Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Pravoslavlje i ekumenizam

Strana 14 od 14 Prethodni  1 ... 8 ... 12, 13, 14

Ići dole

Normalna Re: Pravoslavlje i ekumenizam

Počalji od vivijen taj Ned 26 Dec - 23:47:02



Епископ Августин Кандиотис: Неправедно рашчињење представља част!
субота, 25 децембар 2010 18:09

Неправедно рашчињење, заправо рашчињење ради сведочења Вере и борбе за очување праве Вере, данас је постало стварност у Српској Цркви.


Неколицина моћника, која је узурпирала управне функције у Српској Цркви, суровим и бруталним мерама настоји да унесе свој беспоредак у канонско устројство Цркве, и да ”огњем и мачем” наметне нову јерес – јерес екуменизма.



Екуменисти који својим чињењима суштински постављају себе изван Цркве, посежу за рашчињењима као казнама за оне који не желе да им се саобразе.



У том смислу и њихове казне рашчињења и остале казне које примењују немају никаквог дејства нити делотворне снаге према онима на које се односе - за њих заправо чине част и награду, док се са друге стране враћају као кривица и проклетство ”на главe” оних који их изричу.


Насушна је потреба данас да се у Српској Цркви крене са васпостављањем нарушеног канонског поретка, чега је први корак управо уклањање јавних безаконика и преступника са управних положаја које су заузели у Цркви, и њихово привођење правди, како би били адекватно и праведно кажњени за недела која су починили и чине, а у Српску Цркву се вратио поредак и мир.


За тим вапије људска и божанска Правда!



У наставку доносимо део беседе блаженопочившег Епископа Флоринског Августина (Кантиотиса).

+ + +

На жалост не постоји данас Златоуст, не постоји данас Василије Велики, не постоји Григорије Богослов.

На жалост, и ово мало добрих епископа што је остало - плашљиво је, немају храбрости да се боре! Боје се злих, боје се да их не рашчине, јер су у могућности да их рашчине.

А заборављају, добри Eпископи, да је једно такво рашчињење част, за онога кога рашчине (ради привржености Вери).

Златоуст је умро рашчињен, али његова слава у Цркви је вечна!

Било би ми драже да ме рашчине такви епископи, и да одем у пустињу да плачем ради својих греха, него да живим овде у граду и да гледам неваљалство и разврат!

Сви свети Оци су се борили. Данас међутим нема борбе. Свештеници се не боре. Не постоји борбени дух.

Шта нас чека? Борба пада на народ. Као што, нажалост, све обавезе - финансијске, порези, војни рок, проливање крви, мучеништво, и све остало пада на наш народ, тако и терет ове црквене борбе - пада на народ.

[You must be registered and logged in to see this link.]

vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60083
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pravoslavlje i ekumenizam

Počalji od vivijen taj Pon 7 Feb - 23:06:48

Писмо светогорских пустињака једноверној браћи у Србији
Monday, 07 February 2011

Помаже Бог, поштована браћо! У сврху што бољег обавештавања јавности у Србији, у прилог борбе против екуменизма, сматрамо да би било корисно ако имате жељу да објавите наше писмо упућено Владики Артемију, монаштву и верном народу у Србији. Ми смо пратили ваш досадашњи рад и оцењујемо га веома похвално. Бог да вас укрепи да тако и наставите.

Ваш у Христу брат, недостојни монах Мелхиседек Светогорац.

Pravoslavlje i ekumenizam - Page 14 P1130554
Врх Атоса (фото: отац Памво)


Писмо Светогорских пустињака једноверној браћи у Xристу у Србији

Преосвећеном Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Г. др Артемију, свештенству, монаштву и верном народу који стоји у истини Πравославља

Преосвећени Владико, благословите!

Xристос посреди нас!

Подстакнути љубављу Xристовом, а ожалошћени и ојађени ужасним безаконим и неправославним поступцима појединаца у Цркви у Србији, сабрасмо се ми недостојни у Славу Имена Господа и Спаса нашег Исуса Xриста, под покровом Пресвете Царице Небеске, наше заштитнице, у њеном врту.

Сабрали смо се после дугог чекања, јер сматрасмо да има много достојнијих и надлежнијих од нас да се огласе и обрате поводом свега што се, нажалост, догодило. Ми који живот свој у служби Богу треба да проводимо, у молчанију, молитви и сузама покајања за себе и цео свет, принуђени смо да проговоримо, јер се плашимо да не провришти стење и камење по нашим пештерама од јада, туге и бола због безакоња, безумља и отпадништва у наше дане.

