Prva pomoc - Akutno trovanje alkoholom

Akutno trovanje alkoholom

Problem alkohola i alkoholizma je toliko poznat koliko i ljudsko društvo, pa se može reći da je taj problem nastao sa nastankom ljudske zajednice. Danas je alkoholna intoksikacija po rasprostranjenosti i značaju na jednom od prvih mesta među trovanjima.

Resorpcija i eliminacija alkohola

Alkohol se lako meša sa vodom u svim srazmerama, a kako su membrane ćelija ljudskog tkiva lako propustljive za alkohol, resorpcija po principu difuzije se brzo odigrava u digestivnom traktu. Resorpcija u malim količinama počinje u sluzokoži usta, a dominantno se obavlja u tankom crevu i nešto manje u želucu. Tako alkohol iz digestivnog trakta prodire prvo u vensku, pa arterijsku krv, a zatim u sva tkiva organizma. Koncentracija alkohola u samim tkivima nije jednaka, već je veća tamo gde je vaskularizacija veća i gde je prisustvo tečnosti obimnije (testisi, bubrezi, mišići, slezina, srce, mozak, jetra), za razliku od kostiju, masnog i vezivnog tkiva, gde je koncentracija mnogo manja.

Resorpcija (prodiranje alkohola u krv) zavisi od više uslova: zdravstvenog stanja, prisustva ili odsustva hrane u želucu i crevima, vremena i načina konzumiranja alkohola, jačine i količine konzumiranog alkoholnog pića, brzine konzumiranja pića, temperature upotrebljenog alkoholnog pića, priviknutosti ili nepriviknutosti na alkoholno piće i dr.

Pri konzumiranju alkoholnog pića na prazan želudac resorpcija se odigrava brzo i može biti završena za 30-60 minuta. Zbog veoma brzog dospevanja konzumiranog žestokog pića uzetog na prazan želudac u krv, pa u moždano tkivo, može doći do iznenadnog jakog nadražaja na moždane ćelije i različitog reagovanja alkoholisanih osoba. Taj prvi nadražaj moždanih ćelija sa sledstvenim intenzivnim reagovanjima se smanjuje sa daljim prodorom alkohola u krv i moždano tkivo sa daljim nastavkom resorpcije zbog "privikavanja" moždanih ćelija na alkohol, pa samim tim i do smirivanja i umerenijeg reagovanja organizma.

Konzumiranjem alkohola sa hranom ili neposredno posle njenog unošenja resorpcija se usporava i produžava i duže od dva sata pa je time i nadražaj na moždane ćelije u početnoj fazi resorpcije postepen. Obilna količina kalorične hrane, naročito sireva, rovitih jaja, sardina u ulju i dr. predstavlja neku vrstu prepreke resorpciji alkohola iz digestivnog trakta. Topla pića se brže resorbuju od hladnih.

Eliminacija alkohola nastupa odmah nakon maksimalne resorpcije i podrazumeva njegovu oksidaciju, većim delom u jetri (85-90%) pomoću alkohol dehidrogenaze, a manjim delom u drugim tkivima pomoću katalaze. Oko 10-15% nepromenjenog alkohola eliminiše se izdahnutim vazduhom, urinom i znojenjem. Koncentracija alkohola u krvi se smanjuje prosečno 0.15 promila za jedan sat.
Klinički simptomi u pojedenim fazama alkoholisanosti

Početna priptost do 0.5 promila u krvi -postoji mišljenje da pri ovoj koncentraciji nema kliničkih znakova, ali ipak u manjem broju slučajeva specijalnim psihomotornim testovima može se primetiti diskretna narušenost koordinacije finih pokreta, početak promena strukture ličnosti i opadanje pažnje, određeni poremećaj vida i sluha.

