Petrovdan

Petrovdan





Митрополит Августинос Кандиотис: Свети апостоли Петар и Павле


Данас је драги моји празник врховних апостола Петра и Павла, а сутра је Сабор светих дванаест апостола.

Апостоли су звезде на духовном небу, реке Духа, стубови Цркве која се зато и назива апостолска. Да ли да их похвалимо? Нисмо достојни. А њима нису ни потребне похвале. Они су имали посебне благослове и примили су посебне дарове за своје дело.

Заиста је задивљујуће да су они потицали из различитих домовина и да је свако од њих имао различит карактер, а ипак су били уједињени. Црква их опева као „раздвојени телесно а уједињени у Духу“ (стих. веч. 11 јул). Дванаест тела али једна душа, један дух, једна мисао, један осећај.

Шта је то што их је уједињавало? Лице нашег Господа Исуса Христа, вера у Христа. Веровали су неклонуло. И ми кажемо како верујемо али наша вера се не може упоредити са вером апостола.

О тој апостолској вери, дозволите ми, драги моји да кажем неколико речи. О вери нам говори данашње Јеванђеље.
* * *

Господ је, каже Јеванђеље са дванаест ученика отишао у престолницу. У великим се градовима скупља све лоше. И у Јерусалиму је било гнездо Анино, Кајафино и Пилатово. Одаљио се дакле и ишао је према пустињским крајевима „Кесарије Филипове“ (Мат. 16,13). Далеко од буке градова, близу природе, која човека приближава Богу, тамо где се само чује шушкање лишћа, песма славуја и течење реке, у незагађеној творевини, у пустињи, тамо се дух умирује.

Тамо је и Христос ходајући, поставио ученицима једно питање. То је најтеже питање од чијег одговора зависи срећа или несрећа човечанства. Поставио је једно питање, које нас не оставља равнодушним. Одговориле су на то питање претходне генерације након упорних борби, одговориће на то питање и будућа поколења. На то питање је позвано да одговори и наше поколење. И ти си данас позван хришћанине, данас одговори а после твога одговора ћу те извагати, проценићу да ли си хришћанин.

Које је то питање поставио Исус, апостолима: „Шта о мени говоре људи?“,“ Шта мисле о мени људи?“. Како су апостоли одговорили на то питање? Они су били народна деца, рибари, занатлије и мали трговци, живели су међу народом, слушали су одјек, коментаре и утиске које је стварала реч Христова. Зато што свака јавна личност прима критику , немогуће је да избегне коментаре. И одговорили су.

Учитељу, рекли су, народ те не сматра неким обичним човеком, кажу да си велики човек. Неки говоре да си Јован Претеча, који је узбуркао Јордан, други говоре да си пророк Илија, који је затворио небеса, трећи говоре да си Јеремија, ватрени проповедник истине Божије, или неки од великих пророка.

Христос није био задовољан одговором, и сада поставља главно- кризно питање: „А ви моји ученици, шта ви кажете ко сам ја?“. Добро тако мисли свет, такву представу свет има о мени, сматрају ме великим човеком али ви шта кажете ко сам ја? (Мат. 16,15). Потпуна тишина је испунила шуму. И тамо испод звезда небеских дат је и одговор.
Ученици су дирнути, клонули. Одговарају сви заједно. Нису апостоли тамо нека маса они су уједињено братство. Одговара у име свих врховни апостол Петар, он постаје уста свих апостола. Ми, Господе, каже те не сматрамо само великим човеком ми те сматрамо вишим од великих људи Старог завета, верујемо да „Ти си Син Бога живога“ (Мат. 16,16).
Тада се Христос „обрадова духом“, похвали одговор. Благо теби Петре, ти који си рибар и који ниси читао књиге филозофске , пронашао си кључ истине, која је вера у Христа. Ти си блажени јер је то што си рекао исход људских мисли, то је стена на коју ће се ослонити моја Црква, то није људска измишљотина, то је осветљење Светога духа, откровење мога небеског Оца. „Благо теби, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима“. (Мат.16,17). Какве речи! Ко чита Јеванђеље и не плаче, није достојан да се назове човеком.
* * *

После тога шта му говори: „А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. „ (Мат. 16,18). Мноштво порука је било у то мало речи.

Вредност неке грађевине није толико у зидовима и у крову колико у темељу. Кућа која има чврст темељ, не боји се река, олуја и земљотреса. Као дакле свака кућа што има темељ, исто тако на сличан начин и Црква је грађевина, коју је саградио Бог, а њен темељ је Христос. Он је „Алфа“ и „Омега“ значи први и последњи“ (От. 22,13). Он није само савршен човек, Он је и савршен Бог, Богочовек. То је рекао Петар: „Ти си Син Бога живога“. И на „камену“, на тој чврстој истини је утемељена Црква.