Свештени протат и Свештена општина ћуте, Свештени манастири ћуте, игумани светих обитељи ћуте. Сматрајући да је ћутање чин издаје Вере наше Православне, у овом времену када је истина као никад до сада нападнута са свих страна, и споља и изнутра од стране отпадника, ми проговорисмо.

Помолисмо се Господу да благослови нашу намеру и Силом Светога Духа исцели нашу немоћ и неукост, и једнодушно се сагласисмо у мишљењу да је време у коме живимо време општег отпадништва од Бога, време врло распрострањеног безакоња и време почетка суровог прогона правоверних.

Излишно је понављати и наводити, по ко зна који пут, колико је нарушавања Јеванђелских заповести, канонских прекршаја и безакоња било у случају прогона Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија и монаштва његове Eпархије, које се наставља и на верном народу Сeрбске Православне Цркве, који не одступа од истине Православља, и то траје и даље.

Може се рећи: ко је хтео да види и чује, видео је и чуо је и схватио је. Остали, по речи Божијој, примише духа обмане, обневидеше и оглувеше, и срца им се испунише каиновском мржњом. Господ да их Вашим молитвама врати на пут истине и љубави.

По питању пошасти паклене - екуменизма, дела сатанског сачињеног од свих досадашњих лукавстава непомјаника, свима нам је јасно да је екуменизам апсолутно неприхватљив за Православне Хришћане. Екуменизам је сабрање свих јереси, свејерес по речима Светог Јустина Ћелијског. Никада и ни под којим условима не може се прихватити дијалог, усаглашавање и, не дао Бог, уједињење између Православних Хришћана и удружења, организација, скупова (лажних цркава), оних који у ПОТПУНОСТИ не прихватају науку коју од Господа Исуса Христа примисмо, коју Свети Апостоли посведочише, Дух Свети потврди, а Свети оци Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне пренесоше до данас, и која ће неизмењена остати до Великога Дана; науку која је суштина Православне Вере; науку која је потврђена на Седам васељенских и помесним саборима.

Све је речено, све је написано, све што нам потребно за спасење је дато, и примили смо. Све нове теорије, тумачења, допуне и измене, лаж су и плод су духа времена. Ми се никада нећемо повести за обманама и искањем духа времена (духа антихриста), јер смо верне слуге Духа Светога. Ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне, нема Хришћана и нико себе не може назвати хришћанином.

Многи данас говоре о љубави, а одричу истину; говоре Бог је љубав, а истину Божију одбацују. Заповест љубави гласи: љуби ближњег свог као себе самог, а каква је то љубав која сакрива од ближњег Истину која оживотворава, која дарује живот вечни. Каква је то љубав која болесном од смртоносне болести ускраћује једини лек и убеђује га да је здрав. Каква је то љубав која ближњем ускраћује једину могућност де се избави од вечне смрти, да буде спасен једином Истином која је у Цркви Христовој Православној.

Хришћанин се може назвати само онај који у потпуности следи Христовој науци, ко је Христов ученик. Екуменисти, латини, протестанти, монофизити... и сва остала религијска удружења - нису Хришћани нити су Црква, јер одбацише Јеванђелске истине, одбацише свете догмате Хришћанске Вере, успротивише се Духу Светом, застранише и отпадоше у јереси душегубне. Јереси које Свети Оци на Светим Саборима разобличише, одбацише и осудише (предадоше анатеми). Данас су се повампириле и устале из пакла све те смртоносне душегубне змије и саставиле се у једну страшну аждају екуменизам, која хоће да прождере Цркву Христову, да прогна Истину и замени је лажима јеретичким.

Оци и браћо, не дајте се преварити! Вама у Србији данас обећавају свашта, лажу вас и маме у екуменистичку Европу, ту смрадну тамницу где ће вас оковати једном за свагда. Глобализму и екуменистичкој Европи ви не требате сем као робље. Па и отворено вам је речено да са Светим Савом не можете у Европу. Траже да одбаците Светосавље, своју веру, традицију и све што вас веже и спаја са Христом, са Царством Небеским са Небеском Србијом. Знају да док сте заједно са Светима у Небеској Србији који се моле Богу за вас, не могу погубити душе ваше и свести их у пакао. Највећа превара је да вас послушници екуменистичке Европе и архијеретика папе убеде да примите нови календар, зарад тобожње „љубави и јединства свих хришћана“. Ако би се то, не дао Бог, десило, ви би прекинули везу са Небеском Србијом, везу са свима Светима, одрекли би се свих својих Светих предака, постали кривци за цепање и рушење Цркве Христове. Постали би дрво без корена, кућа без темеља, а о последицама страшно је и мислити.

