Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Vitamini

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Vitamini

Počalji od Broj Jedan taj Sre 24 Nov - 15:51:53

Celer - pun vitamina C

Celer je postao namirnica u svakodnevnoj upotrebi, poput šargarepe, luka ili krompira. Tvrda tekstura i specifičan ukus čine ga popularnim dodatkom salata i mnogih kuvanih jela. Iako se može kupiti tokom čitave godine, najbolji i nakvalitetniji celer može se nabaviti tokom letnjih meseci, kada mu je sezona i kada ga najviše ima u supermarketima i na pijacama.

Zdravstvene koristi

Celer je izvanredan izvor vitamina C, koji je značajan za jačanje imuniteta. Unošenje dovoljno vitamina C pre svega je značajno za sprečavanje simptoma prehlade, jer je ovaj hranljivi sastojak najjači borac protiv gripa i prehlade.

Ovo povrće takođe može imati pozitivan učinak na normalnu visinu krvnog pritiska, snižavanje holesterola i kao diuretik.

Osnovne osobine

Celer je dvogodišnja biljka koja spada u istu familiju sa šargarepom, mirođijom i peršunom. Najčešće se koristi plod celera, ali se u ishrani koriste i lišće, koren i semenke celera. Ova biljka u narodu je imala i primenu kao lek.

Celer raste do visine od oko dvadeset centimetara i kupastog je oblika. Ima specifičan slankast ukus. Kod nas se jede vrsta celera koja je bele boje, a u svetu postoji još i u zelenoj varijanti. Beli celer gaji se na zasenčenom zemljištu.

Poreklo

Celer koji danas poznajemo kultivisan je od divljeg celera. Potiče iz oblasti Mediterana - iz južne Evrope i severne Afrike, a takođe je uzgajan u oblasti istočno od Himalaja. Divlji celer od današnjeg pitomog razlikuje se po tome što je imao mnogo lišća i mali plod.

Ovo povrće prvobitno je korišćeno kao lek, pa tek kasnije u ishrani. Prvo pominjanje medicinskih svojstava celera datira iz 9. veka p.n.e, i to u čuvenoj "Odiseji", velikom Homerovom epu.

Tek u srednjem veku, o ovoj biljci počinje da se razmišlja i kao o hrani, a ne samo leku.


Celer - povrće, začin i lek

Divlji celer koristili su za jelo drevni Egipćani, Grci i Rimljani i o tome postoje mnogi istorijski zapisi. Celeru su kroz istoriju, zbog mirisa i ukusa, pripisivana razna simbolična značenja. Divlji celer i danas raste u močvarnim i priobalnim područjima Evrope, ali se u ishrani od 16. veka koristi domaći celer.

I u našoj kulturi je celer poznat od davnina, pa se u narodnim predanjima i pesmama pominje i kao afrodizijak.

Korisni satojci

Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Celer sadrži hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima:

* belančevine
* vitamin C
* vitamin B1
* vitamin B2
* vitamin PP
* vitamin E
* gvožđe
* eterična ulja
* karotin
* kalijum
* kalcijum
* natrijum
* ugljene hidrate
* hlor

Primena u ishrani

Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrži hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva.

Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun.

Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom.

Lekovito dejstvo

Utvrđeno je da celer i jela od celera pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:

* reumatizam
* vrtoglavica
* visok krvni pritisak
* glavobolja
* migrena
* giht
* gojaznost
* katar pluća
* nadutost
* zatvor
* grčevi u grudima
* bolesti želuca
* kamen u bubregu
* kamen u bešici
* kamen u žuči
* smanjeni apetit
* avitaminoza
* otežano mokrenje
* malokrvnost
* dijabetes
* problemi sa varenjem
* mamurluk
* problemi sa jetrom
* nervoza
* reumatoidni artritis
* neke vrste raka
* problemi sa nervima
* kašalj

Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno.

Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna kožna oboljenja.

Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaže se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.

Zaključak

Iz navedenog se vidi da celer treba što više koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne može biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma koristan.