Латини изопачују смисао овога дела и говоре да је „камен“ сам Петар. То је погрешно учење. „Петра-камен“ је вера коју је проповедао Петар, вера у божанство Христово. Погрешно тумаче паписти овај део, желећи да на њему подупру папино првенство. Исправно тумачење су дали очеви Цркве. „Ти си Петар а твоја вера је камен на коме ћу саградити моју Цркву, која ће остати непобедива и неуништива од сила ада“.

Која је то Црква? Црквом често називамо и грађевину храма. Грађевина може пропасти временом од неког земљотреса или напада безбожника, а може се срушити и претворити у рушевине. Међутим Црква Христова,и када би се срушили сви храмови остаје неуништива. Црква није зграда или зидови. Знаш ли шта је Црква? Видиш ли мајку са малим дететом у наручју, да изговара „Христос“ и „Господе помилуј“? Видиш ли оно дете и оног младог човека како се супротстављају?Видиш ли онога старца који се долази причестити са коленима која клецају? Видиш ли онога радника, земљорадника, научника, професора, официра, владара који држе Јеванђеље, слушају глас савести, крсте се, клече пред петрахиљем? То је Црква. Ко се крстио у име Свете тројице, верује у Христа и држи заповести Господње, то је Црква. Црква је у срцима. Тамо је бацила своје корење, и не боји се никакве олује ни прогона. И ако се отвори пакао и изађу сви демони да се боре, Црква ће остати у векове, векова.
* * *

Данас оно што је права реткост није злато него вера. То је рекао Христос: „ Али Син Човечји када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ Лука 18,8. Од стотину људи питање је да ли један верује. Друга лажна „верујем“ преовлађују. Међу њима као небески светионик уздиже се Црквино „Верујем“ , и „верујем“ Петрово, Павлово, рибара и једноставних душа. Кажу за великог француског математичара Паскала, да се дивио у једном британском селу једном мештанину док се молио и да је рекао: „ Не желим науку, не желим филозофију, желим веру британских сељака!

Христе – кажимо и ми- , не желимо лажна светла, пролазност, светско благо , дај нам веру апостолску, веру мученика, светих отаца и наших предака. Христе, „Дометни нам вере!“ (Лука. 17,5). Без ње не можемо живети.

Отворите драги моји Јеванђеље, Дела апостола, посланице Павлове, читајте. На основно питање: „Шта о мени говоре људи?“, које Христос поставља свакој души, и ја као епископ и ви, да одговоримо као Петар: Да, Господе, верујем „Ти си Син Бога живога“. Амин.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флорине о. Августина Кандиота у светом храму Светог Пантелејмона,Флорина, 29-6-1969 недеља ујутру)

Прота Александар Шаргунов: Изабрање Божије
Monday, 11 July 2011

-Слово на дан светих првоврховних апостола Петра и Павла-

„Шта је веће од Петра! Шта је равно Павлу по делу и речи.

Они су превазишли сву природу земну и небеску.

Свезани телом, они су надмашили анђеле...“

Свети Јован Златоуст

На дан спомена два највећа изабраника Божија – светих првоврховних апостола Петра и Павла, ми размишљамо о тајни њиховог и нашег изабрања. Бог хоће да се сви људи спасу и Он призива сваког човека на сарадњу са Њим, на особен начин. А некима од призваних Својих, Он даје крајње важно служење. Тако је било изабрање Аврама. Тако је у потомству Аврама Бог изабрао Израиља да би с њим склопио Завјет и учинио га сведоком истинитог Бога, међу народима. Ово изабрање савршава се слободно – оно је дар Божији. Израиљ није био изабран због своје величине, нити ради својих заслуга – он је био „најмањи међу народима“ (по бројности) (Пета књига Мојсијева 7,7). Он је био далеко и од праведности, тј. он је био „народ немилосрдних“.
Бог бира Израиља, зато што га љуби. Но сви који су призвани благодаћу, опет ће и опет увек чути, као и доцније Петар, а такође и Павле, зов Господњи: „Љубиш ли ме? “ И све зависи од нашег одговора Господу. Изабрање апостола Павла је несхватљиво. Оно што се догодило са њим, немогуће је било предвидети. Да би распрострањивао Своју Цркву по целом свету и усмерио је на потребан пут, Бог изабира човека, који је жестоко гонио ову Цркву и при томе се надахњивао највишим мотивима – својом верношћу завету Бога са народом Израиља. Павле одлучно бира пут борбе са верујућим у Исуса Христа, у Онога, који будући Син Божији, изабира Павла много пре него што је он био способан да учини било какав избор, да би га поставио за свога сведока. И у најнеочекиванији час Павле предаје себе свецело Изабрању Божијем.

