Tajanstvenim stazama duse...

"Onome koji vjeruje sve je moguće", reče starac. "Za to nisu potrebni rituali i predstave, niti klanjanje božanstvima izrađenim ljudskom rukom. Za to je potrebno tek beskompromisno htijenje, čovjekova ustrajna volja".

Kao otrov i kao lek

ne verujem i verujem

stvaram i unistavam

nestajem i postajem

Ja sam unistitelj i krotitelj

i zivotinja i covek

i sve ono

stvoreno i nestvoreno

lazno i stvarno...

Zivot,

tako cudno osecanje

prolaznosti vremena...

Neka stane vreme

jer

u vrtlogu tome

gubim samu sebe...

I neka stane vreme

jer

hrabrosti mi treba

da pronadjem sebe,

sta zelim, sta znam.

Danas bih hteo da te vidim
Ako se ne budeš opet skrivala
Iza cveća, iza puta, iza šume...

Da tečeš kao duga
Sa kraja na kraj mog sveta
Da svuda zalaziš i prolaziš
Kao vetar, hrabro da koračaš
Da se sliješ niz reči
Kao kapi kiše
Kao potoci što grle planine

Danas bih želeo
Da preskočimo sva objašnjenja
Da mi veruješ toliko da pružimo ruke

Zatvaram oci

i strahujem

da ces nestati...

Trazim te rukama

da te zaglim

kako bih te zadrzala

dok se ne probudim.

Slusam tisinu oko sebe..i cujem je .
prica mi...

Beli medved Knut i Tomas, covek koji ga je odgajio od rodjenja. Posvetio mu je svaki trenutak svog zivota i postali su prijatelji za citav zivot... dok ih sasvim iznenada i neocekivano, smrt nije rastavila...Tomas je otisao, a Knut je tugovao dugo, dugo...ko zna, mozda jos uvek tuguje, njegovo srce je veliko , srce jednog belog medveda, a ono je pripadalo Tomasu

Smeh... božanstvo u meni. Snaga koja nikada neće nestati, mir koji vlada duhom.

Mori te tuga, suze umivaju lice? Nasmeši se u inat njima, pobedićeš! Jača je ta energija nego li sva tuga.

Kraj ljubavi nije zaborav...Kraj ljubavi je ravnodusnost...

"Zašto plačeš dušo, izgubljena sreća još uvek je sreća...". Nasmeši se i koračaj u bolje sutra...

Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Lebdi van prostora

Lutaj univerzumima

I pronadji me...

nisam ga trazila,
ali na nadjenom cu kamenu izgraditi svoju tvrdjavu...

Htio bih cuti
Titrava zvona
Tvoga smijeha
I prstima
Dotaknuti

Tvoj mir.