Romantica je ...

Pokazi mi sta znas

Nekad si htela sve
bio sam tvoj licni heroj
nikad mi u narucju
nisi rekla ne, nemoj

Sad se vise ne trudis
zivis od stare slave
i sve sto mi ponudis
deo je predstave

Pokazi mi sta znas
da jos si najbolja
kad me osvajas
da jos si najlepsa
kad se doteras
da jos si najludja
kada mi usne das

Pokazi mi sta znas
da jos si carica
da kazem, vidi je
to je moja curica
i sebi nadimak
najgori da dodelim
ako ikad drugu pozelim

Nekad si me vodila
u nas krevet od satena
mirisom zavodila
u cipku obucena

Sad me ljubis rutinski
ko da slazes slagalice
al znam krijes plamen jak
ispod spavacice

Pokazi mi sta znas
da jos si najbolja
kad me osvajas
da jos si najlepsa
kad se doteras
da jos si najludja
kada mi usne das

Pokazi mi sta znas
da jos si carica
da kazem, vidi je
to je moja curica
i sebi nadimak
najgori da dodelim
ako ikad drugu pozelim
[i]

Svaka žena pada na ovu pesmu?
TO MOJA JE ROMANTIKA

DA LI SI IKAD VOLEO ŽENU

Opašće kosa jednoga dana
Možda ogluvim možda oslepim
Ja ću i tada čekati ljubav
I znaću kada njoj da poletim

Da li si ikad voleo ženu
Više od svega na svetu tom
I bio lovac na ljubav njenu
Jer gde ti je ljubav tu ti je dom

Da li si ikad voleo ženu
Dotak'o večnost u jednom trenu

Boleće kosti boleće grudi
Možda bez glasa možda sa štapom
Ja ću i tada tražiti ljubav
Svuda pod ovom nebeskom kapom

... e,to je romantica... kakve ideje imaju ljudi..



Scan Broj Jedan

Scan Broj Jedan

Mozda i nije svuda Balkan?

nije..
ne treba ni da bude ..

I ovo

& ...

i kad naucis od prijatelja nesto

Ovde su reci suvisne

Nisam bas sigurana??????????/

O ovome vec sanjaju sve zene!!!!!!!!!!!

Boze cuvaj tu zenu

Boze cuvaj tu zenu
idu vremena teska
ljudi su po nekad grubi
ona je hrabra a ne zna

Boze cuvaj to blago
slazi joj da cu doci
nek cini sta joj drago
nek sama nedbije noci

Lepo je umreti srecan
kad znas da ceka te neko
kad neko misli na tebe
i onda kad si daleko

Ustajte srodne duse
i u vis dignimo case
za one koji nas vole
za one najblize nase
[i]

eh.. gde me nađoste s ovom pesmom "Bože čuvaj tu ženu ".. ufffff

imamo toga jos:

Sve je surovo

Sami u tami, nigde nikoga
u flasi ispred nas suza pica zestokog
al' meni treba vise od tog
nocas u meni ima neceg tako oholog

Sve je surovo kad se ne voli
kad te vredjaju, a nista ne boli
hajde pitaj me sto nikad nisi pre
nocas zbogom je odgovor na sve

Telo ti novo ko iz izloga
u svakom pokretu dobra doza fatalnog
al' meni treba vise od tog
nocas u meni ima neceg tako oholog

Ceznem da ti kazem najdublje rijeci koje ti imam reci ;
ali se ne usudujem , strahujuci da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam svoj bol , strahujuci da bi mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvjernije rjeci koje ti imam reci;
ali se ne usudujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu , i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,strahujuci da bi to mogla uciniti .

Ceznem da upotrebim najdragocenije rijeci sto imam za te;
ali se ne usudujem,strahujuci da mi se nece vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol,bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.

Ceznem da sedim nemo pored tebe,ali bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako,i zatrpavam svoje srce rijecima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usudujem , strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosno dizem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje drustvo.
Neprekidne strijele iz tvojih ociju cine da je moj bol vjecito svijez.

Rabindranat Tagore
...

e , to je romantica ..

ima jos
"Tuzne su tvoje pronikljive oci
Ispituju dusu moju kao mesec
kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj zivot
pred ocima tvojim,od kraja do kraja,
i nista nisam sakrio ni zadrzao.
Zato me ne poznajes.
Da je dragi kamen,mogao bih ga razbiti
u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu
tebi oko vrata.
Da je cvet,svez i malen i sladak
otkinuo bih ga sa petiljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje,dragana.
Gde su obale njegove,a gde je njegovo dno?
Ne poznajes medje tog kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti,on bi procvetao
u laki osmeh,i ti bi ga mogla videti i citati u trenutku.
Da je samo bol,on bi se rastopio u sjajne suze,
u kojima bi se ogledala
njegova najdublja tajna,tajna bez reci.
Ali to je ljubav,dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica,
Beskrajne su njene zelje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao zivot,pa ipak
je ne mozes nikada potpuno poznati."

Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju.
Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala.
Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo
i ogolelo. Pokri ga svojim sažaljenjem, dragane, i
oprosti mi ljubav moju.
Ako me ne možeš voleti, dragane, oprosti mi bol
moj.
Ne gledaj me prezrivo iz daljine,
Povući ću se u svoj kut i sedeti u mraku.
Obema rukama pokriću svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, oprosti mi bol moj.
Ako me volilš, dragane oprosti mi moju mladost.
Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom
opasnom zanosu.
Ako sedim ma svome prestolu i vladam nad tobom
tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao boginja
poklonim svoju mladost, podnesi oholost moju,
dragane, i oprosti mi moju radost.
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu
strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev je veći od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvorenom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;

Nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Ne moljah ni za šta, stajah na ivici šume,
za drvetom.
Još uvek beše čežnje u očima praskozorja i rose
u vazduhu.
Lena para vlažne trave visila je nad zemljom u
tananoj magli.
Videh te pod smokvom gde muzeš kravu rukama
nežnim i svežim kao maslo.
I ja zastadoh nem.
Ne izustih ni reči. Samo je ptica nevidljiva
pevala u ševaru.
Mango je rastresao svoj cvet po drumu, i pčela ja
za pčelom doletela.
Na drugoj obali jezera stajale su vratnice hrama
Šivinog širom otvorene, i pobožni ljudi
započeše svoje pesme.
Sa vedrom u krilu videh te gde muzeš kravu.
Ja sam još uvek čekao sa svojim praznim krčagom.
Ne priđoh ti.
Nebo se probudi od jeke goča na hramu.
Prašina se podiže drumom pod kopitima
marve koju su gonili.
Žene se vraćahu s reke s krčazima na bedru u
kojima je voda klokotala.
Tvoje su grivne zveketale, i krčag se u peni
prelivao.
I jutro minu, a ja ti ne priđoh.
Tajnu svoga srca ne zadrži za se, prijatelju!
Kaži je krišom, samo meni.
Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani tiho,
moje će te srce čuti, ne moje uši.
Gluva je noć, dom je nem, ptičija gnezda obavija san.
Poveri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane suze,
kroz drhtavi osmejak, kroz sladak stid i jad.
Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje
nebo u tvojim očima.
One su kolevke jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo
osamno besuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake, da širim
krila u sjaju njegovoga sunca.
Miljeno srce moje čezne dan i noć za
susretom s tobom – susretom koji je kao smrt,
koja sve proždire.
Zbriši me kao vihor; uzmi mi sve što imam;
razvali mi san i opljačkaj snove. Pokradi mi svet.
U toj pustoši, u poslednjoj golotinji duše,
ujedinimo se u lepoti.
Ah, uzaludna čežnjo! Gde je nada u jedinjenje, o
bože, osim u tebi?
Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mišljah da ću tužiti za tobom i postaviti u
svome srcu tvoju usamljenu sliku, protkanu u
zlatnoj pesmi.
Ali, avaj, moje zle sudbe, vreme je kratko.
Mladost prolazi godina za godinom; proletnji
dani lete; jedno golo ništa ubija nežni cvet, a
mudrac me opominje da je život samo kap rose na
lotosovom listu.
Treba li sve to da propustim, i da samo blenem za
onom jednom što mi okrenu leđa?
To bi bilo grubo i ludo; jer je vreme kratko.
Hodite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se, moja zlatna jeseni; hodi, bezbrižni
aprile, prospi po zemlji poljupce tvoje.

i jos malo:

Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si
pevao.
Noć je tamna. Zvezde se izgubiše u oblacima.
Vetar uzdiše kroz lišće.
Razdrešiću svoju kosu. Moj plavi ogrtač
priljubiće se uza me kao noć. Prigrliću tvoju
glavu na svoja nedra, i tu, u slatkoj osami, pusti
srce neka govori. Skloniću svoje oči i
osluškivati. Neću te gledati u lice.
Kada se tvoje reči završe, sedećemo mirno i
ćutati. Samo će drveće u mraku šaputati.
Noć će izbledeti. Dan će osvanuti. I mi ćemo se
pogledati u oči i poći svako svojim putem.
Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si
pevao.
Neverni osmeh preleće ti preko očiju kada
dođem k tebi da ti kažem: zbogom!
Činio sam to tako često da misliš opet ću se
vratiti.
Priznaću ti, istu sumnju osećam i ja.
Jer proletnji dani opet idu; pun mesec uzima
zbogom i ponovo dolazi; behar se ponovo vraća i
rumeni na granama iz godine u godinu, tako se i ja
možda rastah od tebe da se opet vratim.
Ali čuvaj varljivu sliku neko vreme; ne goni je
neljubaznom žurbom.
Pa kada kažem: ostavljam te zauvek, primi to za
istinu, i pusti bar za trenutak da magla suza
pojača mračni okvir tvojih očiju.

a Ducic?

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami

..