Шта ово значи? Ово значи да је Јеванђеље проповедано Павлом, а пре њега Петром и другим апостолима, - није од човека (Гал. 1, 11). Да би Павле поверовао у ово Јеванђеље, било је потребно да му се јави живот и слава Христова, у коме је он видео само распетог. Но сведочанство других апостола, дало му је да сазна за Васкрсење Христовог, а лични сусрет са Господом, Који му се открио као жив и присутан у онима који верују у Њега, управо у онима које је Павле гонио због њихове вере „Ја сам Исус, кога ти гониш“. Ове речи се три пута чују у књизи Дјела апостолска, у повести о обраћању Павловом, слично томе као кад Господ три пута пита Петра на Тиверијадском језеру, било је за апостола откровењем тајне Васкрслога Христа, тајне јављене свету кроз Цркву, у којој присуствује живи Христос. Христос се јавља као Син Божији – ономе чије служење започиње од тог обраћања. Бог га изабира својом благодаћу, да буде апостол спасења, понуђеног бесплатно и свим људима.

Бог даје свакоме човеку служење и дарове, какве хоће. Но, ми данас говорим о онима, који су обележени Његовом особеном благодаћу. „А које унапријед одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави“ (Рим 8, 30). Јавља се питање: не значи ли ово да Бог не воли подједнако своју децу? Одговор даје сам апостол Павле: „Сваки добија дар ради добра свих“(1 Кор 12, 7). Апостол Павле каже да је он изабран од Бога још од утробе мајчине, тј. без икакве заслуге са своје стране. Изабрање Божије учинило га је апостолом, и његово служење, као и служење апостола Петра, припада читавој Цркви.

Какво изузетно место заузимају првоврховни апостоли у Цркви! На исповедању апостола Петра (првом међу исповеданима свих верних) гради се Црква, зато што је он изабран да би сведочио да је једина основа ове Цркве – Христос, Син Бога Живога (Мт. 16, 18). Апостол Павле је изабран да би благовестио да је Црква отворена за све, да у њој „нема ни Јудеја, ни Јелина“, већ су сви призвани да постану синовима Божијим по вери у Христа Исуса. Изабрање апостола Павла има за циљ пуноћу остварења замисли Божије – спасење свих без изузетка, а нарочито оних који нису знали за истинитог Бога и били одбачени. Ради њих је он изабран, ради свих нас.

Изабрање апостола Петра је толико значајно да је знаменовано од првог сусрета са Господом, променом његовог имена. Ми слушамо на јутрењу празника Јеванђеље о трикратном питању Васкрслога Христа о љубави Петра према Њему. Сви свети оци говоре да се ово односи на тајно одречење апостола. И свакако није случајно што га Господ не назива именом Петар, већ његовим првим именом – Симон, син Јонин. Ово означава да му Спаситељ нуди да обнови своје изабрање и принесе исповедање за изглађивање свог издајства. У грчком тексту питање Спаситеља – није просто понављање. Сваки пут оно добија нови призвук. Исто као и речи Господа:,,Паси јагањце Моје, паси овце Моје“. На прво питање:,,Љубиш ли Ме више него они?“, Петар не даје потпун одговор. Он се ограничава потврђивањем своје љубави и призива свевидећег Господа за сведока. Ово смирење није нимало слично његовој наглој уверености у себе на Тајној Вечери. „Зашто ја не могу ићи сада за Тобом? Ја ћу душу своју дати за Тебе“. Сазнавши за своју немоћ, Петар се не усуђује више да тврди да је његова љубав према Господу већа него код других ученика.

Господ хоће да чује од њега управо такав одговор. Служење које Он поверава Петру – није награда за његову непоколебљиву верност. Оно није повезано ни са његовим заслугама, ни са његовом близином Христу. Оно треба да се остварује у љубави. Петар ће бити пастиром у име Христово. Стадо, које ће напасати, њему не припада: „Паси јагањце Моје, паси овце Моје“.

Но, подобно Христу Пастироначалнику, Петар ће бити дужан да положи свој живот за овце Господње. Некада се Петар испуњавао одважном одлучношћу да одмах следи за Христом, чак и ако буде требало да плати собом. Сада га Господ зове да следи за Њим до Својег крста („Хајде за мном“). Он објављује будућност Петрову у виду приче, узете из живота. У младости је човек самоуверен, сам одлучује шта ће да чини. Међутим, долази старост, када се мора зависити од других. О овој зависности Господ говори у речима, које предпостављају распеће „Ширићеш руке твоје“. Какав оштар контраст у поређењу са самоувереним хероизмом онога ко је био убеђен да може умрети за Христа. „Други ћете опасивати и повести куда нећеш“. Страдања ће бити мучна, али је у њима – слава Божија. „Ученик није већи од свога учитеља“. Следећи за Њим, он је призван да покаже славу Његову – својим сведочењем и Крстом.