Браћо Срби, прените се из смртоносног сна, док још није касно. Православни Светосавски Србин у екуменистичкој Европи може бити само роб, док га тотално не униште, јер у плановима јудео-масонске глобалистичке Европе и света нема места за православне хришћане. Са истока ће у Велики Дан доћи Господ наш и Спас, а са запада непомјаник. Зар они који су вас вазда клали, убијали, прогонили, полатињавали, бомбардовали, затрпавали осиромашеним уранијумом добро да вам донесу?

Наводити мноштво Светих канона и правила која појединци упорно крше, цитирати Свете Оце онима који су слепи и глуви, убеђивати безумне да је црно црно а бело бело, има ли више уопште смисла. Врхунац дрскости појединаца код вас - када сами не поштују одлуке Сабора Епископа, а друге за то осуђују. Одлуке које су донете на неканонски начин у неканонском поступку су неважеће и ништавне ма ко их донео. Уколико се деси да богоборни људи, ма на каквом положају тренутно били у Цркви, супротно канонима, неког од правоверних одлуче или чак анатемишу, то пред Богом нема никаквог значаја, па смо и ми дужни то сматрати неважећим. Анатема отпадника је Божији благослов и потврда правоверја, а њихов благослов проклетство. Одступника и богобораца се не треба плашити, ништавни су и они и њихове претње и казне, јер су пред Богом прах и пепео.

Говори се да поједини епископи, чак и сам Патријарх, планирају да позову архијеретика папу у Србију. Притом се претпоставља да би папа требао да посети Јасеновац и поклони се, иштући опроштај од Светих Сербских Мученика, мада по некима то и није неопходно. Чак и када би пристао на то, папа би пре свега морао да се покаје пред Богом, јер је њему највише згрешио. Морао би папа да се одрекне свих досадашњих нарушавања догмата, хуле на Духа Светога, свих заблуда и неистина, првенствено своје непогрешивости и првенства. Морао би папа горко да плаче и каје се пред Богом за сва недела своје „цркве“ у протеклих десетак векова, да све то одбаци да анатемише, па да почнемо дијалог љубави у ИСТИНИ, о примању у општење заблуделе браће. Колико је то реално очекивати боље да прећутимо. Позивањем архијеретика папе, и, не дао Бог, његовим доласком на Свету Сербску мученичком крвљу натопљену земљу, десила би се досад невиђена катасрофа за Сербски народ. Света Сербска земља била би оскрнављена. Пљунули би на гробове свих својих предака, одрекли би се свих Светих Срба до данас, одбацили Светог Саву и све Свете Немањиће, навукли беду и јеретичко проклетство на себе своју децу и своју земљу.

Поклоњење архијеретику папи је одрицање од Христа, одбацивање Православне Вере, вечна смрт, проклетство у овом и будућем веку, јер је папа икона и претеча антихриста. По речима Светог Равноапостолног Козме Етолског: за све што сe Православнима буде догађало у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.

Неки код вас кажу: Свети канони су превазиђени, не одговарају потребама овог времена, код вас их неки чак каче мачкама о репове. Шта рећи сем - Господе прости, спаси и помилуј. Свети канони и правила Свете Православне Цркве су Светиња, надвремени су, незастарљиви, свагда применљиви. Они који их одбацују, крше, мењају по свом ћефу, каче мачкама о репове - своје су епископство и спасење окачили мачкама о репове.

Молимо се Богу да нам свима подари мудрости и дар расуђивања да познамо и разобличимо све замке нечастивих, јер у ова наша времена почиње пресудна битка.

Борба на живот и смрт, илити на вечни живот и вечну смрт. Лукавство сатане и сила обмане никада такав степен не достигоше до сад. Они који би требали бити добри пастири, чувари стада Христовог, постадоше зли грабљиви вуци. Просветитељи постадоше помрачитељи и синови таме, представници Христа постадоше слуге сатане. Многи застранише и постадоше неваљали. Ми не смемо да се поколебамо, да поклекнемо, да се уплашимо, да се охладимо, јер ми имамо Веру, наду и љубав хришћанску. Са нама је Онај који је победио свет, Онај који нам даје силу да победимо и чува нас у све дане до свршетка времена.

О страшном догађају, од кога се ужаснула васељена, немамо речи подобних да искажу бол, тугу и запрепашћење у нама. Да неко ко носи назив Патријарха Православног, ко седи на трону Светога Саве Сербског, оде у синагогу јеврејску и учествује у празнику оних који распеше Христа, који по својим речима примише Крв Господа Исуса Христа на себе и на децу своју. Овако се шта није десило у историји Срба до данас. И после свега дотични господин настави носити белу пану и себе звати Патријархом Сербским. О ужаса, о беде, о безакоња невиђеног и срамоте!