Lekovito dejstvo

U lečenju raznih bolesti koriste se pre svega koren i lišće, a nešto ređe stabljika i semenke. Celer sadrži supstance koje relaksiraju arterije, smanjuju lučenje hormona stresa i smanjuju koncentraciju lošeg holesterola. Pomaže u lečenju astme, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, poboljšava apetit, krvnu sliku i cirkulaciju i otklanja probleme sa probavom. Ovo povrće sadrži fitoelemente pod zajedničkim nazivom kumarin koji eliminišu slobodne radikale i tako sprečavaju oštećenje ćelija, a utvrđeno je da jedan od sastojaka biljke zaustavlja umnožavanje ćelija raka. Takođe, redovnom upotrebom celera može da se spreči stvaranje kamena u bubregu i žučnoj kesi. Lekovitim materijama, posebno je bogat sveže pripremljen sok od korena, kome se mogu dodati i listovi i stabljika, koji mu doduše daju pomalo gorak ukus. Ovaj napitak može da se meša sa drugim sokovima, a pozitivno utiče na izlučivanje mokraće, te se preporučuje u slučaju svih oboljenja koja zahtevaju primenu diuretika. Lišće celera dobar je izvor vitamina C i stoga poboljšava imunitet i ublažava prehlade. Celer se može naći preko cele godine.


Vitaminski napitak

Oljuštiti, očistiti i izrendati koren celera, tri šargarepe, po jednu cveklu i belu rotkvu, pa dodati 2 dl soka od limuna, malo ulja i po želji soli i šećera. Ovaj osvežavajući napitak podiže nivo energije, te ga je najbolje piti ujutru.

Sok protiv glavobolje i umora

Izrendati 4 celera i 2 šargarepe, dodati im 2dl vruće vode i sok od 1 limuna. Sipati u staklenu posudu i ostaviti da odstoji preko noći. Narednog dana sok procediti kroz lanenu krpu, pošećeriti po ukusu i dobro promešati. Sok se preporučuje protiv glavobolje i umora, ali i u slučaju srčnih oboljenja. Sveže pripremljen sok piti 3 puta dnevno, po 2-3 supene kašike, najmanje sat pre jela.


CAJ OD CELERA
PROTIV REUME

U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi.
Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno,
a u trajanju od nekoliko nedelja.

CELER PROTIV
BUBREZNIH BOLESTI

Protiv bubreznih tegoba treba piti sok
od svezih listova celera, sam, sa medom
ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.

SALATA OD CELERA

Uzeti jedan veci ili dva manja korena celera,
jednu kiselu jabuku i supenu kasiku narendanog rena.
Jabuka i celer narendaju se krupnije.
Sve se izmesa sa dodatkom seckanog persunovog i celerovog lisca,
seckanim kaparima i mesavinom jogurta i kisele pavlake.
Dodati malo soli i jabukovog sirceta.
Salata je osvezavajuca i lekovita.

Pohovani celer

Celer se isece na tanke kolute debljine 1 cm, stavi da se obari oko 10 minuta
kad malko ohladi, umace se u izlupano jaje i u prezlu pa pece na vrelom ulju
dok porumeni, sluziti kao predjelo ili dodatak


Cvekla protiv gripa, gojaznosti i celulita

Zbog svoje lekovitosti, cvekla se odavno koristi u narodnoj medicini, ali se i u savremenij medicini koriste njena lekovita svojstva. U našim krajavima koriste se i drugi nazivi za cveklu: cveklo, cveka, cikla, crvena repa, crvena blitva ...

Cvekla vodi poreklo sa mediteranskih obala, ali se sada gaji u celom svetu. Ukrštanjem su dobijene mnoge vrste cvekle, pa ona spada u korisne i lekovite povrtarske kulture

Cvekla (Beta vulgaris) je dvogodišnja zeljasta biljka. Biljka ima tamnozeleno lišće, a koren oblog ili kupastog oblika je crvene boje i uzgaja se u baštama, ali se sadi na njivama kao industrijska biljka.

