Prva pomoc - Ubod pčele, ose i stršljena

Ujedi krpelja

Krpelji su najaktivniji u proleće i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja nanosi mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Računa se da je kod nas, u enzootskim žarištima, inficiran jedan od deset hiljada krpelja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Krpelji prenose uzročnike niza zoonoza: virusni krpeljski meningoencefalitis, Coxiella burneti, Rickettsia conort, Rickettsia rickettsi, Borrelia recurrentis, Fruncisella iniarensis.

Nakon ujeda krpelja zaostaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može inficirati. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom.
Prva pomoć

Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledeće: parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara.

Profilaksa-preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa do četiri dana nakon ujeda može da se sprovede specificnim humanim imunoglobulinom. Za trajno izložene osobe može da se sprovede aktivna imunizacija sa tri doze inaktivirane vakcine
Ujedi paukova

Kod nas je od praktičnog značaja pauk nazvan crna udovica.

Ženka, koja ujeda, ima raspon nogu do 5 cm i karakteristične crvene tačkice na leđima. Zadržava se po šumama, podrumima i nužnicima. Poseduje jak neurotoksin koji deluje nadražajno na centralni i periferni nervni sistem, uključujuci i vegetativni deo.

Često mesto ujeda je područje polnih organa i međice. Budući da mesto uboda nije upadljivo, dijagnoza u početku, pogotovo kod malog deteta, koje ne zna da opiše šta se dogodilo, nije laka. Obično se najpre diferencijalno dijagnostički pomišlja na akutni abdomen ili neku intoksikaciju.

U trenutku ujeda nastaje oštar bol. Nakon 15 do 20 minuta grčeviti bolovi koji se šire od mesta ujeda i mogu obuhvatiti ceo trup i ekstremitete. Bolovi dolaze u talasima. Trbuh može biti tvrd. Postoji slinjenje, muka, povraćanje, znojenje, glavobolja, tremor (podrhtavanje), parestezije, hipertenzija, otežano disanje. Nakon nekoliko sati bolovi jenjavaju, ali se mogu javljati još nekoliko dana.
Prva pomoć

Odmah povređenog treba transportovati u bolnicu. Neposredno olakšanje može pružiti vruća kupka ipolagana intravenska injekcija 10% Calcihepta 5-10 ml polako uz nadzor rada srca i prekid u slučaju usporenja frekvencije. Analgetici se daju po potrebi.

Definitivno lečenje sastoji se u davanju specifičnog antiseruma i može se ponavljati

Obad ume biti vrlo nezgodan. Na njega se češće nailazi u blizini sela ili recimo u blizini polja za ispašu. Napada velike sisare (krave, konje). Ubod je vrlo bolan, i preporučuje se hlađenje. Moguće su i upale, tako da bi antibiotska mast dobrodošla.
Alergijske reakcije

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom-alergenom.. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada. U tom momentu žrtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazična reakcija.
Prva pomoć
Anafilaksija se mora urgentno lečiti jer se respiratorne tegobe i šok razvijaju veoma brzo. Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono što se može uraditi na ulici, u restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u ležeći položaj, podići mu donje ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce. To će za trenutak usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i što pre pozvati hitnu pomoć-ali napomenuti da mislite da je osoba možda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (veštačke vilice, zalogaje hrane itd...) Nakon toga ih staviti na bok sa glavom takođe okrenutom u stranu. Izuzetak čine osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. U najvećem broju slučajeva dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja dalje daje adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice.

Izvor

Ubod pčele, ose i stršljena

Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije.

Pčela napada samo kada je ugrožena, i pri tom gubi žaoku i umire. Osa isto kao i pčela, bode samo u odbrani. Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima veću žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli.
Klinička slika
Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Na mestu uboda nastaje: intenzivan bol, edem, papula i svrab. U području genitalija i lica može nastati znatan edem (otok), a posebno je opasan ubod u unutrašnjost usta ili orofarinksa sa velikim otokom i opstrukcijom disajnih puteva.
Otrov pčele, ose i stršljena ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte toksično delovanje. Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni. Po ubodu pojavljuju crveni pečati po telu, otok, otežano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tešku komplikaciju koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuće lekove. Bez obzira što je ujed insekta u našem kraju bezopasan, on je sam po sebi neugodan, a nekiput može biti i način na koji se unesu u organizam klice zaraznih bolesti.Opšte toksično delovanje ispoljava se: u vidu hemolize i bubrežne insuficijencije ili
parasimpatomimetskom hiperaktivnošću, posebno nakon uboda stršljenja čiji otrov sadrži veću količinu acetilholina, što izaziva povraćanje, proliv, miozu (suženje zenica), salivaciju (lučenje pljuvačke), nemir.

Kod preosetljivih osoba moguć je pravi anafilaktički šok.
Kako reagovati
Ne treba dirati i češati obolelo mesto. Možete ga hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega komadić leda iz frižidera. Lokalno staviti oblogu sa ledom, kortikosteroidnu mast ili kremu.
Ukoliko se radi o ujedu pčela, trebalo bi pčelinju žaoku sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako nemojte da pokušavate da uhvatite žaoku pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda pčele, ose ili stršljena budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kao što su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena. Osobe kod kojih se takvi simptomi jave posle prvog ujeda često razviju preosetljivost, ili alergiju na otrov, a u tom slučaju ujed insekta naredni put može biti fatalan ukoliko se ne primeni hitno lečenje. Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja zbog toga. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.

Ako imate reakciju na ujed koja je barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, prijavite to lekaru koji će vam verovatno preporučiti testiranje na alergiju. Ukoliko se ustanovi da postoji alergija, verovatno ćete za sve izlaske napolje morati da nosite opremu protiv ujeda pčela, barem u sezoni kada ih ima. Preosetljivost na pčelinji otrov može da se javi i bez prethodnih znakova upozorenja, naročito kod malih beba. Ako se posle ujeda javi koprivnjača po celom telu, otežano disanje, promuklost, šištanje, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, zadebljan jezik, naduvenost lica, vrtoglavica ili nesvestica, tražite hitnu medicinsku pomoć.
Reakcija lekara
Posle smirivanja lokalne reakcije, hladnim oblozima, ili kortikosteroidnim kremama terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ordiniraju se antihistaminici i kortikosteroidi.
U slučaju anafilaktičkog šoka odmah se ordinira intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. Zatim se u infuziji daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin, kardiotonici i dr. U najtežim slučajevima se daje kiseonik i mora da se izvrši traheotomija ili endotrahealna intubacija.

Izvor