Ко се од православних толико бестидно и дрско одрекао Христа Распетога, ко се досад тако безумно смело придружио Јуди, Ани, Кајафи, Понтију Пилату, Ироду... Ужас!

Зар је већ настало време тоталне апостасије, зар се већ у наше дане испуњавају речи Јеванђелске да када Господ дође по други пут хоће ли наћи веру на земљи.

Господе, спаси народ свој - преостале Православне Хришћане.

Драга браћо, молимо се непрестано Господу и Пресветој Богордици да Вера ваша не престане. Да као и до сада стојите у науци Христовој поучени Светим Јустином Ћелијским, Светим Николајем Жичким, Светим Савом Сербским, да следите пут истинских пастира Православља, да се борите храбро против свих непријатеља истине, ма ко они били и ма какве титуле носили. Молимо се да вам Бог подари још епископа као што је Преосвећени Владика Артемије, да имате још много монаха и монахиња као што су ови који храбро пођоше путем истине за својим духовним оцем. Молимо се да Господ увећа стадо верујућег народа који иде путем Светога Саве, који се сабира око неустрашивих Богу угодних свештенослужитеља по малим храмовима и домовима, ускоро по шумама и пештерама. Не дајте се обманути, нико вас из Цркве Христове не може истерати док Богу служите искрено и Духу Јеванђеља, у истини Православне Вере, сагласно са Светим Оцима, држећи се Светих канона и правила Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне.

А онима који вас гоне, који уводе новине у Веру Православну, који не поштују предање Светоотачко, који се моле се јеретицима, славе празнике са Јеврејима, који крше Свете каноне и каче их мачкама о репове, који бестидно хуле на догмате, који склапају уније са неправославнима - свима који се противе истини и који уче другачије него што примисмо од почетка, ма да су и анђели са небеса по речима Апостола - нека је АНАТЕМА.

Опростите и помјаните нас недостојне, вашу једноверну браћу Светогорске пустиножитеље.

- схијеромонах Рафаил

- схијеромонах Јефимиј

- схијеромонах Харитон

- схијеромонах Симеон

- схијеромонах Варнава

- схијеромонах Софроније

- схијеромонах Пајсије

- схијеромонах Стефан

- схијеромонах Висарион

- схијеромонах Симеон

- јеромонах Авељ

- јеромонах Николај

- монах Герман

- монах Јов

- монах Василије

- монах Силуан

- монах Рафаил

- монах Памбо

- монах Давид

- монах Амвросије

- монах Панкратије

- монах Григорије

- монах Исак

- монах Јоаникије

- монах Гермоген

- монах Артемије

- монах Роман

- монах Мелхиседек

[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60083
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pravoslavlje i ekumenizam

Počalji od vivijen taj Uto 29 Mar - 18:30:14



Pravoslavlje i ekumenizam - Page 14 Vavilonska-kula-x


Нова екуменистичка Вавилонија
Saturday, 26 March 2011


Јуриј Ј. Воробјовски

ЕКУМЕНИСТИЧКИ ПРЕСТО ЗА АНТИХРИСТА


“Ти си – Петар, и на тој стени Ја ћу сазидати Цркву Моју;

и врата паклена неће је савладати. (Мт. 16,18)’’

Тридесет три године пошто је Спаситељ изрекао ове речи, погубљен је апостол Петар. Распели су га на крст, наглавце, у арени римског циркуса. Чак су и погубљење антички плуралисти – многобошци, покушали претворити у представу. У спектакл о снази паганских богова.

Сада, напоредо са бившим Калигулиним циркусом, стоји црква Светог Петра.

Али, шта се то догађа? Тик крај моштију великог проповедника Бога Јединога почиње нова паганска представа. На гроб су окачени свитци са текстовима будистичких мантри. Ламе, обријане на нуларицу, из своје утробе производе ниске звуке. Источњачки сасуди испуштају клупчад миришљавог дима.

Тек што се загрлио са Далај-ламом, римски папа све то посматра с благонаклоним смешком.

Пред нама је – враџбински спектакл псеудоуједињења религија чије је име – екуменизам.

Асизи, 1986.
Pravoslavlje i ekumenizam - Page 14 Assisi-1986

У једанаестом веку од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве отпали су римокатолици. Затим су се од њих оделили протестанти. То су били истински трагични расколи. Али, ево, почетком нашег столећа поникао је покрет чији је циљ да обједини Хришћане целог света, читаве екумене (васељене)./.../



Нова екуменистичка Вавилонија

…Ноћ. Ватра. У њеном сјају трепере заденута пера. Бију бубњеви Ирокеза. И све то подсећа не на мир, већ на стазу рата. И веома верно се разглашује корак духовне експанзије Светског савета цркава.

