Mjanmar

Мјанмар (често и Мијанмар, у Мјанмару се изговара Мјанма, раније Бурма), службено Мјанмарска Унија је држава у југоисточној Азији на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора (делова Индијског океана). Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом.

Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био велик дио суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.

Од независности 1948. Мјанмар је, успркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Вина била је мешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом државе. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела група њему блиских официра на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мјанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.
У рубним дијеловима земље те на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 m високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем делу налази се долина главне мјанмарске реке Иравади и њених притока, испресецана ниским горјима која се пружају у смеру север-југ. Клима је, осим у најсевернијим деловима, монсунска.Доминирају етнички Бурманци (око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски Будизам. У планинама и висоравнима на северу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтева за независношћу. Највећи међу њима су Схан (око 9%) и Карен (око 7%).Деценије промашене политике марксизма и изолације учинили су да Мјанмар постане једна од најсиромашнијих држава света. Већина становника још се увек бави пољопривредом. Реформски напори у последњој деценији били су тек делимично успешни, а санкције САД, Уједињеног Краљевства и Јапана уведене 2003. додатно су погоршале тешку привредну ситуацију.

[You must be registered and logged in to see this link.]