Zbog svojih lekovitih sastojaka, najviše se koristi koren; on sadrži malo kalorija, a dosta korisnih sastojaka, vitamina i minerala. Od korena se cedi sok koji je veoma lekovit.

Sastav

Cvekla u svom korenu sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:

* antocijan
* bakar
* belančevine
* betain
* betanin
* biljna vlakna
* biljne masti
* brom
* vitamine B1, B2 i B12
* vitamin C
* gvožđe
* jod
* kalijum
* kalcijum
* kobalt
* litijum
* magnezijum
* mangan
* natrijum
* oksalnu kiselinu
* prirodni šećer
* rubidijum
* selen
* stroncijum
* sumpor
* ugljene hidrate
* fluor
* folnu kiselinu
* fosfor
* hrom
* cezijum
* cink

Lekovito dejstvo

Cveklu treba koristiti u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:

* anemija
* arterioskleroza
* bolesti grla i nosa
* bronhitis
* grčevi u želucu
* grip i prehlada
* gojaznost
* degenerativne bolesti
* depresija
* ekcem
* za jačanje zglobova
* za normalan rast
* za poboljšanje koncentracije
* zatvor
* impotencija
* infekcije kože
* jačanje imuniteta
* kod poremećenog metabolizma
* kašalj i kijavica
* leukemija
* malarija
* malokrvnost
* može se koristiti kao diuretik
* neke vrste raka
* neplodnost
* nervoza
* nesanica
* održava krvne sudove
* opadanje kose
* osteoporoza
* podstiče rad jetre
* popravlja krvnu sliku
* povećan nivo holesterola
* prevencija bolesti organa za varenje
* problemi sa krvnm pritiskom
* problemi sa radom jetre
* problemi sa kožnim bolestima
* problemi sa kostima i zubima
* protiv zanoktica
* protiv starenja
* problemi u trudnoći
* razne infekcija
* reuma
* reumatoidni artritis
* sinuzitis
* sindrom nadraženih creva
* suzbija bakterije i virusi
* srčane bolesti
* upale organa za disanje
* pospešuje rad žuči, želuca i creva
* utiče na obnavljanje krvi
* celulit
* šlog

Korišćenje cvekle

Koren cvekla se koristi u ishrani tokom cele godine kao svež, kuvan ili konzerviran kiseljenjem, a često se koristi i sok od cvekle.

Cvekla se najviše koristi za dijetalnu ishranu jer sadrži malo kalorija, a organizmu nadoknađuje potrebne korisne materije.

Način delovanja

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da cvekla treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema kao salata ili kao dodatak ishrani. Naročito se pokazala kao korisna u dijetalnoj ishrani bolesnika ili u dijetama protiv gojaznosti. Veoma povoljno deluje na mozak i nervni sistem.

Upozoravamo da cveklu ne treba koristiti ukoliko postoji kamen u bubregu.


