Bil Gejts: GMO usevi neophodni za borbu protiv gladi

Bil Gejts: GMO usevi neophodni za borbu protiv gladi



Bil Gejts, jedan od glavnih vlasnika Monsanta koji je 2010. godine kupio 500.000 akcija ovog biotehnološkog giganta, okarakterisao je Monsantove genetski modifikovane kreacije kao instrumente koji su neophodni u suzbijanju gladi u siromašnim nacijama, prenosi portal Natural Society.


Kome Gejts nudi spas

Gejts ovo rešenje nudi onim istim siromašnim državama u kojima na hiljade poljoprivrednika izvrši samoubistvo jer bankrotira usled kupovine Monsantovog skupog i nedelotvornog genetski modifikovanog semenja. Gejtsova uzdanica u borbi protiv gladi je ona ista kompanija za koju je nedavno otkriveno da nameće “ropske“ uslove rada, primoravajući siromašne radnike da na poljima kukuruza rade 14 sati dnevno dok im plata kasni.

Spašavanje sveta od gladnih – istrebiti gladne

Prema Gejtsovom mišljenju, ovo je kompanija čiji će genetski modifikovani usevi spasiti svet od gladi. Naravno uz “spašavanje sveta od gladi“, genetski modifikovani usevi sa sobom takođe nose veliki broj neželjenih zdravstvenih problema i problema povezanih sa narušavanjem životne sredine.

Poznati pregled rezultata 19 istraživanja koja su se bavila ispitivanjem uticaja genetski modifikovanih useva na zdravlje pokazuje da konzumiranje genetski modifikovanog kukuruza ili soje može da dovede do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju organa kod pacova i miševa – pogotovu kada se radi o jetri i bubrezima.

Raundap (Roundup), najprodavaniji Monsantov herbicid, razara poljoprivredne površine i čini ih neupotrebljivim u dužem vremenskom periodu zahvaljujući tome što se kao posledica njegove upotrebe javljaju izrazito otporni korovi. Stručnjaci procenjuju da je upotreba Raundapa za posledicu imala razaranje preko 120 miliona hektara obradive zemlje zahvaljujući pojavi ovih “superkorova“.

Zlostavljanje siromašnih poljoprivrednika

Zar nas još čudi činjenica, koja je otkrivena 2008. godine, da Monsanto teško zlostavlja siromašne poljoprivrednike u onim istim siromašnim zemljama koje bi navodno trebalo da imaju koristi od genetski modifikovanih useva? Otkriveno je da na hiljade poljoprivrednika počini samoubistvo nakon upotrebe Monsantovog genetski modifikovanog semena. Zahvaljujući lošim žetvama i drastičnom skoku cena, bankrotirani siromašni farmeri se odlučuju da sebi oduzmu život – često na taj način što ispijaju otrovne hemikalije koje im je Monsanto prodao za zaštitu useva.