Шта се догађа? Отвара се скупштина Светског савета Цркава. Година 1983. Ванкувер. Пред почетак заседања подиже се индијански идол – огроман шарени стуб. На његовом врху је – слика оштрокљуног орла.

Проф. Алексеј Осипов: “Да, сличне сцене сам видео много пута. У “хришћанске’’ церемоније Светски савет Цркава (ССЦ) уводи афричке, индијске, аустралијске култне радње. Бубњеви делују узбуђујуће. И када почне ритам, почиње и егзалтација људи. Они скачу, почињу да певају некакве текстове који се чине хришћанским само на први поглед. У ствари, то је чисто шаманска, паганска радња.

Какав је циљ Цркве? Спасење човеково. Шта се под тим подразумева? Очишћење од страсти. Овде, на скупштинама ССЦ-а, људи долазе у стање екстазе, каткад падају у несвестицу. И све се то – замислите назива деловањем Духа Светога…’’

Телевизијске камере сведоче: на заседању ССЦ-а у Канбери православни епископ почиње да чита Символ вере. Заједно са инославнима.

Екуменисти шпекулишу речима Спаситеља о љубави према ближњему. Али, Исус је говорио о љубави Хришћана према личним непријатељима, а јеретици су – Божији непријатељи. Они уносе заблуде у душе православних.

Десето апостолско правило гласи: “Ако се неко моли са одлученима из црквене заједнице, макар и у кући, да буде одлучен!’’.

Авај, за екуменисте, чак и Апостоли више нису ауторитет. Свети Апостоли носили су истинско учење по целоме свету. Парадокс је да су у оквирима ССЦ-а који декларише слободу избора вера, православни лишени могућности да се преобрате и крштавају инославне.

Заузврат им се дозвољава да траже Шамбалу, да призивају духове вештица, да подижу идоле…

Положај православних који долазе на скупове ССЦ-а чини се назавидним. Од свих присутних они се разликују једино по томе што не плешу под там-тамовима хамитских племена.

У ССЦ-а сада се налазе представници 300 јереси и секти. Нико од њих ни изблиза се није одрекао својих погледа. Каткад, благо речено, прилично егзотичних. Њихово механичко јединство и јесте пралик светске надцркве екумениста. Припремљена за владавину из јединственог – земаљског центра, она отворено припрема долазак антихристов.

Екуменисти злоупотребљавају Спаситељеве речи “о једном стаду и једном Пастиру’’, трудећи се да сакупе у њега и овце и вукове. Али, Сам Спаситељ је говорио: “Ви нисте од оваца Мојих’’. Они исти који нису од оваца Христових, припадају друкчијем пастиру…

“Будизам и шаманизам – моја је мајка, а отац – Исус.’’ Ове паганске речи припадају протестантском “богослову’’ из Кореје, докторки Чанг. Оне су и послужиле као заглавље паганског спектакла са егзотичним плесовима, бубњевима и завијањима на једној од скупштина ССЦ-а.

“Дођите, душе Јованке Орлеанке и свих жена мучених у средњевековљу’’ (то јест вештица – прим. аут) – кличе са сцене екуменистичког театра та окултна феминисткиња. Затим она призива духове различитих стихија. И напокон се Чанг осмељује да тврди како призива дух самога Исуса Христа…

Није ли то духовни допринос протестаната и пагана ствари уједињења!



Шта ако се, ипак, ујединимо?

Ђакон Андреј Курајев: “У области историје религије и философије дејствује исти принцип који и у математици: заједнички именитељ увек је најмањи. Ако се ми ујединимо са протестантима, на пример, заједнички Символ Вере ни изблиза неће бити наш, уколико се многолико искуство Православља од стране протестаната одбија. Они сами ће тврдити: православни поштују иконе, а ми не. Православни се моле за упокојене родитеље, а ми не. Православни поштују Богородицу и Свеце, а ми не. Православни имају храмове, они посте, а ми не….

Да бисмо се ујединили са протестантима или баптистима морамо веома много да жртвујемо. Андреја Рубљова, на пример. Његову “Свету Тројицу’’. Са тачке гледишта баптиста, то је идолатрија! А ако се ујединимо са муслиманима? Одмах бисмо морали да се одрекнемо од Јеванђеља, од Христа Самога. Остаће фрагменти Старог Завета о Аврааму, то јест Ибрахиму…

Сећам се једног сусрета на којем се изграђивао заједнички документ свих религија и конфесија у Русији. То је био позив за мир у свету. Догодио се сусрет почетком 1991. године.

