Duhovi - Pedesetnica - Trojica

Duhovi - Pedesetnica - Trojica


Силазак Светог Духа на апостоле






Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима - како им је Дух Свети дао да говоре. Народ се туда окупљао и слушао како говоре њиховим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: " Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејац? "

На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету.

Тако се испуни оно што је Исус својим ученицима пред одлазак на небо обећао.

Сила Светог Духа одмах је почела да дејествује, јер је Петар ватреном речју придобио тога дана три хиљаде људи за Христову науку.

Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божијег на земљи од Господа Исуса Христа. Од тога момента црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте, примањем к себи других душа. Тако да се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.

У спомен овог важног и знаменитог догаћаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан после Пасхе - Васкрса, када су Јудеји салвили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа наапостоле ( Духови ) и Педесетница.

Цела служба Педесетнице је веома свечана и узвишена, у којој се песнички износи учење о Светом Духу. На сам дан Педесетнице, на богослужењу се заједно са св. Литургијом одмах везује вечерње, које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се као на дан даровања Светог Духа апостолима у нама обнови благодат Светог Духа, ради укрепљења у богоугодном животу. Ова мољења, због усрдности, узносе се уз клечање и плетење венаца.

Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цеће, свакако по угледу на страозаветни јеврејски обичај о празнику " седмица" , пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће.

После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.

Молитва Светом Духу

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш,ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Duhovi – praznik svih hrišćanskih vernika

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Silaska Svetog Duha na apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli, nadahnuti novom snagom i novom verom, započeli hrišćansku propoved.

Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli nadahnuti novom snagom i novom verom počeli hrišćansku propoved, obeležavaju Pravoslavna crkva i vernici.

Ovaj praznik, koji se slavi pedesetog dana po Vaskrsenju i desetog dana po Vaznesenju Hristovom, Srpska pravoslavna crkva slavi takođe kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu zabeležen u Četvorojevanđelju.

U srpskoj Crkvi i narodu praznik je poznat kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice jer se smatra da su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.

Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti - ali ne vodom, kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.

U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.

U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do zada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.

Na praznik Vaznesenja, kada se Hristos vaznevši se na nebo seo sa desne strane Boga Oca, hrišćanstvo slavi - uzdisanje ljudske prirode do božanske a na Pedesetnicu dar posvećenja i mudrosti koje je preko apostola darovano čovečanstvu i njegovoj zajednici sa Bogom.

Početak obraćanja apostola narodu

Za hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.

Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje.

Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.

Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a pravoslavni hramovi u Srbiji zasipaju se travom u vreme praznične liturgije i od nje se pletu venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.

SPC, kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju desetog dana po Vaznesenju.

Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i duhovski ponedeljak i duhovski utorak.

Dan uoči Duhova SPC i pravoslavni srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice posećuju groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Duhovi

Po recima sv. Serafima Sarovskog, cilj hriscanskog zivota je zadobijanje blagodati Duha Svetoga u dusi. Zato je Gospod i rekao: "Carstvo Bozje je unutra u vama" (Luka 17, 21). A pod Carstvom Bozjim se podrazumijeva blagodat Duha Svetoga koja nas obasjava i napaja srca nas radoscu. To je ono stanje o kome Apostol govori: "Carstvo Bozje je pravda, i mir i radost u Duhu Svetome".

I sama svrha dolaska Gospoda Isusa Hrista na zemlju bijase spasenje i iskupljenje roda ljudskog od grijeha, a sustina sluzenja Gospoda Isusa Hrista bila je darovanje i izlivanje Svetoga Duha u krstenju.

Na Duhove se ispunise rijeci Svetog Jovana Pretece, da ce onaj koji je dostojniji od njega krstiti svoje sledbenike Duhom Svetim (Nat. 3, 11). A i samo obecanje Isusa Hrista svojim ucenicima prilikom Vaznesenja, da ce primiti silu kad sidje Sveti Duh na njih, ispunilo se na ovaj dan.

I do silaska Svetoga Duha apostoli su bili svjedoci Hristovih cuda, Njegove smrti i vaskrsenja. Ali silaskom Duha Svetoga usla je u duse apostola neizmjerna radost - potpuna radost, radost o "vjecnim vrijednostima", kao sto i sam Hristos rece pred svoje stradanje: "Da radost moja bude u vama i da radost moja bude potpuna" (Jov. 15, 11). Radosni i ushiceni svetom poboznoscu, a ispunjeni ljubavlju prema Bogu, apostoli su osjetili jos vecu potrebu da hvale Boga. Sa takvom poboznoscu dobili su neizmjernu snagu i sposobnost da propovjedaju Hrista svim narodima, jer im je silaskom Svetoga Duha postalo jasno sve sto im je ucitelj - Hristos govorio (Jov. 14, 26).

