiš u tom uverenju jer ćeš da učiniš nekoliko dela koja zahtevaju tu osobinu. Čak ćeš i noge nekome da opereš misleći da je to najveći izraz tvoje poniznosti. Ali ono što ću JA da vidim, ono što će Stvoritelj da vidi, kao i ono što će da vide tvoji bližnji, koji se neće usuditi da ti to kažu, neće biti poniznost, već licemerje.
I, šta misliš, šta postižem kada u jednoj zajednici bude mnoštvo licemernih osoba? Bratsku ljubav? Bliskost? Težnju ka zajedničkim trenucima koji će kao rezultat imati jedinstvo i organizovanost u objavljivanju Stvoriteljevih istina...?
Postižem i to da onaj veoma mali broj odista duhovnih i posvećenih ljudi počinje da gubi volju za bilo čime vezanim za zajedništvo sa onima koji se samo zovu religiozni ljudi.
I umesto da bude onako kako bi Stvoritelj želeo, postaje onako kako JA želim. Umesto da oko sebe okuplja ljude koji su spremni da se žrtvuju kao i on i da se zauzimaju za druge ljude, ja činim da zajednica njegovih ljudi bude ispunjena onima koji samo očekuju da se sa njima nešto uradi, da se sa njima služi, da se za njih nešto organizuje, dok će oni tu i tamo da pomažu ― svojim kriticizmom. Dolazim u iskušenje da ti otkrijem jednu od mojih najvećih tajni... Zašto se uopšte dvoumim? Radi se samo o tebi, stvorenju nesposobnom da shvati dubinu i važnost onoga sa čime se upravo susreće. Ionako ćeš to uskoro da zaboraviš. Tebi će to da izgleda nevažno, ali ne slutiš koliko je to što ću ti otkriti moćno oružje u mojoj ruci.
Spomenuo sam kriticizam, ali moja tajna je u tome da kriticizam ne bude samo povremeno i zlonamerno prigovaranje, već da ono postane tvoj životni stav. Drugim rečima, u svemu onome što je važno, JA ću da te navedem da tražiš onu negativnu stranu. Takav stav te trajno onemogućava da zračiš privlačnom radošću, a JA ću te navesti da na ovaj način u tebi raste samo ogorčenost. Ta ogorčenost će polako da te izjeda iznutra, pa ćeš i u najlepšim i u najradosnijim stvarima da pronalaziš samo negativnost. Ljudi će, zbog tih mana, da ti postanu nepoželjni. Ti ćeš, zbog svog kriticizma, da postaneš nepoželjan drugim ljudima. Moram da ti kažem da nećeš moći da se oslobodiš ovih okova jer ćeš za svaki svoj prigovor odista imati stvarno opravdanje, dok ćeš, u isto vreme, u svom oholom i licemernom umu ostajati potpuno pravedan. Iz tih razloga će ovakav tvoj životni stav da ostane nepromenjen. Ali ne plaši se. Nisi usamljen u tom stavu. Ti samo imaš tu nesreću što si ovo saznao. I što ćeš morati da živiš sa tim. Nije toliko zanimljivo kada osobine kao što su sebičnost, zavist, ljubomora, bezobzirnost, oholost i licemerje uspem da ukorenim u ljudima koji o karakternim osobinama ne razmišljaju jer ne poznaju Stvoritelja niti su uopšte čuli za Njega. Ali kada sve te osobine uspem da učinim delom karaktera onih koji znaju za Stvoritelja, koji znaju da je jedini cilj i svrha ovog života da kroz zajednicu sa Stvoriteljem svoj karakter drage volje usklade sa Njegovim ― to je onda za mene najveći uspeh.
Uspeo sam sve te negativne osobine da učinim takvim da se smatraju neophodnim odbrambenim mehanizmom za opstanak u društvu i da, kao takve, u određenoj meri budu potrebne svima. Potpuna nesebičnost i potpuna požrtvovanost nikada neće biti cilj koji ćeš da ostvariš jer ću uvek da budem pored tebe kako bih ti davao dobre izgovore zašto ne bi trebao da budeš takav.