Како је велико милосрђе Божије! Господ наставља да верује ономе ко ће Га се одрећи у тешкоме часу Његових Крсних Страдања. Сада Он тражи од њега само потврђивање љубави, свесне своје крхкости. Ученик не треба да се горди ни добијеном благодаћу, ни служењем која му је поверено. Ми опет видимо да реч није ни о наградама за заслуге, ни о проглашавању своје нерањивости (а тим више, непогрешивости оних који ће се називати наследницима његовог престола и чак Христовим намесницима).

Служење Цркви је поверено ономе ко може благовестити чудеса Божије благодати, зато што је он сам дознао шта је то праштање. Пастир је дужан да сведочи о својој благодарној љубави према Христу, а не о својој гордељивој неустрашивости. Ова љубав ће га повести за Христом на крст, када дође његов час. Ми се овде враћамо једној од највећих истина хришћанства, о којој други Апостоли, будући њеним проповедником и примером, говори:

„Ако ја раздам све имање своје и дам тијело своје да се сажеже, а љубави немам – ништа ми не користи“ (1 Кор. 13, 3).

Prva Pavlova poslanica Korinćanima 13:1-11 i 13- Biblija


NEŠTO O LJUBAVI...

Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio,
a ljubavi ne imao,
bio bih kao medenica koja zveči
ili cimbal koji ječi...
Kada bih imao i dar proricanja
i znanje svih tajni
i celo spoznanje,
i kad bih imao i svu veru
da bih i gore mogao da premeštam,
a ljubavi ne imao,
bio bih ništa.
I kad bih razdao sve svoje imanje
siromahe da nahranim,
a ljubavi ne imao
ništa mi sve to ne bi pomoglo.

Ljubav je strpljiva, puna dobrote
ljubav nije zavidljiva,
ljubav se ne uznosi
ne nadima se,
ne čini što ne valja
nije koristoljubiva
ne razdražuje se
nije zloslutna
ne raduje se nepravdi a raduje se istini
sve podnosi
uvek veruje
svaku nadu čuva
sve snosi...

Ljubav nikada ne gine
a proroštva će svršiti
i jezici će prestati
i spoznanje će se iscrpsti
jer je naše poznanje samo delimično
i naše je prorokovanje samo delimično,
ali kad dođe ono što je savršeno,
nestaće ono što je nepotpuno.

I sad, dakle, ostaje ovo troje:
vera, nada i ljubav.
ALI JE LJUBAV NAJVEĆA MEĐU NJIMA.

Свети Апостоли Петар и Павле, икона XVII век


ПЕТРОВДАН (29. јун - Свети Апостоли Петар и Павле), празник када се славе и Петар и Павле, јер су пострадали на исти дан. Осим тога, Светом Петру се држи помен и 16. јануара, када се славе Часне вериге - одавање поштовања оним оковима-ланцима, које је Св. Петар као сужањ носио у јерусалимској тамници. Неки Хришћани су сачували те ланце, и за време цара Константина пренели их у Цариград. Од Апостола Петра остале су две посланице, Прва и Друга саборна посланица, које су придружене књигама Новог Завета. По заповести цара Нерона страдао је мученичком смрћу, разапет на крсту, али по властитој жељи, окренут главом на доле, јер се сматрао недостојним да претрпи исту казну као и Спаситељ.





Кад је Бог делио улоге, Св. Петру је подарио вино, пшеницу и кључеве од Небеског царства. Зато он седи на вратима Раја и испитује умрле. Св. Петар је такође поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Он шета Млечним путем и моли се пред небеским крстом; учвршћује гвозден стуб на коме лежи земља и који страшан црни пас стално гризе. Са Св. Савом је заменио вериге па се зато дешава да су на Савиндан дани топли, а око Петровдана одједном освежи.

Прича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан, кад наиђе старац из шуме и упита је дали зна да је данас Благи дан? Жена не рече ништа него настави да пере. На то Св. Петар, јер то је он био, рече: "Остаћеш нема до идућег Петровдана". Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину, а кад дође Петровдан она ускликну Божије име. Од тада је ишла по свету, славила име светитеља и причала ο свом искупљењу.
Народни обичаји

Најстарија српска црква, храм посвећен светом Петру из IX века, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се око ње на овај дан. Око цркве су округли столови и клупе, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се народ весели, једе, пије, запева и заигра, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор.

Свуда међу српским народом се на овај дан пале лиле, гомиле грања, обично на катуну, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велике ватре а деца бакље, само их овде зову машале. Милановчани и сељаци из околине, на овај дан се скупе око цркве Савинац. Тада долазе и болесни и немоћни, јер се верује да је тог дана, вода која извире испод цркве лековита. Људи из Поповог поља се на овај дан скупљају у Завали. Долазе из Стоца, Љубиња, Требиња и Далмације. Код куће остају само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се продаје све и свашта. Музика свира од раног јутра све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престаје свака куповина и продаја. После службе весеље се наставља до касно у ноћ. Пред вече два изабрана човека из Завале, иду од тезге до тезге и траже од трговаца и кафеџија "плацарину". Свако даје колико мисли да треба, јер је "плацарина", у ствари, прилог за Цркву.