Руководиоци различитих конфесија већ су били решили да потпишу припремљене текстове, кад је устао рабин: “Ја не могу да потпишем документ цитатом из Новог Завета “блажени миротворци’’. Јеванђеље за наше вернике – није ауторитет. Али можемо пронаћи аналогни пример из књига Старог Завета које су свете и за Хришћане и за Јудејце. На пример, речи пророка Исаије: “прекујмо мачеве у раонике’’. Хришћани се не противе. Али, тог часа устаје муслиман: “Браћо, књига пророка Исаије не улази у састав Курана. Не могу да потпишем такав документ. Али, можемо пронаћи заједничко место о миру и у Курану, и у Старом Завету.’’ Нашли су речи о томе да је Творац саздао живот за све. И већ су се коначно скупили да потпишу. И староверци, и римокатолици и баптисти латили су се пера. Тада устаје лама: “Али, у будизму нема ни помена о Творцу…’’

Морали су да се одрекну религијске конкретности и духовних мотивација. Ограничили су се на општа места.

Дубоко сумњам да је пут мешања религија – пут који ће нас обогатити.’’

Алексеј Осипов: “Није важно спољашње уједињење, већ уједињење у истини. Авај, у екуменизму само схватање светости и духовне мере религије се расплињава. Крајем шездесетих година у Бангкоку је текла екуменистичка конференција “Спасење данас’’. На њој је било речи о много чему: о спасењу човечанства од ратова, беде, болести… Заборавили су само једну ствар. На оно спасење са којим је дошао Исус Христос. Када су их наши представници подсетили на то, на њих су гледали као на диносаурусе.

Апстрактан однос према истини, хлађење религиозности осећа се већ одавно. Ево вам још један пример. Протојереј Сергије Булгаков је 1927. године у Лозани на Светској конференцији “Вера и поредак’’ предложио: хајде да се сви причесте из јединствене чаше. Наше такозване догматичке разлике су толико безначајне да их можемо занемарити.’’

Познати истраживач Михаил Назаров, у својој књизи “Мисија руске емиграције’’ скреће пажњу на један карактеристичан момент. Управо су се “јересијарси’’ руског Православља, конкретно Булгаков и Флоренски, користили потпуном подршком Џона Мота и других иницијатора екуменизма. Управо су уз помоћ Мота у Паризу под руководством Н. Берђајева били формирани Религијско-философска академија и Богословски институт. Занимљиво је то да је, десетак година касније, идеју о заједничком причешћу поновио митрополит Смоленски и Каљинградски Кирил. Догодило се то на скупштини ССЦ-а у Ванкуверу.

Предлог Сергија Булгакова који сада многе запањује, улази у сталну праксу ССЦ-а. И ево, на екуменистичком спектаклу у Упсали већ се спремају тањирићи за заједничко причешће. Спремају се пред очима свих. Напокон, баш у протестантском храму запевали су весели млади црнци. Не, то ни издалека није неумесни концерт популарне музике. Почело је заједничко причешће учесника скупштине.

Тешко је замислити пагане и фарисеје како пузе испод стола Тајне Вечере и добијају од Христа вино и хлеб!

Требало би питати тада присутног православног патријарха Константинопољског Вартоломеја где је ту СВ. Тајна која се скривено догађа у олтару православног храма, када се вино и хлеб претварају у Крв и Тело Христово? Кушајући их, православни и постају делом Тела Исусовог, делом Њиме основане Јединствене Цркве.

Царство Исусусово – није од овога света. Изван људских мера налази се и истински режисер екуменистичких спектакала; главни пародиста Св. Тајни Христових; онај ко вековима саблажњава човечанство отровом јереси; тај ко је покретао пагане који су распели Апостола Петра 67. године од Рождества Господњег./.../



Земаљска историја ће се завршити катастрофом

У пантеону римских божанстава било је једно, скромно. Његово име савремени православни читалац може да сусретне већ код Блаженог Августина. Реч је о богу, који одговара за први крик новорођенога. Њему је име… Ватикан.

По чудном стицају прилика, то име је добила теократска држава, којом влада папа римски. Међутим, постоје сфере где случајних подударности нема. Чије чедо чека престо Ватикана?

…Древни Рим је исповедао религијски плурализам. Осим храмова античких богова, овде је било немало олтара Митре, капија Изиде….