Cvekla protiv bakterija virusa i prehlade

Posebno tokom zime cvekla je izuzetno važna za zdravlje. Ona nas štiti od prehlada. Njen dragoceni sastav suzbija bakterije i viruse, čime cvekla podržava prirodnu odbranu. Pigment tamnocrvenog korena, betanin, može da suzbije viruse koji se javljaju uz prehladu. Betanin deaktivira bakterije i podstiče njihovo izbacivanje iz organizma. Osim toga, u cvekli se nalazi proteinska komponenta betain, koja jača jetru i podstiče razgradnju masnih naslaga u organizmu. Jedna čaša soka od cvekle uz svako jelo može da pomogne prilikom mršavljenja. Sledeći veoma korisni sastojci sadržani u cvekli su bakar, koji podstiče koncentraciju i jača zglobove, zatim gvožde koje je dobro za krv, hrom koji pomaže u borbi protiv prekomerne težine, mangancvekla2 sprečava reumu, cink i selen jačaju imunitet. Redovno konzumiranje cvekle je takođe dobro za kosu, kožu i nokte. I na kraju ovo povrće pomaže kod zatvora. Osobe kod kojih postoji mogucnost da dobiju kamen u bubregu, treba oprezno da konzumiraju cveklu jer ona sadrži oksalnu kiselinu koja stvara kamen. Cvekla nema neki širok spektar vitamina, ali je na prvom mestu kad su u pitanju vitamini B12 i folna kiselina. Cvekla štiti od prerane arteroskleroze i od oboljenja srca i krvotoka. Ukoliko je cvekla mekana, može se oljuštiti sveža, izrendati i u nju se može dodati malo limunovog soka i nekoliko kapi maslinovog ulja. Cvekla se najčešće kuva 20 do 40 minuta. Veće glavice se kuvaju i do sat vremena. Cveklu nikako ne treba prilikom kuvanja probosti da aktivne supstance ne bi izašle iz nje. Nakon kuvanja cvekla se oljušti, seče na krugove ili komade i pripremi kao salata tako što se prelije marinadom od maslinovog ulja, soli, bibera, kima i rena. Umesto sirćeta obavezno koristiti limunov sok. Vitamin C sprečava da se eventualni nitrati prilikom konzumiranja pretvore u kancerogene nitrosamine. Salata je najzdravija od sveže rendane cvekle. Ko želi da se zaštiti od prehlade ili ko je već bolestan i želi što pre da ozdravi, trebalo bi dnevno da pije 250 grama soka od cvekle.


CVEKLA

Lekovito povrće odlično za krvne sudove, reguliše krvni pritisak, smanjuje holesterol, podstiče razmenu materija i stimuliše efikasnije funkcionisanje jetre

Cvekla (beta vulgaris), poreklom je sa obala Sredozemlja. Pored toga što je izuzetno bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrži gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Znatno je i prisustvo vitamina B1, B2, C, kao i vitamina B12.

Lekovito dejstvo
Osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lečenju leukemije. Zatim, u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u početnom stadijumu. Osim toga, povoljno utiče na nerve i rad mozga. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke ipak čine betanin i betain, koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad jetre... Zbog prisustva joda i hroma, kojeg u drugom povrću nema, preporučuje se starijim osobama i onima koji pate od arterioskleroze. Za sve vrste lečenja koristi se sveže ceđeni sok iz cvekle, a od jednog kilograma može se dobiti 700 do 750 ml soka. Cvekla je, takođe, korisna u lečenju malokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad želuca, creva i žuči.

Lako varljivo povrće
Cvekla je povrće koje se može koristiti čitave godine. Može se uzimati u bilo kom obliku bez ikakvih nepovoljnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Energetska vrednost cvekle je dosta visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera. Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan.

Primena u kulinarstvu
Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog podzemnog dela već i zbog lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Sok od cvekle krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus rendanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili rendani ren.

Sok od sveže cvekle
Cvekla je lekovita i kod najtežih oboljenja, ali kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji, istisnuti sok i piti ga celog dana. Kod težih oboljenja, popiti dnevno od pola do litar soka. Kada se oseti poboljšanje, smanjiti na četvrt litra.

Čorba za čišćenje krvi
Operite dve veze mladih listova cvekle, isecite i stavite da se kuva. Neka se sa cveklom kuva i veza peršunovog lista. Dok se lišće kuva (10-15 minuta) naseckati mladi crni i beli luk sa perima, narendati koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji celerov koren. Narendati najsitnije četiri-pet cvekli, sve preliti velikom kašikom ulja i sokom od limuna, staviti u vodu s lišćem i odmah skloniti s vatre.

Salata za jačanje želuca
Krupno narendati cveklu i upola manje koren od celera. Začiniti s malo soli, jabukovim sirćetom, kašičicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Izmešati s kiselom pavlakom i posuti peršunovim listom.


Crni luk - povrće, začin i lek

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

* alicin
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* biljni hormoni
* vitamin A
* vitamin B1 i B2
* vitamin E
* vitamin P
* vitamin K
* glikozida
* enzimi
* eterična ulja
* kalcijum
* karotin
* kercetin
* sumpor
* ugljeni hidrati
* flavonoidi

Primena u ishrani

Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.

Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.

Korišćenje

U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.

Lekovito dejstvo

Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:

* akne
* alergijske
* astma
* bolesti srca i krvnih sudova
* bolesti usta i organa za disanje
* bradavice
* bronhitis, prehlade i grip
* bubuljice
* glavobolja
* gljivične infekcije
* grčevi
* gubitak apetita
* dečje gliste
* dijabetes
* zatvor
* infekcije mokraćnih puteva
* imunodeficijencija
* infarkt
* kašalj
* kurje oči
* mnoge vrste raka
* moždani udar
* nesanica
* poremećaj metabolizma
* povišeni krvni pritisak
* poemećaj krvnih sudova
* povišeni nivo holesterola i triglicerida
* problemi sa varenjem
* problemi sa jetrom i želucem
* problemi sa nervima
* problemi sa cirkulacijom
* proliv
* razne infekcije
* rak želuca
* regulisanje šećera u krvi
* sprečavanje ugrušavanja krvi
* stabilisanje crevne flore
* tromboza

Sok i obloge

Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.

Zaključak

Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.


Đumbir (Zingiber officinale) je poznat kao začin, ali i kao lek više od 3.000 godina.

Poreklom je iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu i lečenje u celom svetu. Najviše se gaji i koristi u Indiji, a poznate su kvalitetne vrsta đumbira iz Jamajke, Kine i Australije. Đumbir Kinezi već dugi niz godina koriste kao lek u svojoj tradicionalnoj medicini.

Đumbir je tropska, začinska, višegodišnja biljka slična trsci. Narasta do visine od oko jednog metra, a koren je debljine nekoliko santimetara, mesnat i dužine oko 20 santimetara. Za ishranu i kao dodatak jelima koristi se koren i rizom pošto je jako aromatičan i sadrži mnoge korisne sastojke. Miris limuna i slatkasto-pikantan ukus đumbir čine veoma prijatnim.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da đumbir sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala), a da ih najviše ima u korenu:

* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* biljni hormoni
* gingerol
* zingeron
* enzimi
* eterična ulja

Interesantno je da đumbir u sadejstvu sa drugim lekovitim biljkama i lekovima značajno pojačava njihovo lekovito dejstvo.

Primena u ishrani

Koren đumbira se koristi kao dodatak jelima, kolačima, čaju, pivu ili likerima.

Kao začin, đumbir se naročito koristi u indijskoj kuhinji za spravljanje: soseva, preliva, jela od povrća, jela od pirinča, jela od mesa, divljači i raznih poslastica.

U Engleskoj je na ceni hleb sa ukusom đumbira (dodaje se u testo).

Jelu se dodaje prah ili sitni komadići đumbira, a može se dodati i narendani koren.

Korišćenje

Za lečenje se koristi koren (svež ili sušen), ali i prah i razne tinkture, ulja ili čajevi na bazi đumbira. Koren ili prah od đumbira kombinuju se sa medom, belim lukom i drugim biljkama. Pored toga što se đumbir koristi kao lek koji se guta (pije), đumbirovi sastojci se koriste za spravljanje obloga, kupki ili čajeva za inhalaciju. Đumbir je veoma dobar antioksidans, a ima i antibakterijsko, antiseptičko, antigljivično, sedativno i antipiretičko dejstvo. Smatra se i da je afrodizijak.

U nekim slučajevima đumbir se preporučuje trudnicama protiv mučnine, ali sa velikom rezervom (sedativno dejstvo), pa se ipak treba posavetovati sa lekarom. Pored toga, veća količina đumbira (preko 5 grama) kod pojedinih osoba može izazvati i neželjena dejstva: mučninu, gorušicu, bolove u stomaku ili vrtoglavicu. Treba voditi računa o tome da đumbir sprečava (smanjuje) zgrušavanje krvi, pa kod osoba koje imaju krvarenje (iz bilo kojih razloga) treba ograničiti upotrebu.