Дванаест Апостола Христових, икона XIV век
Горњи ред: Филип, Вартоломеј, Јуда, Андреј, Матија, Симон, Тадеј, Тома
Доњи ред: Јаков, Петар, Јован, Матеј

Beseda prepodobnog oca Justina Ćelijskog na praznik svetih apostola Petra i Pavla


U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo i proslavljamo dva najbogatija siromaha. Nisu imali ni torbe ni štapa u ovome svetu[1], sve su ostavili radi Gospoda Hrista. Ali bogatstva, kakva bogatstva dele svim ljudima svih vremena! Prosjaci i siromasi, oni obogaćuju svet nepropadljivim bogatstvom. Gle, mesto smrti oni daju ljudima besmrtnost, mesto prolaznog života obogaćuju svet večnim životom, mesto prolaznih zemaljskih carstava obogaćuju svet nebeskim večnim Carstvom Božijim. Oni, puki siromasi… Sve smo ostavili veli Apostol Petar Gospodu Hristu, i za tobom idemo. Šta će biti sa nama, šta ćemo mi dobiti?[2] Radi čega smo mi ostavili sve, i moje i tvoje što smo imali? Šta nam ti Sobom nudiš?…[3] u novome svetu i život večni… – odgovara Spasitelj[4].

I zaista, oni su obogatili se Gospodom Hristom, primili Njega Istinitog Boga, poverovali u Njega, pošli za Njim. A za Njim ići to je postati bogataš nepropadljivim bogatstvom. On daje Večnu Istinu, a na svim trgovima zemaljskim gle laži, sitne istine i istinice. Oni daju i daruju svetu večnu Božansku Istinu. Oko nas, u nama, u svakom čoveku, u vascelom rodu ljudskom pustoš i smrt, ne jedna nego hiljade i hiljade. A oni, pobednici smrti, daruju Život Večni, daruju Besmrtnost. Dva puka siromaha, a kakvo bogatstvo!

Senka Svetog Apostola Petra isceljuje od svih bolesti, senka[5]. Ko je onda obogatio njega – ko? Ubruščići, maramice Svetog Apostola Pavla isceljuju od svih bolesti[6]. Ko je bogatiji od ovoga najbogatijeg učenika Hristovog? Oni rečju Hristovom vaskrsavaju mrtve, isceljuju od svih bolesti. Šta je to, otkuda ljudima to, kakvo je to bogatstvo? Gle, ova dva obična čoveka šta su, otkuda njima ta moć? Otkuda moć uplašenom Petru, koji se uplašio od služavke i odrekao Gospoda Hrista tri puta?[7] I taj Petar neustrašivo ide kroz sav ovaj svet, propoveda Gospoda Koji je pobedio smrt i posle vaskrsenja Njegovog četrdeset dana proveo sa Učenicima Svojim u veri: da je zaista vaskrsao, da je zaista smrt uništena, i poslao im Duha Svetoga u pedeseti dan, poslao im Nebesku Silu, ne jednu, sve Nebeske Sile, i oni ispunjeni Duha Svetoga pronose Vaskrsloga Gospoda kroz ovaj svet kao nepropadljivo bogatstvo.

Razgrni dušu Apostola Pavla, šta ćeš naći u njoj: Vaskrslog Gospoda, veru u Njega, život po Njemu. Razgrni dušu i srce Apostola Petra – opet isto, to isto. „Ja ne živim više, u meni živi Hristos“ – izjavljuje apostol Pavle[8]. Tražiš dušu Pavlovu u Pavlu, nema je, Hristos je zamenio, promenio savest, um, srce njegovo u njemu, nema ih, Gospod Hristos u njemu. Takva je sila, avaj, nekadanji gonitelj Gospoda Hrista i Crkve Njegove! Da nije Gospod vaskrsao iz mrtvih ko bi osionog Savla, najučenijeg mladića, velikog revnitelja farisejskoga duha, ko bi njega zaustavio da i dalje goni i ubija hrišćane i uništava ih? Ko osim Vaskrslog Gospoda Koji mu se javio na putu za Damask, i on videvši Njega Vaskrslog i Njega živog, sve je ostavio i otišao za Njim!