Pripitost 0.5-1.5 promila - javlja se emocionalna labilnost, promena govora, precenjivanje vlastite sposobnosti pamćenja i zapažanja, poremećaj hoda, narušena koordinacija pokreta, mogućnost pogrešnih procena i reagovanja povećava se za oko 13 puta, moć adaptacije na tamu i svetlost smanjena je za oko 30%, reakcija čula vida slabija za oko 30%, a sluha za oko 40%.

Pijanstvo1.5-2.5% - intelektualne funkcije su znatno narušene, nestaje samokritičnost i kontrola, česta je vrtoglavica i povraćanje, postoje znaci vremenske i prostorne dezorjentacije, pri hodu se javljaju nestabilnost i teturanje, zamagljenost vida, a moguć je i gubitak svesti.

Teško pijanstvo 2.5-3.5 promila - potpuno odsustvo objektivne procene situacije, češći je gubitak svesti, zapažanja su jako površna i često se potpuno gube, skoro se redovno vide duple slike predmeta, postoji pospanost, sasvim nestabilan hod, muka i povraćanje.

Teško trovanje 3.5-4.0 promila - nastaje opšta slika trovanja, teška psihomotorna oduzetost, češći je gubitak svesti, a nekada dolazi i do kome. Koncentracija preko 4% alkohola u krvi se smatra smrtnim trovanjem, zbog paralize disajnog i kardiovaskularnog centra u mozgu.
Kako reagovati

Ukloniti sva alkoholna pića oko otrovane osobe ili ukloniti osobu iz okoline u kojoj ima alkohola. Osobu dovesti na sigurno mesto, odnosno mesto gde nema opasnosti od padova i povreda. Ukoliko je osoba upravljala vozilom, sprečiti je da nastavi vožnju. Otkriti je li konzumiran samo etanol i je li osoba možda došla u kontakt s nekim drugim alkoholima. Takođe ispitati je li osoba uzela bilo kakve lekove ili droge. Uveriti se da stanje u kome se osoba nalazi nije rezultat neke druge bolesti. Ispitati pati li osoba od nekog drugog stanja ili bolesti. Konstantno budite uz otrovanu osobu i kontrolišite stanje. Nikakvi lekovi ne mogu ubrzati proces trežnjenja. Kofein ili hladni tuševi mogu imati samo kratkotrajan i minimalan učinak. U slučaju da ne možete sami osigurati pomoć otrovanoj osobi ili u slučaju da smatrate kako je stanje otrovane osobe ozbiljno, potražite pomoć, bilo pozivom ili odvoženjem otrovane osobe u bolnicu. Treba istaknuti kako je povraćanje česta pojava kod trovanja alkoholom, ali ukoliko otrovana osoba povrati više od jednog puta, to može biti znak povrede glave ili neke druge ozbiljne bolesti i potrebno je takvu osobu odvesti u bolnicu na posmatranje.

Ne postoji način lečenja koji će poništiti učinak trovanja alkoholom. Osobe otrovane alkoholom najčešće će dobiti infuziju za sprečavanje dehidratacije i vitamine B kompleksa zbog nedostatka vitamina. Alkohol je diuretik i podstiče povećano izlučivanje urina. Ukoliko ne postoje nikakve druge komplikacije, osoba će verovatno biti puštena kući.

Ukoliko je došlo do teškog trovanja alkoholom, kada se osoba nalazi u stanju stupora (poremećaj svesti) ili kome, potrebna je intubacija kako bi se olakšalo disanje i zaštitila pluća od aspiracije povraćanog sadržaja. Do tada najvažnije je videti diše li bolesnik spontano, osloboditi usnu šupljinu i disajne puteve ukoliko nisu prohodni, proveriti prisutnost otkucaja srca pipanjem pulsa najbolje na krvnim sudovima vrata i u slučaju povraćanja postaviti ga u bočni položaj kako ne bi došlo do aspiracije povraćenog sadržaja. Ukoliko ne postoji spontano disanje i rad srca, pristupa se veštačkom disanju I spoljašnjoj masaži srca.

Izvor