После појаве Исуса постао је Вечном Граду познат и једини истински бог. Крајем трећег века статуа Христа се на неко време, чак, појавила и у римском Пантеону. Из почетка Хришћане нису прогањали. Али, требало је принети жртве “државним’’ боговима. И прогон Хришћана је почео…

Они који су одбили, гинули су на хиљаде у аренама циркуса. Гинули су од мача и у канџама дивљих звери. У сећање на прве Хришћане у Колосеуму је постављен крт…

“…Хришћани су победили Нерона не референдумима и не формирањем покрета за “људска права’’ – пише ђакон Андреј Курајев, - Они нису писали разобличујуће памфлете о злоупотребама римске бирократије и губитку права провинцијских народа Империје. Црква је победила молитвом и тврдим, мученичким (то значи, благодарственим) исповедањем формуле: “Нема Господа осим Христа’’.

Авај, данас су њихова страдања охладнелој религиозности Запада неразумљива. Фанатици! – слежући раменима говоре о савременицима Апостола Петра.



Па како су они прихватали смрт?

Алексеј Осипов: “Постоје две врсте односа према животу. Један од њих изнад свега ставља саму истину. Веома добро је рекао Владимир Соловјов: “Истина је нетолерантна, то јест она не трпи неистину по самој својој природи’’. Други принцип је – по сваку цену достићи тренутни ефекат, а после нас нека буде потоп.

Западно Хришћанство тренутно се толико удаљило од својих извора, да се питање уопште не поставља у тој равни. Не треба се борити за Јединствену Цркву, уколико она постоји од времена Исусовог доласка. Реч треба да се поведе о обнављању светости, то јест саображавању Хришћанства изворном Христовом учењу. Проблем није у јединству с другима, већ у обнови истинитости унутар себе.’’

На Западу нашу Цркву називају ортодоксном. У тај појам се ставља отворено негативни смисао. Зашто би ортодоксија била рђава, ако означава потпуно очување Христових речи, апостолских правила и заповести Светих Отаца Цркве?

Када протестантима или римокатолицима напомену да је управо Православље сачувало изворно предање у богослужењу и молитви, у одговору се јавља само раздражљивост. Инославни игноришу да једино у Православљу непрекинути ред рукоположења у свештенству потиче од Апостола.

Ево благодати која повезује сва поколења Хришћана са Апостолима и Самим Спаситељем, у одиста Јединствену Цркву!

Андрј Курајев: “Дмитриј Мерешковски је једанпут приметио да је западна црква – црква Петрова, апостола хировитог, активног, скоро чак и грешног. Источна Црква је – Црква Јованова. Црква мистика и богослова, стараца и ћитљиваца. Петар је питао Господа о судбини Јовановој: “Господе, а шта ће бити с њим?’’, Исус му одговори: “Ако Ја желим да буде ту док Ја не дођем, шта је теби до тога?’’ Није ли судбини Јовановој предодређена судбина Цркве, која “пребива’’ до Другог Доласка. Судбине пребивајуће, а не – дејствујуће Цркве Истока? Мени се чини да је најважније позвање Цркве – да постоји. Просто да постоји, постојати – и само то. Постојати увек, постојати кроз све векове и све нереде.

Неко од Хришћана мора, једноставно, да чува све предато од почетка. На последњој страници Библије сусрећемо речи Јованове, које се могу назвати “манифестом’’ “пребивајуће’’ Цркве. Са свом могућом узвишеношћу смиреног Јована, апостол љубави проглашава: “не додајте ништа и не одбацујте од преданог’’. Не треба “развијати Хришћанство“. Оно ће само, просто, расти у људским срцима.

Пророштво објављено преко ап. Јована говори да ће се земна историја завршити катастрофом. Људи ће својим активизмом, који ретко проистиче из сасвим добрих намера, изградити некакво царство које је туђе Христу… Древно црквено предање каже да неће апостол Петар, већ управо Јован Богослов доћи на чело Цркве у последњим часовима њеног земаљског туђиновања. У тој последњој пропасти људског “прогреса’’ “заосталост’’ Православља може да постане ослонац за све истинске Хришћане’’.



Запад без благодати Божије

Епоха западне побожности, светих папа, тражења божанствене истине је још пре отпадије Латина од Православља. Римски епископи који су заузимали катедру апостола Петра међу другим титулама узели су себи и паганску титулу Врховног понтифекса (жреца) васељенске цркве. Не случајно, папе су постале објект најинтензивнијих ђаволских напада. Године 912. учени кардинал Бароније писао је да су током 150 година римски престо заузимала “чудовишта најгнуснијег живота, распусне нарави, уопште – најпоганији људи у сваком погледу’’.

Из густог блата раскоши и комфора не можеш се ишчупати увис. Хришћанство захтева духовне напоре, а демони журе да се понуде сами. Журе са услугама. И захтевају само једну ствар: поклони се!