Savle, Savle, koga goniš? – Ko si ti Gospode? – Isus.[9] Otada pokajani Savle postaje Apostol, neustrašivi Apostol Gospoda Hrista. Otada sav ovaj svet za njega postade ništa, i on piše hrišćanima: Sve to smatram da su trice i pogan, pogan prema Vaskrslom Gospodu Hristu[10]. Kad sam poznao Gospoda Hrista, Njega Istinitog Boga, ovaj svet trica je, sav ovaj svet, sve što je u njemu. Kad bi sve ove planete, sve ove zvezde pretvorio u zlato, sve su to trice i blato prema Gospodu Hristu. Jedino želim, veli Apostol Pavle, da Hrista dobijem, da se u Njemu nađem, da dostignem vaskrsenje Njegovo, da dostignemo u vaskrsenje mrtvih[11]. Eto, to je krajnja meta, krajnji cilj Pavlovog života: Večni Život, vaskrsenje iz mrtvih, pobeda nad smrću. Eto bogatstva kojim raspolaže Pavle, koje je dobio od Vaskrslog Gospoda Isusa. Šta njega može ugasiti? Neroni, kakvi Neroni!… Carevi, gonitelji, o, sve su to trice… Neron na prestolu carskom – trice prema Gospodu Hristu. To, to Evanđelje nosi Apostol Pavle, i pronosi kroz ovaj svet. Neprekidna čudesa…

Čudesa, telesna i duhovna u ova dva velika Sveta Apostola čine se evo već dve hiljade godina. Kako su počeli ne prestaju, ne prestaju do današnjeg dana. Koliko je duša vaskrslih iz mrtvih? Koliko je duša vaskrslih iz duhovnih smrti? Koliko obmana (nestalo) u ovome svetu, koliko laži, koliko lažnih bogova? Od svega toga spasavaju nas ova dva slavna Apostola i njihova Sveta Sabraća. U ovome svetu oni su išli goloruki, ništa imali nisu. Kada Apostol Petar isceljuje hromog od rođenja pred hramom Jerusalimskim, on veli: Zlata i srebra nema u mene. Ono što imam dajem ti: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi!“[12]. Ustade hromi. Koliko hromih duša iscelili su i isceljuju neprekidno Sveti Apostoli Petar i Pavle? O, hroma je duša čoveka koji ne veruje u Istinitog Boga Gospoda Hrista; hroma je duša čoveka koji veruje u lažne izmišljene bogove. A koji se sretne sa Apostolom Petrom ili Pavlom i poveruje njihovom učenju u njihovoj božanskoj sili, gle, duša njihova isceljuje se od hromila.

Ovaj svet u dane Svetih Apostola bio je poplavljen obmanama, lažima, opustošen smrću, zabludom, bezbrojnim i bezbrojnim lažima. A Sveti Apostoli idu kroz svet, propovedaju Večnu Istinu, propovedaju Gospoda Hrista i daju svetu Božanske sile; i iz njihovih duša, iz njihovih tela liju se neprekidno božanske sile. Ono što piše u Svetom Evanđelju o Gospodu Hristu: „I iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve“[13]. Sve bolesnike… Tako ta ista sila koju je Gospod dao Svojim Svetim Apostolima, ta ista sila izliva se iz njih, iz njihovih bića i isceljuje od svih bolesti telesnih i duhovnih.

Šta možeš učiniti ljudima Apostolima, čega se oni ne plaše, kada se ne plaše smrti; kada se oni ne boje đavola; kada se oni ne boje gonitelja ovoga sveta? Gle, svako gonjenje koje podnose za Gospoda Hrista oni smatraju za radost. Kada baciše Svete Apostole u tamnicu i izbiše ih – veli se u Evanđelju – oni se radovahu što su udostojili se da prime sramotu za Gospoda Hrista.[14] Radovahu se! To su novi ljudi, zaista neobični ljudi: raduju se stradanjima, raduju se smrti koju podnose za Gospoda Hrista, raduju se patnjama i mukama. Apostol Pavle se ne hvali time što je bio uznesen do trećega neba, ali se hvali time koliko je batina dobio za Hrista, koliko je puta kamenovan, koliko je puta bacan u more. Dva put se desio brodolom, tukli ga, ismevali. Veli: ja sam bio u opasnosti svuda i na svakom mestu, od lažne braće, od prijatelja, od neprijatelja, od srodnika, od rođaka, od saplemenika, svuda u opasnosti.[15]

Neće svet Hrista, to đavoli neće Hrista, to se đavoli bore protiv Hrista kroz ljude, bore se, a Apostol Pavle juriša na svakog đavola. On, on se ne plaši ni svih njih na čelu sa njihovim vrhovnim vojskovođom Satanom. On pobeđuje sve njih, i oni ko nemoćne stenice beže – od čega? Kakva sila, kakva moć! Otkuda to Savlu? Samo od Vaskrslog Gospoda! Dobili su ono što niko od mudraca sveta, od careva ovog sveta, od moćnika i velmoža nikad dobio nije. Gle, oni žive na zemlji, a vladaju nebom. Kome oproste grehe – oprostiće im se, a kome zadrže – zadržaće im se[16]. Sve što svežete na zemlji, biće svezano na nebu. Sve što razrešiste na zemlji, biće razrešeno na nebu.[17] Takvu vlast Gospod nije dao ni Anđelima. Takvu vlast ni Anđeli nemaju kakvu imaju Sveti Apostoli i sveštenici Hristovi: da razrešuju grehe, da otpuštaju grehe, da oslobađaju od smrti, od đavola, i da otvaraju nebeska rajska vrata i uvode u raj ljude sa zemlje.