Lekovito dejstvo

Đumbir pomaže kao lek za mnoge bolesti i tegobe:

* anoreksija
* astma
* bolovi u zglobovima
* bolovi kičme
* bolesti krvnih sudova
* bolesti usta i organa za disanje
* bronhitis, prehlade i grip
* glavobolja
* gljivične infekcije
* gorušica (žgaravica)
* grčevi
* gubitak apetita
* dezinterija
* dijabetes
* edemi
* zatvor
* zubobolja
* jutarnja mučnina i mučnina u vožnji
* infekcije mokraćnih puteva
* infarkt
* kamen u bubregu ili žučnoj kesi
* kašalj
* kolika
* kurje oči
* malarija
* menstrualne tegobe
* migrena
* moždani udar
* mučnine izazvane hemoterapijom
* nadutost i gasovi
* nadražena creva
* nesanica
* osteoartoza
* poremećaj metabolizma
* povišena temperatura
* poremećaj krvnih sudova (tromboza)
* povišeni nivo holesterola i triglicerida
* potpomaže znojenje i izbacivanje toksina iz organizma
* problemi sa varenjem
* problemi sa kosom
* problemi sa žučnom kesom
* problemi sa jetrom, prostatom i želucem
* problemi sa nervima
* problemi sa cirkulacijom
* proliv
* protiv stresa (inhalacija)
* razne infekcije i upale
* regulisanje šećera u krvi
* reumatske promene
* sprečavanje ugrušavanja krvi
* stabilisanje crevne flore
* stomačni bolovi
* ukočeni mišići
* upala jajnika

Obloge

Obloge od đumbirove vode koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića, bronhitisa i asmatičnih napada, gljivičnih infekcija, kao i za regeneraciju tkiva.

Zaključak

Na osnovu starih narodnih predanja ali i najnovijih naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se slobodno reći da je đumbir veoma lekovita biljka. Đumbir povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Kao i prilikom upotrebe svih lekovitih biljaka, treba biti oprezan i prilikom samoinicijativne upotrebe đumbira i treba se posavetovati sa lekarima, farmaceutima, nutricionistima, aromaterapeutima ili homoterapeutima.


Opis biljke: Djumbir je tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku.
Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno.
Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez.
Djumbir je veoma ukusan kao zacin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima za kolace, za pivo i likere.. ,

Stanište: Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjac je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke..
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren.

Lekovito delovanje: Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime.
Ðumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i uopsteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grceve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrucine, raznih mucnina.
U kombinaciji sa drugim biljkama pojacava njihovo dejstvo


Kod izostale menstruacije
- 1 cajnu kasikicu djumbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 soljicu toplog caja (polagano srkutati) 3-4 puta dnevno.

Kod upale jajnika
- po 1 cajnu kasikicu, djumbirovog korena, srdacice i kamilice, uz malo narezanog korena persina, kuvati mjesavinu u 1 litri vode 15 minuta u poklopljenoj posudi, kada se ohladi procediti, uzimati po pola cajne kasikicesvaka 2 sata, kada se oseti olaksanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno, tretman traje dok se menstruacija ne normalizuje, obicno 3-4 mjeseca.

Djumbir sa medom je najpoznatiji kucni lek u Americi za lecenje kaslja kod dece.
Sok od svezeg djumbira, pomesan sa sokom od svezeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu

Zacin aromaticnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo kod prehlade u caj i lekovite napitke. Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage)

Svez djumbir i susen djumbir su savim raliciti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke
U kineskoj medicini susen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svez koren kao Sheng-Jiang.

Svez koren se koristi za pojacanje znojenja i izbacivanje toksicnih materija iz organizma.
Susen koren, koristi se za stomacne bolesti, dijareju, reumatizam, kasalj itd.

I susen i svez djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura.
U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomesan.


Grašak (Pisum sativum) je povrće koje se zbog svojih hranljivih osobina veoma često koristi u ishrani u skoro celom svetu. Vodi poreklo od divljeg graška, a ukrštanjem su dobijene sorte koje su dobrog kvaliteta i daju visoke prinose.