Silaskom Svetoga Duha na apostole zavrseno je osnivanje Crkve Hristove ili Carstva Bozijeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista, Njegovom prvosvestenickom, prorockom i cartskom sluzbom, prizivanjem apostola i ucenika, ustanovljenjem svetih tajni.

Ali iako puni vjere, apostoli su se svakodnevno pripremali za primanje Svetoga Duha i veliko djelo koje ih je cekalo, i tek po primitku Svetoga Duha postali su "ziva dusa". Tako i svi hriscani, krsteni u ime Hristovo, primaju krstenjem blagodat Svetoga Duha i dio velike obaveze za ostvarenje Carstva Bozijeg na zemlji. I tako, od momenta primanja Duha Svetoga, Crkva Hristova je pocela da zivi "punim zivotom" i da raste i spolja i unutra, u dubinu i sirinu, primajuci k sebi druge duse.

U spomen ovog znamenitog dogadjaja, silaska Svetoga Duha na apostole, i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, i posebno u cast Svetoga Duha, slavi Crkva praznik koji se zove i Pedesetnica, jer slijedi u pedeseti dan poslije Pashe (Uskrsa). U hriscanskoj crkvi Pedesetnica je jedan od najvecih praznika, jedan od dvanaest velikih praznika godisnjih. A od svih njih samo Pasha i Pedesetnica imaju svoju osnovu u Starom zavjetu. Cijela sluzba na Duhove je veoma svecana i uzvisena, jer je u njoj izneseno pjesnickim rijecima ucenje o Svetome Duhu. U molitvama koje se citaju odmah iza Svete Liturgije, molimo se da se u nasim dusama, kao nekad u apostolskim, obnovi blagodat Svetoga Duha, i da nas Duh Sveti utvrdi u vjeri. Ova moljenja zbog usrdnosti uznose se uz klecanje, dok je crkva ukrasena zelenilom - grancicama, travom i cvecem - simbolisuci proljecnjim obnavljanjem duhovno obnavljanje ljudi silom Duha Svetoga.

Duh Sveti je, dakle, sisao na apostole u pedeseti dan po Vaskrsenju. Duha Svetoga nevidljivo dobije svaki hriscanin kao clan Crkve Hristove i to po zaslugama Hrista Sapasitelja. Sv apostol Pavle naglasava ovu stvarnost: "Zar ne znate da ste hram Bozji i Duh Bozji zivi u vama" (1 Kor. 3, 16). Hriscani dobijaju Duha Svetoga kroz svete tajne i molitvu. Prisustvo Duha Svetoga nam je potrebno jer pomocu Njega i Njegovim djelovanjem, blagodacu Njegovom, mi usvajamo Hristovu nauku, preporodjavamo se i novim duhovnim zivotom postizemo spasenje.

Danasnji svijet je jos podijeljen nacionalno, polticki, ekonomski. To je pouzdan znak da jos nije oduhovljen Duhom Svetim, da do njega jos nije doprla rijec Duha Svetoga. Kada se to desi, nestace tih barijera i smetnji; ostace samo dvije stvari: verovanje i neverovanje.

Po recima proroka Isaije (11, 2), Duh Sveti se projavljuje u covjeku kroz sljedece blagodetne darove:

1. Mudrost - da bi covjek postigao moralni cilj
2. Razum - da bi covjek razumio Bozju volju
3. Savet - da bi covjek drugoga mogao pouciti u istini i dobru
4. Snaga - da bi covjek mogao savladati iskusenja i zlo i zivjeti po volji Bozjoj
5. Znanje - da bi covjek poznavao volju i zakon Bozji
6. Poboznost sa pravednoscu - da bi covjek bio duhovniji i da bi se ta duhovnost njegova izrazila u cestoj molitvi i dobrim djelima.
7. Strah Bozji - da bi covjek zivio u strahopostovanju pred Bogom i u bojazni od prestupanja zapovjesti Bozjih.

I, na kraju, plodovi darova Duha Svetoga, po rijecima sv. apostola Pavla, jesu:


1. ljubav; 2. radost; 3. mir; 4. trpeljivost; 5. dobrota; 6. milosrdje; 7. vjera; 8. krotost i 9. uzdrzljivost.

Molimo se Svetome Duhu svako jutro, kad se ustanemo, da nam posalje blagodatne darovei plodove darova Duha Svetoga molitvom "Care nebeski":

"Nebeski care, Utesitelju, Duse istine, koji su svuda i
sve ispunjavas, riznico dobara, Zivotodavce, dodji i
useli se u nas,I ocisti nas od svakog greha, I spasi,
Blagi, Duse nase!"

[You must be registered and logged in to see this link.]