Eto, današnji Sveti Apostoli, njih Dvojica, ispunili su nebeski svet preporođenim dušama, dušama preobraženim kroz veru u Gospoda Hrista i kroz Njegovo Sveto Evanđelje. Da, sva bogatstva koja se od vas, Svetih Apostola, neprekidno izlivaju na ovaj svet, večna su. I mi danas, ustvari, slavimo najveće i najgrandioznije čudo istorije roda ljudskog. Ova dva goloruka Apostola pobedila su sve! Zbilo se najveće čudo. Šaljem vas kao ovce među vukove, veli Spasitelj Svojim Apostolima[18]. I zaista sr desilo čudo: ovce su pobedile sve vukove. Ovaj svet je bio pun vukova, pun lažnih učenja, pun lažnih bogova i oni su izašli na to bojište ne naoružani mačevima, ili sadašnjim topovima, nego verom u Gospoda Hrista, Evanđeljem Njegovim, božanskim silama Njegovim i – pobedili su sve. Gospod im je darovao sve božanske sile koje su potrebne da se pobedi svaki greh u ovome svetu, svaki đavo, svaka smrt, svaki lažni bog. Te sile božanske i svemoćne njihove su ostale, i u Crkvi Hristovoj čine ta beskrajna čudesa. Pobeđuju sve laži što su u nama, sve naše obmane i prevare. Samo je potrebno jedno: da se mi ugledamo na njih.

Ugledaj se na mene kao i ja na Hrista, veli Apostol Pavle.[19] Veliš ti kao čovek: teško je ugledati se na Hrista. Hristos je Bog, a ja sam čovek. Čime mogu da vršim zapovesti Njegove? Ti ne gledaj Hrista, gledaj mene, Pavla. Ja sam čovek, kao i ti, eto i ja ću vršiti zapovesti Hristove. Hajde za mnom, ti se ugledaj na mene. Kada se ispuniš Evanđeljem Hristovim – šta ćeš osetiti? Osetićeš kako se u dušu tvoju ulivaju bogatstva Neba, kako večna Istina postaje tvoja, večna božanska Ljubav postaje tvoja, i ti ćeš se jednoga dana osetiti sav ispunjen Večnim Životom, i sve će smrti bežati od tebe, i svi gresi, i svi đavoli. To je doneo Gospod ovome svetu.

Svedok, prvi svedok – Pavle. Isti takav svedok – Petar. Ljudi kao mi, od tela kao mi, od praha zemaljskog kao mi, od blata zemlje kao i mi. A gle, kakve sile! Kakvi moćnici, kakvi besmrtnici, kakvi mudraci! Sve to oni postaju verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, Vaskrslog Gospoda, Koji neprekidno Božanskim silama Svojim ispuljuje Crkvu Svoju. Mi kada idemo verom za Gospodom, pobeđujemo sve što se zove greh, sve što se zove smrt, sve što se zove pakao, sve što se zove zlo.

I mi danas slavimo Gospoda Hrista – Jedinog Istinitog Boga, Koji kao Jedini Istiniti Bog ustvari i čoveka čini istinitim čovek. On, čovek ne može biti pravi čovek – čovek bez Gospoda Hrista. Nije čovek nije čovek, ako u njemu caruje greh i smrt. To je nakaza od čoveka. Jer čovek je stvoren za besmrtni život večii. I tek sa Gospodom Hristom, sa verom u Njega, sa vršenjem zapovesti Njegovih, mi izgonimo iz sebe sve što je smrtno, sve što je grehovno sve što je đavolsko i demonsko, sve što je pakleno; i postajemo pravi ljudi kad pobedimo smrt, kad pobedimo greh, kada smatramo sebe za besmrtne i kad se osećamo besmrtni i večni u ovome svetu i …[20] iz ovog u onaj svet – e, onda smo pravi ljudi. Onda je čovek istiniti čovek, savršen i dovršen čovek, onda je čovek potpuni čovek, (a dotle, dotle je podčovek, kačovek)[21], dotle je odlomak od čoveka, dotle je razlomak od čoveka, dotle nije čovek. Samo vera u Vaskrslog Gospoda i život po Evanđelju Vaskrslog Gospoda, eto to čoveka čini pravim čovekom, to čoveka čini istinitim čovekom. To istinski služi čoveku.

Braćo moja, sve Evanđelje Hristovo jeste služba Jedinom Istinitom Bogu. I kada mi hrišćani služimo Gospodu Hristu verom svojom, kroz Evanđelje, u samoj stvari mi služimo sebi, mi služimo svom večnom životu, služimo Večnoj Istini. Tako je Blagi Gospod Hristos stvorio sve da mi služeći Njemu služimo ustvari svojoj mudrosti, i moći, i svemoći. Jer vršeći Njegovo Sveto Evanđelje mi ljudi ustvari spasavamo sebe od greha, spasavamo sebe od smrti, spasavamo sebe od pakla, od zla, od đavola; i služimo svome večnom spasenju, svome večnome carstvu u onome svetu služeći Istinitom Bogu Gospodu Hristu.

A naši vođi, naši besmrtni vođi – ko su? Sveti Apostol Petar i Pavle i svi ostali Sveti Apostoli, i sa njima i uz njih svi Svetitelji. Ovaj svet do vaskrsenje Gospoda Hrista bio je ostrvo smrti. Od vaskrsenja Njegovog postao je ostrvo besmrtnosti. Ovaj svet pre vaskrsenja Gospoda Hrista bio je rasadnik smrti, rasadnik greha, rasadnik svih zala. Od Njegovog vaskrsenja ovaj svet postaje rasadnik Večne Istine Božije, Večne Pravde Božije, Večnog Života Božijeg, svih Večnih Dobara Božijih. Eto, to je Gospod doneo svetu, doneo je i meni i tebi. Kakva je sila vera u nama? Kakva je sila Jedini Istiniti Bog i Gospod Isus Hristos?! Evo svedoka, bezbrojnih svedoka dve hiljade godina, i biće ih sve do Strašnoga Suda.

A ti, ako si čovek, ako se u tebi probudio pravi čovek, ti ćeš u ovome životu služiti Gospodu Hristu kao Jedinome Istinitom Bogu, i živeti u ovome svetu vršeći zapovesti Njegove, i zajedno sa Apostolom Pavlom osećati i znati da su zaista, bez Gospoda Hrista u ovome svetu, sve trice i kučine.[22] On jedini daje besmrtni Život Večni. Zato, nikada dosta hvale u zahvalnosti Njemu, Gospodu našem Isusu Hristu, za Njegovo veliko čovekoljublje prema nama, ali isto tako i naša zahvalnost Njegovim Svetim i nepobedivim junacima, divovima besmrtnicima, prvim besmrtnicima, kakvi su bili i zanavek ostali Sveti Apostoli, Prvovrhovni Apostoli Petar i Pavle.

Neka bi Blagi Gospod i nas vodio duhom njihovim, dao i nama vere i sile da se ugledamo na njih; da mi idemo verno za njima vršeći Evanđelje Hristovo, koje su oni upisali i napisali, i zajedno sa njima dostignemo vaskrsenje i Carstvo Nebesko. Da dostignemo tamo gde večno vlada Čudesni Gospod Hristos Svojom Božanskom Ljubavlju, Svojim Božanskim Pravdama, Svojim Božanskim Istinama, svojom božanskom Radošću; da sav život naš i na zemlji i na nebu bude slavljenje Gospoda Hrista i služenje Njemu, a kroz to naše slavljenje i služenje doći će svima nama i spasenje naše.

Zato Svetim Apostolima Pavlu i Petru naša najiskrenija zahvalnost za sve podvige i trudove što podnesoše u ovom svetu od Hristovih gonitelja. I zahvalnost njima što i danas neprekidno uznose molitve i pomažu sve koji idu putem Evanđelja Hristovog u ovome svetu, vidljivo i nevidljivo pomažu i podržavaju na tome putu. Neka nas oni brane od svih nevolja i strahota ovoga sveta, da ne pokleknemo u svojoj veri, da ne pokliznemo, da veru ne izgubimo. Najvažnije u ovom svetu jeste sačuvati veru u Istinitog Boga i Gospoda. Najvažnije u ovome svetu ne poći za lažnim bogovima, za lažnim hristosima, za lažnim prorocima, a današnji svet je pun lažnih spasilaca čovečanstva, pun je lažnih proroka, pun je lažnih učitelja.

Vi hrišćani, vi imate jednog jedinog Istinitog Učitelja i Njegove Svete Učenike. Iskreni je samo onaj učenik Hristov koji ima život večni i daje čoveku život večni. To je istina, to je jedina istina u svima svetovima za čoveka. Istinit je samo onaj Bog koji daje čoveku besmrtnost i Život Večni, daje mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, večni Život. To je samo Gospod Hristos. Zato Njemu slava i hvala, kroz Svete Apostole Prvovrhovne Petra i Pavla, i sve Svetitelje. Amin.

1965. godine u manastiru Ćelije