Kada bi mogao da zaviriš u stvarnost koja ti ovog trenutka nije vidljiva, shvatio bi zašto je tvoj Otkupitelj mogao da živi na način koji ti je dao za primer. Shvatio bi isto tako otkuda dolazi snaga i istrajnost apostolima i vernim ljudima posle njih da istraju u nesebičnosti i požrtvovanosti do same svoje smrti koju sam im učinio veoma bolnom. Oni su videli ono što ti tek sada samo maglovito nazireš čitajući Bibliju, a što bi i ti, kada bi hteo, jasno mogao da vidiš. Oni su znali da je ono što ne vide, u stvari, PRAVA stvarnost, dok je ono što su videli i što su tada živeli, samo jedan mali, i vremenski, bez bilo kakvog značaja, deo večnosti. Vremenski beznačajan period, ali od velikog značenja kada su u pitanju odluke koje mogu da se donesu unutar njega.
Odluke koje ću ti pomoći da NE DONESEŠ.

POGLAVLJE 36: Skori Kraj.
Nadam se da si do sada shvatio najvažnije principe koje koristim u uspešnom upropašćavanju ljudske vrste i tebe zajedno sa njom. Detaljniji opisi, osim što bi zauzimali jako puno strana, značajno bi mi ograničili područje delovanja, a to uopšte ne želim. Ja tebe želim da uništim, zar si zaboravio? Da te uništim sada kada si osposobljen da mi se odupreš. Da te uništim gledajući te kako svesno i odlučno okrećeš leđa Stvoritelju i svemu onome što je On učinio za tebe.
Jedan od razloga zašto sam toliko siguran da ću u tome uspeti, kada je reč o tebi, jeste i taj što sam i tebi samom, koji misliš da znaš skoro sve, uspeo da odvratim pažnju od Stvoriteljevih reči o Njegovom skorom dolasku i sudu koji se trenutno odvija.
Kod većine ljudi sam uspeo da postignem to da im opisi službi starozavetnih izraelskih sveštenika budu potpuno beznačajni. Ko se još zamara značenjem svega toga? Ko se još zamara značenjem magaraca, jaraca, svećnjaka, žrtvenika, praznika...? Ko se još zamara upoređivanjem toga sa Otkupiteljovom službom kada je prvi put došao na Zemlju? Ko uopšte postavlja pitanja o izgledu šatora u pustinji, Solomonovog hrama, hrama iz Jezekiljevih vizija i simbolici koju predstavljaju prostorije, predmeti i službe u njima? Veoma mali broj ljudi. Ali ako si pažljivo čitao Bibliju, onda si u sve ovo prilično upućen. Nisam svima mogao u potpunosti da sakrijem istinu o sudu, ali većina raznih hrišćana to shvata kao da se podrazumeva samo po sebi. Pošto kraj ovog sveta, koji će se desiti Otkupiteljevim dolaskom, podrazumeva spasenje jednih i propast drugih, to ne može da se ostvari bez prethodnog suda.
Međutim, Stvoritelj je, osim što je želeo da znaš sve o Njegovoj ljubavi i žrtvi koju je učinio za tebe, hteo i da budeš u potpunosti svestan stvarnosti koja se SADA odvija. Meni je u interesu da ti o tome ne vodiš računa jer razmišljanje o tome bi te svakako dodatno podstaknulo da istraješ u tesnoj zajednici sa Stvoriteljem. Već sam se uverio kako Njegova ljubav prema tebi nije neophodno dovoljna motivacija. Ljude sam tokom vekova učinio veoma sebičnim, neosetljivim, nezahvalnim i bezobzirnim. Stvorio sam ogroman jaz između nebeskog karaktera – karaktera kakav bi trebalo da postigneš uz pomoć jedinstva sa Stvoriteljem – i karaktera kakav sada imaš. Razmišljanje o sudu bi moglo dodatno da te podstakne da to što pre ostvariš, a ja i ovde imam nekoliko tehnika kojima se služim da tvoja razmišljanja skrenem u drugom, naizgled plemenitom, ali u suštini beskorisnom pravcu.
