Manastir Sv.Stefan u Lipovcu

У јужну Србију средином XIV века стигло је бројно монаштво, које је нашој земљи, угроженој исламом, донело духовну снагу и духовно окрепљење. Монаштво у Србији у току XIV века је било под утицајем синаитских монаха. Један од придошлих синаита, монах Герман је основао општежиће у манастиру у Липовцу 1399. лета Господњег.
«Манастир у Липовцу је типична властелинска задужбина саграђена између 1370. и 1375. године», тврди археолог професор Марко Поповић из Београда, «на темељима старије некрополе ( из X века)». Црква је саграђена у моравском стилу, правоугаоних је основа и има три архитектонска дела.
Први део – наос је саграђен 70-тих година XIV века, изнад њега се уздиже осмоугаона купола малих димензија. Наос цркве има олтарску и две певничке апсиде. Властелинска породица је изумрла од неке тешке болести. На то указују осам гробница у крипти. Међу њима у једном гробу су посмртни остаци петнаестогодишњег дечкића са властелинским појасом, који се у то време наслеђивао. Будући да је појас сахрањен са овим дечкићем, то значи да је он био последњи потомак те лозе, која се његовом смрћу угасила. Не зна се тачно име властелина, који је с Божијом помоћу саградио први, најмањи део цркве.
Западна врата воде у пространу припрату, која је дозидана 1399. године.На надвратнику, испод деизиса стоји натпис из 1399. године који сведочи да је монах Герман установио манастир по општежитељном уставу Светих Отаца Православене Цркве и доградио припрату, уз помоћ светог Деспота Стефана Лазаревића и његовог брата Вука. Од тада се у народу одомаћио назив Свети Стефан за овај манастир у Липовцу, иако је он посвећен Св.Преображењу.
У близини манастира се налази испосница која је била обухваћена портом када је успостављен манастир (1399.).
Трећи део манастирске цркве – кула звонара је дозидана 1883. године (после ослобођења од Турака), у време игумана Јосифа Живановића. И стари конак је саграђен у време истог игумана, али нешто раније 1869. лета Господњег.
У својој вишевековној историји манастир је преживљавао и тешке дане. Почев од 1413. године када је у војном походу султана Мусе разорен средњевековни град Липовац, манастирска црква светог Преображења је до данашњих дана била више пута паљена и скрнављена.

Доласком атеистичке (комунистичке ) власти, у највећем делу конфискована је манастирска имовина а монашка обитељ која је живела од аграра није могла да преживи у новом времену, те је манастир осиромашио и није могао ваљано да се одржи.
1974. лета Господњег, благословом тадашњег епископа нишког Господина Јована за старешину манастира св.Стефан у Липовцу је постављен отац Архимандрит Дионисије. Од тада, с Божијом помоћу, трудом оца игумана Дионисија и сестринства манастира, отпочела је духовна и материјална обнова ове светиње.

Уз ограду ван порте, манастирска управа је 1978.године на месту светостефанске свете воде подигла народну чесму са иконом Пресвете Богородице у мозаику.
Да би манастир повратио упечатљивији средњевековни изглед, управа манастира, на челу са оцем игуманом Дионисијем је 1982. године изградила камени оградни зид, који у дужини од 380 м опасује порту.
Априла 1985. година довршена је изнад улазних врата манастирске цркве фреска светог Преображења Господњег, у техници мозаика. То је дело академског сликара Ђорђа Радловића.
Стари конак је реновиран у неколико наврата 80-тих година прошлог века.
1996. лета Господњег је отпочела градња новог конака, који је 2002. године с Божијом помоћу довршен и освећен. Реновиране су и економске зграде, да би 2003. године била изграђена још једна економска зграда.
На стенама које се окомито уздижу изнад манастира 1993. године је постављено крсно знамење, на истом месту где је раније вековима био дрвени крст. Недалеко од тог крста на стенама , у правцу севера, налазе се остаци средњевековног града Липовца, из времена св.Деспота Стефана Лазаревића, који нису археолошки испитани.
У новом конаку јесени 2003. лета Господ , на лучним прозорима и надвратницима трпезарије, прилозима благочестивих хришћана из Алексинца и Новог Сада урађене су иконе у техници витража . Витражи су дело уметничког атељеа Станишић из Сомбора.
У поткровљу новог конака је параклис ( зимска црква ) посвећен св. Деспоту Стефану Високом . Иконостас је осликала с Божијом помоћу г-ђа Радмила Лукетић , академски сликар из Београда 2004. лета Господњег.


[You must be registered and logged in to see this link.]