Хришћанством прогнани у пустињу, духови античких богова су се пољуљали. Они су изашли из древних идола раскопаних у Риму и оваплотили се у пагански чулне статуе Ренесансе (ако су оне и представљале библијске личности).

Налазећи се под величанственим сводовима овдашњих базилика, обраћаш пажњу: мраморне фигуре ни издалека не представљају преображеног човека православне иконе. Пред тобом су – бића од крви и меса.

Блажени Августин је писао да су сви антички богови раније били људи који су се, овако или онако, прославили. “Бићете као богови’’ – древна је саблазан кушача. Он вековима прелешћује човечанство славом, влашћу и знањем. Не случајно, реч “демон’’ проистиче од грче речи “наука’’.

Дакле, наденувши маске побожности, демони су поново заузели седам римских брежуљака. Није ли та завера паганских богова мистична потпора тежње Вечног града према земној власти и његове патолошке мржње према истини! Према Православљу./.../

Три екуменизма

Алексеј Осипов: “Постоје три идеје екуменизма. Православни поглед се састоји у томе да се свака Црква која исповеда исто што и ми, признаје као сестринска. Ми не претендујемо на њено подчињавање.

Протестантски прилаз је следећи: богословске разлике нису суштинске. Ми смо већ једно! Треба само да се то објави. И треба приступити истој чаши (причешћа).

Напокон, римокатоличка концепција екуменизма. Она се састоји у томе да је јединство могуће само под ногама папе римскога.’’

Сада се у Риму радо организују скупови ССЦ-а. Слично томе, на улогу пастира разноврсног стада претендује и сам “епископ Рима, намесник Исуса, наследник кнеза апостола, врховни понтифекс васељенске цркве, патријарх Запада, примас Италије, архиепископ и митрополит Римске провинције, монарх Ватикана, слуга слугу Божијих’’ – папа.

Идеја екуменизма у њеном ватиканском тумачењу обавља прилике из првих векова Хришћанства. Можеш веровати у шта хоћеш, само се поклони римском понтифексу.

Претпоставке за сличне амбиције биле су утемељене још на Првом Ватиканском концилу 1870. године. Њега је сазвао папа Пије Девети, који се налазио под потпуним утицајем језуита. Језуити су и надахњивали римску курију да прихвати догмат о папској непогрешивости. Дакле, Сабор је утврдио да је Папа непогрешив по питањима вере “eh cathedra’’.

И мимо воље намеће се поређење са претећом безграничношћу земаљске моћи онога ко треба да дође пред Крај Света. Са снагом антихриста!

Екуменистичко разблажавање богооткривених истина је нешто слично “топлотној смрти’’ васељене. Она ће наступити тада кад се топлота у потпуности разлије и температура свуда постане иста.

Не припрема ли се разнолика екуменистичка паства за антихриста?

Не припрема ли се римски престо за њега?

Не препознаје ли њега Осми Васељенски Сабор, прихваћен у православном свету као претходећи Крају Света?

Не чека ли са нестрпљењем његово рођење пагански бог првог детињег крика – Ватикан?!

Извод из књиге - “Западни пут у апокалипсу,’’ Јуриј Ј. Воробјовски, Светигора, Цетиње, 2002.

Приређивач: "Борба за веру"
vivijen
vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 60083
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 66
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pravoslavlje i ekumenizam

Počalji od padreex taj Uto 29 Mar - 23:42:05

У току Свете Литургије свештеник изговара:''За јединство Светих Божијих Цркава и сједињење свих,Господу се помолимо''

То јединство подразумева јединство у Христу,као Једноме Богу и Сведжитељу.
Веома је важно да то ''Сједињење свих'' немешамо са данашњим екуменизмом,које нам се пласира и износи под велом самог антихриста,што нас полако уводи у Други Долазак.

Људи сједињени у молитви и у литургијском животу,сједињени у Христу,јесу ти за које су нам Свети Оци говорили да се молимо,са жељом да се то јединство умножи и настави.

Сам екуменизам,јесте данас спајање Христанске Цркве,али већ сутра ће то бити апокалиптично спајање свих религија и цркава.
Због свега тога,требамо се чувати од лажног екуменизма.
padreex
padreex
Novi Član
Novi Član

YUgoslavia

Grad : Novi Sad
Browser : N/A
Broj Postova : 5
Broj Poena : 3159
Reputacija : 0
Datum upisa : 08.02.2011
Datum rođenja : 09.10.1986
Godine Starosti : 32
Pol : Muški Zodijak : Vaga Tigar

Zanimanje : student
Knjiga/Pisac : Dzek London-Martin Idn
http://verskeorganizacije.serbianforum.info/

http://ispovedam.serbianforum.info
Moj YOUTube Video :