Kada bi pažljivo proučavao službe u starozavetnoj svetinji, simbole koji su predstavljali stvarnost kada je u pitanju otkupljenje čoveka, tačno bi razumeo Stvoriteljev plan spasenja. Isto tako kada bi pažljivo čitao proročanstva, pratio događanja oko sebe, iskreno tražio pomoć od Njega da sve to razumeš, skoro da bi mogao tačno da zaključiš u kojoj fazi se svet nalazi SADA. Ali ja imam toliko toga da ti ponudim kako bih tvoje misli odvratio od takvog istraživanja i proučavanja. Proučavanje službi i simbola ću da ti prikažem kao gubljenje vremena uveravajući te da je sve to protumačeno i da znaš sve što bi trebalo da znaš. Zaokupiću te težnjama da sebi ugodiš u ovim prolaznim i, iz Stvoriteljeve tačke gledišta, beznačajnim stvarima.
I kraj će doći. A ti ćeš, ako ga budeš dočekao živ, da budeš veoma iznenađen, i, zahvaljujući meni, potpuno nespreman. Sa druge strane, ako Otkupitelj ne dođe za vreme tvog života na Zemlji, vaskrsnućeš, ali nećeš znati da je jedno vaskrsenje već bilo. Pored tebe ću tada da stojim JA. Najlepše biće koje si ikada u svom fizičkom životu video. Reći ću ti da sam ja Otkupitelj i da je došlo do određenih promena u planu spasenja, kao i da mi je potrebna tvoja pomoć. Misliš li da ćeš biti u stanju da kažeš da ja nisam tvoj Otkupitelj? Vaspitavao sam te celog života da je zlo ― ružno. Svi negativci, bilo u knjigama koje si čitao, bilo u filmovima koje si gledao, bilo u kompjuterskim igrama koje si igrao, bili su – bez izuzetka – RUŽNI.
Misliš da ćeš vaspitavan takvom predrasudom moći da kažeš najlepšem stvorenju koje si IKADA ugledao ― da je pakleni đavo? Bez obzira na to što si znao mnogo o meni? Ne, nećeš! Poćićeš za mnom, prepun poverenja. Poćićeš sa mnom do zidova Novog Jerusalima i tamo ćeš da me nagradiš izrazom lica kada shvatiš da si propao za svu večnost. A ja ću da uživam gledajući tebe i milijarde onih koji su više ili manje svesno stali na moju stranu zbog bednih, prolaznih, materijalnih i prividnih prednosti koje sam im pružio kako bi ostavili Onoga koji ih je NAJVIŠE voleo.
Gledaću i Njegovo lice. Gledaću bol na Njegovom licu kada sve do jednog bude morao da vas uništi jer ste VI to izabrali.
Misliš da se ovo ne odnosi na tebe jer sada sve znaš? Ali postaviću ti jedno pitanje: zar misliš da bih ti sve ovo otkrio kada ne bih znao način kako da te i dalje pridobijem za sebe?
Ne znaš da i sada, dok se nalaziš među pobožnim ljudima, živiš pod uticajem raznih predrasuda koje sam uveo o kraju sveta i o Otkupiteljovom dolazku. Očekuješ odvijanje određenih događaja, očekuješ ponovna proterivanja, progonstva, donošenje nekih zakona koji će da se protive Stvoriteljevim zakonima, a na osnovu kojih ćete da budete progonjeni?
Plitka i površna inteligencijo! A zašto bih ja to radio? Moja iskustva su takva da, kad god sam pokušavao na Stvoriteljeve vernike da primenim silu, oni su se uvek zbližavali, sjedinjavali se i međusobno i sa Njim. Umesto da ih uništim, postizao sam jedino to da Stvoriteljev narod bude brojniji i snažniji. Za razliku od čoveka, ja učim na svojim greškama. Savremeni sistem državnih uređenja meni i te kako služi da putem tolerancije i ljudskih prava, koja omogućavaju svaku slobodu, a posebno slobodu veroispovesti, Stvoriteljev narod najbolje uništim.
Samo vi budite slobodni, samo se vi sastajte, samo vi proučavajte, samo vi pokušavajte da oživite vašu duhovnost. Doba mira uz materijalni napredak je najbolji metod u borbi protiv Stvoriteljevih napora da razvije Svoje delo po celom svetu.
Uz sve zablude koje sam uveo u Njegov narod, uz sve karakterne osobine, koje sam u ljudima uspeo da zadržim, pogrešno predstavljajući termine kao što su »transoblikovanje« i »posvećenje«, postigao sam to da Stvoriteljev narod nazaduje, umesto da napreduje. Ovde ne mislim na brojnost.
Vi ne učite iz prošlosti, što meni daje veliku prednost. Očekujete da vas Stvoritelj ispuni Svojom silom kako biste se ujedinili i kako biste počeli sa dovršenjem dela koje je On započeo, a niste videli najvažniju stvar. Da takva vaša osećanja nisu u skladu sa onim što je On u istoriji činio. On je Svojom silom ispunjavao ljude koji su se ujedinjavali oko Njegove reči. Svakoga dana. Blagosiljao je one koji su odista nešto radili podstaknuti time što je On učinio za njih. Vi ste sada daleko od toga da izpunite taj preduslov.
Izgleda da će Stvoritelj opet morati da posegne za nekom drastičnom merom kako bi, po ko zna koji put, pokušao da vas spasi od mene i od vas samih. Do tog trenutka JA ću nastaviti da vas uništavam mirom i blagostanjem, uz podsticanje lažne duhovnosti i razvijajući vašu uverenost u sopstveno spasenje.
Da li nazireš negde, u svemu ovom, područje tvog života gde bi trebalo da osećaš nezadovoljstvo sa samim sobom, koje će da te podstakne na dalji rast i veće zbližavanje sa Stvoriteljem? NEMA takvog područja. Učiniću te u potpunosti zadovoljnim tako da ništa što bi trebalo da menjaš nećeš moći da primetiš. Da stvar bude bolja, sve ćeš to da pripisuješ Stvoriteljevim blagoslovima zbog svoje vernosti Njemu. Svoje bogatstvo, svoj spoljni fizički izgled i mir, ostvarenje svojih planova... A, u stvari, ti ćeš da budeš MOJ.
Očajan si? I trebaš da budeš

POGLAVLJE 37: Širenje Istine o Stvoritelju.
Na moju sreću, veoma je mali broj onih koji odista znaju u kojem vremenu žive. Ali oni su previše nemoćni u nameri da upoznaju druge ljude sa istinama koje Stvoritelj želi da objavi svetu. Pošto u početku nisam imao uspeha u sprečavanju objave Stvoriteljevih istina, sada je moj uspeh doslovno ogroman. I dok je, posle Otkupiteljovog vaskrsenja, glavna vest nošena u svet bila o ispunjenom dolasku obećanog Mesije, sada bi najveće vesti trebalo da budu o sudu koji je u toku, o Otkupiteljovom drugom dolasku i o pripremi ljudske vrste za taj skori događaj. Međutim, ja sam uspeo sve to da svedem na skoro beznačajne pokušaje. Pošto je od Otkupiteljovih obećanja prošlo stvarno mnogo vremena, nije mi teško da obeshrabrujem čak i one najupornije u pokušajima da verodostojno promovišu Stvoriteljeve istine. Obeshrabrivao sam ja i karakterno snažnije i jače ljude, kao što su Jovan Krstitelj i apostol Jovan. Posebno se trudim da oni najuporniji dobijaju tačne informacije o stanju sveta u kojem žive. A stvarnost je ta da sam JA taj koji je u prednosti i da niko ništa ne može da uradi da bi tu prednost dostigao. Zlo odnosi pobedu nad dobrom, mržnja odnosi pobedu nad ljubavlju, sebičnost odnosi pobedu nad požrtvovanošću. I osim što vas ispunjavam obeshrabrenjem i malodušnošću, sve vas navodim da se pitate da li je sve ono što u Bibliji piše samo plod nečije mašte, samo vapaj ljudske vrste da bar u mašti nađe zadovoljenje svojih potreba, težnji i nadanja.
Ali ja ne stajem na tome. Osim što sam postigao takvo stanje u najvećem delu ljudske populacije danas, pobrinuo sam se i da oni koji će pre ili kasnije da se upoznaju sa Biblijom, i na taj način jasno otkriju Stvoriteljeva nastojanja da spasi svet, budu predhodno potpuno zavedeni ili bar usporeni u nameri da dođu do pravih spoznaja i saznanja. Šta više, nudim im, naizgled, “čvrste” i “neoborive” dokaze protiv Biblije i svega što u njoj piše.
Shvatio sam da će da bude najkorisnije ako ljudima ponudim rasterećenje od moralne odgovornosti koju vi, kao istinski religiozni ljudi, trebate svojim životima da promovišete. I sada vi imate spoznaju o tome šta treba da promovišete, ali ste mi, zahvaljujući vašoj površnosti i neaktivnosti, omogućili da dobro pripremim oružje koje će veoma bitno da oteža vaš rad.
Dakle, vi trebate onim kako živite i onim što govorite da promovišete Stvoriteljeve zakone života i ono što će veoma uskoro da se desi. Ali ja sam vas preduhitrio. Širom sveta sam raširio knjigu koja dovodi u pitanje sve ono što piše o Stvoriteljevoj reči. Obezvredio sam Stvoritelja, a posebno sam obezvredio Njegovog Sina i sve Njegove napore da dopre do vas. Ljudima sam na taj način ponudio drugu mogućnost: nikome ne morate da odgovarate, niko neće da vas osudi, niko neće da dođe, niko neće da učini kraj svetu, Stvoriteljeva reč ne mora das vas opterećuje jer je pisana pod ko zna kojim uslovima, a na to su uticali ko zna koji ljudi koji su njome manipulisali po svojoj volji.
Ljudi koji su tu knjigu pročitali biće skoro potpuno nezainteresovani za svaku vest koja im bude dolazila, a koja je vezana za Bibliju. Zahvaljujući reklamama i propagandi kojom sam propratio tu knjigu, pročitali su je i pročitaće je mnogi. Ljudi kojima budete pokušali da govorite o biblijskim istinama suočavaće vas sa navodnim “dokazima” protiv Biblije i njene verodostojnosti. Te ljude sam putem pomenute knjige toliko uverio u njen sadržaj, da će vam biti onemogućena skoro svaka smislenija priča vezana uz događaje koje Biblija nagoveštava. Ne vole svi da čitaju, znam ― zbog toga sam i govorio da se snimi i film.
Sećaš li se taktike? Poznati i simpatični glumci, verodostojna gluma, “čvrsti” dokazi ― i moje mišljenje postaje tvoje. Manje je važno što su komentari koji se tamo navode već oboreni. Malo ko je nastavio da se bavi time posle čitanja knjige. U umovima većine sve je ostalo na onome što navodi ta knjiga. Reci, kolike su vam šanse da posle ovoga ukažete svetu na pravu stvarnost suda i Otkupiteljovog dolaska kada sam jedini izvor koji govori o tome putem te knjige uspeo da proglasim neverodostojnim? Malo ko će da shvati vrhunsku manipulaciju u njoj. Ispreplitanje stvarnih mesta, stvarnih istorijskih činjenica sa izmišljenim likovima, izmišljenom radnjom i izmišljenim istorijskim informacijama čini u umu neupućenog i neopreznog čitaoca celu stvar logičnom i istinitom. Laži, uz istine u njoj, deluju jednako stvarno kao i sama istina – ali neupućenom i neopreznom čitaocu. A takva je većina.
Osim toga, potrudio sam se da se razne neistine iznose kao dokaz protiv Biblije. Pažljivo sam vodio računa da razna “jevanđelja” ostanu neotkrivena do sada. Otkrivena u ovo vreme, ona zbog svoje starosti i originalnosti odaju autoritet. Ali danas ljudi zaboravljaju jedno: i pre skoro dve hiljade godina JA sam nadahnjivao ljude da govore i pišu protiv Stvoriteljeve nauke i Njegovog naroda. U potpunosti zaboravljaju da ako je nešto odista staro, ne mora neophodno da budu i istinito...
Ali ovde ni blizu nije kraj. Pomoću veoma obrazovanih i autoritativnih naučnika sve više razvijam krajnji ateizam. Za prosečnog čoveka svi dokazi koje oni iznose izgledaju kao neoborivi dokazi protiv Stvoriteljevog postojanja. Malobrojni su oni koji će da razmišljaju o tome koliko, u stvari, vi ljudi malo učestvujete u dodiru sa ovim materijalnim svetom. Od ogromnog raspona zvukova, vi možete da čujete samo izuzetno mali deo. Od ogromnog raspona boja, vi vidite izuzetno mali delić tog spektra. Od ogromnog raspona zračenja, vi osećate veoma nebitan deo. Od ogromnog univerzuma, vi zauzimate potpuno beznačajan deo u jadne tri dimenzije. Svojim ograničenim umom ne možeš da shvatiš SVE tajne koje je Stvoritelj u tom univerzumu uspostavio. Ali sve to prosečnom čitaocu neće ni pasti na um. On neće da prihvati dokaze koje ti naučnici nude misleći da su bar oni, uz pomoć svoje inteligencije, te savremene i moćne tehnologije, u stanju da dodirnu PRAVU istinu o poreklu univerzuma i o postojanju Stvoritelja.
I tako, široku populaciju koja želi da izgleda i da zvuči učeno i pametno, naoružavam dokazima vaše ograničene nauke, u isto vreme ih zaslepljujući da ne vide PRAVE istine svuda oko njih.
Eto, OVAKVIM ljudima ćeš morati da iznosiš istine koje je Stvoritelj otkrio u Bibliji. Ljudima koji poznaju Bibliju u onakvom svetlu u kakvom sam je JA prikazao. Šta misliš, koliki će da bude tvoj uspeh?
Zar misliš da se nećeš obeshrabriti? Misliš li da možeš da budeš toliko blizu Stvoritelja da postaneš otporan na obeshrabrenje kojim te obavijam? Za to bi ti trebalo POTPUNO poverenje u Stvoritelja. Ali ti si, ipak, samo čovek. Čovek koji shvata da ne može da bude u potpunosti predan Stvoritelju. Zar ne?
U to sam potpuno siguran jer imam veoma pouzdane načine da bih te neprimetno odvajao od Stvoritelja. Toliko delotvorne načine da će čak i svest o tome da radiš pogrešno, svest o tome šta bi tačno trebalo da radiš, svest o tome gde te ta odvojenost sigurno vodi, da ti bude potpuno beskorisna kada shvatiš da sam, svakim korakom kojim sam te odvajao od Stvoritelja, iza tebe gradio nepremostivi zid predrasuda i navika koje ćeš, u toj razdvojenosti, sigurno i čvrsto da držiš. Mogu sa ponosom da ti kažem da sam odvajanje od Stvoritelja u praksi učinio jednosmernim putem. Putem BEZ povratka.
Sve je spremno. Za razliku od vas ljudi, ja TAČNO znam redosled poslednjih događaja. I ti bi ih znao da veoma pažljivo i istrajno proučavaš knjigu »Otkrivenja« i »Knjigu Proroka Danila« i da si od sebe odbacio karakterne crte zbog kojih Stvoritelj ne može u potpunosti da ti razotkrije njihovu poruku.
Ali sam zbog toga JA spreman za poslednje događaje. Sve ustanove i organizacije, religijske i svetovne, na ovaj ili onaj način su pod mojom vlašću i samo čekam Stvoriteljev prvi potez u pokretanju završnih događaja.
Slušao si priče o paklu? Naravno da jesi. Ja sam ih izmislio i omogućio im da dođu do tebe. Ali takav pakao je nešto bezopasno prema onome što će veoma uskoro da se odigra. Uživaću da gledam lica ljudi koji će shvatiti da je sve ono što je u Bibliji pisalo, u stvari, bila istina koje su oni trebali da se drže. Uživaću zbog toga jer će oni do tog saznanja da dođu u trenucima kada vreme milosti bude na samom kraju. Agonija i patnja kroz koju će prolaziti neće moći da se uporedi ni sa jednom koja se do sada dogodila, samim tim jer će svako znati da je sve to sam i svesno izabrao. Posebno zadovoljstvo će da mi pričinjava patnja onih koji su u potpunosti znali za moje postojanje, delovanje i ulogu ― kao što ti to SADA ZNAŠ.
Hoću li da govorim o poslednjim događajima? Naravno da neću. Pripremio sam niz predrasuda i scenarija kojima ću da ti, tokom godina koje nailaze, odvraćam pažnju od događaja koji se oko tebe budu odvijali, a koji će da upućuju na to da je kraj OVOG sveta pred vratima. A sve to u cilju da bih te učinio lakomislenim, opuštenim, bezbrižnim i, na kraju, potpuno nespremnim za te događaje.