Grašak je poreklom iz centralne Azije i Evrope, ali se koristi u ishrani u skoro svim zemljama sveta. Jednogodišnja je biljka, zrna su okruglog oblika žute ili zelene boje, spada u mahunarke i zbog lekovitih sastojaka sve više se preporučuje za ishranu.

Sorte

Postoji više vrsta graška, sorte sa glatkim zrnom i sorte sa naboranim zrnom, a neke od najpoznatijih sorti su šećerac i krunac. Pored graška za ljudsku ishranu, uzgajaju se i posebne sorte za ishranu stoke.

Zelenog graška na našem tržištu ima tokom leta, dok je smrznut, konzerviran i suv dostupan cele godine.

Korisne materije

Zrna graška sadrže sledeće biološke i lekovite sastojke:

* bakar
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* biljne hormone
* vitamin A
* vitamin B1
* vitamin B2, B3, B6
* vitamin E
* vitamin PP
* vitamin K
* vitamin H (biotin)
* vitamin C
* gvožđe
* glukozu
* kalijum
* kalcijum
* lecitin
* magnezijum
* mangan
* mineralne soli
* natrijum
* niacin
* pantotenska kiselina
* proteine
* ugljene hidrate
* folnu kiselinu
* fosfor
* fruktozu
* celulozu
* cink

Upotreba u ishrani

Grašak se koristi za ljudsku ishranu više hiljada godina, a pominje se i u Bibliji. I u starom Egiptu je korišćen kao hrana. On ima relativno veliku biološku i energetsku vrednost, tako da je zeleni mlad grašak najbogatiji korisnim sastojcima, a suvi grašak ima najviše kalorija.

Grašak u zrnu se za ishranu koristi tako što se kuva: sirov, sušen ili konzerviran. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili kao dodatak uz glavno jelo uz upotrebu raznih začinskih biljaka. Preporučuje se za ishranu i deci i trudnicama. Može se koristiti za spravljanje pirea ili kaše i tada se mnogo lakše vari. Popularno i zdravo jelo je rizi-bizi - mešavina graška i pirinča.

Grašak se preporučuje između ostalog i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika, kako bi im poboljšao metabolizam.

Lekovita svojstva

Grašak sadrži dosta lekovitih materija, pa veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

* akne
* anemija
* anksioznost
* bolesti zuba
* bolesti srca i krvnih sudova
* bronhitis
* glavobolja
* gubitak pamćenja
* depresija
* ekcem
* impotencija
* imunodeficijencija
* makularna degeneracija
* miomi
* nastanak šećerne bolesti
* nastanak šloga
* neplodnost
* nesanica
* osteoporoza
* pad imuniteta
* prevencija kod organa za varenje
* prehlade i grip
* PMS
* problemi sa kostima
* problemi sa metabolizmom
* problemi sa nervima
* problemi u trudnoći
* razne infekcija
* reumatoidni artritis
* sinuzitis
* skorbut
* sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
* stres
* uganuća i istegnuća
* hemoroidi
* herpes
* hipertireoza
* hronični umor

Saveti

Grašak je veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, pa ga treba koristiti u ishrani.

Ipak, treba voditi računa i o tome da su neki ljudi alergični na grašak, pa oni treba da ga izbegavaju u ishrani.





-----------------------------------------------------------------------------------

Broj Jedan
Šef Grupe TNT
Šef Grupe TNT

Srbija

Grad : Iz selo
Browser : Firefox
Broj Postova : 4319
Broj Poena : 30923
Reputacija : 1691
Datum upisa : 10.12.2009
Datum rođenja : 03.04.1972
Godine Starosti : 44
Pol : Muški Zodijak : Ovan Pacov

Zanimanje : Ton Majstor
Knjiga/Pisac : Mi Djeca s Kolodvora ZOO
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."
C.Castaneda - Don Huan


Moj YOUTube Video :


http://zvezdan.forumfree.tv

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu